"Avatar" je u Srbiji uspešniji nego u SAD! Naravno, samo ako se gleda broj nedelja na prvom mestu, pošto je u SAD Kameronov film morao u osmoj nedelji da prepusti vrh tabele, dok je u Srbji i dalje ubedljivo najgledaniji. Ostatak najnovije listi najgledanijih ne donosi ništa interesantno. "Kutija" je već ispala iz prvih deset, a tu se i dalje uspešno zadržava "Artur i Maltazarova osveta". Prema podacima Filmskog centra Srbije, od 03. do 10. februara, među prvih deset po gledanosti, bilo je četiri ostvarenja sa elementima naučne fantastike, fantastike ili horora.

Film "Život i smrt porno bande" reditelja Mladena Đorđevića odabran je za dodelu specijalnog priznanja na festivalu Canada International Film Festival, koji se održava u Vankuveru od 19-21 marta 2010. Film je odabran između velikog broja filmova iz čak 30 zemalja.

Prevodilac Ivan Jovanović juče je na svom blogu Nightflier's Bookspace objavio vest da je angažovan od strane izdavačke kuće Laguna na prevodu preostalih pet knjiga iz serijala "Točak vremena" pokojnog Roberta Džordana, kao i na prevodu "Mistborn" trilogije mladog američkog pisca Brendona Sendersona, prenosi sajt Art-Anima.

"Danas sam potpisao ugovor za roman 'Crossroads of Twilight' i prevodiću naizmenično jednog Džordana, jednog Sendersona", stoji u obaveštenju na blogu. Kada je reč o ritmu objavljivanja knjiga iz Džordanovog serijala, Jovanović kaže: "Cilj je da se do kraja ove godine sustigne ritam objavljivanja u Americi - to jest, da se stigne do dvanaeste knjige."

A što se tiče serijala "Mistborn", Jovanović je završio prevođenje prve knjige, "Poslednje carstvo", koja je trebalo da bude objavljena pod etiketom izdavačke kuće Odiseja. Međutim, naknadno su prava za objavljivanje prevoda na srpskom jeziku pripala Laguni, a budući da ova izdavačka kuća ima drugačiju prevodilačku politiku od Odiseje, Jovanović je prinuđen da izvrši određene prepravke. Sve tri knjige "Mitsborn" trilogije trebalo bi da budu objavljene na srpskom tržištu do kraja ove godine.

Na kraju Jovanović najavljuje da se iz Lagune uskoro mogu očekivati "Laži Loka Lamora" Skota Linča i prvi roman u serijalu "Vampire Academy" Rišel Mid. Na jesen možemo očekivati roman Patrika Rotfasa "Ime vetra", a ponovo se kreće sa objavljivanjem SF serijala "Vorkosigan" višestruke dobitnice Hugo i Nebula nagrada Loiz Mekmaster Bižol.

Filmska ekipa iz Kanade, predvođena poznatim rediteljem Džeremijem Torijem, producentom Danijelom Hiksom i scenaristom Danijelom Vujićem, nedavno je doputovala u Srbiju, u kojoj će snimiti nekoliko horor filmova, prenosi Blic. Prvi film "Šest dana mraka, priča Tanje J.", počinje da se snima početkom aprila u selu Velika Reka.

Glavne uloge u filmu tumače Ana Sakić, Saša Joksimović, Dina Prelević, Piter Čefi, Uroš Urošević, Miljana Kravić, a trebalo bi da zaigra i Ana Maljević. Film će se snimati na srpskom i engleskom jeziku.

- Film je priča o neverovatnih šest dana terora i takvog zla za koje eksperti tvrde da je suviše strašno da bi bilo istinito. "Priča Tanje J." je neobjašnjiv natprirodni fenomen koja će uplašiti svakog - kaže scenarista filma Danijel Vujić, inače poreklom iz Srbije, i objašnjava kako su došli na ideju da snimaju ovde.

- Moja distributerska kuća u Kanadi "Hollydan works", koja distribuira većinu stranih filmova u zemlje bivše Jugoslavije, ima ugovor sa "Lions Gate", producentskom kućom. Imamo dogovor za ovaj film i za još dva filma koja ćemo ovde raditi, isto horora, "Treći lift" i "Skoro mrtav", tako da će ti filmovi biti prikazani svuda u svetu. Oni su nam tražili da malo promenimo scenografiju, lokaciju snimanja, a ovde u Srbiji su sela takva, uklapaju se u priču horor filma (smeh). Šalu na stranu, ali ovde zaista ima takvih mesta i izdavač se oduševio kada smo mu pokazali slike sela Velika Reka - otkriva scenarista filma koji je na filmu "Izgubljeni grad" radio sa slavnim Endijem Garsijom.

Film će obilovati specijalnim efektima.

- Efekte će raditi Mirko Lakobrija koji je radio na filmovima "Sveti Georgije ubiva aždahu" i "Zona mrtvih". Ekipu filma zaista čine sve umetnici iz celog sveta. Svi smo se okupili u Srbiji, pa krećemo sa snimanjem u aprilu, veći deo filma će se snimati u Velikoj Reci, jedan deo na Kalemegdanu, jedan na Slaviji - kaže Danijel i navodi da će se film premijerno prikazati već u avgustu ove godine.

- Film se radi u srpsko-kanadskoj produkciji, "Nož film", a sve uz pomoć "Acrobat" i "Hollydan Works" filmskih kuća. U avgustu će premijerno biti prikazan, a nakon toga krećemo sa snimanjem još dva filma - "Treći lift" i "Skoro mrtav".

Peti broj Twilight Srbija magazina izaći će na Dan zaljubljenih - 14. februara, i to na 30 strana. Na naslovnoj strani ovog internet magazina našla se Ešli Grin, i to zahvaljujući samim čitaocima. Oni su na sajtu TS-a glasali za onoga koga žele da vide na naslovnoj strani petog broja, i ona je dobila najviše glasova.

Uz TS magazin, svi čitaoci dobiće i specijalni poklon: NK PLUS MAGAZIN i knjigu GRANICE LJUBAVI

Mlada i ambiciozna ekipa najavljuje da će šesti broj TS magazina biće INTERCONTINENTAL EDITION. Taj broj časopisa će izaći na dva jezika, na srpskom i engleskom, i u njemu će čitaoci imati prilike da pročitaju intervju sa četiri različita TWILIGHT fana iz četiri različite zemlje.

Od pre nekolo dana dostupna je engleska verzija popularnog domaćeg sajta za fantastičnu književnost Art-Anima. Stranica na engleskom se nalazi na adresi: http://www.art-anima.com/eng/index.html

Aktivne sekcije su: "About us", "Stories", "Authors" i "News". Kako vreme bude odmicalo očekuje se da ove sekcije budu dodatno obogaćene, a neke druge aktivirane.

Samo dve nedelje pošto se pojavilo italijansko izdanje romana "Poslednja knjiga" našeg pisca Zorana Živkovića, već je dospelo na listu najprodavanijih beletrističkih dela poznatog književnog dodatka ",Tutto Libri" dnevnika "La Stampa".

"Poslednja knjiga" izišla je takođe u Engleskoj, Nemačkoj, Južnoj Koreji i Hrvatskoj. Istovremeno kada i italijansko pojavilo se holandsko izdanje, a uskoro će biti objavljeno špansko i slovenačko.

Nemanja Radulović (1978) radi na Filološkom fakultetu kao asistent za Narodnu književnost na Katedri za srpsku književnost. Prethodne godine objavio je dve zanimljive knjige: "Podzemni tok" (Ezoterično i okultno u srpskoj književnosti) i "Slika sveta u srpskim narodnim bajkama". Trenutno je pred odbranom doktorske disertacije o usmenoj prozi, piše u uvodu teksta "Ezoterično i okutno" Z. Radisavljević, koji je .objavljen u današnjoj Politici.

Knjigu "Podzemni tok" objavio je "Službeni glasnik". U nekim drugim sredinama, poput francuske ili ruske, ističe Radulović, dosta je pisano o ezoteričnom i okultnom u književnosti. Kod nas, književna istorija ovoj temi nije posvetila mnogo pažnje. Pored duha pozitivizma ili afirmisanja realizma, tome je doprinela i apartnost same oblasti. I kada je pominjano prisustvo takvih tema kod nekih pisaca, retko se zalazilo u detalje (nauka se najviše bavila Njegoševom "Lučom mikrokozmom").

Autor je hteo da studije o pojedinim piscima okrenutim ezoteričnom spoji u jednu vrstu pregleda. Danas kada templari, masoni i iluminati izviruju iz trilera, filmova, popularne literature o ezoteriji, ovakva tema može delovati senzacionalistički. Radi se, međutim, o klasičnom književnoistorijskom istraživanju obrade jedne grupe tema u književnosti, isto kao što bi se, na primer, pratilo mesto antičke mitologije u evropskoj literaturi.

Pitamo ga zašto je naslov knjige "Podzemni tok"?

- Nauke poput kabale ili alhemije jesu tajne; ali pre se radi o podzemnom prisustvu u samoj srpskoj književnosti. Pisci koji su se okretali okultizmu kao izvoru nisu brojni i uglavnom nisu oni najvažniji; a posle je i sama kritika prema takvim temama bila nezainteresovana - objašnjava Radulović.

Masonerija (kod Sarajlije), kabala (kod Kodera), teozofija (kod Dragutina Ilića), antropozofija, hrišćanski ezoterizam, spiritizam, donekle i islamski ezoterizam - učenja su na koja se nailazi, bilo u vidu izvora, bilo u vidu moguće paralele. Ne treba zamišljati da su pisci bili u nekakvim tajnim udruženjima, dosta toga je bilo - kao i danas, uostalom - kroz literaturu prisutno u obrazovanim krugovima, deo atmosfere, duha vremena, nekad i mode.

Studiju "Slika sveta u srpskim narodnim bajkama" objavio je Institut za književnost i umetnost iz Beograda. Knjiga je dorađen magistarski rad. Autor je pregledao štampane zbirke 19. veka i rukopisne iz etnografske zbirke Arhiva SANU. Posebna pažnja posvećena je zapisima Vuka Karadžića.

Bajka je, ističe Radulović, prozni oblik o kojem je u folkloristici verovatno najviše pisano, teorija i pristupa ima mnoštvo: od danas aktuelnih teorija o nastanku bajke iz obreda inicijacije ili iz šamanizma, pa do psiholoških jungijanskih tumačenja bajke kao nosioca arhetipskih sadržaja.

Autor je pokušao da pruži sintetički prikaz srpske narodne bajke. Prvenstveno su ga zanimale književne, preciznije, stilske osobine. Nemoguće je, naravno, zaobići etnologiju i udeo narodnog života u bajci, ali ono što je posebno interesantno jeste kako se bajka od toga udaljava i postaje usmeno umetničko delo. U njoj je jak patrijarhalni pogled na svet, ali se slojevi različite starosti prepliću: arhaični religijski slojevi stoje naporedo sa društvenom stvarnošću 19. veka, mešaju se ruralno i aristokratsko. To je moguće upravo zato što bajka sve čisti kroz svoje sito i saobražava jednom specifičnom stilu. Magija je, primera radi, podjednako deo narodnog života (i tu se bajka podudara sa mestom magije u etnografiji), ali je isto tako deo i samog pripovedanja.

Za nešto više od šest nedelja prikazivanja, "Avatar" je u srpskim bioskopima videlo više od 200.000 gledalaca, što je najbolji rezultat na blagajnama u poslednje četiri godine.

Tokom prethodne dve godine nedeljni prosek posetilaca ovdašnjih bioskopa bio je oko 35.000 gledalaca, dok je od trenutka kada se taj film prikazuje kod nas nedeljni prosek oko 60.000 gledalaca. Zanimljivo je i to da se ni posle više od mesec dana prikazivanja ne smanjuje prosek njegove nedeljne gledanosti.

Uz najveću gledanost, "Avatar" je i po zaradi postao najuspešniji strani film u našoj zemlji, isto kao i širom sveta.

Tom uspehu najviše su doprineli izuzetni rezultati iz bioskopa koji poseduju najnoviju 3D tehnologiju i koji su kod nas, kao i u svetu, privukli oko 70 odsto publike.

Kada je reč o toj savremenoj tehnologiji, u Srbiji sada postoje samo četiri bioskopa opremljena za 3D projekcije: Takvud sinepleks, Roda, Dom sindikata i Kolosej.

Žanrovska literatura često se smatra manje vrednom, što je posledica neznanja i proizvoljnosti - kaže Ilija Bakić, jedan od vodećih pisaca fantastike u srpskoj beletristici. Bakićevu zbirku priča "U odvajanju", ("Agora", Zrenjanin) Društvo književnika Vojvodine proglasilo je knjigom godine, piše F. Rogović u .tekstu "Fantom je dobio kćerku" koji je objavljen u Politici, a koji prenosimo ovde.

"Knjiga 'U odvajanju' okuplja naučnofantastične priče. Tačnije, one spadaju u podžanr kiberpanka". "Sastoji se iz tri dela - jedan se dešava na zemlji, drugi u orbiti, a treći u virtuelnoj stvarnosti - i nastoji da predstavi život u budućnosti, i to ne samo ljudi, već i virtuelnih entiteta. Glavni lik jedne priče je kompjuterski program", objašnjava Bakić.

Osim nagrađene, u protekloj godini, vršački pisac objavio je još dve knjige: "Nastaviće se... (Stripopriče 1)" u izdanju "Tardisa" i "Bagra diše" koju je objavila kuća "Everest medija". Prva u (crno) humornom tonu govori o poznatim strip junacima, a druga se pretežno bavi srpskom stvarnošću devedesetih godina.

"Priče o stripu rezultat su moje fascinacije ovim medijem. Razmišljajući o strip junacima, shvatiš da postoje jednostavni obrasci po kojima funkcionišu. Onda pomisliš: zašto se taj obrazac ne bi promenio? Na primer, da Fantom dobije ćerku umesto sina. Ili da su Holms i Votson mogli da budu ljubavni par, a Morijarti fatalna plavuša. Stripopriče su nastajale iz takvih razmišljanja. Slične zahvate prave i savremeni strip autori, kao, na primer, Frenk Miler sa Betmenom u "Mračnom vitezu". Junaci postaju približniji realnosti, nisu toliko superiorni, imaju slabosti", objašnjava Bakić.

Kao uzrok nastanka knjige "Bagra diše" navodi sagledavanje situacije u okruženju, koje ga je dovodilo u nešto mračnije raspoloženje.

"Te priče gledaju na naše moguće budućnosti, ali bez zavaravanja. Priča koja otvara zbirku, "Benzinaši"", sasvim je realistična. Ona odslikava period 1993-94. godine, donosi prepisane prizore švercovanja goriva kojima sam prisustvovao. Tada se srušio svet u kojem smo do tada živeli. Slično je sa pričom "Begunci, krv" čiji junaci ne uspevaju da pobegnu u inostranstvo. U tom korpusu je i roman "Novi Vavilon" iz 1998. godine. U tim knjigama nema one vrste zavaravanja: 'Pa, neće biti baš tako'. Ne, biće još gore...", kaže pisac.

Eksperimentisanje sa različitim pristupima književnosti, koje možemo videti u ovim zbirkama, odlikuje celokupan Bakićev opus.

"Oduvek su me privlačili književni eksperimenti. Početkom osamdesetih, recimo, čitao sam nadrealiste i zenitiste. Oni su mi dali ideju da neke svoje pesme otkucam na pisaćoj mašini i da ih polepim po svom gradu, Vršcu. Kasnije sam se vraćao na ta mesta i posmatrao kako reaguju ljudi koji to vide. Bio sam mlad, buntovan, šta li... Rezultat je bio to što sam pozvan na informativni razgovor. Sa mnom je razgovarao sekretar mesne zajednice. Pitao me je: "Zašto ti to radiš?" Ja sam mu objašnjavao da su zenitisti nešto slično radili po Beogradu, Zagrebu, da su delili plakate, da su francuski pesnici održavali pesničke večeri u restoranima brze hrane, i tako dalje. On je sve saslušao, ali me je iznova pitao: "Ali, zašto ti to radiš?! Nema potrebe da to radiš!" I od tada se to nastavilo. Moji eksperimenti su često zbunjivali", priseća se Bakić.

Pisac smatra da je današnja književna scena u Srbiji šarenolika, ali da na njoj nema dovoljno pokušaja da se iskoči iz poznatih obrazaca, kakve bi on voleo da vidi.

"Početkom osamdesetih postojali su pesnički pokreti u Beogradu, Novom Sadu, koji su bili otvoreni ka novom, ali sada se sve to slilo u kalupe iz kojih se retko izlazi. Tako je i u prozi, čak i kada su mladi pisci u pitanju. Čini mi se da još ne uspevaju da izbace senzibilitet novih generacija. Ali, možda je to samo moj utisak, možda sam ja isuviše sklon eksperimentu", žali se naš sagovornik.

Zbog težnje da bude van ustaljenih šablona, Bakić se okrenuo i fantastici, koja omogućuje odmak od stvarnosti. U njoj može da se stvori novi, drugačiji svet, a da se i dalje priča o ovom u kojem živimo.

"Smatram da naučnofantastična književnost nije eskapistička. Mnoge knjige ovog žanra otkrivaju stvari koje realističko opisivanje sadašnjosti ne može, jer se u njemu često gubi tenzija koju pisac oseća. Živeti dvadeset godina u zemlji bez perspektive, sasvim je sumanuto."

Osim u stripovima, Bakić pronalazi nadahnuće i u filmovima, o čemu svedoči zbirka poezije "Filmovi", objavljena 2008. godine u izdanju "Tardisa".

"Film poseduje ono što poezija i strip teže da dočaraju - pokret. Te senzacije su na mene ostavile veliki utisak. U Vršcu su nekada postojala dva bioskopa - Gradski i Radnički - i meni se dešavalo da od četiri do šest budem u jednom, a od šest do osam u drugom. Pesme iz zbirke "Filmovi" nastale su tako što sam pravio beleške gledajući filmove. One su najpre bile razbacane na razna mesta, a onda sam naterao sebe da ih stavim u par fascikli i da ih spakujem u donji deo viseće kuhinje. Pregledavši to, utvrdio sam da imam pedesetak pesama o filmovima, i da četrdesetak drže vodu", kaže Ilija Bakić.

Animirani film "Technotise: Edit i ja" uskoro bi mogao da dobije svoju igranu verziju i to u holivudskoj produkciji, prenosi novina 24 sata. Aleksa Gajić, autor filma, prodao je prava na adaptaciju scenarija, a već je urađen trejler koji će poslužiti kao "mamac" za velike studije.

"Shoreline entertainment" se zainteresovao za moj film i pokušaće da ga prodaju dalje. Trenutno traže partnere. Napravljen je "lažni" trejler kako bi se pokazalo kako bi film izgledao i već je ponuđen nekim studijima - kaže za "24 sata" Gajić.

Trejler, koji se može videti na sajtu Jutjub, sačinjen je od delova filma "Resident evil 3". Priča, kao i u originalu, prati običnu devojku koja odlučuje da u sebe ubaci čip koji joj menja metabolizam, ali i ceo život, jer dobija neverovatne moći, svakako uz veoma visoku cenu. Glavna protagonistkinja je Mila Jovović, ali ukoliko scenario nađe odgovarajuće producente, Gajić bi voleo da glavnu ulogu igra Džesika Alba.

- Neću da se radujem unapred, jer sve je vrlo neizvesno, ali ako bih ja mogao da biram, Edit bi bila Džesika Alba. Ona izgledao kao neko ko je iz stripova - kaže Gajić koji se vratio crtanju stripova.

Inače, u Los Anđelesu se za "Edit i ja" čulo zahvaljujući jednom od zaposlenih u "Shoreline entertainment", poreklom iz Srbije. On je video film i preporučio ga dalje. Čelni ljudi ove kuće, koja je do sada producirala tridesetak filmova i obezbedila distribucije za više stotina ostvarenja, uradili su redizajn scenarija.

Horor-triler "Srpski film" u režiji Srđana Spasojevića, po scenariju Aleksandra Radivojevića, koji je u javnosti izazvao dosta reakcija svojim intrigantnim sadržajem, uvršten je u program "South By Southwest" festivala u Tekasu.

Film će tako imati svetsku premijeru na ovom festivalu, a biće prikazan u okviru programa "SX Fantastic" zajedno sa filmovima iz Japana, Koreje i Velike Britanije.

Filmski festival "South By Southwest" će biti održan od 12. do 20. marta u Austinu u Teksasu, SAD.

Glavne uloge filmu igraju Srđan Todorović, Katarina Žutić, Sergej Trifunović, Lena Bogdanović i Jelena Gavrilović.

Nakon velike promocije u Domu kulture Studentski grad, zbog interesovanja i na insistiranje ljubitelja, još jedna promocija knjige "Kosingas-Bezdanj!".

Nastavak popularne epske fantastike "Kosingas: Red zmaja"" - "Kosingas: Bezdanj" biće predstavljen u ponedeljak 8. februara u Domu omladine (Tribinska sala) u 19 časova.

Organizator i domaćin ove promocije je Društvo ljubitelja fantastike Lazar Komarčić, čiji članovi su od početka podrška autoru i njegovom ostvarenju.

Na promociji će osim pisca Aleksandra Tešića govoriti urednica izdavačke kuće Portalibris Dubravka Dragović Šehović i Žarko Milićević iz društva Lazar Komarčić. Biće reči o megdanima, todorcima, silasku u ad, vilama, starim običajima i, naravno, o najvećem junaku iz naše epske tradicije - glavnom liku Kosingasa: Marku Kraljeviću! U drugom nastavku epske pustolovine Kosingas, Kraljević Marko i monah Gavrilo hitaju ka Bezdanu, gde Marko treba da uspostavi znamen i postane Ratnik iz Proročanstva Vatre. Obruč njihovih protivnika se sužava, a krvav trag za dvojicom glavnih likova postaje sve duži i strašniji. Uprkos tome, dobijaju nove nove saveznike krsnike i drevne zduhaće reda Belog Vuka Strahora.