Na najnovijoj listi najgledanijih filmova u Srbiji novitet je jedino animirano ostvarenje "Princeza i žaba" koji je imao solidan debi - dospeo je direktno na četvrto mesto sa nešto više od pet hiljada gledalaca. "Avatar" i dalje suvereno drži prvo mesto, dok među deset najgledanijih više nema "2012" i "Sumrak sage: Mlad mesec". Prema podacima Filmskog centra Srbije, od 28. januara do 03. februara, među prvih deset po gledanosti, bilo je pet ostvarenja sa elementima naučne fantastike, fantastike ili horora.

Srpski internet portal posvećen pop kulturi "Popboks" saopštio je dobitnike svojih godišnjih nagrada.Nagrade su formirane na osnovu glasova čitalaca "Popboksa", a dobitnicima će biti uručene 11. februruara u Domu omladine Beograda.

Čitaoci www.popboks.com odlučili su da je u 2009. godini najbolji domaći film "Život i smrt porno bande" režisera Mladena Đorđevića, najbolji strip je "Dilan Dog knjige 1-4", , a najbolji strani film je "Avatar" Džejmsa Kamerona.

"Popboks" je saopštio da će na drugoj dodeli njihovih godišnjih nagrada 11. februara u DOB-u biti saopšteni dobitnici nagrada "Popboksovih" kritičara u kategorijama za najbolji domaći i strani album, domaći i strani film, domaći spot, pesmu i novi bend.

Iako je za subotu, od 16 sati, bilo zakazano okupljanje fanova Twilight Srbija kako bi svečano bili proglašeni pobednici konkursa koji je obavljen zajedno sa The English Book, za fanovske radove - predviđene nagrade su šest knjiga iz "Sumrak" sage ili dela "Domaćin", Stefani Majer.

Zbog nevremena - ledene kiše i jakog vetra koji je zaustavio tramvajski i trolejbuski saobraćaj u gradu, a od Beograda napravio jedno veliko klizalište, skup je odložen najverovatnije za sledeću nedelju.

Inače, poznati su i pobednici konkursa - objavljeni su sledeći rezultati:

1. mesto - La Sangre Nueva
2. mesto - Aurora Borealis
3. mesto - LadyDawn

Plesna predstava "Životinjska farma" biće izvedena večeras u UK Vuk Karadžić (Bulevar kralja Aleksandra 77a) od 20.00. Reč je o čuvenom satiričnom delu ("Animal Farm") Džordža Orvela nastalom u periodu 1943-44 god. koja na metaforičan način opisuje ustrojstvo ljudskog društva, odnosno totalitarnog sistema koji je na različite načine prisutan gotovo u celokupnoj ljudskoj istoriji, ali sa velikom aluzijom na komunizam koji je tih godina bio u zamahu u Sovjetskoj Rusiji ,a kasnije i mnogim drugim državama.

Predstava "Životinjska farma" izvodi "Perpetuum Dance Company", i koncepcijski se drži smernica i miljea koje je postavio autor, s tim što dodaje primese prepoznatljivosti sadašnjeg trenutka. Režija: Ranko Lasica i Svetlana Djurović. Ideja i scenario, scenografija: Ranko Lasica. Koreografija i muzička dramaturgija: Svetlana Djurović. Kostim: Centar za umetnost pokreta Perpetuum. Photo: Srdjan Mihić. Tehnika: Radoslav Opalić. Igraju: Svinje- Ranko Lasica, Marija Obradović, Slaven Momčilović. Ovce- Ana Obradović, Bojana Zimonjić. Pas- Andrea Mladenović. Guska- Biljana Kitić. Konj: Tajana Cvjetković.

Jedinog domaćeg SF, horor i fentezi magazina Znaka sagite nema u knjižarama već godinama, ali izgleda da je toj "posnoj sezoni" konačno došao kraj. Naime, Boban Knežević, alfa i omega ovog projekta, je na forumu Znak sagite najavio "novu strategiju" koja podrazumeva objavljivanje "tri broja godišnje, 250 strana, tiraž 300 primeraka", uz sledeće obrazloženje: "Znam da su papirna izdanja osuđena na lagano odumiranje, ali to je moja vizija, moj život, ne umem drugačije i neću drugačije..."

Naravno, ovo je tek ideja koja je predstavljena fanovima koji se okupljaju na ovom forumu, ali, sudeći po prvim reakcijama, nailazi na odobravanje. Znak sagite je počeo da izlazi 1993. godine, ali gotovo nikada nije imao neki ustaljeniji tempo, uz česte velike pauze između dva broja. Međutim, do sada nikada nije dolazila u obzir opcija da Knežević definitivno odustane od ovog projekta.

Festival srpskog filma fantastike (FSFF) nastavlja sa turnejom po Srbiji i zemljama ex-YU, javlja Jovan Ristič, jedan od osnivača festivala. U njegovom saopštenju se kaže sledeće:

Prva stanica je Zrenjanin, i tamo ćemo biti 17. i 24. februara, sa reprizama 18. i 25. februara. Pošto smo u Kulturnom centru Zrenjanin redovni gosti, na repertoaru će biti filmovi sa četvrtog festivalskog izdanja, kao i ostvarenja koja smo premijerno prikazali na Best Of "Četiri i po" izdanju u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu (oktobar 2009). Druga stanica je konvencija ljubitelja fantastike ISTRAKON u Pazinu (Hrvatska). Tamo se zadržavamo tri dana, od 28. do 30. marta, a ja ću tom prilikom održati predavanje o srpskim filmovima fantastike iz poslednje dve decenije, budući da je taj period u Hrvatskoj veoma nepoznat.

Oni koji željno očekuju peto, jubilarno izdanje Festivala srpskog filma fantastike, ne treba da se brinu. Biće ga krajem proleća. Želja nam je bila da se maknemo iz zimskog perioda u lepše i toplije vreme. Vi koji snimate filmove, spremajte ih polako za prikazivanje!

U dnevnom listu Press objavljen je tekst "Avatar" ili "Tihana iz Erga"? koji spekuliše da je scenario svetskog megahita "Avatar" Džejmsa Kamerona zasnovan na romanu "Tihana iz Erga" Predraga Uroševića, koji je "Prosveta" objavila 1984. godine. Od Džejmsa Kamerona, američkog režisera, pisca i producenta nekih od najvećih filmskih megahitova, verovatno nikada nećemo saznati gde je i na koji način došao na ideju da snimi "Avatar", istražuje novinar Pressa, Vlada Arsić. Međutim, za domaće ljubitelje naučne fantastike, posebno one koji su odrastali uz Prosvetinu ediciju "Plava ptica", dileme nema: "Avatar" je zasnovan na romanu "Tihana iz Erga", autora Predraga Uroševića, koji je knjigu napisao još početkom osamdesetih godina prošloga veka!

Dok "Avatar" nezadrživo hita ka tituli najuspešnijeg filma u istoriji kinematografije (nedavno je po ostvarenoj zaradi premašio "Titanik"), njegov autor Džejms Kameron suočava se sa sve većim brojem optužbi da je reč, zapravo, o ukradenoj priči. I dok se slavni režiser brani da se nije ugledao ni na jednu knjigu ili film, odnosno da je 80 stranica priče o "Avataru" napisao još 1994. godine (dakle, čitavu deceniju nakon izlaska Uroševićevog romana), u Rusiji ga optužuju da je preuzeo priču iz čak deset romana koje su šezdesetih godina prošloga veka napisali braća Arkadi i Boris Strugacki. Prema pisanju Pravde i Gazete, braća su smislila ime Pandora i planetu sa predivnom prirodom i klimom. Na njoj žive pripadnici plemena koji se zovu Nave (u "Avataru" Na'vi), a indikativno je i to da su obe radnje smeštene i u istom vremenskom razdoblju (u 22. veku).

Optužbe za krađu ne dolaze samo iz Rusije i Srbije, već i iz same Amerike. Na američkom kontinentu širi se priča da je izvorna ideja preuzeta iz romana Pola Andersona iz 1957. godine, pod nazivom "Call me Joe", o mladiću paraplegičaru koji nastoji da kontroliše stranu planetu posredstvom domorodaca. (ovo je greška, nije reč o romanu već o priči - objavljena u Siriusu br. 18 - napomena N.Č.)

"Avatar je objedinio sva moja životna iskustva," rekao je Kameron na premijeri filma.

Svoja ili tuđa, teško je reći. U stvari, ne bi bilo čudno ni to da su američke filmadžije jednostavno napravile novog Frankenštajna, pokupili ideje sa više strana i pretočili ih u jednu priču koja osvaja celu planetu i zgrće milijarde dolara. A to je, uostalom, za njih i najvažnije.

O neverovatnoj podudarnosti našeg romana i filma, koji je već stekao titulu najgledanijeg spektakla u istoriji svetske kinematografije, ne svedoči samo autor, već i svi drugi koji su imali priliku da se upoznaju sa radnjom oba dela.

- Knjiga i film su istovetni u najmanje tri ključna elementa, uz više manjih, ali značajnih detalja - ekskluzivno za Pressmagazin objašnjava Predrag Urošević, autor "Tihane iz Erga", prvog domaćeg dela koje se našlo u nekada izuzetno popularnoj ediciji naučne fantastike. - Najpre, u oba slučaja glavni junak je bačen u šumski svet nepoznate planete, naseljen bićima koja obožavaju prirodu i žive u skladu sa njom. Drugo, na oba mesta glavni junak (u "Avataru" Džek, a u "Tihani" Dugokosi) sreće mladu devojku sa te planete, koja je i glavna junakinja i vodič kroz taj svet i događaje u njemu, sve do katastrofalnog kraja. On spasava nju, ona spasava njega, ali se prema njemu odnosi kao prema biću niže vrste. Čovek njenoj vrsti čini uslugu, nakon čega stiče njihovo poštovanje, da bi se istovremeno drugi ljudi prema njemu odnosili kao prema otpadniku. Konačno, u oba dela ljudi su kao vrsta u celini, bez uobičajenih olakšavajućih okolnosti, po prvi put označeni kao zločinci. Drugim rečima, glavna poruka oba dela je činjenica da je zločin doći i uništiti tuđe stanište, način života i svetinje, odnosno samu prirodu radi zadovoljenja sebične ljudske pohlepe. Ili, još prostije, ne možete doći u našu šumu, nekažnjeno je uništiti i uzeti sve što u njoj poželite.

Iako je to i glavna poruka "Avatara", njeni autori se, po svemu sudeći, ponašaju upravo tako: zađu u tuđu "šumu", pokupe sve što požele, realizuju ideju i naposletku nikom ništa! Urošević kaže da verovatno neće tužiti Amerikance, iz prostog razloga što je reč o izuzetno skupom, dugotrajnom, mukotrpnom i naposletku, obično se ispostavi, uzaludnom poslu. Da biste na američkom sudu uopšte dokazali svoja autorska prava, morate biti prijavljeni kod njihovog biroa za patente, odnosno, imati autorsku agenciju koja vas vodi i štiti, a koja po nepisanom pravilu mora biti iz Amerike, eventualno iz Velike Britanije. Svi ostali, praktično, nemaju nikakve šanse.

Sem osnovnih elemenata, oba umetnička dela krasi i mnoštvo detalja koji su skoro identični. Tako, na primer, u centru pažnje "Avatara" je sveto drvo ispod kojeg se krije vredna ruda do kojih Zemljani pokušavaju da dođu ne pitajući za cenu. U "Tihani" se radnja vrti oko tamane, vrste biljke koja ispušta svete sokove energije, bez kojih nijedan stanovnik planete ne može da opstane, a na koju su se ustremili upravo ljudi iz druge galaksije.

Postavlja se, međutim, pitanje kako je Kameron ili bilo ko drugi iz njegove ekipe mogao da dođe do "Tihane".

Nesporna je činjenica, tvrdi Urošević, da je scenario bio poznat mnogim ljudima sa RTS-a, ali i članovima potencijalne filmske ekipe (piscima scenarija, producentima, glumačkoj ekipi...).

"Činjenica je i to da su mnogi od njih, bežeći sa Balkana uoči predstojećih ratnih sukoba devedesetih godina, završili u inostranstvu. Mnogi su se obreli u Engleskoj, a pojedini čak i u Holivudu, zemlji snova, gde osim sebe nisu imali šta drugo da ponude. Sem, naravno, dobrih ideja koje su pokupili usput, bežeći iz domovine."

Kameron i ekipa su do ideje mogli doći i na bezbroj drugih načina. Osim u Srbiji, roman je bio popularan i među mladim Hrvatima, Bosancima, Slovencima ili Makedoncima, svima onima koji su takođe bežali od rata i nemaštine. Neko je ideju mogao prodati ili čak, verovatnije, jednostavno pokloniti, smatrajući da je reč o patriotskom činu. Jedino što nije verovatno, ubeđen je Urošević, da je podudarnost oba dela slučajna!

Dokazivanje svega ovoga ne bi trebalo da bude problem, roman živi, a još ima ljudi koji pamte scenario načinjen tih davnih dana, tako da čak i vrhunsko tehnološko pakovanje "Avatara" ne može da sakrije temelj na kome je sačinjen.

Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u jedanaest knjizara pokazali su koji su naslovi bili najtrazeniji u januaru. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno četiri beogradske knjizare: Dereta, IPS Mamut, Stubovi kulture, B92 Shop, kao i knjizare: Kultura - Banja Luka, Knjizara So - Herceg-Novi, Teatar i Agora- Zrenjanin, Danilo Kis - Subotica, Sova i Knjizara Kulturnog Centra - Sabac.

Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po prodaji.

Ovde ćemo predstaviti samo fantastične naslove koji su se plasirali među 20 najčitanijih u prvom mesecu 2010. godine:

8. "Izgubljeni simbol", Den Braun - 64
10. "Forward", Slobodan Vladušić - 58
17. "Konstantinovo raskršće", Dejan Stojiljković - 26
19. "Metro 2033", Dmitrij Gluhovski - 20

U nedeljnom izdanju Blica objavljen je intervju sa Goranom Skrobonjom pod naslovom "Kad se genije vratio u Srbju", a koji se bavi predstojećim romanom ovog pisca pod nazivom "Čovek koji je ubio Teslu".

Razočaran tretmanom koji je imao u Americi u mom romanu Nikola Tesla se 1900. vraća u Srbiju i od Beograda stvara prestonicu Evrope.

Genijalnost i zanimljiv život Nikole Tesle neiscrpna su inspiracija stvaralaca. U svom novom romanu "Čovek koji je ubio Teslu" Goran Skrobonja, jedan od vodećih domaćih autora i prevodilaca žanrovske književnosti i generalni sekretar Srpskog udruženja izdavača i knjižara, Teslu uvodi u jedan drugačiji svet od onog koji pamtimo iz epohe u kojoj je živeo veliki naučnik.

- To nije knjiga o Tesli, već knjiga sa Teslom, gde je on jedan od aktera. Kada sam počeo da pišem pošao sam od takozvanog koncepta kontrafaktualnog koji je karakterističan za ono što se u prozi najčešće naziva žanrom alternativne istorije. Polazi se od toga da se u određenom trenutku u istoriji neki događaj desio drugačije, a onda se špekuliše o mogućim posledicama. Ja sam na taj način oslikao jednu drugačiju Srbiju iz dvadesetih godina prošlog veka.

Znači, radnja romana se dešava posle Prvog svetskog rata?

- Ne, pošto Prvog svetskog rata nije ni bilo. To je Srbija u kojoj živi i radi Nikola Tesla koji se 1900. vratio iz Amerike razočaran tretmanom koji je tamo imao. Vratio se u Srbiju u kojoj vlada jedna druga dinastija, a ne ona na koju smo navikli, i koja mu je omogućila da radi mirno i da od Beograda stvori prestonicu Evrope. Izdavač romana je "Laguna", ugovor je potpisan i ja očekujem da će se knjiga pojaviti krajem marta ili početkom aprila.

Jeli to prvi put da se Tesla glavom i bradom pojavljuje u delima fantastike?

- Nije, lik Tesle je jako inspirativan. U skorije vreme imamo primer romana "Prestiž" Kristofera Prista i istoimeni film u kojem Teslu glumi Dejvid Bouvi. I tu je Tesla, takođe, aktivan lik koji učestvuje u nekim događajima kojih u njegovom životu zapravo nije bilo. Meni je on poslužio kao lik koji će ukazati na mogućnosti koje je Srbija mogla da ima da je krenula jednim drugačijim istorijskim tokom nego što se to dogodilo u XX veku. To je slika Srbije kakvu bih ja voleo da sam mogao da vidim u istorijskim knjigama.

U romanu srećemo i mnoge istorijske ličnosti.

- Da, ali opet sve u malo drugačijim ulogama jer se neki globalni procesi nisu dogodili ili tek treba da se dogode. Na primer, u mojoj knjizi srpski prestolonaslednik treba da se venča s princezom Anastasijom Romanovom, pošto su Romanovi još živi, jer revolucije i Prvog svetskog rata nije bilo. Pojavljuju se i ličnosti iz istorije naše književnosti kao što su Branislav Nušić, Jovan Skerlić, ali i ličnosti sa drugih meridijana. Tako je vrlo prisutan Viljem Kodi, poznatiji kao Bufalo Bil, zatim Mata Hari itd. Svi oni imaju svoje mesto u tim događanjima u Beogradu. Potom sledi paralela sa Srbijom 2020. i ta dva vremenska toka na kraju se sažimaju u jedan. Čitaoci će prosuditi koliko je takva vizija istorijskih tokova logična i moguća.

Hoće li i 2010. za srpsku fantastiku biti uspešna kao što je to bila prethodna godina?

- Prošla godina je bila veoma značajna za domaću žanrovsku književnost.. Delom zbog stogodišnjice smrti Lazara Komarčića, čija se knjiga Jedna ugašena zvezda, objavljena 1902, smatra prvim srpskim naučno-fantastičnim romanom, a delom zbog činjenice da je 2009, objavljen do sad najveći broj domaćih knjiga koje se na ovaj ili onaj način bave naučnom fantastikom, hororom, epskom fantastikom, a ima čak i poezije i teorijskih radova. Roman Dejana Stojiljkovića Konstantinovo raskršće, osim što je nagrađen nagradom "Miloš Crnjanski", bio je i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, što je, koliko ja pamtim, situacija kakva se do sada nije desila ni sa jednim žanrovskim romanom.

Ali stvari se izgleda nisu završile na tome i slutim da će i 2010. biti veoma plodna za domaću žanrovsku prozu. Pored mog romana, "Samizdat B 92" će objaviti novi roman Otoa Oltvanjija Kičma noći, mladi pisac Darko Tuševljaković ima završeni roman, Jovan Ristić ima završenu zbirku priča...

Otkud piscima fantastike tolika inspiracija?

- U poslednjih dvadesetak godina, koliko ja pratim tu scenu, došlo je do sazrevanja i pisaca i kritičara. Svi su oni rasli na nekim zajedničkim uzorima iz pre svega angloameričke kulture, voleli iste naučno fantastične i horor filmove, a ta poetika i taj senzibilitet neodvojivi su od onoga što oni danas rade kao zreli ljudi. Tu nije zanemarljiv ni doprinos društva "Lazar Komarčić" koje je sebi od samog nastanka početkom osamdesetih zacrtalo kao cilj da iznedri jednog značajnog pisca domaće fantastike; eto, desilo se da iz ovog društva ponikne 10-15 pisaca koji su vrlo aktivni i uporno pišu. Ceo taj proces je možda predugo trajao i bio usporavan situacijama u kojima smo i protiv svoje volje morali da učestvujemo, ali čini se da su se stvari sada nekako sredile same od sebe. Zato mislim da se najbolja dela pisaca koji su sad zašli u petu deceniju života tek mogu očekivati.

Peta tradicionalna godišnja izložba radionice stripa i ilustracije Studentskog kulturnog centra (SKC) "Đorđe Lobačev" biće otvorena 1. februara, u Srećnoj galeriji SKC-a u Beogradu. Za postavku je napravljen odabir najuspelijih radova polaznika radionice (oko 20 članova) koje su napravili tokom 2009. godine.

Otvorenu radionicu stripa i ilustracije "Đorđe Lobačev" posećuju mladi već oformljeni strip autori koji su ponikli u školi stripa i mladi autori aktuelne domaće strip scene. Mnogi od njih se često u svojim radovima bave fantastikom.

Kroz taj segment rada sprovodi se strategija afirmacije najtalentovanijih mladih strip autora kod nas i njihova priprema za objavljivanje najuspelijih radova u domaćim i inostranim strip edicijama.

Izložba će biti otvorena do 15. februara.

Večeras će se u okviru tribinskog programa Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" (Dom omladine od 19.00, mala sala na prvom spratu) održati promocija dve knjige Aleksandra Markovića - zbirke priča "Mrve pod kožom" i zbirkom pesama "Uroboros" (obe u izdanju Tardisa). Marković je jedan od najomiljenijih pisaca srpskog fandoma čije su malobrojne priče bile razbacane po raznim književnim časopisima, dok se pesme sada prvi put predstavljaju publici. Evo šta na svom blogu o stvaralaštvu Aleksandra Markovića (pre svega o pričama) kaže Miloš Cvetković:

http://milosh.mojblog.rs/p-mrve-pod-kozom-aleksandar-markovic/164140.html

Promocija knjige "Paganska knjižara" Karla Astrahana biće održana večeras u Bitefu, sa početkom u 20.30 časova.