U užem izboru za Ninovu književnu nagradu, koja će biti dodeljena 22. januara, našlo se 18 romana objavljenih u protekloj godini, navedeno je u novom broju časopisa Nin, a prenose domaći mediji. Među njima, u užem izboru, našli su se i romani: "Esherove petlje" Zorana Živkovića, "Staljinova sablja" Ivana Ivanjija (triler koji kombinuje misteriozni nestanak sablje koju je Staljin poklonio Titu, neobjašnjiva pogibija gardista na Topčideru i Teslini "zraci smrti") i "Savršeno sećanje na smrt" Radoslava Petkovića (vizantijski ezoterični triler na granici istorije, religije i magije).

Žiri za dodelu nagrade, koji čine Milan Vlajčić, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, saopštio je da broj romana koji su ušli u uži izbor nije definitivan, jer se na čitanju nalazi još desetak knjiga. "U obzir će ući i oni romani koji u redakciju Nina pristignu do 31. decembra, a definitivni broj romana koji će ući u uži izbor biće objavljen 9. januara 2009", saopštio je žiri. Dobitnik nagrade biće saopšten 22. januara, a nagrada će biti uručena 29. januara.

Drugi naslov iz serijala "Temerer", "Presto od žada" američke književnice Naomi Novik pojavio se na srpskom tržištu zahvaljujući izdavačkoj kući Alnari, javlja sajt Art Anima. Ova mešavina alternativne istorije i fentezija dešava se u eri Napoleonovih ratova, a u bitkama, osim ljudi, učestvuju i zmajevi.

Kada je Britanija presrela francuski brod i njegov dragoceni tovar - zmajevo jaje - kapetan Vil Lorens sa Rilajenta neočekivano je postao gospodar i zapovednik plemenitog zmaja kome je dao ime Temerer. Kao novi regruti Vazduhoplovnih snaga Britanije, čovek i zmaj uskoro su dokazali svoju hrabrost u odvažnoj borbi protiv Bonapartinih osvajačkih snaga...

Prema serijalu "Temerer" biće snimljen film, a na ovom projektu angažovan je Piter Džekson, režiser filmske trilogije "Gospodar prstenova".

Pre nego što je postala književnica, Naomi Novik je bila kompjuterski programer i dizajner video igara i prema sopstvenom priznanju veliki je fan Tolkinovih "Gospodara prstenova", koje je pročitala još kao šestogodišnja devojčica.

Druga knjiga štampana je u mekom povezu, ima 336 stranica, košta 499 dinara, a na sajtu izdavača, sa popustom, se može kupiti za 399 dinara.

Od 10. decembra u prodaji se nalazi DVD i Blu-ray izdanje hit filma braće Vakovski, "Spid rejser" u kojem glavne uloge tumače Emil Hirš, Kristina Riči i Metju Foks. Film traje 130 minuta a u njemu se prate avanture mladog vozača Spida (Emil Hirš) i njegova potraga za slavom iza volana njegovog gromoglasnog automobila Mach 5.

Na sajtu domaćih fanova Harija Potera najavljeno je da srpski izdavač knjiga o dečaku-čarobnjaku Evro Giunti planira da, kao specijalni novogodišnji poklon najvernijim fanovima, podari box-set sa svih sedam knjiga. I dalje nije poznato kolika će biti cena ovog komleta, kao ni kada će se tačno pojaviti u knjižarama.

Betinu vest kojom je najavljeno oživljavanje horor edicije "Košmar" nisu preneli mnogi štampani mediji, ali jest Građanski list. Evo kako ona glasi:

Pisac fantastike i prevodilac Goran Skrobonja obnovio je, posle decenijske pauze, ediciju "Košmar", specijalizovanu za horor prozu, a prvo novo izdanje biće Pacovi Džejmsa Herberta (na slici). Kako je Skrobonja rekao agenciji Beta, Pacovi će se ovih dana pojaviti u knjižarama, a u 2009. na redu su preostale dve knjige iz Herbertove Pacovske trilogije - Leglo (Lair) i Carstvo pacova (Domain). Izdavačka kuća "Paladin", u okviru koje izlazi "Košmar", reizdaće sledeće godine i Herbertove knjige Magla i Preživeo, koje su objavljene u ovoj ediciji početkom devedesetih.

Skrobonjin "Košmar" bio je prva jugoslovenska edicija specijalizovana za horor. U sklopu nje je 1990. objavljen kapitalni roman Stivena Kinga To, a njega je ove godine, u Skrobonjinom prevodu, reizdala kuća "Alnari". Uporedo s Kingovim, "Košmar" je objavio i neke od najznačajnijih romana Klajva Barkera i Džejmsa Herberta - najtiražnijeg pisca horora u Britaniji. Svetsku slavu Herbert je postigao upravo zahvaljujući debitantskom "palp" romanu Pacovi, 1974, u kojem je eksploatisao gorući problem Londona - ogroman broj pacova, koji višestruko nadmašuje ljudsku populaciju. Taj roman, mešavina katastrofe, horora i naučne fantastike, prikazuje šta se dešava kad ogromni mutirani pacovi počnu napadati stanovnike Londona.

Roman je 1982. dobio filmsku adaptaciju Deadly Eyes, a po njemu su napravljene i video igre za "Komodor 64" i "ZX Spektrum". Posle Pacova, Herbert je objavio zapažene romane - Maglu (1975) i Preživelog (1976), a do danas je napisao 23 knjige. Nastavak Pacova, knjiga Leglo objavljena je 1979, a ciklus je završen Carstvom pacova, 1984, jednom od najambicioznijih i najmračnijih Herbertovih knjiga, gde se radnja dešava u Londonu za vreme nuklearnog rata i neposredno nakon njega. Herbertove knjige prevedene su na 33 svetska jezika i prodate su u više od 40 miliona primeraka.

35. tradicionalni prednovogodišnji KST-ov maskenbal ove godine održaće se u subotu 27. decembra, a tema je: "Koji si ti superheroj!". Pojedini članovi beogradskog fandoma, koji prate ovo dešavanje već su se odavno pripremili - pre svega za kupovinu karata koja je počela 1. decembra (399 dinara) i potom je rasla dok nije okončana 16 .decembra. Zbog toga su neki "pospani" ostali praznih šaka iako tvrde da imaju fascinantne kostime.

Oni koji budu na maksenbalu moći će da prenesu atmosferu, a za njen muzički deo pobrinuće se, između ostalih: Atheist Rap, Deca Loših Muzičara, Samostalni Referenti, So Sabi, Ska Ringišpil, Alogia, Band X i drugi. Predviđeno je desetak različitih scena.

Na žalost prvi primerci zbirke "Beli šum" su došli do svojih novih vlasnika pogođeni entropijskim delovanjem - nestala je hifenacija iz teksta. Pošto je PDF fajl poslat štampariji bio sasvim u redu, uskoro je razrešena misterija - nisu imali adekvatni garamond font, ali potom je primećeno da je izgleda pogođeno i slovo "i", makar u pojedinim rečima.

U svakom slučaju Goran Skrobonja je najavio da će svima koji su dobili ovakve primerke "Belog šuma" knjige biti zamenjen, čim stigne ispravan tiraž. On treba da stigne za nedelju dana.

U najnovijim vestima Srpskog društva za naučnu fantastiku (SDNF) Aleksandar B. Nedeljković skreće pažnju svim koje zanima teorija žanra na drugu knjige (od tri) sa radovima koji su se našli na prošlogodišnjoj naučnoj konferenciji filologije, u Kragujevcu. Upravo u toj knjizi se nalaze tri naučna rada vezana za oblasti naučne fantastike, fantazije i utopije.

To su: "Književnost kao otpor tiraniji u romanu Sluškinjina priča Margaret Etvud", dr Novice Petrovića, docenta na engleskoj književnosti sa Filološkog fakulteta u Beogradu, "O romanu Malacijska tapiserija Brajana Oldisa: Srbi i Turci, Italijani i Hrvati, u jednoj drugoj, zaustavljenoj Dalmaciji" dr Aleksandar B. Nedeljkovića, docenta za englesku književnost sa Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i "Metalni glas Vilijama Šekspira u Krasnom novom svetu Oldusa Hakslija" magistra Nikole Bubanje, asistenta za englesku književnsot Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

Kao što je i najavio Pavle Zelić vredno radi svoje nedeljno predstavljanje SF fandoma u magazinu Singidunum Weekly. Ovoga puta red je došao i na predstavljanje celokupnog projekta zvanog "Pogled iz svemirskog broda". Nevidljivi Čovek se, ovom prilikom, najtoplije zahvaljuje Pavlu Zeliću što nije škrtario pa je "Pogledu iz svemirskog broda" dodelio čak 24 godine u beogradskom etru... Znamo da delujemo ozbiljno (pogledaj priloženu fotografiju), ali PISB postaje punoletan tek 2010. godine!

"Pogled iz svemirskog broda": naša najdugovečnija i najozbiljnija radio emisija o naučnoj fantastici, hororu i fenteziju. Voditelj i tvorac - jedan jedini: Nevidljivi čovek, misteriozan dobroćudan duh iz etra, najavljivan u svakoj emisiji istoimenom pesmom Queen-a. Izgurala ukupno 588 višečasovnih emisija na radiu, a od avgusta 2006. i poslednjeg emitovanja na Studiu B, "Pogled" se seli na sajt www.sfpogled.net. U 24 godine koliko je bila na talasima beogradskih stanica, promenila ih je čak sedam! Najduže je ostajala na "Indeksu", i to baš u trenucima kada je to bio najpažljivije slušani radio u zemlji, doduše, iz nekih drugih razloga. Karakteristika emisije su bile top liste i glasanja za najbolje filmove, serije, knjige i pisce a akcenat je naročito bio stavljen na SF-ičnu muziku, tj. muziku iz SF filmova i serija pošto je, jelte, u pitanju radio. Vremenom je postala standard za sveže i zanimljive informacije iz sveta fantastike, sa posebno pažljivim i sveobuhvatnim praćenjem domaćih novosti, a tu titulu je zadržala i na internetu. Informišite se: Beograd je (naučno)fantastističniji nego što mislite!

U ponedeljak 15. decembra (19h) na tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" (Dom omladine Beograda, 1. sprat, ulaz iz Makedonske) biće održana promocija romana "Keltska priča" Aleksandra Novakovića, podseća sajt Art-Anima.

Romanom "Keltska priča", koji je ovogodišnji dobitnik nagrade Mali Nemo, Novaković govori o generaciji rođenoj 70-ih godina dvadesetog veka. Elementi urbanog romana i fanstastike imaginativno i vešto se prepliću zahvaljujući inventivnoj parodiji mita, slovenskog i keltskog. Ta, uslovno govoreći, ironizacija omogućuje dublje značenje pripovedanja koje transcendira vanliterarnu upotrebu mita.

Aleksandar Novaković je autor brojnih književnih dela među kojima i romana "Glečer", drama "Sistem", "Zubi", a bio je režiser i scenarista dokumentarnih filmova. Dobitnik je nagrade "Josip Kulundžić" za izuzetan uspeh na polju dramaturgije, a dobitnik je teatrološke stipendije Džon Mek Grat Univerziteta u Edinburgu (Velika Britanija) 2007. godine.

Roman "Keltska priča" može se kupiti u beogradskim knjižarama "Aleksandar Belić" (Studentski trg), "Tačka" (Makedonska 22), "Inicijal" (Knez Mihailova - kod SANU) i "Papirus" (Terazije 12).