Beogradsko Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI planira da do kraja godine održi dva interesantna predavanja:

1. Jubilej 70 godina radijske emisije "Rat svetova" Orsona Velsa

2. Tunguska eksplozija - vanzemaljci da ili ne

Predavači će biti Svetislav Filipović Filip i Tihomir Jovanović.

Za sada se ne znaju termini i mesto održavanja ovih predavanja. Moguće je da će nešto od ovih predavanja biti održano na Beokonu (najverovatnije u decembru), a SCI&FI će krajem ovog meseca predstaviti svoj fanzin Terra, broj 6, na tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u Domu omladine. Podsećamo - Terra broj šest je u potpunosti posvećena domaćem SF.

Sa dolaskom lošeg vremena porasla je posećenost bioskopima, a broj fantazijskih ostvarenja se zadržao na istom nivou. Prema podacima Filmskog centra Srbije, od 18. do 24. septembra među prvih deset po gledanosti bilo je pet ostvarenja sa elementima naučne fantastike, fantastike ili horora.

Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" ima dva aktuelna konkursa, raspisana u roku od samo nekoliko dana. Prvo je Miloš Cvetković, urednik Emitora, raspisao mini konkurs za kratku priču o zombijima. Priče treba da budeu maksimalne dužine do 10.000 slovnih mesta, a radovi se šalju na adresu: lazarkomarcic@yahoo.com. Najkvalitetniji radovi biće objavljeni u specijalu Emitora koji bi trebalo da iz štampe iziđe uoči Noći veštica (31. oktobar). Ovaj konkurs je otvoren do 20. oktobra 2008. godine.

Drugi konkurs je već ranije najavljen, ali je tek sada usledio zvaničan start. LK će ga realizovati zajedno sa Politikinim zabavnikom, a konkurs ima naziv "Moja prva SF priča".

Propozicije:
- na konkurs se pozivaju prvenstveno neafirmisani autori koji do sada nisu objavljivali, ili bar ne naučnu fantastiku
- priče moraju biti naučna fantastika
- priče moraju biti dužine do približno 9.000 karaktera (sa belinama), tj. pet šlajfni
- za vreme trajanja konkursa priče za koje žiri "Lazara Komačića" proceni da su dovoljno kvalitetne biće objavljivane u Politikinom Zabavniku
- kada se pribavi dovoljno kvalitetnog materijala, Društvo "Lazar Komarčić"" će objaviti zbirku priča prispelih na konkurs.

Priče slati na lazarkomarcic@yahoo.com kao prilog (attachment) u nekom od standardnih formata za tekstualne dokumente (.doc, .rtf, itd...) sa naznakom "za konkurs MOJA PRVA SF PRIČA".

"Zaraza" novog dizajna zahvatila je i AT-AT, tako da su već tri domaća SF sajta u ovom mesecu promenila ruho, javlja SF-Tim, koji je prvi javio za novi dizajn popularnog domaćeg sajta..

Razlog za izmenu na AT-AT-u je prelazak na novu verziju foruma, phpBB3, koji, u odnosu na stari phpBB2, nudi više mogućnosti, ali samo ako se računa osnovna postavka. AT-AT-ov phpBB2 je bio snažno modifikovan i prepun funkcija, pa novi forum neće doneti nešto značajno više... Radovi su još u toku, pa možemo da očekujemo još noviteta što se izgleda tiče.

Ova promena je osvežila sajt i sve čestitke AT-AT-ovcima na velikom trudu koji mora da se uloži da bi sav, veoma bogat, sadržaj sajta bio prebačen na phpBB3.

U petak 3. oktobra sa početkom u 18 časova, na književnom festivalu "Think Tank Town" u Leskovcu, održaće se promocija zbirke erotske fantastike "Ugriz strasti". Reč je o prvoj zbirci Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" iz Beograda koja je predstavljena na prošlogodišnjem Beokonu i koja donosi radove kako poznatih pisaca - Milorada Pavića, Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje, Ota Oltvanjija, tako i mladih snaga koji su se oprobali u žanru. Ono što je naročito interesantno je da svaku priču prati i namenski rađena ilustracija.

O zbirci govore urednik izdanja Pavle Zelić i jedan od autora priča iz zbirke - Dejan Stojiljković. Tu se broj govornika najverovatnije neće zaustaviti, ali kakva se eventualno još iznenađenja spremaju otkriće oni koji budu posetili promociju.

Izdavačka kuća Laguna, nedavno je objavila roman Dejvida Edingsa "Čuvari zapada", javlja sajt Art-Anima. Edings je poznati američki pisac fentezija, čija su se dela često nalazila na listi najprodavanijih naslova u Sjedinjenim državama. "Čuvari zapada" je prva knjiga Malorijade i hronološki se nadovezuje na dešavanja iz serijala o Belgarijadi:

Dok je neobični dečak Erand odrastao u Aldurovoj dolini s Polgarom i Durnikom, pokazujući samo povremene izlive nepojmljivog znanja i moći, Garion je učio kako da vlada i bude muž svojoj plahovitoj, sitnoj kraljici Se'Nedri. Prošlo je jedanaest godina. A onda, oglasi se neočekivani glas proročanstva: "Pazite se Zandramasa!" Čak ni čarobnjak Belgarat nije znao ko ili šta je Zandramas. Ipak, Garion pronađe naznake u do tada nejasnom delu Mrinskog kodeksa. Najstrašnije je što je shvatio da Mračno proročanstvo još pokušava da prevagne u drevnoj borbi sa Svetlim proročanstvom. Na Istoku se opet rodi ogromno zlo, a Garion se pak opet oseti kao pion, rastrzan između dva drevna proročanstva, sa sudbom sveta na svojim plećima. Knjiga "Čuvari zapada" ima 448 strana i košta 640 din. (sa popustom i do 430). Prevod je uradila Suzana Stevanović.

TV-antologija sa delima domaćih autora koju priprema Goran Skrobonja, postaje se veća i veća - ili "deblja i deblja" pošto odabrane priče zauzimaju više od 300 šlajfni, a očekuje se još nekolicina radova. Ono što je naročito interesantno je to da su se za temu zainteresovali i pisci van fandoma, pa je moguće da do 25. oktobra kada će se poslednji tekstovi poslati na lekturu, stignu i radovi pisaca kao što su Marko Vidojković, Zvonko Karanović i Vlada Kecmanović.

Predstavljanje knjige u javnosti se očekuje u decembru. Druga knjiga sa "zadatim radovima" planira se za sledeću godinu.

Inače, "Beli šum" će biti prva knjiga u biblioteci slipstrim književnosti "Fraktali" izdavačkog preduzeća Paladin.

U Maloj sali Doma kulture Stari grad, večeras u 19 časova biće predstavljena knjiga "Priče za dosadno popodne" Mirjane Bjelogrlić-Nikolov, javlja sajt Art-Anima.

Zbirka "Priče za dosadno popodne" je prva knjiga Mirjane Bjelogrlic-Nikolov, urednice u redakciji za kulturu Radio televizije Srbije. Autorkin rukopis određen je pre svega nadovezivanjem na poetiku fantastike u bogatom nasleđu svetske književnosti. Sa druge strane tu je jasna svest o promenjenom statusu i mogućnostima beletristike u doba dominacije vizuelnih i virtuelnih medija.

Već u podnaslovima mnogih od ukupno dvanaest priča, ogleda se ironični odnos autorke prema tradicionalnim književnim žanrovima i njihovo preplitanje sa alternativnim i popularnijim medijima - horor-priča, sapunska priča, virtuelna igrica, pačvork-priča, radio-priča... U tekst uvodne pripovetke umetnuto je nekoliko slika naše poznate umetnice Milene Pavlovic Barili, dok su neke priče zasnovane na podražavanju i parodiranju poetike kriminalističkih tv-serija, kompjuterskih video-igrica i interneta. Za knjigu "Priče za dosadno popodne" autorka je početkom leta dobila uglednu nagradu Isidora Sekulić. Žiri je ocenio da je ova proza na tragu suštine savremenog doba, gde je sve prisutno u sadašnjosti. Književni junak Mirjane Bjelogrlić-Nikolov po oceni žirija je virtuelni čovek interteksta, ljudi u njenim pričama postaju ideje, a sama priča izmiče jasnom poetičkom i žanrovskom određenju.

Na večerašnjem predstavljanju knjige, pored autorke, govoriće i Igor Perišić.

Od 2. do 12. oktobra u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu održaće se magistarska izložba slika Aleksandre Ostić, pod nazivom "Još uvek verujem u deda - Mraza".

"Naziv rada vezan je za dečije verovanje, za onaj deo naše prošlosti kad smo sva pitanja i sve spoznaje započinjali sa bajkama.Tu upoznajemo prve plemenite i prve loše ljude i počinjemo da gledamo život kroz njih, a da bi napravili bajku nešto nas mora inspirisati, a šta ako ne sam život!? Neka realnost koju prenosimo u naš svet fantazije, prema našim pravilima i željama. Stvaram svoj prostor, stvaram svoju igru.

To je moj pokušaj bekstva iz stvarnosti, pokušaj da izgradim svoj svet. Fantazijom dopunjujem ono što mi je nejasno, nerazumljivo ili sa njom ostvarujem ono što želim, a što mi nije dostupno."

Aleksandra Ostić je rođena 1975. godine u Beogradu. Diplomirala 2000. godine na Akademiji srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju, na odseku za konservaciju i restauraciju štafelajne slike.2003. godine diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo u klasi profesora Čedomira Vasića. Postdiplomske studije završava kod istog profesora ovom izložbom. Član je ULUS-a. Izlagala na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Premijera horor filma "Ogledala", reditelja Aleksandra Aže, održaće se u četvrtak 2. oktobra u 20.15 časova, u Dvorani Doma sindikata.

Ben Karson (Kifer Saterlend) je video i bolje dane. Prošlo je skoro godinu dana od kako je ovaj agresivni detektiv suspendovan zbog ubistva kolege na tajnom zadatku - slučajnost koja ga je koštala ne samo posla već je u njegov život unela i alkohol i bes koji ga je otuđio od porodice i primorao da spava na kauču u stanu svoje sestre.

Očajan u pokušaju da povrati svoj život i da se ponovo poveže sa porodicom, Karson prihvata posao noćnog čuvara u izgoreloj ruševini prodavnice Mejflauer koja je nekada predstavljala simbol uspeha i raskoši. Tokom obilaženja ugljenisanih ostataka prodavnice, Karson počinje da primećuje nešto zlokobno vezano za kitnjasta ogledala koja ukrašavaju njene zidove.

Užasavajuci prizori koji se reflektuju u odrazu gigantskog svetlucavog stakla, pored toga što prikazuju jezive prizore proslosti, takođe manipulišu sa realnošću. Kada Karson ugleda svoj odraz u agoniji, počinje da trpi i psihičke posledice, iskrivljene vizije i iznenada pronalazi sebe u borbi sa svojim ličnim demonima i sa onima koji su oteli njegov odraz iz ogledala.

Dok istražuje misteriozni nestanak prethodnog noćnog čuvara i traži vezu sa njegovom užasnom vizijom, shvata da zloćudna sila koristi refleksiju ogledala kao izlaz u nameri da teroriše i njega i njegovu porodicu.

Promocija najnovije knjige Zorana Živkovića "Esherove petlje", u izdanju Geopoetike, održana je u prepunoj sali na drugom spratu Biblioteke grada Beograda, iako je prvobitno najavljena za Rimsku dvoranu, ali ona nikako ne bi mogla da ugosti sve zainteresovane. Uz skoro stotinak prisutnih osnovnih 60 mesta za stolovima nije bilo dovoljno pa su dodavane stolice.

Posle uvodnog predstavljanja pisca koji je do sada objavio 17 dela, a njegove knjige se koriste i u nastavi na univerzitetima u Bafalu i Torontu, Zoran Živković je pročitao deo svog novog romana - koji je na interesantan način podsećao na amalgam Kišona i Kafke, nakon čega je beogradski kritičar, i profesor Filološkog fakulteta, Aleksandar Jerkov nadahnuto govorio o "Esharovim petljama" uplićući u to osvrt na neke delove ranije Živkovićevog stvaralaštva.

Nakon toga usledio je čitanje još jednog odlomka iz knjige, jedno pitanje iz publike koje je Živković iskoristio kako bi naznačio značaj izdavanja knjiga domaćih autora na engleskom jeziku,i potom potpisivanje knjiga i druženje sa publikom, među kojima je bilo dosta studenata koji učestvuju na Kreativnom kursu pisanja kojeg vodi Živković. Knjiga "Esherove petlje" je objavljena na sprskom i engleskom jeziku. Na promociji su bila prisutna oba izdanja i prodavala se po specijalnoj ceni od 550 dinara.

Audio snimke interesantnih delova ove večeri možete očekivati uskoro na FaceBook sekciji - grupi "Pogled iz svemirskog broda".

Večeras će u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56), s početkom u 19 časova, biti upriličena promocija nove knjige Zorana Živkovića - "Esherove petlje", podseća sajt Art-Anima. Knjigu je nedavno objavila izdavačka kuća Geopoetika, u izdanjima na srpskom i engleskom jeziku, a o njoj je na sajtu yu4you rečeno sledeće:

Živković još jednom ispoljava raskošnu moć pripovedanja u ovom složenom vrtložju međusobno prepletenih narativnih niti. Nalik na Esherove crteže, te niti vode čitaoca kroz vrtoglavi lavirint tema, prizora i likova koji se iznova javljaju i koji su povezani elegantnom matematičkom preciznošću: Bog i samoubistvo, hrana i otrov, monasi, atletičari, vojnici i fudbaleri - svi imaju svoje mesto u ovoj kružnoj igri. Roman kipti od apsurdnosti, nadrealnosti i humora; smrt je krajnji usud, ali naredna priča uvek nudi beskrajne mogućnosti uzmaka. A večeras će, u Rimskoj dvorani, o "Esherovim petljama" govoriti književni kritičar Aleksandar Jerkov.

Iste večeri kada će u Beogradu biti održana premijera filma "Zvezdani ratovi: Ratovi klonova" u Domu omladine (Sala na I spratu, od 19.00) na redu je predavanje mr Mladena Kalpića "Fan Wars".

Evo šta se kaže u najavi dešavanja:

Sada, kada nam George Lucas sa ranča Skywalker sprema još jedno izdanje u franšizi Ratova Zvezda (Clone Wars animirani film), vreme je da se osvrnemo i na one manje uspešne, epigonske, fanovske, čudne, pomerene i naprosto drugačije momente u istoriji ove možda najuspešnije franšize koja je i stvorila Holivud kakav danas poznajemo.

Mr Mladen Kalpić će biti naš vodič kroz ove svetove koje nastanjuju neki drugi Yoda, neka druga princeza Leia, neki drugi Han Solo i gotovo izvesno drugačiji Darth Veder. Izmedju ostalog gledaćemo: EMPIRE OF DREAMS, STARS FROM STAR WARS IN MUPPET SHOW, STAR WARS HOLIDAY SPECIAL (CARTOON AND CARRIE FISHER SINGS), TURKISH STAR WARS - DUNYAI KURTARAN ADAM, ITALIJANSKI FAN FILM DARK RESURRECTION, HARDWER WARS, WEIRD AL YANKOVIC "SAGA BEGINS", BILL MURRAY SINGS NOTHING BUT STAR WARS ...

Dugometražni animirani film "Star Wars: The Clone Wars" premijerno će biti prikazan 1. oktobra u Sava centru, od 20.30. "Ratovi zvezda: Ratovi klonova" sutradan ulaze u redovnu bioskopsku distribuciju. Radnja filma je smeštena između druge i treće epizode filmskog serijala, i prati borbu vitezova Džedaja koji se trude da održe red i povrate mir, dok Ratovi klonova haraju galaksijom.

Anakin Skajvoker i njegova padavanska učenica Asoka Tano našli su se u misiji koja ih dovodi lice u lice sa zločinačkim bosom Džaba Hatom, a u međuvremenu, na prvim linijama borbe u Ratovima Klonova, Obi-Van Kenobi i Joda predvode masovnu vojsku klonova u smelom pokušaju da se odupru snagama tamne strane.

Među glumcima koji su pozajmili glasove likovima su Met Lenter (Anakin Skajvoker), Ešli Ekstajn (Asoka Tano), Džejms Arnold Tejlor (Obi-Van Kenobi), Di Bredli Bejker (Kapetan Reks), Tom Kejn (Joda), Nika Futerman (Asadž Ventres), Ian Aberkrombi (Kancelar Palpatin), Entoni Denijels (C-3PO), Kristofer Li (Grof Duku) i Semjuel L. Džekson (Mejs Vindu).

Film je režirao Dejv Filoni, scenaristi su Henri Gilroj, Stiven Melcing i Skot Marfi, a procucent Džordž Lukas.

Četvrti Festival dečjeg filma, pod nazivom "Kids fest" trajaće do 5. oktobra u Nišu i Novom Sadu. Ove godine pripremljeno je devet filmova iz celog sveta, za decu uzrasta od 7 do 14 godina. Pored projekcija organizovane su i mnogobrojne aktivnosti i radionice, kako zabavnog, tako i obrazovnog tipa. Glumačka radionica, ilustracija i animacija, samo su neke od predviđenih, pa će mališani zaista imati prilike da uživaju i pri tom nauče nešto sasvim novo. Organizovana je i škola engleskog jezika, koju su omogućili Američki kutak i humanitarni fond. Ulaznice se prodaju po ceni od sto dinara, a prisustvovanje radionicama je besplatno. Nakon Novog Sada i Niša, Kids fest će se održati u Beogradu, od 20. do 26. oktobra, a potom u Banjaluci.

Na programu festivala su, od fantazijskih ostvarenja, (premijerno prikazivanje) - Šašavi stanovnici Nokturne (Španija), Tvrđava pod opsadom (Francuska/Kanada) i Priče iz Zemljomorja (Japan) i (repriza) - Kornjača Frenklin i ostrvo s blagom (SAD/Francuska). Projekcije filmova u Velikoj sali novosadske "Arene" su svaki dan od 11, 13 i 15 sati.

Beogradsko društvo ljubitelja naučne fantastike SCI&FI za 20. oktobar najavljuje predstavljanje 6. broja svog fanzina Terra ,javlja sajt Art-Anima. Predstavljanje će se održati na redovnoj tribini društva Lazar Komarčić sa početkom u 19 časova, a o fanzinu će govoriti Svetislav Filipović Filip i Tihomir Jovanović.

Šesti broj Terre, zamišljen je kao doprinos projektu "Godina srpske fantastike", logotip je prilagođen ćiriličnom fontu a broj je u potpunosti posvećen domaćem SF stvaralaštvu. Pored obilja književnih radova, u fanzinu je načinjen poseban osvrt na domaći fandom, uz veoma koristan indeks autora, društava, sajtova, časopisa, izdavača... Posebnu poslasticu čini strip "Putničke beleške iz 2349. godine" Aleksandra Zografa načinjen po motivima istoimene, malo poznate, priče Apostola Vanđelovića-Vovjekovića (pseudonim) iz 1909. godine.

Prema najavama Svetislava Filipovića Filipa, fanzin bi iz štampe trebalo da iziđe u prvoj polovini oktobra, a moći će da se kupi po ceni od 300 dinara.