Domaći sajt fanova dečaka-čarobnjaka HPSerbia.com još nije počeo da radi "punom parom". Za sada samo radi NEWSROOM sekcija sa vestima, dok se najavljuje da će forum ponovo biti aktivan od 7. oktobra, a novitet "Potterwatch" podcast, od 17.10.

Leto je definitivno prošlo i fantazijska ostvarenja lagano nestaju sa liste. Doduše, idalje čine polovinu deset najgledanijih, ali to više nije onakva suluda dominacija kada su činili 9/10 ili 8/10 - što je bio slučaj pre par nedelja. Ono što fascinira je to da "Mračni vitez" još nije došao ni do 50.000 gledalaca, a ta brojka će mu ostati nedostižna, kao i da je "Dosije X 2" već ispao iz deset najgledanijih. Prema podacima Filmskog centra Srbije, od 11. do 17. septembra među prvih deset po gledanosti bilo je pet ostvarenja sa elementima naučne fantastike, fantastike ili horora.

Na novootvorenoj sceni gimnazije "Laza Kostić" na Telepu u Novom Sadu, večeras od 20 sati zakazana je pozorišna premijera predstave "Don Žuan u paklu", po delu Bernarda Šoa u produkciji "Novosadskog novog teatra", javlja list Danas . Režiju, scenografiju i kostim uradila je Vesna Topalov, a izbor muzike, Emil Saks. U predstavi će igrati Aleksandar Bogdanović, Ljubiša Milišić, Nataša Ilin i Miljan Davidović.

Predstava "Don Žuan u paklu" je filozofska rasprava tokom koje se predstavljaju prednosti pakla kroz ljubav, sreću, lepotu, hedonizam, a nebo kroz realizaciju Sile života, saznanja i ostvarenja. Don Žuan je ovde samosvestan, nepokolebljiv pristalica Sile života i stvaralac i realizator svojih ideja. Đavo je domaćin, pokretač, ometač, podmetač, zabavljač i šetač. Statua i Dona Ana su Đavolove igračke koje služe za provokaciju i manipulaciju.

"Biti u paklu, znači biti nošen strujom. Biti na nebu, znači krmaniti", napisao je Dž. B. Šo, a reći će Don Žuan na sceni Novosadskog novog teatra i nadamo se pokrenuti jednu novu energiju. Ova predstava je nastala u produkciji "Novosadskog novog teatra" i uz pomoć Saveza dramskih umetnika Vojvodine.

Danas u Domu omladine, sala na prvom spratu sa početkom od 17 sati, sledi još jedno izdanje "Šoka uživo//Koridori DOB", pod naslovom "Ekranizacijski šok". Uz Nenada Bekvalca i Aleksandra Radivojevića tema se najavljuje na sledeći način:

"Izašao je novi film snimljen po vašoj omiljenoj knjizi. Kako ćete reagovati? Da li ćete biti zadovoljni ili poželeti da prinesete kao žrtve celokupnu filmsku ekipu, koja je radila na ekranizaciji? Da li je bolji film ili literarni predložak i koliko bolji? Ili se reditelji samo sprdaju sa autorima dobrih ili loših knjiga?"

U 66. broju časopisa za kulturu Bestseler objavljen je tekst Vase Pavkovća o dve nove knjige Ilije Bakića koje je objavila izdavačka kuća Tardis - "Jesen Skupljača" i "Filmovi". Tekst, koji može da se pronađe i na sajtu Tardisa, prenosimo u celosti:

Mlada izdavačka kuća Tardis iz Beograda rešila je da nadoknadi skromnu prisutnost knjiga Ilije Bakića na našem književnom tržištu. Naime, živo prisutan u periodici najraznovrsnije provenijencije, kao pesnik, prozaista i kritičar, Ilija Bakić je manje vidljiv u knjižarama, gde ste, do pojave dva Tardisova izdanja, mogli videti jedino roman Prenatalni život (Narodna knjiga, 2005). Da pogledamo šta pisac iz Vršca nudi publici u pesničkoj knjizi Filmovi i zbirci priča Jesen Skupljača.

Filmovi su trociklusna kolekcija pesama čije je pikturalno (i smisaono) ishodište u odabranim primerima iz baštine svetske filmske umetnosti. U prvom ciklusu "Grupni portret sa Lili Marlen" filmovi kojima se obraća Ilija Bakić pripadaju nemačkom umetničkom krugu, recimo, a pesnik gradi uzbudljive slike oslonjen na doživljaj Tajne Kaspara Hauzera ili pak Agire, gnev božiji. U drugom ciklusu, "Andreju Tarkovskom, uz duboki naklon", pesnik u stihovanje polazi od slika iz filmova čuvenog ruskog reditelja.

S tim u vezi: ako je od nemačkog filma "preuzimao" žestoku, povremeno grotesknu ekspresionističnost, od Tarkovskog pisac pre svega "pozajmljuje" tipičnu vrstu lirizma. Između grčevitosti ekspresionističkih zamaha i produhovljene liričnosti ruskog majstora lavira Bakićeva emocionalnost u Filmovima (a i inače u fantastici koju piše kao prozaik).

Najopsežniji je treći deo u kojem Bakić poseže za različitim ostvarenjima, u rasponu od art filmova cenjenih kod tzv. elitne festivalske publike do žanrovskih ostvarenja dragih srcu "pravih" filmoljubaca. Tako će se jedne do drugih naći pesme čiji su podsticaji u: Crnom Mesecu i Rašomonu, u Francuskoj vezi i Satirikonu, u Divljoj hordi i Evropi, u Duboko plavom i Apokalipsi, sada... Kao jedan golemi mozaički film - nova zbirka Ilije Bakića Filmovi deluje ukupnom snagom bogatog pikturalnog materijala - a mnoge od njegovih filmskih pesama odlični su primeri savremene lirike.

Zbirka fantastičnih priča Jesen Skupljača, od kojih su neke opsežne i predstavljaju novele, a druge pripadaju žanru tzv. najkraće priče, faktički je izbor iz četvrt veka Bakićevog stvaralaštva u oblasti (naučne) fantastike. Ne sledeći hronologiju, pisac ih organizuje po smisaonim vezama pa tako početak pripada prozama u kojima je Bakić zbivanja fikcija smeštao u arhaična društva, gradeći priče kao neku vrstu alegorija na (dalekom) Borhesovom tragu. Mislim na odlične priče "Među dinama", "Svod", "Gnoj" i "Više od 90 fragmenata povratka" gde stvoreni univerzum i njegov tribalni antijunak dobro korespondiraju sa Svetom mutanata Korbena i Strnada.

U ovakvom pogledu na strukturu knjige, naslovna priča o alternativnom svetu letećih bića dobar je prelaz prema futurističkim prozama gde se koriste motivi visokih tehnologija i njihovog uticaja na budućnost ljudske vrste ("Nečije ruke" "Kolevka") ili letenja ("Slikovnica" i "Jato"), dok ćemo u "Košavi" prepoznati diskretnu posvetu Kuli na (Vršačkom) brdu. Ispitujući klasične fantastičke podžanrove, ali i svoje mogućnosti, Bakić će se uspešno pozabaviti i motivom dvojnika u priči "Dvojnik i sve oko njega" da bi se, recimo u "Ramu Tomasa Mora" zanimao omažnom replikom klasičnog ostvarenja...

Uticaj filma i stripa, koje Bakić odlično poznaje i piše o njima, vidljiv je pre svega u fragmentarnoj organizaciji (slika) proze, gde se preciznost i ubedljivost spajaju u jedinstven utisak autentičnosti. Kolekcija Jesen Skupljača, naime, potvrđuje da je Ilija Bakić vodeći pripadnik fantastičke književnosti u savremenoj srpskoj beletristici.

"Horor žanr u srpskoj sredini do sada nije bio predmet ozbiljnog proučavanja. Najčešće ignorisan, ređe potcenjivan ili napadan, uglavnom je bio prepušten zanimanju amatera, ili usputnim napomenama kod retkih ozbiljnih proučavalaca. Sveden na fusnotu ili sporednu ulogu u radovima na druge teme, horor je tretiran ili kao nešto što se podrazumeva pa ne zahteva definisanje, ili kao nešto što i ne zaslužuje dublje istraživanje. U svakom slučaju, bilo da se o hororu govorilo s razumevanjem ili bez razumevanja, on sâm je ostao nedefinisan. Objedinjene, opšte studije o poetici, estetici i filozofiji horora kao žanra na srpskom jeziku - nema. Studija strave je pokušaj da se ta praznina bar donekle popuni."

Ovo je početak uvoda u "Studiju strave", eseja o horor žanru Dejan Ognjanovića, koju je pre par dana objavila izdavačka kuća Mali Nemo iz Pančeva. Knjiga ima 235 strana (latinica, broširani povez), a na sajtu izdavača je navedeno da košta 650 dinara, tačnije 702 dinara kada se zaračuna PDV.

U knjizi se nalaze sledeći eseji: 1. Horor kao žanr, i njegova estetička namera, 2. Horor, imenovanje neiskazivog, 3. Nastanak i razvoj gotika, 4. Modernizacija gotskog horora u delu Edgara A. Poa, 5. Mesto Embrouza Birsa u tradiciji američkog gotika, 6. Lavkraft: Izvan ovog univerzuma, 7. Nekrofilija - nekad i sad, 8. Politika tela i estetika straha, 9. Ves Krejven i postmoderni hororor, 10. Đavo me je naterao: Serijski ubica kao demon, 11. Japanske priče o duhovima, 12. Jezik demonizacije na primeru romana Znak satane (roman Zorana Popovića), 13. Mračni eros u delima Đorđa Kadijevića.

Dejan Ognjanović je na forumu Znaka sagite najavio da će desetak ljubitelja horora, koji mu se jave, moći da dobiju ovu knjigu po povoljnijoj ceni.

Reditelj Uroš Stojanović otputovao je u Los Anđeles gde će potpisati ugovor sa kompanijom Soni pod čijim okriljem će snimiti film "Night Fall". Njegovo debitantsko dugometražno ostvarenje "Čarlston za Ognjenku", koje je na festivalu u Torontu imalo zapaženu prezentaciju i bilo peto po gledanosti, preporučilo ga je za saradnju sa američkim "filmadžijama". Iako je ranije bilo najave da će on raditi horor film, reč je o ekranizaciji knjige Nelsona Demila, koja se bavi letom TWA 800, koji je 1996. godine završio u Atlantiku.

Kao i prošle godine Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" će publici Salona stripa, već na večerašnjem otvaranju premijerno predstaviti novi, i dugoočekivani broj Strip Emitora. O ovom broju nije bilo puno reči jer nije bilo sigurno da li će uspešno biti pripremljen do Salona stripa, ali očigledno da ideja uspešno realizovana - sada se samo očekuju pohvale. Reč je o broju 472, ili Strip-Emitoru broj 6. Emitor 472 (B5 format) dolazi na 56 strana zanimljivog sadržaja, a prodavaće se po ceni od samo 100 dinara! Autor naslovne ilustracije Emitora 472 je Borivoje Grbić, dok je zadnju koricu uradio Uroš Begović. Novi broj donosi:

- Ekskluzivni intervju sa Džejmijem Delanom, vodio ga Draško Roganović, pod naslovom "Pilo se vino, pušio se hašiš..."
- Intervju sa Borivojem Grbićem, koji prvi put javno govori o tajnom projektu domaćih strip crtača i scenarista, koji se razvijao tokom ove godine, pod naslovom "Dinamitom na srpski strip!".
- Strip Siniše Banovića: Dečak Likantrop
- Strip Branislava Crvenkovića: Novo ledeno doba
- Strip Uroša Begovića: Urke vazduhoplovac 1 & 2
- Razmišljanja Vladimira Tadića o filmu i stripu "Nadzirači" i njegova analiza "Lige izuzetnih džentlmena: Crni dosije"
- Predstavljanje (u Japanu) popularnih horor mangi "Parasyte" i "Dragon head" (autor Goran Marković)
- Osvrt na minuli serijal Brajana Kej Vona - "Y: the last man" (autor Vanja Mišković) (tekst je ilustrovan radom Gorana Sudžuke, crtača na serijalu, rađenom ekskluzivno za Emitor)
- Miljan Tanić započinje svoj esej o stripu "Mračna kula"
- Miloš Cvetković piše o stripu "Skot Pilgrim" i filmu koji će se po njemu raditi
- Marko Šelić se repovanjem bori protiv ludila Dilana Doga u njegovom viđenju epizode "Nekropolis"
- Aleksandar Manić predstavlja Tomaža Lavriča u tekstu "Među mutantima!" i piše o dometima serijala "Tajna istorija"

Ovogodišnji, šesti po redu, Međunarodni salon stripa biće otvoren danas, 25. septembra u Studentskom kulturnom centru, gde će trajati do 28. ovog meseca. Naravno, biće dosta interesantnih stvari za ljubitelje fantastike - da samo pomenemo, pre svega, izložbu čuvenog strip autora Dejvida Lojda - jednog od tvoraca "V kao Vendeta".

Lojd je svoju strip karijeru započeo 1977. nakon obuke u marketingu, što je kako sam kaže: "idealno mesto da se nauči kako da se crtežom privuče pažnja". Pažnju na sebe je skrenuo kada je počeo da crta za britanski ogranak Marvela, i učestvovao u stvaranju jednog od njihovih najpopularnijih likova - usamljenog borca protiv kriminala Noćnog Gavrana, koji je preteča njegovog najpoznatijeg junaka "V", u planetarno uspešnom "V kao Vendeta", koji je kreirao sa Alanom Murom 1980. Od tada je radio mnoštvo stripova uključujući: "Hellblazer", "Aliens", "Global Frequency", i "War Stories".

Domaće ljubitelje animacije i stripa obradovaće i promocija dugometražnog animiranog filma Alekse Gajića "Technotise - Edit i Ja", predviđena za poslednji dan salona, u 20 časova..

Kao i svake godine u Studentskom kulturnom centru, pored izložbi, predavanja i radionica, biće organizovana i berza stripa.

Nakon zapažene prezentacije na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Torontu, film "Čarlston za Ognjenku" biće predstavljen i američkoj publici. Film "Čarlston za Ognjenku" prikazan je u "Vanguard" selekciji i imao je pet izuzetno posećenih projekcija na Festivalu u Torontu, a dobio je i odlične kritike filmskih novinara i javnosti. Sve to doprinelo je da kompanija "Europa Corp" - čiji je vlasnik reditelj Lik Beson - dobije više ponuda za bioskopsku distribuciju filma u Americi.

Evropska distribucija startovaće premijerom filma "Čarlston za Ognjenku" u Parizu ove jeseni u distribuciji "Europa Corp".

Ove jeseni film će početi da se prikazuje i na teritoriji cele bivše Jugoslavije, a nastaviće i svoj festivalski život učešćem na festivalu u Australiji koji se održava u četiri najveća grada - Sidneju, Melburnu, Pertu i Adelaidi, kao i na festivalima u Vankuveru i u Varšavi.

Goran Skrobonja, na forumu Znaka sagite, najavljuje još više priča u tv-antologiji "Beli šum" - prema poslednjim informacijama on je narasao na 19, a to izgleda nije konačan broj. Naime, uz pristigle priče "... Pavkovića, čeka se na Pisareva, a ako budemo još malo strpljivi, možda dobijemo i Ćirića, Vidojkovića i Karanovića...", piše Skrobonja. Stoga se konačan spisak priča za "Beli šum" još neće znati.