Niški autor Dejan Ognjanović je, na forumu Znaka sagite, otkrio kako će definitivno izgledati sadržaj njegove nove knjige "Studije strave" (preko 230 stranica) - sa 13 horor eseja - uglavnom objavljenih, koju će uskoro objaviti izdavačka kuća Mali Nemo. Svi fanovi horora će u tom izdanju pronaći sledeće:

1. Horor kao žanr, i njegova estetička namera, 2. Horor, imenovanje neiskazivog, 3. Nastanak i razvoj gotika, 4. Modernizacija gotskog horora u delu Edgara A. Poa, 5. Mesto Embrouza Birsa u tradiciji američkog gotika, 6. Lavkraft: Izvan ovog univerzuma, 7. Nekrofilija - nekad i sad, 8. Politika tela i estetika straha, 9. Ves Krejven i postmoderni horor, 10. Đavo me je naterao: Serijski ubica kao demon, 11. Japanske priče o duhovima, 12. Jezik demonizacije na primeru romana Znak satane, 13. Mračni eros u delima Đorđa Kadijevića.

Fantazijska ostvarenja nastavljaju da dominiraju listom najgledanijih filmova u Srbiji. Prema podacima od 21.do 27. avgusta među prvih deset po gledanosti bilo je osam ostvarenja sa elementima naučne fantastike, fantastike ili horora. Novitet na listi je ujedno i prvoplasirani film "Mumija: Grobnica zmaja imperatora"

Ovog vikenda na repertoaru Doma omladine (Tribinska sala na I spratu, početak u 19.00, ulaz je besplatan) naći će se dva filma i dve legende, koji su obeležili ovaj žanr - Bela Lugoši i Vinsent Prajs u klasičnim ostvarenjima iz kojih i danas izbija specifična harizma ovih filmskih ikona.

"White Zombie" (USA, 1932, 69min)
Režija: Victor Halperin
Uloge: Bela Lugosi, Madge Bellamy, Joseph Cawthorn

Prvi film snimljen o Zombijima ikada... Bela Lugoši kao ludi naučnik - "kralj Zombija" je verovatno najbolja rola pored Drakule... Bizarno ostvarenje koje i van svoje pionirske uloge u žanru osvaja šarmom i smelošću...

"The Bat" (USA, 1959, 80 min)
Režija: Crane Wilbur
Uloge: Vincent Price, Agnes Moorehead, Gavin Gordon

Sjajan film koji pleni neočekivanim obrtima, vrcavim humorom i odličnim glumcima... Fenomenalni Vincent Price u najboljem izdanju... I dok u vreme kada je nastao nije priukao preteranu pažnju danas se smatra klasikom...

Ovogodišnji Filmski festival u Torontu otvoren je u četvrtak, 4. septembra, a u okviru festivalskog programa "Vanguard" biće prikazan film "Čarlston za Ognjenku" reditelja Uroša Stojanovića. Film ide pod nazivom "Tears for Sale" i imaće tri projekcije - ponedeljak 08.09. (21.45), sreda 10.09. (21.15) i subota 13.10. (22.30), kada se i završava festival.

Domaći SF Serbia Portal je predstavljen u časopisu avgustovskom broju časopisa Svet Kompjutera na 51 strani. Naravno, takvo predsavljanje je već izazvalo određene utiske, koje se mogu pronaći na forumu.

Ono što će svi primetiti, koji pročitaju članak, je to da on baš i nije pohvalan. Dobro, svaka reklama je dobra reklama - možda bi moglo da bude objašnjenje, ali izgleda da je ekipa iz SF Serbia već shvatila da i kod novinara vlada ono "koliko ljudi toliko ćudi".

Naime, pre samo pet meseci - u martovskom broju časopisa Mikro njihov sajt je dobio odlične kritike i maksimalnih pet zvezdica. Tako nešto im je svakako prijalo. (Pogledajte vest od 5. marta 2008. u Arhivi - Vesti br. 10)

Bitno je da se ova ekipa ne plaši "trpojki" ni kritika, tako da nisu prećutali ovo svoje "medijsko pojavljivanje".

Prvi kadrovi kontroverznog ostvarenja "Srpski film", režisera debitanta Srđana Spasojevića, snimljeni su krajem avgusta u Beogradu, javlja Blic koji se odmah na početku teksta "odlučuje" čemu će se "posvetiti" uz potonje prepričavanje sadržaja... Žestoke scene seksa između porno-zvezda u filmu Lejle i Miloša, za sad su neviđena na domaćem filmu, a snimili su ih glumci Žika Todorović i Katarina Žutić, dok ulogu suludog političkog moćnika i producenta porno-filmova Vukmira igra Sergej Trifunović.

Scenario za film napisao je mladi Aleksandar Radivojević, koscenarista "Čarlstona za Ognjenku" i sin legendarnog reditelja Miše Radivojevića. Siže filma je zaista bizaran. Miloš (Žika Todorović) je bivša porno-zvezda koja živi sa svojom suprugom Marijom (Jelena Gavrilović) i petogodišnjim sinom Stefanom. U tranzicionoj Srbiji u burnim vremenima devedesetih godina prošlog veka on pokušava da sastavi kraj sa krajem. Iznenada dobija poziv od partnerke Lejle (Katarina Žutić) koja je i dalje aktivna u porno industriji. Ona je svesna Miloševih poteškoća u životu i upoznaje Miloša sa Vukmirom (Sergej Trifunović) sumnjivim, misterioznim, ludim i politički veoma moćnim producentom koji Milošu daje ponudu koju ne može da odbije. Nudi mu glavnu ulogu u svom novom porno-projektu koja će finansijski obezbediti budućnost Miloševoj porodici do kraja života. Miloš je u početku neodlučan jer ugovor zahteva da on ne bude obavešten o sadržaju scenarija filma. Ipak, na kraju Miloš pristaje da glumi. Od tog trenutka Vukmir uvlači Miloša u neverovatne, okrutne i nasilne situacije, rešen da napravi ultimativni umetnički "snuff" porno-film sa scenama koje nikada nisu viđene na filmu, koristeći ljude kao topovsko meso. Njegova ekipa ide do krajnjih granica da bi ostvarili viziju suludog Vukmira. U želji da pobegne iz filmskog pakla u koji je upao i da spasi svoju porodicu Miloš žrtvuje sve što ima svoj ponos, moral, pa čak i sopstveni život.

Kako nam je rekao Aleksandar Radivojević, "Srpski film" je pokušaj da se pomere standardi u domaćoj kinematografiji.

- Film je rađen u horor tradiciji filmova kao što su "8mm", "Saw" ili "Hostel". Mislim da je period devedesetih godina prošlog veka u Srbiji bio idealna podloga za horor filmove. Sprega bede, seksa, politike i kriminala u našoj zemlji opredelila me je za naziv "Srpski film". Želeo bih da ovaj film zaista šokira publiku - kaže Aleksandar Radivojević.

Predstava "Klanica pet" po istoimenom romanu Kurta Vonegata, a u režiji Fahrudina Nuna Salihbegovića iz Londona biće premijerno izvedena 4. septembra na velikoj sceni pozorišta "Vuk Karadžić", sa početkom u 21 sat. "Klanica pet" je predstava digitalnog pozorišta, u kome glumac svojim pokretom na sceni menja scenografiju, svetlosne ili zvučne efekte i na taj način ostvaruje kontrolu nad većim delom predstave.

Tehnologija koja se koristi u "Klanici pet" prvi put se prikazuje u Srbiji na ovaj način, a za to su zaslužni domaći "Studio for Electronic Theatre" (SET), nastao prošle godine, i holandsko-britanska grupa "Amsterdam Cyber Theatre", pioniri u oblasti digitalnog teatra.

Junak Vonegatovog romana, objavljenog 1969. godine u jeku protesta američke javnosti zbog rata u Vijetnamu, je Amerikanac Bili Pilgrim, više dečak nego vojnik, koji je kao nemački zarobljenik zatvoren u jednu drezdensku klanicu gde sa ostalim zarobljenicima proizvodi vitaminsku hranu za trudnice.

Nakon bombardovanja Drezdena pred kraj Drugog svetskog rata, kada je u tom gradu poginulo više od 130.000 civila, on beži iz stvarnosti i počinje da "posećuje planetu Tralfamador" i uči nelinearno shvatanje vremena prihvatajući njihov stav prema smrti izražen u rečenici - "Šta da se radi".

Digitalnu scenografiju i adaptaciju uradio je Salihbegović, dramatizaciju Tatjana Ljujić, a igraju Janoš Buš, Vahidin Prelić, Andrijana Lubina, Imer Muškolaj, Jovana Rakić.

U predstavi će se koristiti originalna muzika Vladimira Bojovića, a za kostime je bila zadužena Ranka Delić. Realizaciju predstave su pomogli Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo kulture, Ambasada Holandije u Beogradu, Opština Zvezdara, Skupština grada Užice, Opština Nova Varoš.

Posle sinoćne premijere filma "Put u središte zemlje", održane u Velikoj Sali Doma Sindikata u Beogradu, film je od danas na redovnom repertoaru. U ovoj naučno-fantastičnoj avanturi, inspirisanoj knjigom Žila Verna, glavne uloge tumače Brendan Frejzer, Džoš Hačerson i Anita Brim.

"Put u središte zemlje" je porodična avantura, u kojoj troje avanturista upada duboko u čudno, novo carstvo ispod zemljine površine gde se upuštaju na neverovatno putovanje i nailaze na zastrašujuće prizore opkoljene mnogim opasnostima.

Tokom naučne ekspedicije na Islandu, naučnik vizionar Trevor Anderson (Brendan Frejzer), njegov nećak Šon (Džoš Hačerson) i njihov prelepi lokalni vodič, Hana (Anita Brim), neočekivano ostaju zarobljeni u pećini iz koje mogu da izađu samo ukoliko idu sve dublje i dublje u dubine Zemlje.

Kao što je ranije bilo najavljeno 1. septembar je bio krajnji rok za pristizanje radova na konkurs za "tv-angologij", gde su se tražile fantastične priče koje će, na neki način, biti vezane za televiziju. Goran Skrobonja, pokretač ovog konkursa, je na forumu Znaka Sagite obavestio sve zainteresovane o trenutnom stanju stvari - pristuglo je ukupno 17 radova:

8760 - Dragan Matić
Anđeli na arhitekturi - Darko Tuševljaković
Birač kanala - Tihomir Jovanović
Danilo - Spomenka Stefanović Pululu
Direktan prenos - Marko Pišev
Hronovizija - Adrijan Sarajlija
Konzument - Ranko Rajković
Večno tehnikolor mlad - Oto Oltvanji
Poslednja pobeda Kira Velikog - Milivoj Anđelković
Šta sve možeš s lešom kad se dosađuješ - Ivana Milaković
Statisti - Ilija Bakić
Ne menjajte kanal - Petar Petrović
Tabernakul od ružinog drveta - Lazović & Nešić
Šum - Željko Obrenović
Televizor - Ljubodrag Stojanović
TVmorfoza - Vesna Ilić
Do poslednjeg - Goran Skrobonja

Iako je ovo bio produženi rok, ostavljeno je još par dana - tačnije do petka 5. septembra, autorima koji su već poslali svoje priče ali sada nisu na ovom spisku. Naime, bilo je problema sa pričama koje su Skrobonji stizale putem mejla i nestale sa yahoo naloga, pa je zato ostavljeno dodatno vreme za te autore da ponovo pošalju priče.

Pošto ne postoji nikakvo ograničenje u pogledu obima knjiga, što se naročito ističe u ovoj informaciji, sve priče koje to svojim kvalitetom budu zaslužile naći će se u antologiji "Beli šum". Sada tek predstoji iščitavanje pristiglih priča, tako da je rano govoriti kojeg će biti obima knjiga, kao i kada će se pojaviti.

Iako je za početak nove sezone tribinskog rada Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u Domu omladine (mala sala na I spratu, od 19 sati) bila najavljena promocija romana Ljubomira Damnjanovića "Vi što maštate o sreći", ona je odložena. Zbog kvara u štampariji roman neće biti pripremljen, a promocija je odložena za 15. septembar. U ovoj vesti, postavljenoj na forumu Znaka sagite nije bilo pojašnjeno da li to znači da će večeras u Domu omladine uslediti predstavljanje trećeg broja časopisa Omaja, što je najavljeno upravo za 15. septembar.

Iz Tardisa poručuju da bi na toj promociji mogla da se pojavi i još neka knjiga, što je već bolja vest - u pripremi su im dva naslova "Uroboros", zbirka poezije Aleksandra Markovića i"Ministarstvo senki", zbirka priča Zorana Jakšića.