Ljubljanska izdavačka kuća Blodnjak nedavno je za slovenačko tržište objavila romane Zorana Živkovića "Biblioteka" i "Čitateljka", javlja sajt Art-Anima. Pod etiketom Blodnjak do sada su već objavljene Živkovićeve knjige "Četvrti krug" i "Most", a iz iste izdavačke kuće stižu najave da se u budućnosti mogu očekivati i drugi naslovi jednog od najprevođenijih srpskih pisaca.

Fantazijska ostvarenja i dalje dominiraju listom najgledanijih u Srbiji. Prema podacima od 31. jula do 6. avgusta među prvih deset po gledasnosti bilo je osam ostvarenja sa elementima naučne fantastike, fantastike ili horora.

Ovo je izveštaj Jovana Ristića sa Grosman festivala filma i vina koji se održava u Ljutomeru (Slovenija):

Režiser i scenarista Rodžer Korman, majstor niskog budžeta koji je u Americi 1950-ih i 1960-ih lansirao plejadu mladih filmadžija i glumaca, razgovarao je u četvrtak uveče sa brojnom publikom koja se u njegovu čast okupila na glavnom trgu slovenačkog grada Ljutomer.

Korman (82), glavni gost Grosmanovog festivala filma i vina u Ljutomeru, govorio je o svojoj karijeri. Tokom nje je producirao 385 bioskopskih i televizijskih naslova i režirao filmove kao što su "Mala prodavnica užasa" (1960), "Masakr na dan Svetog Valentina" (1967), "Uljez" (1962), kao i slavne ekranizacije Edgara Alana Poa (Poe) poput "Maske crvene smrti" (1964), "Ligejinog groba" (1964) i "Gavrana" (1963).

Pored ostalog, Korman je govorio o svojim vezama sa jugoslovenskim filmom i ispričao da je na Beverli Hilsu kao srednjoškolac producirao radio dramu o Josipu Brozu Titu i partizanima: "Zvala se 'Pre zore', i nastala je tokom Drugog svetskog rata, kada se nije znalo ko će pobediti".

Takođe je izneo tvrdnju da je slavni ratni film "Dvanaest žigosanih" Roberta Oldriča (Aldritch) umnogome kopija njegove "Tajne invazije", snimane 1965. godine u Dubrovniku, a da se klasik naučne fantastike "Planeta majmuna" (1968) Frenklina Šefnera (Franklin J. Schaffner) oslanja na ključne motive njegovog "Preistorijskog sveta" (1958).

Razgovor sa Kormanom je vodio slovenački novinar Marcel Stefančič, koji je uoči Grosmanovog festivala objavio knjigu o Kormanu. Stefančič je ovog velikana predstavio kao "filmsku avangardu, umetnika niskog budžeta, koji je žanrovski film, tokom 1950-ih i 1960-ih. podigao na viši nivo, uspostavio kontakt sa generacijom kontrakulture i postao njen guru".

Kao producent, Korman je pokrenuo karijere režisera kao što su Frensis Ford Kopola (Francis Ford Coppola), Martin Skorseze (Scorsese), Piter Bogdanovič (Peter Bogdanovich), Džon Milijus (John Milius), Džonatan Dem (Johnatan Demme), Džonatan Kaplan (Johnatan Caplan), Ron Hauard (Ron Howard), Džejms Kameron (James Cameron) i Džo Dante (Joe Dante).

Dao je šansu tada mladim glumcima Džeku Nikolsonu (Jack Nicholson), Robertu De Niru, Denisu Hoperu (Dennis Hopper), Piteru Fondi (Peter Fonda) i Vilijamu Šetneru (William Shatner), a Čarls Bronson (Charles Bronson) je upravo kod Kormana dobio svoju prvu glavnu ulogu, u filmu "Machine Gun Kelly" (1958).

"Bili su to poslednji dani studijskog sistema (u SAD)", rekao je Korman u Ljutomeru. "Studiji su se oslanjali na velike zvezde, ali nisu uvidjali da su te zvezde sve starije, pa su tako snimali melodrame sa glumcima od 60 godina i glumicama od 50 godina. A bioskopska publika bila je veoma mlada. Zato sam se namerno okrenuo mladjoj publici".

Za 12 godina aktivne režijske karijere, od 1955 do 1971. godine, Korman je snimio 55 filmova, a do danas je producirao 385 naslova, bioskopskih ili televizijskih. U 2008. godini će se na špicama tri filma pojaviti njegovo ime, u ulozi producenta ili izvršnog producenta. Među tim filmovima je rimejk kultnog hita "Death Race 2000" čiji je original producirao.

Kao mlad je studirao inzzinjerstvo na Univerzitetu Stanford: "Otac mi je bio inžinjer, pa sam i ja to želeo da budem, ali sam se na polovini studija okrenuo filmu. Prvo sam postao filmski kritičar, kada sam saznao da kritičari imaju besplatan ulaz na bioskopske projekcije. Time sam stekao dublji uvod u filmove, a onda sam im se posvetio potpuno."

U holivudskoj industriji prvo je dobio da za "Tventi sencceri foks" čita i recenzira filmske scenarije.

"Davali su mi tekstove koji su 'najviše obećavali'. Nijedan nisam pohvalio, sa izuzetkom scenarija pod imenom 'Big Gun' od kojeg je kasnije nastao slavni vestern 'Revolverass', sa Gregorijem Pekom".

Nakon što je jedan filmski studio unakazio scenario koji je napisao, Korman je odlučio da preuzme potpunu umetničku kontrolu nad svojim projektima tako što se okrenuo produciranju. Postao je umetnik malih budžeta, kratkih rokova i ekonomičnosti.

"Jugoslovenski producenti su me angažovali za 'Operaciju Ticijan' (Radoša Novakovića) zato što su čuli da radim brzo, za kratko vreme, sa malim sredstvima", rekao je Korman i dodao da ti producenti nisu voleli njegovog supervizora produkcije, tada mladog Frensisa Forda Kopolu, jer je bio "tvrdoglav" i "pun ideja".

"Malu prodavnicu užasa" Korman je snimio, kako je rekao, "za dva dana i jednu noć", a za slavnu "Masku crvene smrti" - koja je u četvrtak uveče prikazana na gradskom trgu u Ljutomeru - iskoristio je bogatu scenografiju koja je u britanskom studiju ostala iza filma "Beket".

Korman je ispričao da je "Masku crvene smrti" želeo da snimi mnogo pre 1964. godine, ali tada se "pojavio 'Sedmi pečat' Ingmara Bergmana, koji je 'Maski' bio veoma slicčan".

"Odluccio sam da sačekam, snimio nekoliko filmova po Pou, a onda sam u jednom trenutku rekao: 'Baš me briga, snimiću je kako god. Ionako je to Poova priča".

Prilikom snimanja "Uljeza" (The Intruder) u američkoj državi Misuri, o rasnim predrasudama na jugu SAD (prva uloga Vilijama Šetnera), Korman je sa ekipom morao da beži iz nekoliko gradića, nakon što bi lokalne vlasti otkrile koja je tematika filma.

Ispričao je da se 1971. godine povukao iz režiserskog posla jer je bio umoran od tempa snimanja. Kaže da je isprva planirao da uzme odmor od godinu dana, ali da je u međuvremenu otkrio da se odlično snalazi kao producent i distributer. U potonjoj ulozi je za američko tržište uvozio evropske art filmove autora kao što su Ingmar Bergman i Mikelanđelo Antonioni, i davao ih za prikazivanje u - drajv-in bioskopima.

Korman i danas otkriva mlade talente, pa je tako 2001. godine angažovao ruskog režisera Timura Bekmambetova - tada isključivo autora kratkih promo filmova - koji je u Kormanovoj produkciji snimio "Arenu", a zatim se proslavio u Rusiji i svetu sa naučnofantastičnim filmovima "Noćna straža" (2004) i "Dnevna straža" (2007).

Korman će u subotu uveče dobiti nagradu za životno delo Grosmanovog festivala koju je 2007. godine dobio Slobodan Šijan a 2006. godine hrvatski režiser Krsto Papić.

Ovo je izveštaj Jovana Ristića sa Grosman festivala filma i vina koji se održava u Ljutomeru (Slovenija):

Režiser i producent Brajan Juzna, legenda nezavisne američke produkcije u žanru horor filma, gostovao je u sredu uveče na dve tribine koje su u Sloveniji, na Grosmanovom festivalu filma i vina, održali publicisti i filmski kritičari iz Srbije Dejan Ognjanović, Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac.

Juzna, jedan od glavnih gostiju Grosmanovovog festivala u Ljutomeru, prvo je učestvovao na Ognjanovićevoj tribini o životu i delu klasika američke horor proze Hauarda Filipsa Lavkrafta (H.P. Lovecraft), a zatim je govorio na ponoćnoj tribini "Šok koridor uživo" koju su na temu "Telesni šok na filmu" priredili Radivojević i Bekvalac.

U tandemu sa režiserom Stjuartom Gordonom, Juzna je, kao veliki ljubitelj Lavkrafta, producirao tri ekranizacije priča ovog pisca: slavni film "Reanimator" (1985), "From Beyond" (1986) i "Dagon" (2000). Takođe je producirao omnibus "Nekronomikon" (1993).

Režirao je dva nastavka "Reanimatora" - "Bride Of Re-Animator" (1990) i "Beyond Re-Animator" (2003), kao i kultne hitove "Society" (1989) i "Dentist" (1996). Pored ostalog, napisao je i scenario za holivudsku komediju "Draga, smanjio sam decu" (1989).

Juzna trenutno živi i radi u Indoneziji, i aktivno pomaže mlade autore širom sveta koji sa malim budžetom žele da prave kvalitetne horor, naučno-fantastične i fantazijske filmove.

"Budžet nije problem. Filmovi se danas mogu snimiti za male pare. Nije problem doći ni do kamere - ima ih na sve strane. Problem su ideje. I treba platiti prijatelje koje ste uzeli da rade na vašem filmu", rekao je Juzna na tribini "Šok koridor uživo".

Na gradskom trgu u Ljutomeru iste večeri su prikazani Juznin film "Society", kao i Gordonov hit "Re-Animator", a Juzna je kao producent "Reanimatora" poklonio organizatorima Grosmanovog festivala 35-milimetarsku kopiju te horor komedije.

Na tribini "Veče H.P. Lavkrafta", Juzna je govorio o ekranizovanju Lavkraftovih pricca, i ocenio da su brojni horor režiseri, medju njima Džon Karpenter (John Carpenter) sa svojim rimejkom "Stvora" iz 1982. godine bili pod neverovatnim uticajem dela ovog pisca.

"Bio je majstor uvrnute fikcije. Na prvom mestu je (Edgar Alan) Po, na sledećem je Lavkraft", rekao je Juzna.

Na tribini je dosta govorio o problemima u vezi sa prenošenjem Lavkraftove proze na film: "Kad pročitate neku Lavkraftovu priču, i pokušate da se setite o čemu se u njoj radilo, shvatite da se ne sećate zapleta. Pored toga, Lavkraft nikada nije stavljao ženske likove u priče, jer je imao problematične odnose sa ženama."

Povodom optužbi zagriženih fanova Lavkrafta da su Gordonove i Juznine adaptacije krvave i nedovoljno verne literarnim predlošcima, Juzna je izjavio da je na Internetu video neke doslovne adaptacije koju su radili fanovi i da su mu bile - dosadne.

Radivojević i Bekvalac su u "Šok koridoru uživo" prikazali inserte iz filmova kao što su "The Brood" Dejvida Kronenberga (1979), "Izmenjena stanja" Kena Rasela (1980) i "Američki vukodlak u Londonu" Džona Lendisa (1981).

Juzna je na tribini takođe izjavio da je kao dete bio veliki ljubitelj ekranizacija Edgara Alana Poa, koje je radio Rodžer Korman - glavni gost ovogodišnjeg Grosmanovog festivala filma i vina.

Kormanu će u subotu uveče biti dodeljena nagrada ove manifestacije za životno delo, koja je prošle godine dodeljena srpskom režiseru Slobodanu Šijanu - sada predsedniku festivalskog žirija.

Festivalska publika je u bioskopima, kao i prošle godine, mogla da vidi dva Šijanova filma. Dok su se na programu prethodnog Grosmana našli ogromni jugoslovenski hitovi "Ko to tamo peva" (1980) i "Maratonci trče počasni krug" (1982), ove godine su prikazani "Kako sam sistematski uništen od idiota" (1983) i kultni hit "Davitelj protiv davitelja" (1984).

Sredinom avgusta u Srbiji će se održati predkvalifikacije za najveći svetski festival kompjuterskih i video igrica World Cyber Games 2008 (www.worldcybergames.com). Predkvalifikacije se održavaju u Subotici (16. i 17. avgusta) - Igraonica Game Station, Dimitrija Tucovića 2, Novom Sadu i Kruševcu (23. i 24. avgusta).

Nacionalno finale će biti održano 6. septembra na beogradskom Sajmu, a pobednici predkvalifikacija će se boriti za mesto u timu koji će predstavljati našu zemlju na WCG 2008. Zvanične igre koje će se igrati na WCG 2008 su Command & Conquer, Counter Strike, FIFA Soccer 08, Need for Speed ProStreet i Warcraft III. Finalno takmičenje će se održati od 5. do 9. novembra u Kelnu, pod nazivom Grand Final Keln, sa sloganom: "Feel it, Play it, Enjoy it!".

Takmičenje WCG 2008 se ove godine održava po osmi put, a mnogi ga smatraju kao Olimpijadu u oblasti računarskih igara. Organizatori predviđaju da će ove godine ukupan broj učesnika dostići rekordnih 1,3 miliona iz 74 zemlje sveta. Očekuje se da će u velikom finalu u Kelnu učestvovati oko 800 takmičara.

Tek što je na sajtu Art-Anima predstavlje uspešan pisac i dramaturg mlađe generacije Aleksandar Novaković, stigla je lepa vest da je ovaj autor svojim romanom mitološke fantastike "Keltska priča" osvojio prvu nagradu književnog konkursa izdavačke kuće "Mali Nemo" iz Pančeva.

Žiri u sastavu dr Gordan Maričić (predsednik), Predrag Crnković i Milan Orlić proglasio je Novakovićev roman najboljim u konkurenciji devedeset jednog pristiglog rukopisa.

Nagradu konkursa "Mali Nemo", između ostalog, čini i objavljivanje, pa se prema najavama izdavača očekuje da roman "Keltska priča" iz štampe izađe najkasnije do početka Beogradskog sajma knjiga.

Na sajtu Art-Anima mogu se pročitati priče ovog autora: "Aberkrombijeva glava" i "Malo pažnje".

Pored mnogobrojnih nagrada za drame i aforizme, ovaj pisac je već poznat domaćoj žanrovskoj publici pošto je dobitnik druge nagrade konkursa "Osvoji ikebanu" raspisanog za naučnofantastičnu priču sa temom odnosa čoveka prema prirodi u budućnosti.

Predavanje o velikom američkom piscu horora Hauardu Lavkraftu večeras na Grosman festivalu u Ljutomeru održaće Dejan Ognjanović, priređivač antologije najboljih Lavkraftovih "Nekronomikom", koja će uskoro izlaći iz štampe. Osim o značaju ovog pisca, Ognjanović će, kroz slajd-šou ekskluzivnih fotografija, govoriti i o svom boravku u Lavkraftovom Providensu, gde je imao priliku da poseti biblioteku Braun univerziteta u kojoj se čuvaju Lavkraftovi spisi, zatim grob čuvenog pisca, lokacije na kojima se dešavaju neke njegove poznate priče, i drugo.

U drugom delu večeri, Ognjanović će voditi razgovor sa Brajanom Juznom o Lavkraftu na filmu. Juzna je po Lavkraftu producirao prvog "Re-Animatora" i režirao II i III deo ovog serijala, a radio je još i poznati omnibus "Necronomicon". Razgovor će biti praćen insertima iz poznatih filmova po Lavkraftu.

Na kraju večeri biće prikazan kultni film "Re-Animator" (1985) rađen po Lavkraftovoj priči "Herbert West: Re-Animator".

Iste večeri Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac održaće svoj kultni "Šok koridor uživo".

Na Grosmanovom festivalu filma i vina u Ljutomeru (Slovenija) prvi iz srpskog fantazijskog fandoma će se predstaviti Jovan Ristić sa svojom knjigom "Tuđin 3 - jedan nezasluženi košmar". Ristić, kao direktor Festivala srpskog filma fantastike, dovodi u Sloveniju i nekolicinu dela sa ovog festivala koja će biti prikazana 15. avgusta.