Na nedavnom završenom filmskom festivalu u Novom Sadu Cinema City, najavljeno je snimanje horor filma debitanta reditelja Srđana Spasojevića pod nazivom "Srpski film", javlja Blic. U filmu koji govori o bivšem porno glumcu Milošu, glavnog junaka igraće Srđan - Žika Todorović.

Srđan Spasojević je režiju završio na BK akademiji za film. Radnja horora je smeštena u Beograd devedesetih. U filmu koji bi trebalo da počne da se snima polovinom avgusta radi se o bivšem porno glumcu Milošu, koji dobija ponudu za ulogu života od sredovečnog dijaboličnog producenta Vukmira.

Uloga u Vukmirovom porno-filmu trebalo bi, po ugovoru, da bivšeg porno glumca finansijski obezbedi do kraja života. Vukmir je veoma bogat i politički uticajan, ali njegov um je potpuno pomračen. Uskoro porno glumac otkriva da glumi u jezivom "Snuf porno filmu", u kom se žrtvuju i ljudski životi zarad bizarnog umetničko pornografskog efekta.

Međutim, njegova porodica je ucenjena i Miloš je primoran da do kraja sledi okrutne vizije dekadentnog Vukmira. Miloševu ženu glumiće Jelena Gavrilović, a koleginicu porno glumicu Katarina Žutić. Trenutno se još uvek traži pravi glumac za ulogu dijaboličnog Vukmira.

Scenario za ovaj film potpisuje filmski kritičar i scenarista Aleksandar Radivojević, sin našeg legendarnog reditelja Miše Radivojevića, poznat po saradnji sa Urošem Stojanovićem na filmu "Čarlston za Ognjenku".

- Mislim da je horor pravi žanr za Srbiju i da će filmovi tog žanra biti sjajno prihvaćeni u svetu. Ovo će biti film koji je žanrovski na liniji ostvarenja kao što su "Saw" ili "Hostel". Priča "Srpskog filma" vezana je za užase Srbije devedesetih i mislim da će film biti pravi šok za naše gledaoce. Glumci će zaista biti primorani da urade teške uloge koje uključuju i golotinju i scene seksa i razne grozote. Verujem da će "Srpski film" biti zaista nešto novo u domaćoj kinematografiji - kaže scenarista Radivojević.

Iz štampe je izašao roman "Bela ruža", treći nastavak popularnog serijala epske fantastike "Crna četa" Glena Kuka, javlja sajt Art-Anima. Knjigu je objavila izdavačka kuća Magnet, a za prevod se pobrinuo Ivan Jovanović. Knjiga sadrži 326 strana, a štampana je u 1.000 primeraka.

Trijumfalni završetak prve trilogije kultnog serijala o Crnoj četi. U najnapetijem, najnestvarnijem i najmagičnijem dleu trilogije snage Dobra i Zla nikad nisu bile više izmešane a Crna četa će morati da stavi tačku na odluku treba li da rade ono za šta su plaćeni ili ono što smatraju da je ispravno. Spektakularna magija, mračni humor i brzopotezna akcija doprineće vrhunskom uživanju svakom ljubitelju epske fantastike koji se kloni stereotipa.

Dom omladine Beograda 12. i 13. jula u Sali na I spratu organizuje projekcije horror filmova Terensa Fišera pod nazivom "Hammer Horror Weekend". Ulaz na obe projekcije je besplatan.

Subota, 12. jul - Sala na I spratu u 19:00 "The brides of Dracula" (Velika Britanija, 1960, 85 minuta). Režija: Terence Fisher Uloge: Peter Cushing, Martita Hunt, Victor Brooks Mlada i bujna učiteljica službeno odlazi u Transilvaniju, gde njenim profesionalnim ambicijama na put staju grupa vampira i izvesni grof Drakula... "Hammer" produkcija u punom sjaju i jedna od najpoznatijih saradnji legendarnog reditelja i glumca koji su zajedno snimili čak 14 filmova! Nedelja, 13. jul - Sala na I spratu u 19:00 "The Phantom of the opera" (Velika Britanija, 1962, 84 minuta). Režija: Terence Fisher Uloge: Herbert Lom, Heather Sears, Thorley Walters Uvek zavodljiva priča o fantomu - ljubitelju muzike, koji svoja neslaganja sa programskom politikom operske kuće rešava na najradikalnije načine... "Hammer" horor u jednom od svojih najraskošnijih izdanja.

Scenarista i reditelj Aleksa Gajić upravo završava prvi srpski animirani dugometražni film za odrasle "Technotise - Edit i ja", čija je premijera planirana za novembar, a muzika iz filma (soundtrack) kompozitora Borisa Furduja i Bobe Strumbergera (kao i video trejler filma) biće promovisana na Egzitu u subotu, 12. jula, na "Urban Bug" stejdžu, sa početkom u 21.40, piše Blic.

U središtu ovog nesvakidašnjeg, animiranog naučnofantastičnog filma, čija je radnja smeštena u Beograd 2074. godine, nalazi se Edit, prosečna devojka i student psihologije. Nakon šestog neuspelog pokušaja da položi ispit, odlučuje da ugradi čip koji bi trebalo da joj pomogne u polaganju. Od tog trenutka počinju da joj se dešavaju neobične stvari koje joj potpuno menjaju život.

Tehnološki gledano reč je o kombinaciji četiri vrste animacije (klasične 2D, 3D, vektorske i kolažne), a svojevrstan estetski uzor, kako napominje umetnička ekipa, jesu japanske anime; realističan crtež, svedeno animiran i prožet statičnim kadrovima naglašene atmosfere i autentičnog, autorskog likovnog izraza. Autor filma, inače poznati i priznati strip crtač Aleksa Gajić, za Blic kaže da ga, uz uspešnu internacionalnu karijeru strip crtača, već nekoliko godina interesuje i animacija:

"Što se izbora žanra tiče, stvar je jednostavna - volim naučnu fantastiku, ona opisuje stvari koje su neverovatne da bi se na drugi pogled videlo da su možda i verovatne. Edit je zamišljena da bude što stvarnija i da se sa njom gledalac lako identifikuje. Jednostavna je, obična devojka iz komšiluka, kojoj se dešava neobičan sticaj okolnosti. Insistirao sam na situacijama koje su mogle da se odigraju i danas, a onda sam ih čak karikaturalno prenosio u futuristički milje. Zapravo, želeo sam da ovaj film liči na klasični domaći film, ali sa letećim automobilima i robotima. Spoj te dve estetike mislim da će biti jako zanimljiv i domaćoj i stranoj publici".

Animiranim likovima glasove su pozajmili poznati glumci među kojima su Petar Kralj, Seka Sablić, Srđan Todorović, Nikola Đuričko, Nebojša Glogovac, Marija Karan i drugi.

Senzibilnu naslovnu junakinju Edit dočaraće Sanda Knežević koja za Blic o ovom glumačkom zadatku kaže: "Čitav film je zanimljiva, futuristička priča koja u sebi sadrži mistiku, akciju, ali i ljubav. Likovi su zapravo realni, što ih nesumnjivo približava publici. Edit je nežna devojka koja, kao i svaki čovek, ima svoje dobre i loše dane i kojoj se dešava nešto što joj menja život, a i nju samu, a zapravo je iz domena naučne fantastike. Međutim, ono što mi se čini bitnim u vrtlogu vremena u kom tehnologija, svedoci smo, neprestano napreduje, ljudska duša (ipak) ne menja svoju suštinu".

Govoreći o mestu naučne fantastike danas i njenoj (ne)mogućnosti da se bavi temama i pitanjima koja svoju uporišnu tačku imaju u realnosti, Gajić napominje: "Čovek u ovo vreme medija sve više biva bombardovan raznim informacijama, a istovremeno je i sve gladniji istih. Stalno se postavljaju nove mogućnosti, kao i rešenja koja opet otvaraju nove probleme. Ljudi su ubrzani i navikli su na to ubrzanje. I sama konstrukcija filmova to pokazuje, akcioni filmovi sa obiljem specijalnih efekata i raskošnih scena bolje finansijski prolaze. Naučna fantastika to spaja obrađivanjem interesantnih situacija u modernoj vizuelizaciji. To je ujedno i još jedan razlog zašto se, ne samo u animiranom filmu, bavim naučnom fantastikom; jednostavno, ona pruža obilje interesantnih stvari za ilustrovanje; a ja sam na prvom mestu ilustrator i ilustracija je moj ugao gledanja na stvari".

Izdavačka kuća Evro Đunti odlučila je da, uporedo sa filmskom verzijom, objavi šesti nastavak sage o Hariju Poteru, pošto u domaćim knjižarama praktično nema ni starih niti stranih primeraka, javio je pre nekoliko dana B92. Ovaj najmračniji i najjezovitiji nastavak od svih u serijalu u knjižarama će se naći tokom ove nedelje.

"Hari Poter i Polukrvni princ" pojaviće se u tvrdom povezu u zlatotisku na 580 strana, uz fantastične ilustracije Meri Grandpre. Ovo izdanje sadrži konačni tekst Dž. K. Rouling, a pri tom je prevod na srpski dorađen i redigovan.

U šestom nastavku ministar magije, Rufus Skrimdžer, suočen je sa napadima, sabotažama i katastrofama čije su žrtve nevini Normalci i čarobnjaci, što unosi paniku i strah među stanovništvo i izaziva haos u zemlji.

Harija po povratku na Hogvorts čeka još jedna tajna, ovog puta pohranjena između korica prastarog udžbenika napitaka, koji je pripadao misterioznom i genijalnom Polukrvnom princu.

Mladi čarobnjak Hari sad detaljnije upoznaje mladost svog užasnog rivala Voldemora i sudbinu porodice Ispijenih i pritom saznaje za postojanje horkruksa, ukletih magijskih predmeta koji predstavljaju ključ pobede nad Voldemorom.

Filmska verzija u bioskopima će se pojaviti krajem godine.

Najnoviji broj časopisa Astronomija (32, za jul i avgust) donosi na stranama 72 i 73, u rubrici "Astronomski zabavnik" - "pokušaj da se izaberu pet najuticajnijih SF filmova svih vremena", prenosi Srpsko društvo za naučnu fantastiku (SDNF). Kako se u njihovom dopisu kaže: Nekome je palo na um da su to:

(1) "Ratovi zvezda" (dakle serijal, a ne jedan film; i to serijal koji, iako ima mnogo elemenata SF, ipak pretežno pripada drugom žanru, fantaziji, a ne SF!), (2) "Odiseja u svemiru 2001", (3) "Metropolis", (4) "Blejd raner", (5) "Matriks".

U daljem tekstu SDNF se navodi da su zaboravljeni filmovi koji "imaju mnogo više prava na ta mesta" kao: "Vremeplov", "Planeta majmuna", "Zabranjena planeta", i "Zvezdane staze" (serijal, žanrovskinesumnjivo SF)".

Ova vest SDNF je izazvala polemiku na forumu Znaka sagite gde su pomenuti i drugi "izostavljeni" filmovi kao: "Bliski susreti treće vrste", "E.T.", "Alien", "The Thing", "Solaris"; "Tron", "Terminator", "Mad Max","Rat svetova"...

Promocija izdavačke kuće Tardis održaće se danas, sa početkom u 11 časova, u Međunarodnom press centru (Knez Mihailova 6, 3. sprat, Beograd).

Ovo mlado preduzeće pokrenuto je u nameri da objavljuje kvalitetna dela savremene srpske književnosti. Svoj izdavački program započelo je objavljujući knjige "Jesen skupljača" i "Filmovi" jednog od najboljih domaćih autora fantastičke proze, Ilije Bakića.

Na promociji u MPC-u će govoriti profesor dr Sava Babić, pesnik, pripovedač, kritičar i urednik Ilija Bakić i izdavač, pisac i vlasnik IP Tardis Spomenka Stefanović Pululu.

Tardis bi prema najavama uskoro trebalo da čitalačkoj publici ponudi zbirku eseja Slobodana Škerovića "Himera ili Borg", zbirku proze "Vi što maštate o sreći" Ljubomira Damnjanovića kao i zbirku poezije "Razgovori sa psom" Aleksandra Markovića.

Posle projekcije filma "Čarlston za Ognjenku", vlasnik najveće svetske filmske agenture C.A.A. (Creative artist agency) bio je oduševljen debi ostvarenjem našeg reditelja Uroša Stojanovića i ponudio mu da snimi prvi film za američko tržište, prenosi Blic. U pitanju je visokobudžetni horor film koji bi trebalo da se realizuje početkom sledeće godine.

- Zaista sam dobio fantastičnu ponudu od C.A.A. i mislim da ću svakako prihvatiti projekte koje mi nude u Americi. Spenser Baumgarten, vlasnik agencije C.A.A., veliko je ime u holivudskoj industriji. On je agent trenutno najtraženijim rediteljima kao što su Gor Verbinski ("Pirati s Kariba") ili Džon Favre ("Iron Man"). Ugovorom sam se obavezao da ne govorim o projektu koji mi se nudi. U pitanju je projekat koji košta više od četrdeset miliona dolara i po žanru je horor. Pošto bi u njemu trebalo da igra nekoliko veoma atraktivnih filmskih holivudskih zvezda, čekam da se u sledećih mesec dana potpiše kolektivni ugovor sa glumačkim sindikatom u Americi. Ako ponovo ne bude štrajka glumaca, mislim da ću već u septembru otputovati u Ameriku i započeti pripreme - priča Uroš Stojanović.

Laskava ponuda ih Holivuda pomogla bi da se karijera našeg Uroša Stojanovića podigne na sasvim nov nivo. Američke filmove pre njega radili su Slobodan Šijan i Emir Kusturica. Što se tiče filma "Čarlston za Ognjenku", postoje velike mogućnosti da ga vidi publika na Venecijanskom festivalu.

- "Čarlston za Ognjenku" je zakasnio nekoliko dana i prosto zato nije uvršten u program Kanskog festivala. Producent za inostranstvo mog filma, reditelj Lik Beson namerava na jesen da pusti film u bioskope širom Francuske, a na proleće sledeće godine u bioskope širom Amerike. Čekamo odgovor selektora Venecijanskog festivala i najkasnije za desetak dana znaćemo da li će se konačno "Čarlston za Ognjenku" naći na nekom značajnom festivalu. Posle Venecije, film bi krenuo na brojne svetske manje festivale. No, mene trenutno ne zanima previše festivalski život filma, potpuno sam u ovom momentu okrenut budućim projektima u Holivudu - zadovoljno priča Uroš Stojanović.

Izdavačko preduzeće "Filip Višnjić" iz Beograda nedavno je objavilo treći roman Milivoja Anđelkovića "Promocija revolucije", javlja sajt Art-Anima . Kroz doživljaje nekoliko ličnosti različitih generacija i shvatanja opisane su velike demonstracija opozicije i studenata 1996/97. godine. Uzbudljive događaje podstiče promocija samoizdata - fanzina zakazana u istoj sali i u vreme kada policajci održavaju svoj mesečni drugarski sastanak. Fanzin, čiji su brojevi "preslikani" u romanu, oživljava planetarne ideje studentske revolucije 1968. godine sa tezom da je tada zaustavljen progres društva u korist kapitala i progres zamenjen za procenat. Uz okršaje demonstranata sa policijom, roman obuhvata i doživljaje taksista iz tih dana, sudbinu izbeglice iz Bosne i tajne razgranatih dvorana i laguma u podzemlju Tašmajdana.

"Promocija revolucije" nosi podnaslov "roman o duhovima i levitantima" i opisuje kako je otkriven i probuđen uspavani Duh Beogradski u tašmajdanskim lagumima i kakva je njegova uloga u događajima 1996/97. godine. Uporedo sa taksistom koji u svom vozilu pronalazi vilu, ličnosti "Promocije revolucije" otkrivaju kako da primene veselu nauku levitiranja, tražeći odgovor na aktuelizovanu pitalicu međunarodne Situacionističke internacionale, idejnog pokretača studentske 1968. godine, a koja glasi: Koliko je duboko more u Beogradu?

"Promocija revolucije" je zanimljiva i po tome što je to roman koji, praktično, ima tri kraja: na nivou fabule, kroz viđenje fanzina i na nivou strukture celog teksta koji mu daje novu dimenziju. Takođe, čitaoci ovog romana imaju šansu da se "umešaju" među ličnosti romana u njegovom narednom elektronskom, a možda i "papirnom" izdanju. Na poleđini korica navedeno je da će čitaoci koji na e-adresu izdavača pošalju svoje mišljenje - komentar romana i odgovor na navedeno pitanje (Koliko je duboko more u Beogradu?) dobiti elektronska izdanja fanzina "Dosije Brem", objavljena u romanu, kao i njegove nove brojeve koji će obuhvatiti i tekstove čitalaca. Koristeći materijale o planetarnoj pobuni studenata 1968. godine, prikupljene za roman i fanzin u njemu, Milivoj Anđelković je posebno napisao i tokom maja i juna ove godine objavio feljton u dnevnom listu Politika.

Holivudski akcioni film "Tražen" (Wanted) sa glumicom Anđelinom Džoli imaće srpsku bioskopsku premijeru 9. jula u beogradskom Domu sindikata. Džolijeva igra članicu Bratstva atentatora koja postaje mentorka novom regrutu Vesliju Gibsonu (igra ga Džejms Mekavoj), pitomom 24-godišnjem računovođi i hipohondru, prethodno nesvesnom atentatorske prošlosti svog oca.

Škot Mekavoj (29) nije prošao na prvoj audiciji za "Traženog" jer su producenti za glavnu mušku ulogu tražili glumca sa kvalitetima i fizičkom pojavom vođe, ali je potom ipak odabran jer je, kako je sam rekao, odlučeno da je za taj lik "potreban neko smotan".

Holivudski i britanski veteran Morgan Frimen i Terens Stemp igraju manje uloge u "Traženom" režisera Timura Bekmambetova, autora ruskih bioskopskih hitova "Noćna straža" (2005) i "Dnevna straža" (2006).

"Tražen" je zasnovan na istoimenom strip serijalu Marka Milara, a film je imao svetsku premijeru 25. juna uz dobre ocene kritike i odziv bioskopske publike.

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda će danas, od 19.00, održati svoju godišnju skupštinu proslavljajući tako četiri godine svoga postojanja (SCI&FI je osnovan 07.07.2004.). Očekuje se da će ovo biti daleko mirnija skupština nego ona koju je pre dve nedelje imao "Lazar Komarčić".

Na dnevnom redu SCI&FI će se naći sledeće tačke: 1.Izveštaj o dosadašnjem radu Predsedništva i predsednika, 2.Izbor organa udruženja (jer prvi četvorogodišnji mandat ističe ove godine), 3. Finansijski izveštaj, 4. Pripreme za SF konvenciju "SFTERRACON",
5. Razno.