Geteov tekst "Faust", u izvođenju Dramskog azila kraljevačke gimnazije, izazvao je odlične reakcije, prenosi list Danas u svom vikend dvobroju. U tekstu se kaže: Frustriran ograničenjem svog znanja i svojih moći, Faust privlači pažnju đavola - Mefistofelesa, i sklapa sa njim dogovor da mu služi do momenta kada će dostići tačku ljudske savršenosti i tako proda svoju dušu - to je kratak sadržaj poznate nemačke legende koju su dosad, svako u svom žanru, najbolje "ispričali" Marlov, Gete, Bulgakov, Man, Berlioz i List.

Da su njih šestorica, kojim slučajem, mogli da prisustvuju predstavi "Faust" Dramskog azila Gimnazije Kraljevo, u režiji Marine Panić, koja je reprizirana u gradskom pozorištu i pobrala ovacije publike, uverili bi se u talenat kraljevačkih učenika koji su, pored silnih obaveza u školi, stigli i da na scenu postave izvanrednu adaptaciju Geteove drame.
Glumačka ekipa (Marina Panić - profesorka, Milica Komatina - upravnica, Filip Zelenović - pesnik, Bojan Jakovljević - komično lice, Aleksandra Radu - Rafael, Riza, Ivana Mandić - Gabrijel, Aleksandra Jovičić - Mihailo, Kristina Stojanović - Mefistofeles ženski, Nemanja Rakonjac - Faust, Aleksandar Perišić - Mefistofeles muški, Branislava Pilipović - studentkinja, Marko Pavićević - Fros, Uroš Jajić - Zibel, Romana Pavlović - Brander, Miloš Antić - Altmajer, Radica Đoković - devojka, Sanja Sekulić - veštica, Magdalena Stojković - Greta i Maja Milisav - Marta), gotovo se poistovetila sa ulogama koje je odigrala na daskama kraljevačkog pozorišta, pokazujući da im zanatski deo glumačkg posla nije nepoznat.

Umetnički konsultant predstave ovom prilikom bio je Vladimir Marović, ton-majstor Aleksandar Ratković, muziku je birao Željko Andrijanić, dok je za svetlo bio zadužen Vladan Slavković koji je ujedno svoj glas u predstavi gimnazijalaca pozajmio "Gospodu" i "Zlom duhu".

Završeno je snimanje kratkometražnog igranog filma "Đavolja svadba" Tihomira Radetića, koji je, u osnovi, urađen na jednoj od legendi o Đavoljoj varoši. Autor Radetić kaže da su sve legende zasnovane na misteriji kamenja i izvora i autentičnosti priče o figurama datira iz XV veka, kao i legenda o incestu sestre i brata.

- I u legendi i u filmu provlači se borba suprotsnoti, dobra i zla. U jednom momentu đavo je uspeo da preko izvora vode da zavede ljude, da ih izludi. Brat i sestra odlučili su da se venčaju ali se incest već dogodio pre svadbe. Bog je odlučio da kazni svatove i pretvorio ih je u kamene figure. Ipak, na kraju je đavo izgubio moći i sve se završava dobro po ljude.

Reditelj, koji se godinama bavi dokumentarnim filmom, smatra da je problem ove sredine što se u neke projekte krene sa jednom idejom, a sve se završi na sasvim drugačiji i pogrešan način. Slično je, kaže Radetić, i sa fenomenom Đavolje varoši gde se sada gubi osnovni smisao jer nema strategije, a moglo bi da se uradi nešto izuzetno.

Glavne uloge u ovom filmu tumače Gabrijela Ubavić, Vladimir Ćirković i Milijana Makević, a autor je sa "Đavoljom svadbom" konkurisao za kratkometražni program festivala u Veneciji.

Danas će se u Nišu održati promocija romana epske fantastike "Vukovi sudbine" (oko 240 stranica), mladog niškog autora Miloša Petkovića (1986. godište). Knjiga, koju je objavila izdavačka kuća Zograf iz Ništa, već je imala svoju promociju u Leskovcu, a danas će se o njoj govoriti u Simfonijskom klubu, sa početkom od 20.30 časova. O knjizi će govoriti niški pisac Branislav Bata Stanojević, sociolog i istoričar profesor dr. Radomir Đorđević i ekspert za Tolkinologiju Mladen Đorđević. Nakon ove promocije očekuje se predstavljanje knjige u Vranju, Vlasotincu, dok će promocija u Beogradu biti održana u septembru ili oktobru.

Na poleđini korica knjige piše: U magijskom svetu, stvorenom od strane Belegera, vrhovnih Bogova, misteriozni elf Adaron i pomalo ludi gnom-iluzionist Driago Insomnius postavljaju pred sobom cilj da pronađu legendarno blago koje leži u riznicama mračnog elfa Šaruina, najvećeg maga Podzemnog sveta. Na svom putu nailaze na par istomišljenika koji im se pridružuju i koji kreću sa njima u ovu veliku avanturu. Varvarski kralj Halga Otarijanac, patuljački šampion u ispijanju piva Harod Gvozdenvrč, ozloglašeni pirat, kapetan Džon Bura i sveštenica Kendra Le Krom, uz Adarona i Driaga čini punu postavu družine koja je sebe nazvala ''Vukovi Sudbine''. Na svom putu oni će uvideti da su kadri za velika dela...

Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" se specijalizovalo da svoje Skupštine nikada ne završi - tačnije da ne obradi sve tačke dnevnog reda ili ne izglasa sve ono što je bilo predviđeno da prođe kroz demokratsku proceduru. Osnovni zaključak ove Skupštine bi mogao da se svede na sledeće - izveštaj o radu usvojen, rad na Emitorima uz problem objavljivanja na ćirilici ili latinici, kao i izglasavanje poverenja novom rukovodstvu - ostavljeno za neki drugi put.

Pre nego što se nešto više kaže o ovoj Skupštini evo šta je SFpogled objavio vezano za poslednju sesiju Skupštine održanu 04.02. ove godine:

"...Konačno, usvojena je, u globalu, koncepcija rada i organizovanja LK u periodu 2008-2012, ali će se tek posebno obrađivati rad Narativne i Književne radionice, Emitora, manifestacija... tako da će sigurno proći još par meseci pre nego što "prepakivanje" kluba konačno bude većim delom gotovo..." (vest objavljena 05.02.2008.)

Drugu stvar koju treba imati na umu - postoji zatvoreni deo foruma Znaka sagite, kao i unutrašnja komunikacija nove uprave gde su razmatrani neki problemi, ali celokupna diskusija nije dostupna ostalom članstvu, što itekako može stvoriti dodatnu zabunu kada se raspravlja oko nekih "vrućih" tema na Skupštini.

Ovog puta oko usvajanja izveštaja o radu u prvih šest meseci nije bilo nekih većih polemika jer je to zapravo i presek urađenog - objavljeno desetak Emitora, desetak pisaca će uskoro po prvi put biti objavljeno upravo u Emitoru, ostvaruje se globalna distribucija ovog fanzina, postoji zaintersovanost pisaca i iz drugih zemalja (Hrvatske, na primer) da objavljuju u njemu, rad Narativne i Dramske radionice koji tek treba da postignu maksimum, povratak stripadžija u klub, redovan ritam tribina i promocija, priprema podstreka akademskih istraživanja koja će rezultate dati sledeće godine, pripreme da sajt LK postane portal, pripreme novih tematskih konkursa i štampanje knjigea - najverovatnije ponovo za Beokon, mali zastoj u digitalizaciji starih Emitora i nastavak priprema organizacija Saveza fantastičarskih društava kao preduslov za dobijanje Eurokona.

Sve je ovo izložio predsednik kluba Zoran Stefanović, dok je Jovan Ristić, direktor Festivala srpskog filma fantastike, obavestio prisutne o održanim gostovanjima (dva ove godine) i daljim planovima među kojima je i odlazak na Grosman u Sloveniju, a najverovatnije i jedna turneja po Makedoniji.

Problem je nastao oko Emitora, i što je prvo zamereno da Emitor uništava male izdavače, a da, s druge strane, ne skreće dovoljno pažnju na autore za koje bi bilo bolje da su im se pojavile knjige. Ovde su se na "udaru" našli specijal Emitori u kojima su se našle neki stvarno interesantni radovi koji bi bili zanimljivi i širom publici. Za narednu godinu se najavljuje da bi Emitori imali tiraž između 100 i 300 primeraka i da bi se 20-30% prodavalo preko interneta, tako da je to možda primamljivija solucija za neke autore nego da im radovi (priče, romani, eseiji ili nešto treće) ostaju u fiokama. Ostaje nejasno i u kakvoj je to klub obavezi prema privatnim izdavačima i da li je, i na koji način, dolazilo tu do "preklapanja" interesnih sfera oko nekih radova. No, ovaj deo priče je poprilično prošao "bezbolno".

Daleko je više polemike i suprotstavljenih stavova bilo po pitanju ćirilice ili latinice. I potpisnik ovih redova je smatrao da se cela priča vodi oko toga kako će zvanični Emitori biti izdavani, sve dok Miodrag Milovanović nije pojasnio stvar primerom u kojem on želi da sam izda Emitor na samo jednom pismu. U LK je odavno bila ustanovljena praksa da svako može da objavi Emitor - što će reći da sam obavi kompletan proces od pisanja, preloma, štampanja, umnožavanja, koričenja, donošenja, prodaje, odnošenja... Naravno, i finansiranja. Postojali su, dakle, zvanični brojevi kluba koji su imali izabranog urednika (ili uredništvo) i brojevi fanova koji su samo "uzimali" broj od kluba. Iako samo pitanje Emitora, kao na žalost ni mnoga druga, nije do kraja izelaboriran (ili makar većina članstva možda nije upućena u finese), što je zaključak koji se nameće posle kraja Skupštine sa početka februara, izgleda da postoji mišljenje da je ovakvo pravljenje Emitora više nemoguće - tačnije da bi zbog pravljenja kompletnog modela Emitora morala da postoje neka ograničenja, sa čime se jedan broj članova nikako ne slaže, uz obrazloženje da to znači ukidanje njihove slobode.

Sama rasprava nije doprinela približavanju stanovišta dveju suprotstavljenih strana, ali je makar iskristalisala problem koji je, na jedan način delovao na početku priče, da bi se kasnije stvari dovele da drugog problema. Pošto je ponovo probijen termin nije bilo nikakvog glasanja - ni po ovom pitanju, a ni o poverenju novoj upravi. Ostaje da se vidi kada će nastavak Skuptšine biti zakazan - da li tek za jesen, ali i, što je možda i najbitnijie, da se jednom konačno utvrde pravila igre i šta je kome dozvoljeno u klubu koji postoji više od četvrt veka.

Tema najnovije Narativne radionice Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" trebala je da budu "budni snovi", ali na +36 stepeni, uz klimu koja nije radila, nekolicina prisutnih je zanemarila evenetualne "deja vu" priče i okrenula se: kulerima, Dogonima, prosu kao anaboliku i sličnim gurmanlucima... Ipak, pravi hit je predstavljao dolazak četvorokanalnog fejzera iz kojeg je (bio je podešen na minimum) čak i dejstvovano bez ikakvih štetnih efekata! Kao što se vidi na slici, proizvod ima malo SF-retro dizajn 50-tih godina pršlog veka, ali nije nesimpatičan!

Međutim, pošto vlasnik fejzera nije dozvolio da se nervozni pojedinci poubijaju, vrlo brzo je splaslo interesovanje za ovo lako-prenosno ubitačno oružje namenjeno svetskoj dominaciji i pažnja se okrenula HP kutiji (najverovatnije od tonera) u kojoj je Boban Knežević, kao što je i najavio, doneo knjige (Histerični sneg, dela Jakšića, Uroševća...), Znakove sagite i Monolit 10 za prodaju. Na njegovu iznenađenje sve je počelo brže da se prodaje nego što je planirano, pa je Kasandra morala do kola po nove zalihe. Boban je "pripretio" da će sledeći put doneti više "štiva" ali taj sledeći put će (minimum) morati da sačeka jesenju sezonu.

U LK se već lagano pripremaju za letnji odmor, a jedino od najavljenih stvari koje je nedostajalo je izostanak drugog broja časopisa Omaja koji je, takođe trebao da se nađe u prodaji.

Današnji program rada Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" biće značajan po nastavku Skupštine koja je započeta u januaru, a potom je novi predsednik LK Zoran Stefanović najavio da će se o prvim rezultatima nove uprave razgovarati posle 100 dana. Međutim, sama Skupština neće biti jedina interesantna tema za dolazak u Malu salu Doma omladine.

Iz izdavačke kuće Tardis na sajtu Art Anima i forumu Znaka sagite je postavljena informacija da je konačno izašla nova Omaja, broj 2. Zainteresovani će moći da je vide (i najverovatnije kupe) upravo u ponedeljak u LK.

S druge strane i Boban Knežević je najavio da će u ponedeljak napraviti rasprodaju časopisa Znak sagite, preostalih knjiga, te Monolita 10 - takođe u klubu. Kako Boban najavljuje "cene će biti krajnje popularne, veliki popusti za količine, svi dogovori mogući... pošto tih naslova nema u slobodnoj prodaji i neće ih biti..."

S obzirom na ovakvu "ponudu" pitanje je koliko će Skupština uspeti da skrene pažnju na sebe.