Posle uspešne svetske premijere film "Letopisi Narnije: princ Kaspijan" biće premijerno prikazan danas Sava centru, u tri termina od 15.30 (cena ulaznice 200 dinara), 18.00 i 20.30. časova (cena ulaznice 300 dinara). Likovi iz vanvremenske fantazije K. S. Luisa, u režiji Endrua Adamsona, ponovo oživljavaju u najnovijem nastavku iz serijala "Letopisi Narnije". U ovom filmu mališani porodice Pevensi čarolijom bivaju preneseni iz Engleske u svet Narnije, gde ih čekaju nove uzbudljive, ali i opasne avanture, kao i još veća iskušenja u koja padaju njihovi vera i hrabrost.

Godinu dana posle neverovatnih događaja iz prvog dela "Lav, veštica i ormar", kraljevi i kraljice Narnije se vraćaju u ovaj čudesan svet da bi saznali da li je prošlo više od 1300 godina narnijskog vremena. U njihovom odsustvu, Zlatno doba Narnije je davno prošlo, a zemlju su osvojili Telmarini i sada njome vlada zli i okrutni kralj Miraz.

Četvoro dece će ubrzo upoznati jednog novog tajanstvenog junaka: Narnijinog pravog naslednika trona, princa Kaspijana, koji je primoran da se krije jer je stric Miraz skovao zaveru da ga ubije kako bi na presto došao njegov novorođeni sin. Uz pomoć ljubaznog patuljka, Ripičipa, hrabrog miša koji govori, jazavca po imenu Trafelhanter, i Crnog patuljka, Nikabrika, Narnijci, predvođeni moćnim vitezovima Piterom i Kaspijanom, kreću na novo putešestvije u potrazi za Aslanom, kako bi spasli Narniju od Mirazove tiranske vladavine i povrate magiju i slavu svojoj zemlji.

Glavne uloge u ovoj filmskoj avanturi tumače Džordž Henli, Sandar Kejns, Vilijam Mozli, Lam Nison i Predrag Bjelac.

Film Mladena Đorđevića "Život i smrt porno-bande" je početkom maja bio dovršavan i najavljivan da će premijeru imati na "Sinema Sitiju" u Novom Sadu, od 14. do 21. juna. Bilo je tada najavljivano da će biti prikazan u selekciji "Nacionalna klasa", ali kada je objavljen zvaničan program bilo je evidentno da će film svoju premijeru imati negde drugde.

S druge strane, ako ništa drugo, publika je mogla da vidi dosta stranih interesantnih žanrovskih ostvarenja, od kojih je, prema pisanju novosadskog Dnevnika, najjači utisak ostavio švedski film "Pusti pravog unutra" reditelja Romasa Alfredsona i scenariste Džona Ajvuda Lindkvista. Film je bio u takmičarskoj "Exit Point" selekciji, a već je ovenčan nagradama za najbolji film i fotografiju na Geteborškom festivalu, kao i titulom najboljeg ostvarenja u kategoriji narativnih filmova na Trajbeka festivalu u Njujorku..

Od prvog, pa do poslednjeg 114. minuta svog ostvarenja, Alfredson gledaocima besprekorno isporučuje vrhunsku vizuelnu poeziju koja je organski spojena sa, ma kako to nemoguće zvučalo, nežnom i romantičnom, tinejdžerskom horor dramom.

Za usamljenog i u sebe nesigurnog dvanaestogodišnjeg Oskara sve počinje kada se u susedni stan doseli misteriozna devojčica. Sa njenim dolaskom se poklapa i serija užasnih ubistava i napada na ljude iz kraja. Polako, Oskar shvata da je njegova najbolja prijateljica, u koju se i zaljubljuje - prava vampirica. Na svoj način, ona mu uzvraća ljubav... Prosto je šteta otkrivati više detalja ove priče o nesputanim, u horor žanr izmeštenim Romeu i Juliji, gde svet odraslih i nije nešto posebno koristan, pažnje i ljubavi vredan, sem da mu se neko mlađan, anđeoskog izgleda, napije krvi. Alfredson sa neverovatnim talentom kroz film istovremeno dekonstruiše ali i održava žanrovsku matricu produbljujući i neke od njenih osnovnih motiva, učinivši da klišei jednostavno deluju sveže ili su gotovo neprimetni.

U nedeljniku Svet je objavljen tekst o folk pevaču Bobanu RajOviću koji je predstavnike domaće estrade zaprepastio svojim novim imidžem za naslovnu stranu njegovog novog albuma. Doduše, to su mogli da vide i oni koji malo više obraćaju pažnju na plakate izlepljene po gradu. Dakle, ovaj deo priče NIJE GLASINA (sledi vest iz Sveta):

Taman kad smo pomislili da smo od javnih ličnosti videli sve i da nas više ništa ne može iznenaditi, Boban Rajović nas je demantovao

ZASTRAŠUJUĆE, BIZARNO, BOLESNO...

Ogrnut crnim plaštom i sa kosom u ruci, tako da podseća na junake horor filmova, popularni Piroman posmatra nas sa zastrašujućih fotografija koje prate njegov novi album "Kosači". Vodeći se onom da je svaka reakcija bolja od ravnodušnosti, Boban je, čini se, rešio da svom kolegi Aci Lukasu, koji se nedavno, takođe za novi album, fotografisao u mrtvačkom kovčegu, pokaže kako se to radi šokantnije, bizarnije, bolesnije... Bilo kako bilo, u jednom je uspeo - o njemu ovih dana svi pričaju - od "običnih smrtnika" do kolega. Efektan marketing, nema šta...

Šta na to kažu neke od njegovih kolega:

Nikola Rokvić: U prvi mah sam bio zbunjen. Mislio sam da je Boban snimio neki horror film, a onda sam shvatio da je to zapravo reklama za njegov novi album. Njemu svaka čast, ali ja se nikada ne bih tako fotografisao. Čovek podseća na smrt! Bilo kako bilo, Boban je postigao ono što je, pretpostavljam, i želeo - o njemu se priča.

Nemanja Stevanović: Sa tehničke strane, fotografija je sjajna - podseća na reklamu za visokobudžetni holivudski film, "Gospodar prstenova" recimo, ali što se ostalog tiče - zastrašujuće je i sablasno. Crni plašt i kosa simbolišu smrt, što je vrlo neprimereno kad se uzme u obzir da su tinejdžeri njegova najbrojnija publika. Možda ga je Lukas inspirisao da uradi ovako nešto, ali Aca to sebi može da dozvoli.

Ono što je sada u domenu glasine je sledeća stvar - Boban Rajović je od nedavno postao velik fan horora i na ideju o "promeni imidža" je došao posle gledanja filma "Sheitan" (francusko ostvarenje iz 2006. godine, delom komedija, delom horor) ali izvori ne pojašnjavaju šta je u tom filmu bilo toliko inspirativno. No, u svakom slučaju Rajević se "navukao" na horore, pa sad treba videti da li će nastaviti da ga inspirišu u daljem radu ili će sve samo ostati na promeni imidža. Konačno, da li ovo znači da smo dobili prvog srpskog horor-folkera ili folk-hororistu?

U subotu, 21. i nedelju 22. jun u sali na I spratu Doma omladine od 20:00h biće prikazani filmovi u serijalu pod nazivom "Hladnoratovski SF". Dnevno politička situacija često se reflektovala na recentnu američku filmsku produkciju, dajući najneobičnije plodove, posebno u naučnofantastičnom i horor žanru. Filmovi su bez srpskog titla. Ulaz je slobodan!

Subota, 21. jun - "Killers from space" (USA, 1953, 74 min)

Režija: R.L.Wilder
Uloge: Peter Graves, James Seay, Steve Perdenton

Nestanak atomskog tovara, neobične nesreće, zabranjeni eksperimenti - sve to vodi do otkrića strašne istine, vanzemaljci velikih očiju osvajaju našu planetu! Blistav primer hladnoratovkog SF horora koji svakodnevne strahove prevodi u žanrovke matrice...

Nedelja, 22. jun - "Voyage to the prehistoric planet" (USA; 1965, 74min)

Režija: Curtis Harrington
Uloge: Basil Rathbone, Faith Domergoe

Dva svemirska broda, Sirius i Vega putuju na Veneru...Tamo će ih dočekati neverovatno otkriće... Scenografija filma je kupljena od izvesne sovjetske produkcije koja je producentu ovog filma, Rodžeru Kormanu, poslužila za još nekoliko filmova..Tačnije - reč je o legendarnom filmu "Planeta Bur" (1962).

Dakle, kako izgleda jedan dan na snimanju "Zone mrtvih" u Pančevu. Već ste imali prilike da vidite (na drugim sajtovima) priče na ovu temu. Ovo je viđenje, iz ličnog ugla, višegodišnje saradnice PISB - Gage. Bila - videla - napisala. I, što je najvažnije, nije se zombifikovala. Ima vremena, možda na snimanju nastavka :))

"Face To Face sa zombijima" - by Dragana Stojiljković

U subotu 14. jula (negde oko 9 ujutru) stigla sam u Dom vojske u Pančevu - mesto gde ljudi postaju zombiji! Da ne preterujem sa duhovitošću, mesto gde tim šminkera na čelu sa Miroslavom Lakobrijom maskira statiste za film "Zona mrtvih". U holu ispred sobe za šminkanje sedelo je već 30 statista - zombija i ljudi koji pijuckaju kafu i sokove, smeju se i uživaju u onome što predstoji. U samoj šminkernici boja na sve strane, a stolovi i pod izgledaju kao da se odigralo neko krvoproliće.

Tu sam provela tri sata čekajući da se završi sa maskiranjem statista i da krenemo ka dunavskoj luci gde se u fabrici (čije ime nisam zapamtila - ko bi me krivio kada sam bila u autobusu punom zombija) snimao film. (E, S KIM SE TI VOZIKAŠ PO BELOM SVETU... ŠTA ĆE MAJKA DA TI KAŽE KAD VIDI OVU FOTOGRAFIJU... NE KAŽE SE DŽABA - S KIM SI, S NJIM SI!)

Još u šminkernici sam se uortačila sa Grgom, jednim od autora Žutog titla koji je došao iz Hrvatske samo da bi dokumentovao snimanje ovog zombi filma, a čak je i imao malu ali vrednu ulogu zombija dan pre toga. Grgu sam odmah zamolila da slika sve živo kako bih imala neki memento na ovo strašno iskustvo (a odatle dragi moji i slike koje gledate uz ovaj tekst. Hvala Grgo!)

Kako sam snimanja filmova jedino gledala na emisijama i DVD ekstra materijalima nisam imala posrednog iskustva sa time kako sve to izgleda niti šta da očekujem. Prvo što sam ugledala bila je scena gomile zombija kako razgrabljuju sendviče koje su dobili da se okrepe na snimanju.

Ken Fori je veselo skakutao oko kamere i snimao Behind the Scenes, Milan Konjević i Milan Todorović - reditelji su nasmejano ćaskali sa statistima i publikom, zombiji su se smejali, šminkeri su im popravljali šminku,... I onda je počelo.

Snimanje se odigravalo na dva seta uzastopno. Neko je viknuo "Tišina" i počelo je snimanje. Pucnjevi su odzvanjali, zombiji su padali, krv je šikljala na sve strane.

Kada je završeno sa scenom u tunelu, čulo se "Hajde da ubijemo decu!" i tu smo svi počeli da se smejemo. I naravno, potrčali u pravcu seta gde se spremala scena sa sedmoro dece koja se izgledala prilično zastrašujuće. Mislim da niko nije bolje odigrao pad posle pogotka metka od te sjajne zombifiovane dece. Iako maleni, bili su poslušni i vredni i ono što je najbitnije, strašni! (ETO REŠEEENJAAAA...!!! KAKO DA VAM DECA BUDU POSLUŠNA? ZOMBIFIKUJTE IH!! NAJNOVIJI RECEPT IZ PANČEVA)

A onda je usledila maestralna scena na drugom, paralenom setu nekih 200 metara dalje. Ken Fori i naš glumac Bojan Dimitrijević, sada već grozni zombi policajac, su snimali scenu okršaja na železničkim šinama ispred vagona. E, to je bio prizor koji se retko viđa. Kada se čulo "Akcija" Bojan je potrčao na Foria koga je ovaj uhvatio i uzdigao iznad zemlje. Nekoliko minuta su se tako rvali dok je Bojan pokušavao da ujede Foria, a potom ga je ovaj visoki glumac bacio na zadnju stranu vagona, dohvatio pištolj koji mu je dobačen (iz prvog puta i bez greške), izgovorio "Die you zombie bastard!" i sasuo čitav šaržer u njega.

Mi, koji smo razrogačenih očiju posmatrali ovu scenu, nadali smo se da će je ponoviti još koji put. Šteta je bila što nismo smeli da aplaudiramo, a verujte mi, hteli smo.

Dok smo čekali da dođe Emilio Roso, na drugom setu su šminkeri već vredno radili na pripremanju scene koja se sastojala od preko 30 zombija koji jure lik Kristine Klebe, dok ova beži i puca iz sačmare i pištolja poput velike heroine iz akcionih filmova Ridlija Skota. Ja sam se pozicionirala između dva seta, tako da sam mogla da sa jedne strane gledam Emilio Rosa kako maše katanom i Ken Fori puca iz pištolja, a sa druge Kristina Klebe baca artiljeriju na pomahnitale zombije. (PUČE PUŠKA - RASTURI SE DRUŠTVO!)

Jedino što smo svi proklinjali bilo je vreme. Kiša je počela negde oko 19 časova i samim tim prekinula snimanje tako da nismo mogli da vidimo glavu koja eksplodira na kojoj su Miroslav Lakobrija i tim vredno radili.

Zanimljivo je da je to bio poslednji dan snimanja za dva glavna inostrana glumca - Kena Foria i Emilia Rosa. Po završetku snimanja njihovih poslednjih scena ekipa i publika su ih pozdravili velikim aplauzom, slikali su se sa njima i uzimali autograme. Iako ceo dan na snimanju u akciji, Ken, Emilio i Kristina su bili fenomenalno raspoloženi, pričali su sa svima, zbijali šale...

Žao mi je što, sem Bojana Dimitrijevića, nisam videla nijednog našeg glumca na delu. Statisti su me oduševili. Vesela grupa ljudi, na koje mi je trebalo vremena da se naviknem.

Pogotovu na Pavla Zelića koji je pored maske na sebi imao i sočiva. Bilo je simpatično sedeti pored krvavog zombija i pijuckati kafu, komentarisati snimanje i šetati do prodavnice. Zanimljiv je slučaj prodavačice u Pančevu koja me je pitala da li je Pavlu to neko uradio ili je samo šminka. Slatko smo se nasmejali i slikala sam ih za uspomenu. Posle snimanja smo jedva skinuli šminku sa lica, i otišli do Meka na klopu gde nas je izbezumljeno pogledala kasirka novobeogradskog McDrive-a jer je Pavle na odeći imao fleke od krvi. Trebalo nam je vremena i trubljenja kola iza nas da joj objasnimo kako dolazimo sa snimanja filma, a trebalo je samo da pomenemo "Zonu mrtvih" i zadržali bismo se taman toliko koliko nam treba da naručimo, jer svi su čuli za film. (E, JA BI' DA NARUČIM JEDAN BIG MAC, AKO MOŽE MALO KRVAVIJI... I KADA MI GA BUDETE DAVALI, DA PROTURITE MALO VIŠE RUKU KROZ TAJ ŠALTER...

20. Juna je poslednji dan snimanja sem ako vreme nije ureklo plan. Onda se pristupa post produkciji u Italiji, pa negde u oktobru nas očekuje zombi spektal na srpski način. Stay away or go to hell!

U susret premijeri filma "Letopisi Narnije: Princ Kaspijan", izdavačka kuća Laguna objavila je svih sedam knjiga iz serijala "Letopisi Narnije" u specijalnom, dizajniranom pakovanju (boks - set), javlja B92. Ovaj komplet "Letopisa Narnije" K.S. Luisa, u prodaji se nalazi od 17. juna. Svaki od sedam nastavaka ovog serijala je remek delo dečje književnosti, koji vodi čitaoce u magičan svet iza granica poznatog. Okosnica svih sedam delova "Letopisa Narnije" je putovanje na kraj sveta, fantastični likovi i epske bitke između dobra i zla.

Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. Kao dete, opčinjavale su ga bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja.

Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je "Lav, veštica i orman", jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, "Poslednja bitka", štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti - prestižnu Karnegijevu nagradu.

Za poslednjih pedeset godina "Letopisi Narnije" su prevedeni na skoro sve svetske jezike i objavljeni u milionskim tiražima. Zahvaljujući tome mogu se svrstati u klasike svetske književnosti.

Današnja Narativna radionica i tribina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" ipak će biti održane u Domu omladine. Naime, prošlog ponedeljka dešavanja su bila prebačena u Srećnu galeriju SKC-a zbog radova u DOB-u, i tada je to bila navedena kao desetinacija za ponedeljak 16. jun. Ipak, radovi u Domu omladine su završeni tako da će u Maloj sali na prvom spratu biti održan razgovor sa temom " Uvod u transhumanizam - aktivni put ka čoveku sutrašnjice".

U najavi ove tribine se kaže: Zašto čekati da se evolutivne promene dese? Možemo li ih mi izazvati u sebi i drugima, i da li se to već uveliko i radi? Kako se usmerava, fokusira i forsira evolucija čoveka? Kakva je u tom procesu uloga futuristike, naučne fantastike i tehnologije?

Odgovore nude gosti iz Srpskog udruženja transhumanista, astronom Milan M. Ćirković i biolog Dragan Tabaković.

Tribina o hororu na filmu biće održana u okviru filmskog festivala Cinema City (http://www.cinemacity.org/) u Novom Sadu, u ponedeljak 16. juna, tačno u podne, u Radio Cafeu. Učesnici tribine su: filmski kritičari Miloš Tomin i Saša Radojević, strip autor Zoran Janjetov, književnik Vladimir Kopicl i kritičar, teoretičar i pisac Dejan Ognjanović, najavljeno je na Ognjanovićevom sajtu . Voditelj tribine je Jugoslav Pantelić.

Ovaj događaj deo je u nizu sličnih tribina, panela, okruglih stolova i radionica koje prate festival.

Jedan od 14 filmskih programa ovogodišnjeg Cinema Cityja posvećen je upravo horor žanru. Preporuke Dejana Ognjanovića vezane za program festivala možete videti ovde http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6517.