U dnevnom listu Politika, od 12. juna, objavljen je tekst Senke Korać posvećen časovima kreativnog pisanja koje na Filološkom fakultetu već osam meseci vodi jedan od najuspešnijih domaćih pisaca, Zoran Živković. U tekstu se,između ostalog navodi, da su, zahvaljujući ovim časovima, u uglednim književnim časopisima objavljeni radovi osmoro polaznika, a priča Jovane Žujević "Disati u Kloverfildu" je prevedena na engleski i ponuđena jednom američkom antologičaru. U tekstu se, takođe, najavljuje da će Zoran Živković i tokom leta nastaviti da drži časove kreativnog pisanja proze. Naime, beogradski Filološki fakultet će, po uzoru na velike svetske univerzitete, organizovati kurseve kreativnog pisanja koji će početi krajem juna. Pored Zorana Živkovića, angažovani će biti i Tanja Kragujević za kreativno pisanje poezije i Tatjana Rosić-Ilić za kurs kreativnog pisanja književne kritike. Na kurseve se mogu prijaviti svi zainteresovani, a poseban popust ostvariće studenti Filološkog fakulteta.

Evo i teksta iz dnevnoe novine Politika, pod naslovom "Razgovor sa đavolom".

Retka su predavanja na našim fakultetima kojima studenti prisustvuju, a da to nije radi dobijanja bodova i veće ocene. Još su ređa predavanja na koja dobrovoljno dolaze studenti sa drugih fakulteta. Takva pojava se može zapaziti na beogradskom Filološkom fakultetu na časovima kreativnog pisanja. Pored onih kojima će taj predmet biti zabeležen u indeks, dolaze i studenti sa Filozofskog, Elektrotehničkog, pa i Veterinarskog fakulteta.

Predavanja drži Zoran Živković, doktor filoloških nauka, naš najprevođeniji savremeni pisac i laureat mnogih književnih nagrada. Profesor kaže da je prijatno iznenađen brojem i profilom polaznika, naročito zbog toga što je na početku semestra pokušao da ih zaplaši.

- Saopštio sam im, pre svega, da ih nikakav kurs ne može proizvesti u pisce ako oni to već nisu, bar u zametku. One koji jednom i postanu pisci čeka tmurna stvarnost. U ovoj zemlji danas nema nijednog autora koji živi samo od pisanja, a teško da će se prilike poboljšati u vremenu koje je pred nama - napominje Živković.

Profesor i studenti su se, kao i svakog petka, okupili u slušaonici 429. Ovoga puta da bi sumirali rezultate zajedničkog osmomesečnog rada. Svakakvih je tu tema bilo, od razgovora pisca sa đavolom do oneobičavanja i oživljavanja neživog. Iako je na predavanjima znalo da bude i do pedeset studenata, poslednjem času je prisustvovalo njih petnaestak najvrednijih.

Započelo se ocenama. Prvi se na udaru kritike našao profesor Živković. Studenti su svoje ocene zapisali na papiriće. Sabiranjem i deljenjem došlo se do konačnog rezultata.

- Devet! Na fakultetu sam se navikao na desetke, ali ni ova ocena nije loša. To, svakako, znači da ima mesta za napredovanje - prokomentarisao je profesor.

Zatim je usledilo i ocenjivanje studenata. Na pitanje šta su naučili od profesora kao iz topa odgovaraju - "Opismenili smo se"!

- Prijatelji i porodica žele da me ubiju zbog toga što ih sada stalno ispravljam u govoru - žali se Dragana Isaković, jedna od studentkinja.

- To je rizik profesije - smejući se dodaje Živković.

Potom objašnjava da, u početku, pravopis nije bio jača strana njegovim pulenima, pa su na prvim časovima uglavnom morali da se bave lektorskim problemima. Kada su savladali te probleme, mogli su da se posvete onom glavnom, pisanju.

- Ovo nije prvi i jedini kurs kreativnog pisanja kod nas, ali po broju objavljenih radova mogu da kažem da je bio najuspešniji. U uglednim književnim časopisima objavljeno je čak osam radova mojih studenata i siguran sam da će se u srpskoj prozi još čuti o nekima od njih - kaže Zoran Živković.

Priča Jovane Žujević "Disati u Kloverfildu" je čak prevedena na engleski i ponuđena jednom američkom antologičaru.

- Najvrednije što sam naučila na ovim časovima je to što sada drugačije čitam prozu. Obraćam pažnju na neke stvari koje ranije nisam ni primećivala - kaže ova studentkinja.

- Bez čitanja nema dobrog pisca. Najbolji savet koji mogu da dam svojim studentima je da sa pažnjom, radoznalošću i strpljenjem čitaju veliku književnost - dodaje profesor.

Zoran Živković će i tokom leta nastaviti da drži časove kreativnog pisanja proze. Naime, beogradski Filološki fakultet će, po uzoru na velike svetske univerzitete, organizovati kurseve kreativnog pisanja koji će početi krajem juna. Pored Zorana Živkovića, angažovani će biti i Tanja Kragujević za kreativno pisanje poezije i Tatjana Rosić-Ilić za kurs kreativnog pisanja književne kritike. Na kurseve se mogu prijaviti svi zainteresovani, a poseban popust ostvariće studenti Filološkog fakulteta.

Juče je u Udruženju književnika Srbije održana promocija dveju knjiga Ilije Bakića, koje su u proteklih šest meseci doživele objavljivanja pod okriljem izdavačke kuće Tardis, javlja sajt Art-Anima. O zbirci fantastičke proze "Jesen skupljača" i zbirci poezije inspirisane filmskim ostvarenjima "Filmovi", pored autora, govorili su Vasa Pavković i Slobodan Škerović. Promociju je vodila vlasnica i urednica izdavačke kuće Tardis, Spomenka Stefanović Pululu.

Pavković je u opširnom izlaganju o "Filmovima", između ostalog, ukazao na to da Bakićeva poezija zastupljena u zbirci nije po svaku cenu morala otkriti svoje izvoršte inspiracije, aludirajući na mogućnost da bi čitalačka publika na drugačiji način mogla doživeti iste te pesme ne znajući da su inspirisane kinematografskim ostvarenjima.

Škerović je dao svoje viđenje "Skupljača" u kome je na kraju rekao: "Živi dekor i živi model je ono što ostaje u čitaocu nakon ovakvog iskustva. Ono što je futuristički ideal reklamokrata, da se reklama projektuje na retinu ili u sam mozak potrošača, Bakić je ostvario na veoma efikasan način. To je ono što najviše pleni kod ovog obdarenog autora. Njegovo precizno dodavanje nedevalvirane duhovne valute u lični trezor čitaoca."

A sam autor se odlučio da o svojim knjigama govori upravo kroz dela koja se u njima nalaze, čitajući neka od efektnijih iz obe zbirke.

Spomenka Stefanović Pululu je na početku promocije izrazila zadovoljstvo što je bila u prilici da izdavački program kuće Tardis otpočne objavljivanjem proznih dela jednog od naših vodećih pisaca fantastike, Ilije Bakića, a na samom kraju predstavljanja u UKS-u, navela je naslove novih dela koja će se uskoro pojaviti pod etiketom Tardisa: zbirka eseja "Himera ili Borg" Slobodana Škerovića, zbirka proze "Vi što maštate o sreći" Ljubomira Damnjanovića i zbirka poezije "Razgovori sa psom" (radni naziv) Aleksandra Saleta Markovića.

Treba napomenuti da je jučerašnja promocija u Udruženju književnika Srbije, prva promocija objavljenih dela jednog autora fantastike, koja je održana u ovoj ustanovi, što može biti veoma važan pokazatelj o promenama u percepciji književnog establišmenta prema žanrovskoj literaturi. Ako se ima u vidu da je pre nepunih mesec dana, u istom prostoru, predstavljena akcija "2008 - godina srpske fantastike", onda domaći žanrovski stvaraoci imaju razloga da budu itekako zadovoljni, jer je evidentno da su im vrata jedne institucije kao što je UKS postala širom otvorena.

Najavljeno predavanje Dejana Ognjanovića o azijskom hororu neće biti održano, kako je ranije najavljeno, u petak 13. juna u Domu omladine. S obzirom da je i Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" moralo da promeni mesto svog okupljanja zbog radova u Tribinskoj sali DOB-a, najverovatije je i to razlog ovog odlaganja. Dejan Ognjanović piše na forumu Znaka sagite da se još razmatra sledeći pogodan termin, te da će "možda to biti 20-ti jun", ali potvrdu toga, ili odabir nekog drugog datuma, ćemo naknadno saznati.

U četvrtak 12. juna u prostorijama Srpskog književnog društva (Francuska br. 7) s početkom u 12 časova, biće predstavljena zbirka poezije našeg vrsnog SF pisca Ilije Bakića, iz Vršca, "Filmovi".

Zbirka "Filmovi" je prva knjiga u "Beloj ediciji" izdavačke kuće Tardis. Sadrži tridesetsedam pesama koje su nastajale u poslednjih dvadeset godina kao refleksija na filmove koji su ostavili jak utisak na pesnika. O ovoj knjizi, inspirisanoj značajnim kinematografskim delima među kojima i onim iz domena fantastike, pored autora, govoriće Slobodan Škerović i Vasa Pavković.

Još jedan Marvelov junak stiže u naše bioskope! Hit film "Neverovatni Hulk" će biti premijerno prikazan u četvrtak, 12. juna u 20: 15h u Dvorani Doma sindikata, a istog dana će se naći i na redovnom biskopskom repertoaru. Naslovnu ulogu tumači Edvard Norton, a pored njega glume i Liv Tajler, Tim Rot, Vilijem Hart i drugi. Reditelj Luis Leterije je ovo ostvarenje uradio po priči Stena Lija.

Sa svojom izvanrednom snagom, veličinom, postojanošću, brzinom i borilačkim veštinama, Hulk je ostvario zavidan status jednog od najpopularnijih super junaka proteklog veka. Stvorili su ga pisac Sten Li i crtač Džek Kirbi, a prvi put se pojavio maja 1962. godine u izdanju Marvelovih stripova. Mladi pisac Li upravo je završio prvo od Marvelovih izdanja svezaka sa tada nepoznatim timom koji se zvao Fantastična četvorka i tražio je junaka koji neće biti tako zgodan ili sladak - nekoga ili nešto potpuno različito, a što bi moglo da veže maštu Marvelovih čitalaca. Li i Kirbi su želeli "neprilagodjenog junaka".

Li se seća: "Oduvek sam voleo stare filmove Frankenštajna. I izgledalo mi je da čudovište, koje je igrao Boris Karlov, zapravo uopšte nije loš lik. On nije želeo nikoga da povredi. Samo oni idioti sa bakljama nastavljaju da trče gore -dole po planini, loveći ga i ispunjavajući ga besom. Mislio sam: Zar ne bi bilo zabavno stvoriti čudovište i učiniti ga dobrim momkom?"

Pitajući se kako da donese novi preokret klasičnom liku Meri Šeli prema zamisli režisera Džejmsa Ueila 1931. godine, Li se setio još jednog omiljenog lika iz svog detinjstva: pola čoveka-pola čudovišta, lika iz klasike Roberta Luisa Stivensona "Dr. Džekil i Mr Hajd" o kome je film prikazan 1931. a režirao je Ruben Mamulen. "Kombinovao sam Džekila i Hajda sa Frankenštajnom," priča Li "i dobio sam čudovište koje sam želeo, koje je bilo zaista dobro, ali to niko nije znao. On je bio takođe neko ko je mogao da se promeni od normalnog čoveka do monstruma i tako je legenda rodjena."

Li i Kirbi izmaštali su dr. Brusa Banera, nuklearnog fizičara koji je zauvek izmenjen posle čudnog nesrećnog slučaja. Tokom testiranja probnog primerka bombe Banerovo telo bilo je izloženo gama zracima. Kada god se ozbiljno razbesni, adrenalin kola njegovim telom i on se premeće u strašnog Hulka, stvorenje bezgranične snage i beskrajne agresije. Kada pobesni, on postaje svirepa pretnja društvu, ali će naučiti da koristi svoje snage kako bi pomagao slabima i bespomoćnima. Dr. Baner provodi ostatak svog života u borbi za kontrolu nad gnevom svog alter ega /drugog ja/ i za dobra dela koja čini sa Hulkom.

Kako bi na veliki ekran doneli novo poglavlje u priči o Brusu Baneru i njegovom alter egu zelene kože, producenti su počeli potragu za režiserom koji bi delio njihovu viziju za novi put ka oslobođenju. Potraga se brzo završila pošto su sreli francuskog stvaraoca Luja Leterijea.

I ovde ga je privukao isti razlog kao i drugim filmovima, Leterije priznaje da voli protagoniste koji se ne uklapaju u otrcan kalup: "Brus Baner je antijunak. On ne želi ovu moć, ali zna da ne može od nje odustati, jer ako je prepusti nekom drugom poslužiće stvaranju zla. To je ceo put njegovog lika; put prihvatanja. Svako od nas ima ljutnju i bes, stvorene u sebi. Neki ih kontrolišu bolje nego drugi. Baner razume da bes može lako pretvoriti u hrabrost."

Kako je originalna priča već bila ispričana na platnu, Leterije je bio spreman da uđe u Banerovu priču u sred srede, ne u momentu kada je fizičar ozračen i otkriva svoje moći. Bio je takođe nestrpljiv da iskoristi poslednja tehnološka dostignuća kao pomoć u dočaravanju priče.

Večeras će premijerno, od 20 sati u Sali I Doma sindikata, biti prikazan M. Najt Šjamalanov film "Pretnja". Film u redovnu bioskopsku distribuciju kreće od 12. juna. Tog dana, recimo, u Domu sindikata biće u Sali IV od 16.30, 18.30, 20.30 i 22.30.

Ovaj brz, paranoični triler M. Najta Šjamalana (Šesto čulo, Znaci) govori o porodici u bekstvu od neobjašnjivog i nezaustavljivog događaja koji preti čitavom čovečanstvu.

Scenarista i reditelj M. Najt Šjamalan postao je jedan od najeminentnijih tvoraca savremenih filmskih bajki, nizom višeslojnih hit filmova sa jedinstvenom kombinacijom napetosti, drame, humora i iskrenih emocija. Od debija sa pričom o duhovima pod naslovom "Šesto čulo", stvorio je niz sjajnih filmova koji istražuju provokativne ljudske misterije, ubirajući pohvale kritike i fenomenalan uspeh na blagajnama bioskopa.

Sada, sa filmom "Pretnja", Šjamalan se vraća svojim korenima ogoljenim napetim trilerom - pričom o katastrofi, napetom bekstvu, i prirodi smrtonosnog sukoba koji preti svim ljudima. U suštini, ovo je možda njegova najneposrednija priča, pošto prati samo troje ljudi - čoveka, ženu i dete - na putu, u bekstvu od bezimene, bezlične katastrofe. Ali je to i priča koja smelo u prvi plan stavlja jezivu viziju apokalipse epskih razmera kojoj uzrok nije direktno čovek, već priroda; i koja istražuje kako ljubav i nežnost mogu da pomognu da preživimo najteža vremena.

Na ideju za ostvarenje "Pretnja" Šjamalan je došao dok je vozio kroz provinciju Nju Džerzija, posmatrajući živopisni zeleni svet kroz prozor svog automobila. "Bio sam na putu ka Njujorku," seća se, "bio je divan dan, ja sam iznenada pomislio, 'Šta ako bi se priroda jednog dana okrenula protiv nas?' U tom trenutku, čitava struktura priče za film sklopila se u mojoj glavi. Bio je to sjajan osećaj jer su filmovi mnogo pristupačniji kada u njima preovlađuje struktura."

Glavne uloge u ostvarenju "Pretnja" tumače Mark Valberg, Zoi Dešanel i Džon Leguizamo.