Posle jednog početka evo i novog povratka sajta niškog autora i vrsnog poznavaoca horora Dejana Ognjanovića. Adresa http://www.dejanognjanovic.com/ je ponovo aktuelna, mada je sajt, kako je sam pisac najavio na forumu Znaka sagite, i dalje u fazi pravljenja, ali pošto je već postavljeno dosta materijala svi "nestrpljivi" mogu da pogledaju čega sve tu ima. Naravno, ponovo će krenuti i forum, pa će to ponovo biti interesantno mesto - http://www.dejanognjanovic.com/index.php/Forum/, za razgovore na razne (horor) teme.

Inače, na sajtu je već postavljena i jedna interesantna vest:

Iako će mnogi i sami otići čisto da malo steknete utisak o izgledu sajta...

U nastavku vesti se kaže da konačni oblik knjige još uvek nije utvrđen jer se rad na njoj privudo kraju, ali će, kako autor ističe, "sigurno imati oko 300 strana". Šta vas očekuje u njoj, proverite na sajtu Dejana Ognjanovića.

U okviru ciklusa "Šok uživo/Koridori DOB" u nedelju 25. maja, sala na I spratu od 20.00 sati, stiže "Glogov kolac", ili kao što se objašnjava u najavi - Vampirizam i večna mladost. Fetiš mladosti i hranjenja mladošću je prisutan u graničnim žanrovima od njihovog postanka. Zato za Dan mladosti specijalni Šok koridor posvećen je svima onima koji od mladosti žive.

Interesantno je da postoji i malo drugačija najava za današnje druženje sa temom "Telesni šok" - Da li ste se ikada zapitali koliko vaše telo može da izdrži? Kroz kakve sve transformacije može da prođe? Zašto bacati pare i vreme na izgled, pogledajte sa nama nekoliko (ne)praktičnih saveta kako to možete postići odmah. Putem filmskog šoka provešćemo vas kroz ekstremne mutacije koje su smislili razni autori za vas. Možda u insertima pronađete savršen recept kako želite da izgledate ili da sami postanete umetnik i uradite to nekom drugom. Pridružite nam se 25 maja u istraživanju TELESNOG ŠOKA!

O čemu se zapravo radi - moraćete da se pojavite večeras u Domu omladine Beograda i sami saznate!

Nedavna vest iz "crne hronike" glasi ovako: R. D. iz Bora svakog je dana, tokom tri godine, iznosio po nekoliko knjiga iz lokalne biblioteke. Lopov je izneo ukupno 3.017 knjiga iz Narodne biblioteke u Boru.

Posle višemesečne potrage, uhvaćen je kada je pokušao da ispod jakne iznese sedam knjiga, a u njegovom stanu pronađene su gotovo sve ukradene knjige. Protiv njega je podneta krivična prijava zbog krađe.

"Bilo je tu istorijskih romana, naučne fantastike i erotskih knjiga", rekao je jedan policajac.

Dnevni list Danas je prvi od pisanih medija preneo izveštaj sa konferencije za novinare o "Godini sprske fantastike" koja je održana u četvrtak u Udruženju književnika Srbije. Tekst "Godina srpske fantastike" B.D. Belčevićeve prenosimo u celosti:

U godini u kojoj se obeležava jubilej 150. godišnjice od rođenja pisca, esejiste i kritičara Dragutina Ilića, odlukom ljubitelja i tvoraca male, ali aktivne scene koja se bavi fantastikom u domaćoj umetnosti, tekuća godina je proglašena "Godinom srpske fantastike". Tim povodom, pokrenute su, ili se planiraju, značajne manifestacije ili izdavački poduhvati koji se bave ovim dugo vremena prilično marginalizovanim žanrom, a svi oni su predstavljeni na jučerašnjoj tribini koju je organizovalo Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u Udruženju književnika Srbije.

Zaključak učesnika skupa je da su mnoge publikacije koje su ove godine objavljene pokazale da fantastika u našoj sredini dobija drugačiji tretman, počinje da se shvata ozbiljno, kao i da se u ovom trenutku izvestan broj istaknutih teoretičara i kritičara književnosti fantastikom bave na akademskom nivou. Zorica Joksimović Đergović, Ivana Đurić Paunović, Novica Petrović, Aleksandar V. Nedeljković, samo su neki od njih, uz same pisce, poput Gorana Skrobonje, Aleksandra Gatalice, Ilije Bakića i Zorana Živkovića koji aktivno rade na popularizaciji žanra.

- Kada je pre 25 godina zaživeo Emitor, fanzin Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", zamišljen je prvenstveno kao poligon za borbu protiv sistema, pa je u prvom redu trebalo da bude informativan. Danas je Emitor u drugoj poziciji, prilagođen je novom dobu, jer pre svega računa na Internet, na kome se mogu naći mnoge informacije, a u njemu su radove objavljivali svetski priznati autori koji iza sebe imaju i po 100 objavljenih radova - kaže Boban Knežević, jedan od osnivača Društva ljubitelja fantastike i urednik izdavačke kuće Beli put.

Na tribini je istaknuto da će Godina srpske fantastike biti obeležena kroz preko 90 radionica i tribina, oko 40 novih brojeva Emitora, pokrenutim edicijama nove izdavačke kuće Tardis, već uhodanim izdanjima Belog puta, kao i angažmanom raznih sajtova posvećenim ovom žanru. U prvom redu to je Art-Anima, na kome se do sad nalazi više od 130 kratkih radova pre svega domaćih autora. Kruna svih manifestacija trebalo bi da bude ovogodišnji Beokon sa svojim Festivalom srpskog filma fantastike koji će nastaviti gostovanja po regionu.

- Prošlogodišnji festival pokazao je da su mladi autori počeli da se interesuju za ovu tematiku, jer za razliku od prethodnih godina, prvi put smo imali kompletno novi program - rekao je direktor Festivala Jovan Ristić.

Učesnici tribine su podsetili i na nepravedan tretman škole Jovana Skerlića prema Dragutinu Iliću, tvorcu prve svetske naučnofantastične drame "Posle milijon godina". Više od veka je zanerivan njegov doprinos srpskoj književnosti, a danas je konačno vreme da revidiramo tu odluku, složili su se ljubitelji fantastike.

Beogradski Dom Omladine u petak 23. maja u 19 sati (Mala sala na prvom spratu) nastavlja seriju predavanja o horor žanru Uvod u užas, ovog puta sa temom "Srpski horor film"".

Da li žanr može da postoji u Srbiji? Koje su osobenosti žanrovske produkcije, i horora unutar nje, u srpskim uslovima? Srpski horor film između domaćeg i uvoznog folklora, između horora političkih i istorijskih i ekonomskih datosti. Da li srpski horor uopšte postoji kao žanr, i koje bi bile njegove odlike? Da li je situacija sa hororom bolja u srpskoj književnosti nego na filmu? Ima li horor budućnosti u Srbiji?

Sva ova, i druga pitanja i nedoumice vezane za idejne dimenzije srpskog horora pokušaće da rasvetli predavač Dejan Ognjanović.

Dejan Ognjanović je asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu, autor horor romana "Naživo" i studija o horor žanru "Faustovski ekran: đavo na filmu" ('Svetozar Marković', Zaječar, 2006.) i "U brdima, horori: srpski film strave" (Niški Kulturni Centar, Niš, 2007.).

Iako su zainteresovani za pisanje scenarija naučili da je Dramska radionica LK svakog prvog ponedeljka u mesecu - i to u terminu Narativne radionice, sada je došlo do "proširenja" pa će tako danas (četvrtak, 22. maj) od 19-21 čas biti održano novo izdanje u tribinskoj sali na prvom spratu Doma omladine. Predavači će biti Zoran Stefanović i Ivana Milaković, a tema je "Upoznavanje sa procesom stvaranja dramskog teksta".

U najavi ovog predavanja se ističe šta se želi sve objasniti:

- zbog čega su podjednako važni svi koraci u pripremi za pisanje dramskog teksta
- koje su razlike u pripremama za pisanje pozorišne drame, radio drame, filmskog, odnosno tv scenarija ili čak scenarija za strip
- koja su to sve pisana i nepisana pravila i opšteprihvaćene formule koje bi trebalo poštovati kod pisanja nekog dramskog teksta: razgovor o složenosti procesa stvaranja kvalitetnog dramskog teksta
- koje greške nikako ne bi trebalo praviti pri pisanju nekog dramskog teksta
- saveti i odgovaranje na pitanja učesnika

Dejan Ognjanović, autor iz Niša, je prosledio na forumu Znaka sagite informaciju koju je dobio od svog izdavača - NKC, da je na redovnom godišnjem otkupu knjiga za biblioteke u Srbiji otkupljeno ukupno 110 komada njegove knjige "U brdima, horori". Na osnovu podataka iz spiska najviše zainteresovanih je iz Mionice (tamo odlazi 11 primeraka knjige), zatim slede Varvarin (7), Lazarevac (5), Leskovac (3), Beograd (3)... Kada je reč o knjizi "Faustovski ekran", ona je bila ponuđena za otkup godinu dana ranije, ali komisija je nije uzela u obzir.

Sa društvom "Lazar komarčić" postignut je dogovor da jedno od narednih specijalnih izdanja fanzina Emitor bude posvećeno crticama sa prethodnih Art-Anima literarnih konkursa, javlja sajt Art-Anima. Ovi konkursi, koji su održani pre nešto više od godinu dana bili su inspirisani konkursom časopisa Weird za SF priču dužine do šest reči.

Na konkursima Art-Anime (Prvom i "357 - trenutak inspiracije") priče su bile ograničene dužinama od tri, pet, sedam i deset reči. Urednici posebnog izdanja Emitora, inače organizatori pomenutih konkursa, Tamara Lujak i Dragoljub Igrošanac, odabraće najinteresantnije radove za izdanje fanzina čija će se posebnost još ogledati i po tome što će formatom biti u potpunoj saglasnosti sa minimalizmom samih dela - odnosno fanzin će biti najverovatnije štampan u formatu A6 ili A7.

Ovo nije jedini specijal Emitora koji će biti objavljen u saradnji "Lazara Komarčića" i Art-Anime. U planu je još nekoliko posebnih izdanja.

Snimanje filma "Zona mrtvih" je započelo u petak 16. maja, a svi zainteresovani će nešto više o tom prvom danu moći da saznaju ako posete sledeću stranu

http://dobanevinosti.blogspot.com/2008/05/prva-klapa-zone-mrtvih.html

Na slici (samo jedna od nekoliko koja se može videi na blogu Doba nevinosti) je glumac Nenad Ćirić kojem je pripala ta čast da bude prvi Predsednik u prvom srpskom filmu o zombijima.

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI održaće danas promociju četvrtog i petog broja njihovog fanzina Terra. Promocija će se održati 19-og maja - dakle danas, od 19 sati u prostorijama društva Lazar Komarčić u Domu Omladine u Beogradu. Biće to ujedno i prilika da se sigurno čuje nešto više i o gostovanju predsednika SCI&FI Svetislava Filipovića Filipa na slovenačkoj konvenciji "Konfuzija".

Na današnjoj Narativnoj radionici Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčič" (od 18-19 časova u tribinskoj sali na prvom spratu Doma omladine) biće održan - PRVI KREATIVNI SUSTRET IZMEĐU CRTAČA STRIPOVA/ILUSTRATORA I PISACA KLUBA LAZAR KOMARČIĆ.

U najavi organizatora Narativne radionice Jelene Martinović kaže se i sledeće: "Kao što već napomenuh, dobra ideja tera prste na crtanje i pisanje, a na ovom skupu smo predvideli da mnoge ideje u nastanku nađu svoje pisce ili crtače. Mnogim crtačima stripova fale scenaristi koji bi oživeli likove iz njihove mašte nekom dobrom pričom, a našim piscima fale dobri ilustratori. Zbog toga je važno da se sretnemo i uživo razmenimo ideje.

Molimo vas da zbog kratkog vremena kojim raspolažemo ovog puta, sa sobom ponesete sižee priča ili skice koje bi mogle da ukažu na čemu biste u nekom narednom periodu radili. Na ovom skupu ćemo se takođe dogovoriti i o detaljima dalje saradnje, ali i o mnogim drugim pojedinostima."