Do 30. juna prikupljaće se priče za "TV-angologiju", o čemu smo već pisali, a na forumu znaka sagite se razvila rasprava i o nazivu antologije, kao i o mogućem izgledu korica. Svi sa interesantnim, ili intrigantnim idejama, su svakako dobrodošli, a ovde pravimo mali presek dosadašnjih ideja:

Naziv antologije - "...Po glavi mi se sve vrzma "Beli šum" (po onom engleskom "white noise" za elektronski sneg na ekranu), ali apsolutno sam otvoren za predloge... "Mada mislim da ima Beli šum, barem na filmu, Najbelji šum?"... "jedna od mojih omiljenih priča zove se BLACK STATIC... možda da se to mazne za srpsku verziju?"... "Histerični sneg"... "Pink noise. To je postojeća vrsta šuma, a asocira"... "Razmišljao sam. Beli šum je baš dobro"... "možda Belo usijanje? ili Bela noć: Zašto ne volim sneg?"...

Izgled korica - "Ok. Evo kako ja vidim naslovnu stranu: Veliki LCD TV, malo ukoso, na njemu Bobanov "histerični sneg" - i kandža koja grabljivo izbija iz ekrana prema čitaocu"... "ja bih, pak, radije video fascinirano-opsednute LJUDSKE ruke, s OVE strane ekrana, priljubljene uz belošumni ekran - bez sugestije šta ima s one strane (kandže itsl.)"...

Za likovnu opremu publikacija koje pripremamo sa društvom "Lazar Komarčić" i nedeljnikom Grad", hitno su nam potrebni ilustratori - informacija je sa sajta Art Anima. U nastavku informacije se kaže sledeće:

Nije bitno da li su ilustratori dokazani umetnici ili ljudi koji do sada nisu imali priliku da igde objave svoje radove, ali jeste bitno da su spremni da svoje radove ustupe besplatno ili uz nadoknadu (u slučaju obimnijeg angažmana). Takođe, od velike važnosti je i spremnost da se prihvaćeni poslovi realizuju u najkraćem mogućem roku.

Ilustracije na kojima su prisutni fantastički elementi, uz kratku biografiju, adresu i kontakt telefon, šaljite na adresu artanima_konkurs@yahoo.com.

Teme ilustracija koje budete slali na konkurs su potpuno slobodne i služiće samo za procenu kvaliteta.

Autori ilustracija koje budu zadovoljile kvalitetom, u roku od 24h će dobiti probne zadatke.

Pored navedenih partnera s kojima Art-Anima priprema više izdanja, u planu su još neki projekti sa drugim književnim časopisima i izdavačima, pa postoji mogućnost za proširenjem saradnje.

Zoran Stefanović, predsednik Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", je najavio na forumu Znaka sagite da će se u četvrtak 22. maja održati konferencija za štampu posvećena "Godini srpske fantastike" u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7, Beograd. Tom prilikom će, između ostalog, biti predstavljeni novi Emitori koji sve više počinju da donose teorijski bitne članke vezane za proučavanje žanra, kao i objedinjena dela domaćih autora. Inače, kada je već reč o Emitorima, narednih nedelja očekuje se prava "poplava" tako da će sigurno za KZN u Francuskoj 7 biti nekoliko noviteta.

U beogradskom centru Sava će u sredu, 28. maja, premijerno biti prikazan film "Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje" - od 18.00 i 20.30 časova. U ostvarenju koje je režirao Stiven Spilberg glavne uloge tumače Harison Ford, Šija Labef, Kejt Blanšet i Džon Hart, a film će od 29. maja biti na redovnom bioskopskom repertoaru.

Nakon 19 godina, Indijana Džons, kojeg ponovo glumi vremešni Harison Ford, vraća se na veliki ekran u četvrtom nastavku avantura čuvenog arheologa. Zaplet filma počinje 1957. u jeku hladnog rata. Zajedno sa mladim buntovnikom Metom (Šija Labef), Indijana kreće u potragu za legendarnom kristalnom lobanjom Akatora. Međutim, na putu ih čekaju mnogobrojni neprijatelji, a najuporniji su sovjetski agenti koje predvodi hladnokrvna lepotica Irina Spalko (Kejt Blanšet). Sovjeti pokušavaju da se domognu kristalne lobanje da bi uz pomoć njenih natprirodnih moći zavladali svetom, a Džons i Met pokušavaju da ih spreče u tome, i u jurnjavi kroz prašume Perua do cilja stignu pre njih...

Naš pisac Goran Skrobonja je na svom blogu, pri sajtu izdavačke kuće Laguna, objavio tekst koji detaljnije otkriva ideju o pokretanju akcije među domaćim autorima fantastike na prikupljanju priča tematski vezanih za televiziju kao medij, prenosi sajt Art Anima. Cilj celog poduhvata je priređivanje žanrovske antologije priča o televiziji, ali Skrobonja otkriva i mogućnost da ova antologija bude prva u nizu tematskih antologija "zajedničkog sveta". Poseban kuriozitet za ceo poduhvat jeste i nagoveštaj mogućnosti da bi iza objavljivanja ove antologije stala jedna od najjačih domaćih izdavačkih kuća, Laguna. Da li će biti tako, ostaje da se vidi, a mi u nastavku možete pročitati ceo tekst objavljen na Skrobonjinom blogu:

DO POSLEDNJEG

Poslednji emitovani serijal popularnog "realiti" programa na jednoj domaćoj TV stanici inspirisao me je za novu priču. Kada sam je dovršio, palo mi je na pamet da angažujem i druge aktivne pisce žanrovske proze da i sami napišu po pripovetku koja bi tematski bila vezana za televiziju kao medij, fenomen ili struku - pa bila to televizija iz herojskih vremena Miće Orlovića i Kamenka Katića, televizija smeštena u neku alternativnu Srbiju, ili daleku, daleku budućnost. Jedini uslov bio je da dostavljeni radovi budu dužine između 5 i 75 autorskih kartica teksta, a to za koji će se podžanr opredeliti - SF, horor, alternativnu istoriju, noir - prepustio sam autorima.

Svrha tog poziva jeste priređivanje žanrovske antologije priča o televiziji, kao začetka serijala tematskih, ili tzv. antologija "zajedničkog sveta". Na moje veliko zadovoljstvo, interesovanje su pokazali neki od veoma značajnih i zapaženih savremenih pisaca fantastike - najpre Aleksandar Marković i Ilija Bakić, a odmah zatim i Zoran Stefanović, Dejan Ognjanović i drugi. Izgleda da svako od nas ima šta da kaže o ovom mediju bez kojeg život verovatno ne možemo ni da zamislimo, te će ova antologija u nastajanju postati zbornik radova aktuelnih stvaralaca žanrovske proze i svojevrsna izložbena vitrina za delo mnogih vrsnih, zanimljivih i osobenih pisaca koji se danas u Srbiji bave fantastikom.

Antologija bi trebalo da bude kompletirana do jeseni ove godine.

Promocija romana na kome radi više članova literarne sekcije Mensa Srbije, odložena je za dve do tri nedelje, kaže koordinator projekta Oliver Hodak, a prenosi sajt Art Anima. Ovo delo, popularno nazvano multiromanom, trebalo je da bude predstavljeno javnosti tokom Noći muzeja 17. maja, ali su autori odlučili da se predstavljanje ipak odloži, kako bi se na što kvalitetniji način rad na ovom kompleksnom delu priveo kraju.

Da podsetimo, multiroman predstavlja mešavinu žanrova u kojoj se prepliću naučna fantastika, horor, urbana drama, komedija i erotika, i donosi priču mozaičkog tipa, gde više likova, svaki iz prvog lica, opisuje situaciju u kojoj se nalazi.

Goran Skrobonja, pisac horora i čovek koji je preveo najznačajnija dela Stivena Kinga i Dena Simonsa, na forumu Znaka sagite je objavio novost da će Kingov roman "To", za koji je Skrobonja radio prevod početkom devedesetih, izaći iz štampe nakon 20. maja ove godine, pod etiketom izdavačke kuće Alnari. Skrobonja navodi da će se ovaj kultni naslov, koji donosi jezivu priču o deci suočenoj sa iskonskim zlom ovekovečenim u liku klovna Penivajza, prodavati u kompletu od dve knjige u kutiji, i da će to biti odlična prilika za sve ljubitelje horora i poštovaoce dela Stivena Kinga da obnove ili upotpune svoje kolekcije izuzetno vrednim naslovom.

Podsećanja radi, roman "To" je na našem tržištu prvi put objavljen pre sedamnaest godina u ediciji izdavačke kuće Košmar.

U najnovijem broju časopisa "Treće oko", koji se na kioscima pojavio u utorak, 6. maja 2008, objavljen je prikaz zbirke "Gradske priče 3 - fantastika", koju čine odabrane priče sa stalnog konkursa saja Art Anima i kruševačkog nedeljnika Grad, ali i dela nekih od najznačajnijih imena domaće fantastičke proze - javlja Art Anima.

U rubrici "Nova izdanja", pod naslovom "Šta je život, nego fantazija", preko cele jedne strane, štampan je tekst Slavoljuba Markovića, koji je zapravo uvod iz same zbirke. Kako se zbirka neće prodavati, već će se deliti na promocijama, ovde prenosimo tekst da bi se svi zainteresovani dodatno upoznali sa onim šta ih čeka na 120 stranica "Gradskih priča 3":

ŠTA JE ŽIVOT, NEGO FANTAZIJA

Pred čitaocima je zbirka kratkih fantastičnih priča tridesetak autora, koja predstavlja trenutne domete ovog žanra u Srbiji i okruženju

Kruševački nedeljnik "Grad" obeležio je šestu godinu izlaženja objavljivanjem još jedne knjige. Kao i prethodne dve zbirke "Gradskih priča" i ovu, treću, čine kratke priče, ali ovog puta iz domena fantastike, naučne fantastike i horora. U pitanju je čak tridesetak radova i isto toliko autora, izabranih sa konkursa koji su prošle godine raspisali nedeljnik "Grad" i Internet portal posvećen fantastičnoj literaturi "Art-Anima" i dopunjenih pričama po narudžbini. Jedan od urednika zbirke, Dragoljub Igrošanac, tim povodom kaže:

- Želja je bila da se poštovaocima ovog žanra predstavi zbirka odabranih radova sa stalnog konkursa za kratku priču, ali budući da su odabrani radovi izuzetni, po kvalitetu, ali i kratkoći, javila se potreba za dodatnim pričama. Kontaktirali smo najistaknutije domaće autore fantastične književnosti, kako bismo nadgradili zbirku. Na naše prijatno iznenađenje, odziv pozvanih autora bio je izuzetan, pa će knjiga u neku ruku predstavljati trenutne domete kratke domaće fantastične priče.

Ovom knjigom nedeljnik "Grad" nastavlja kontinuitet svoje izdavačke produkcije, naslonjene na praktično stalni konkurs za kratku pisanu formu koja se, iz nedelje u nedelju, objavljuje na njegovim stranicama. Izbor fantastike kao žanra procenjen je kao dragocen za autore, koji su dobili mogućnost objavljivanja, ali i čitalačku publiku kojoj je na ovaj način predstavljen bitan deo književne scene koja je na našim prostorima, sticajem okolnosti, nepravedno zapostavljena. "Grad" se, tako, deklarisao kao jedan od retkih listova u zemlji koji je standardizovao rubriku priča iz domena ovog žanra, okupljajući malo poznate, ali i renomirane autore iz zemlje i okruženja (uključujući i dijasporu). Rezultat toga je i ova zbirka.

Nikola Tesla je svojevremeno primetio da su naši prvi poduhvati sasvim instinktivni i proističu iz žive i nedisciplinovane mašte. Ali, da bi jedna priča bila fantastična, sa današnje tačke gledišta, koju je u predgovoru "Prosvetine knjige fantastične priče" definisao Aleksandar Gatalica, ona mora biti uronjena u realnost, mora biti derivacija ili zakrivljenje poznate i predvidljive svakodnevnice.

Gledano iz današnje perspektive fantasti su najčešće bili vizionari, čiju je literaturu stvarnost i te kako umela da materijalizuje. Zato fantastična literatura često i podseća na katalog obaveza koje predajemo nastupajućem vremenu i njegovim tehnologijama uma.

Pred čitaocima su, tako, nastavljači žanra Bokača, Edgara Alana Poa, Gogolja, Kafke, Borhesa, Dina Bucatija, Artura Klarka, Kiša, Glišića, Pekića i ostalih autora koji su umeli da izmaštaju sjajne fantastične svetove, ostajući zapitani pred mestom čoveka u svakom od njih. Fantastika, uostalom, suprotstavljajući realnosti nadnaravno, nastupa i kao kritika svega što je dato, vidljivo, oveštalo. Prostori koje, pritom, ostavlja autorima, ograničeni su samo njihovom maštom.

A potpisnici upravo objavljene zbirke, među kojima su priznati autori žanra: Milivoj Anđelković, Ilija Bakić, Vladimir Lazović, Dragan R. Filipović, Laura Barna, Ivan Nešić, Lidija Beatović, Oto Oltvanji, Dejan Ognjanović, Tamara Lujak, Darko Tuševljaković, Uroš Petrović... svi zajedno, i svaki od njih pojedinačno, pokazali su da im nije nedostajalo ni mašte, ni inspiracije i stvaralačkog nadahnuća.

Čitaocima je ostavljeno da na marginama priča ove zbirke, između svih ponuđenih, pronađu sopstveni svet fantastike.

Premijera filma "Speed Racer", novog ostvarenja braće Vačovski, održaće se danas, 13. maja u Dvorani Doma sindikata. Projekcije su u Sali I večeras od 20.00 i 22.45. Film će biti na redovnom repertoaru od 15. maja.

Spid Rejser (Emil Hirš) kao da je rodjen za volanom, on juri i niko ga ne može stići. Rodjen da vozi trke, Spid je neustrašiv, hrabar i ima osećaj za to. Njegova jedina prava konkurencija je njegovo sećanje na brata koji mu je idol - legendarni Reks Rejser - čija je smrt u jednoj trci ostavila Spidu zadatak koji mora da ispuni.

Spid je lojalan ovom porodičnom poslu, trkanju, a trenira ga njegov otac, Tata Rejser (Džon Gudmen), koji je ujedno i kreator Spidovih trkačkih kola Mah 5. Kada Spid odbije profitabilnu i primamljivu ponudu od strane kompanije Royalton Industries, on ne samo da će razbesneti manijakalnog vlasnika kompanije (Rodžer Alam), već će otkriti i strašnu tajnu - da se neke od najvećih trka nameštaju od strane korumpiranih uticajnih ljudi koji manipulišu vrhunskim vozačima kako bi uvećali profit. Ako Spid ne želi da vozi za njih, oni će se postarati da Mah 5 više nikada ne dodje do cilja.

Jedini način da Spid sačuva porodični posao i sport koji voli jeste da pobedi kompaniju Royalton u svojoj igri. Uz podršku porodice i svoje devojke Triksi (Kristina Riči), Spid će se trkati sa svojim najvećim rivalom - misterioznim Rejser Eksom (Metju Foks) - kako bi pobedio u trci koja je oduzela život njegovom bratu, poznatoj kao Iskušenje.

Emitor broj 466 donosi: "101 LICE NAUČNE FANTASTIKE", leksikon velikana naučne fantastike nastao sabiranjem članaka Ilije Bakića pisanih za "Dnevnik" i "Astronomiju" u periodu 2003-2007. godine.

Najverovatnije se može očekivati na današnjem sastanku Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u Domu omladine (Mala sala na I spratu, od 19 sati) Ako ga ne bude u ponedeljak, onda najverovatnije tokom nedelje u Beopolisu. E466 je "debeo" 232 strane.

Ovde prenosimo samo listu imena autora o kojima ćete čitati u ovom broju Emitora - više je nego impresivna: Daglas Adams, Isak Asimov, Džejms Graham Balard, Rene Baržavel, Vilijem Barouz, Entoni Bardžis, Oktavija Batler, Aleksandar Beljajev, Gregori Benford, Alfred Bester, Džejms Bliš, Rej Bredberi, Pjer Bul, Džek Vans, Džon Varli, Herbert Džordž Vels, Žil Vern, Gor Vidal, Volter Džon Vilijams, Koni Vilis, Džon Vindem, Hauard Voldrop, Džin Volf, Kurt Vonegat, Jan Votson, Danijel F. Galuj, Vilijam Gibson, Vilijem Golding, Avram Dejvidson, Filip K. Dik, Semjuel Dilejni, Tomas Diš, Harlan Elison, Margaret Etvud, Jevgenij Zamjatin, Rodžer Zelazni, Ivan Jefremov, Pat Kadigan, Ričard Kadri, Orson Skot Kard, Henri Katner, Danijel Kejz, Džon Kesel, Artur Klark, Nensi Kres, Džon Kristofer, Mark Laidlou, Ursula K. Legvin, Stanislav Lem, Džek London, Sem Lundval, Džordž R. R. Martin, Jan Mekdonald,
Ričard Metison, Volter Miler ml., Jozef Nesvadba, Džef Nun, Vladimir Obručev, Brajan Oldis, Čad Oliver, Džordž Orvel, Aleksej Panšin, Edgar Pengborn, Frederik Pol, Kristofer Prist, Moris Renar, Keit Roberts, Kim Stenli Robinson, Rosni, stariji, Mordekaj Rošvald, Rudi Ruker, Majkl Svonvik, Robert Silverberg, Kliford Simak, Den Simons, Kordvejner Smit, Norman Spinrad, Olaf Stejpldon, Teodor Sterdžen, Brus Sterling, R. L. Stivenson, Braća Strugacki, Hari Tartldov, Mark Tven, Volter Tevis, Džejms Tiptri jr., Aleksej Tolstoj, Filip Hoze Farmer, Kamij Flamarion, Oldos Haksli, Džo Haldeman, Hari Harison, Frenk Herbert, Fred Hojl, Konstantin Ciolkovski, Karel Čapek, K. V. Džeter, Luis Šajner, Robert Šekli, Lušes Šepard, Džon Širli.