Beogradski festival igre večeras će u Sava centru u 20 sati zvanično zatvoriti produkcija Nacionalnog baleta iz Marseja "Metapolis II" u postavci belgijskog umetnika i umetničkog direktora ove prestižne ustanove Frederika Flamana i autorke kostima i scenografije Zahe Hadid, inače dobitnice Prikerove nagrade za arhitekturu, najavljuje dnevni list Danas.

Plesni komad sa elementima arhitekture predstavlja utopijski grad iz budućnosti, kroz povezivanje igre sa drugim umetnostima, ali i sintezu različitih igračkih tehnika, objasnio je generalni direktor Nacionalnog baleta iz Marseja Pjer Tis. Postavka koju će videti beogradska publika, a koja je nastala 2006. godine, nastavak je produkcije sa istom tematikom, ali, kako je u prirodi grada da se menja i razvija, rekao je on, tako je i nova vizija budućeg grada značajno promenjena u odnosu na prethodnu.

Plesni komad sa elementima arhitekture predstavlja utopijski grad iz budućnosti, kroz povezivanje igre sa drugim umetnostima, ali i sintezu različitih igračkih tehnika, objasnio je generalni direktor Nacionalnog baleta iz Marseja Pjer Tis. Postavka koju će videti beogradska publika, a koja je nastala 2006. godine, nastavak je produkcije sa istom tematikom, ali, kako je u prirodi grada da se menja i razvija, rekao je on, tako je i nova vizija budućeg grada značajno promenjena u odnosu na prethodnu.

"Ideja komada je da predstavi odnos utopijskog i savremenog grada sa svim vezama koje kreiraju ljudi koji u tom gradu žive. A grad je, opet, izgrađen na principu poigravanja različitostima, reda i haosa, igre i statičnosti, privatnog i javnog, da bi se na kraju stvorio privid pokretanja čitavog grada", kazao je Pjer Tis.

Čini se da je nekolicini pisaca srednje generacije ponestalo ideja za horor priče - ili je čista koincidencija da se zateknu u poseti luna-parku u novobeogradskom bloku 70, uz obaveznu posetu Kući strave - koja se ovde zove "The Horror Show". Doduše, jedan od njih može da ima lagodno opravdanje - čovek je vodio svoju decu, ali za jednog drugog autora se pouzdano zna da je "pozajmio klince iz komšiluka".

Sad, da li je on samo "dobar komšija" ili je to bilo opravdanje za traženje inspiracije u Kući strave, ili makar podsećanje na onu nelagodu kada je i sam prvi put koračao ispruženih ruku kroz mrkli mrak, u napetom iščekivanju da otkrije šta su sve bolesni umovi smislili, to samo on zna. U svakom slučaju - 100 dinara, koliko košta ulaznica za "Horror Show", je više nego prihvatljiva suma za "malo inspiracije".

Triler Dena Brauna "Da Vinčijev kod", u izdanju novosadskog "Solarisa", najtraženija je knjiga u našim knjižarama od marta 2003. do marta 2008. Ovo pokazuje istraživanje "Knjižare.com", koja poslednjih pet godina pravi mesečne top-liste. Među deset najtraženijih je još jedan Braunov roman, "Anđeli i demoni". "Da Vinčijev kod" drži još dva rekorda: ukupno je 15 puta bio na vrhu liste, a od toga čak 11 meseci uzastopno. Predstavljajući ove i druge podatke u sredu na konferenciji za novinare Aleksandar Drakulić, direktor "Knjižara.com" je objasnio da je istraživanje načinjeno sabiranjem svih mesečnih lista u proteklih pet godina. Uzimani su podaci iz knjižara iz Beograda, Kragujevca, Zrenjanina, Subotice, Šapca, Novog Pazara, Banjaluke, Kotora, Herceg Novog, Podgorice... pri čemu je prva knjiga sa top-lista dobijala 20 poena, sledeće poen manje i tako dalje.

Kada se pogleda dugovečnost na top-listama, obe Den Braunove knjige su pri samom vrhu - "Da Vinčijev kod" 27 nedelja, "Anđeli i demoni" 23 nedelje.

Ovim istraživanjem nije obuhvaćena prodaja knjiga na trafikama, sajmovima ili benzinskim pumpama. Bilo bi idealno kada bi sami izdavači dostavljali podatke o tiražima, što je u svetu odavno uobičajena praksa, ali se to kod nas krije kao "vojna tajna". Samo dve, tri izdavačke kuće bile su spremne na takvu vrstu saradnje.

Beogradsko Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI imaće dosta aktivnosti tokom druge polovine aprila i maja. Već 24. aprila će SCI&FI biti gost udruženju POSADA, u Kući Đure Jakšića, koje se bavi promocijom poezije i proze. Tom prilikom biće iskorišćena prilika da se predstavi SF poezija - neki od radova koji su stigli na završeni konkurs ljubitelja naučne fantastike.

Predsednik SCI&FI Svetislav Filipović Filip, koji će najverovatnije biti predstavnik SCI&FI u Kući Đure Jakšića, će od 2. do 4. maja biti gost na slovenačkoj SF konvenciji KONFUZIJA u Sečovlju (a ne u Piranu, kako je ranije najavljeno). On će tamo održati predavanje, mada nam još nije poznata tema. Izveštaj sa njegovog gostovanja će biti objavljen u narednom broju njihovog almanaha Terra.

Upravo će 19. maja, u okviru redovne tribine Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", biti održana promocija dva broja Terre - broj 4 (specijal o Star Treku) i broj 5 u kojem će, između ostalog, biti objavljene i nagrađene priče i pesme sa konkursa SCI&FI koji je trajao do kraja maja.

Tribina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" bila je posvećena prvoj promociji zbornika radova "Slovenska naučna fantastika" u izdanju Instituta za književnost i umetnost čiji su urednici Dejan Ajdačić i Bojan Jović. Zoran Stefanović, predsednik LK, je vodio promociju u formi intervjua sa Bojanom Jovićem i Tijanom Tropin (u zbirci zastupljena radom "Stalker Andreja Tarkovskog kao adaptacija književnog naučnofantastičnog dela"). Ceo razgovor je sniman tako da će se pojaviti na sajtu Rastka

Bojan Jović je priču o celom projektu započeo prisećanjem na dva trenutka - 2001. godine kada se razgovaralo o tome da SF bude zvanično finansiran od strane ministarstva kulture, što se desilo sa projektom "Rađanje žanra" (objavljenim 2006.) i potom 2006. godine kada je počelo razmišljanje o zborniku radova, koji je realizovan za godinu dana (pojavio se decembra 2007). U samom zborniku se nalazi 16 radova, od kojih su deset napisali strani autori, a značajan je i po tome što su u njemu dva svetski poznata istraživača: Darko Suvin i Dejan Ajdačić. Odjek ovog zbornika u domaćoj javnosti nije vidljiv na "dnevnoj osnovi", ali je gledanje na srpski SF kao na "kič" u naučnoj zajednici već na umoru, a značajno je što proširivanje vidika pokazuje koliko su domaći pisci bili upoznati sa evropskom književnošću.

To se vidi, recimo, kod Jovana Sterije Popovića i njegovim pričama o putu na Mesec, a da se ne pominje činjenica da je Dragutin Ilić napisao prvu svetsku SF dramu "Kroz milijon godina" (1889. godine). Zainteresovanost iz nekih drugih zemalja za naučne radove iz Srbije o SF već se pokazuju - hrvatski "Ubik" će objaviti neke radove iz zbornika "Slovenska naučna fantastike", dok u Berlin uskoro putuje "Jedna ugašena zvezda" Lazara Komarčića (1902. godina, prvi srpski SF roman) gde će se proučavati ovo njegovo delo. Kada je reč o akutelnom trenutku bitno je da se stvaraju kvalitetna dela. "Nije daleko dan kada će neko predati magistarski ili dokorsku rad sa temom srpske fantastike", ističe Jović, ali i napominje da na trenutnoj akademskoj mapi Srbije postoje Aleksandar B. Nedeljković koji vodi SF kurs na.Univerzitetu u Kragujevcu, kao i Zorica Đergović-Joksimović u Novom Sadu (takođe zastupljena u zborniku sa radom "Nova Evropa kao nova utopija"). Ono što fali je da se tako nešto pojavi i na Beogradskom univerzitetu, tako da će se onda moći reći da su se stvari promenile definitivno na bolje u pogledu toga kako se gleda na domaći SF.

Tijana Tropin se osvrnula na svoje proučavanje "Stalkera" (ekranizacija romana braće Strugacki "Piknik pokraj puta") i istakla kako joj je Tarkovski drag reditelj, a da je sam film dobra adaptacija knjige, kao što je to u zapadnoj kinematografiji slučaj sa "Istrebljivačem" (Blade Runner). Reč je o odličnom prilagođavanju materijala filmskoj viziji i Tarkovski je išao na odbacivanje i onih minimalnih klišea koji su bili u predlošku braće Strugacki, tako da je ogolio priču do srži da bi je potom nadgrađivao.

Za ostatak zbornika radova "Slovenska naučna fantastike" Tropinova kaže da joj je naročito drago što postoji još interdiscipliniranih radova kao što je delo Stefano Bartonija iz Rima "Il videogame nella fantascienza in lingua russa", o uticaju video-igara na delo dvojice ruskih pisaca. Uopšte, cela priča o interdisciplinarnosti će biti sve prisutnija u radovima naučnika koji budu proučavali umetnost.

Najnovije izdanje Narativne radionice Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je dobilo nove zainteresovane polaznike koji su dobro tempirali svoj dolazak - dobili su nove mini-flajere sa internet adresom kluba preko koje će moći da dobiju mnoštvo materijala vezanih, pre svega, za Narativnu i Dramsku radionicu. Naravno, prvi dolazak je bio ujedno i prilika da se upoznaju sa radom kluba.

Sama Narativna je bila i predviđena za neke dogovore vezane oko daljeg rada pošto Dramska, koja je po planu prvog ponedeljka u mesecu, prosto zateva više vremena od jednog sata kako bi se ozbiljnije radilo sa zainteresovanima. Za očekivati je da će se i ovde broj novih polaznika povećavati, tako da će trebati pomoć više ljudi kako bi se uspešno radilo sa onim koji su zainteresovani da napišu svoj prvi scenario.