Sajt srpskih fanova Harija Potera prenosi saopštenje izdavačke kuće Euro Giunti u kojem se kaže:

" Sa velikim zadovoljstvom vas obavestavamo da smo upravo objavili prve dve knjige HP serijala, "Hari Poter i kamen mudrosti" i "Hari Poter i dvorana tajni".

Prevodioci su, naravno, stari i izvrsni Vesna i Draško Roganović. U vizuelnom smislu, knjige su iste kao i "Relikvije smrti" - dakle isti je povez, format, zlatotisak, originalne američke ilustracije na koricama, za čije se uklapanje i dizajn pobrinuo Petar Živković. Ilustracije su i na pocetku svakog poglavlja.

Nadamo se da smo konačno napravili knjige dostojne HP serijala i nadamo se da ćete u njima da uživate dok ih budete čitali, bar onoliko koliko smo mi dok smo ih stvarali!"

U saopštenju se ne kaže kolika je cena ovih ponovo objavljenih naslova. Podsećamo, završni roman iz serijala "Hari Poter i relikvije smrti" se prodaje po ceni od 1.499 dinara. Ni na samom sajtu izdavačke kuće Euro Giunti još nema dodatnih informacija o ovim HP knjigama.

Milenko Pajić (58) uvrstio se među savremene srpske pisce za decu knjigom bajki o Marku Kraljeviću. Knjiga "Mali Marko" u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda i u biblioteci "Zlatokrila" čiji je urednik Dragan Hamović, bila je u užem izboru za nagradu Politikinog zabavnika i postala "osnivač" buduće trilogije, prenosi dnevni list Politika.

- Druga knjiga biće obiman roman o Marku Kraljeviću kao slavnom srpskom vitezu, koji je znao stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Treću sam zamislio kao satirično-fantastično štivo, slično Domanovićevoj prozi "Kraljević Marko po drugi put među Srbima" - kaže Milenko Pajić za Politiku.

Pisac iz Požege do sada je objavio 20 knjiga proze, u nekima se latio tema iz detinjstva, svog ili Nikole Tesle ("Vežbanje mašte" u tri izdanja) i govori da deca vole bajke "ali ne i laže, paralaže i prevare".

- Marko je pun životne snage. Pravi vitez koji ume da uživa u prirodi i čarima života, opisuje književnik i tumači da domaća literatura oskudeva u delima o Marku Kraljeviću. - Narodne priče i pesme o Marku jesu inspirativne, ali tu nema skoro ni slova o njegovom detinjstvu. Posle pomnog iščitavanja, istraživanja tih tekstova, zaključio sam da je Marko, najverovatnije, rođen prerano pa sam ga povezao sa korpusom poznatih narodnih priča u čijem su središtu Biberče, Palčić i Biserko.

Milenko Pajić kaže i da mali Marko nema nikakve sličnosti sa Harijem Poterom, jer je Hari učio za čarobnjaka, Marko za junaka. "U srpskom mitu je zbilja postojala škola za junake, a književni istoričari su, na osnovu građe iz epskog nasleđa, uspostavili srpski viteški kodeks. Ja sam tu školu opisao kao čardak ni na nebu ni na zemlji, i u njemu Marka podučava jedna od brojnih vila sa kojima se rado družio", veli Pajić.

"Asteriks na Olimpijadi " je samo jednu nedelju bio na vrhu, i potom je odmah izgubio tron ali je broj fantazijskih filmova u srpskim bioskopima ostao nepromenjen, u odnosu na prethodnu nedelju. Bilo je dosta "tumbanja" na listi, zabeleženi su i veći skokovi, bolja gledanost, ali globalno govoreći ništa se zapravo bitnije ne menja - ljudi i dalje ne idu u bioskope kao nekad. Prema podacima o zaradi filmova u vikend periodu od 14. do 16. marta 2008. godine na listi je četrnaest filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, od ukupno 43 ostvarenja koja su prikazivana širom Srbije.

Novo ostvarenje Ronalda Emeriha, film "10.000 godina pre nove ere", posle jučerašnjeg premijernog prikazivanja u Domu sindikata, od danas je na redovnom bioskopskom repertoaru. Od reditelja "Dana nezavisnosti" i "Dana posle sutra", dolazi uzbudljiva odiseja u mitsko doba proročanstava i bogova, kada su duhovi vladali a moćni mamuti tresli zemlju.

U udaljenom planinskom plemenu, mladi lovac D'Leh (Stiven Strejt) pronašao je svoju ljubav - prelepu Evolet (Kamila Bel). Ali kada grupa tajanstvenih ratnika pohara selo i kidnapuje Evolet, D'Leh povešće malu grupu lovaca kako bi tragao za ratnicima do kraja sveta i spasio devojku. Dok prolaze kroz nepoznate zemlje prvi put, oni otkrivaju da postoje druge civilizacije osim njihove i da se čovečanstvo pruža mnogo dalje nego što su ikada zamišljali.

Pri svakom susretu grupi se pridružuju druga plemena koja su pretrpela napad porobljivača, pretvarajući D'Lehovu grupicu u vojsku.

Vođeni sudbinom, ovi neobični ratnici moraju se boriti protiv preistorijskih grabljivaca i prirodnih nepogoda. Na kraju njihovog herojskog putovanja, oni će otkriti izgubljenu civilizaciju i shvatiti da njihova sudbina leži u carstvu bogatijem od mašte, gde velike piramide dosežu do neba.

Ovde će se suprotstaviti tiranskom bogu koji ih je brutalno porobio. Tada će D'Leh konačno shvatiti da njegov zadatak nije samo da spase Evolet već čitavu civilizaciju.

U maloj sali Doma kulture Stari grad, u četvrtak 20. marta, s početkom u 19 časova, biće održana tribina "Nobelova nagrada: Doris Lesing", prenosi sajt Art-Anima. O Lesingovoj, spisateljici koja se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina serijom romana obrela i u naučnofantastičnoj književnosti, na tribini će govoriti Zoran Paunović i Nenad Šaponja.

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda će okončati svoj aktuelni konkurs (ili je možda bolje reći tri konkursa), krajem marta. Od oktobra svi zainteresovani su mogli da učestvuju na:.

I konkursu za SF poeziju
II konkursu za kratku SF priču (do 3.500 slovnih mesta)
II konkursu za SF crtež

Do sada je stiglo oko desetak pesama, dvadesetak priča i samo par crteža. S ozbirom da do kraja konkursa ima još dve nedelje očekuje se znatno veći broj radova pogotovu što je konkurs pobudio interesovanje i u ex-Yu republikima pa su tako pristigle priče i pesme i iz susednih država.

Ponavljamo propozicije za sve zainteresovane:

Na konkurse svaki autor može poslati najviše po tri rada bilo putem e-mail-a: info@sciencefiction.org.yu ili pismom na adresu: Udruženje građana FANOVI NAUČNE FANTASTIKE - SCI&FI, SAVA CENTAR, MILENTIJA POPOVIĆA 9, 11070 NOVI BEOGRAD, SRBIJA.

Nagrađeni radovi (20 pesama, tri priče i tri crteža) biće objavljeni u specijalnom izdanju fanzina TERRA.

Uz radove autori treba da pošalju i biografiju, kontakt adresu ili telefon.

Jedan od najomiljenijih strip serijala našeg doba Torgala Rosinskog i Van Hama, izašao je iz štampe i od 17. marta može se nabaviti na štandu Belog Puta na novosadskom Salonu knjiga, i to po specijalnoj, sajamskoj ceni, javlja B92!

U tvrdo povezanom izdanju, na čak 245 strana, nalazi se pet epizoda serijala: od XI do XV.

Saga o Torgalu, tajanstvenom detetu kojeg su Vikinzi odgajili, predstavlja predstavlja začudan i stalno rascvetavajući spoj severnjačke mitologije, atlantidske fantazije i naučne fantastike.

Promocija u Beogradu je održana u Francuskom kulturnom centru. Izdavač najavljuje da će do kraja godine biti još ovakvih "iznenađenja".

Danas će poznati niški autor i zaljubljenih u horor žanr Dejan Ognjanović, u Domu omladine - Mala sala na prvom spratu od 19 sati, održati predavanje pod nazivom "Od gotskog romana do današnjeg horora". Reč je o prvom predavanju u okvira ciklusa tribine "Uvod u užas". U samoj najavi predavanja se kaže: Nastanak horor književnosti, od gotskog romana u Engleskoj, preko visokog gotika Meri Šeli i kratkih priča E.A. Poa, do priča o duhovima iz XIX veka, 'pulp' proze iz ranog XX veka, do Stivena Kinga i dalje. Razvoj i osmišljavanje gotskih motiva kroz vekove. Prošlost i budućnost horor proze.

Dejan Ognjanović je asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu. Napisao je horor roman "Naživo" i studije o horor žanru "Faustovski ekran: đavo na filmu" i "U brdima, horori: srpski film strave".

U Domu omladine gostovaće jednom mesečno, u okviru ciklusa tribina "Uvod u užas", a teme predviđene za naredne mesece su: Politika horor žanra (april), Moderni azijski horor film (maj) i Srpski horor film (jun).

Na sajtu SF Srbija je objavljen intervju sa Bobanom Savićem-Getom, umetničkim direktorem vizuelnih efekata filma (VFX production designer), poznatim i kao uspešnim strip-umetnikom i jednim od ilustratorskih zvezda Politikinog Zabavnika. On je bio zadužen za efekte filma "Čarlston za Ognjenku", a ovde prenosimo samo delove razgovora dok ceo intervju moćete pročitati na sajtu SF Serbia.

Kako je izgledao put nastanka vizuelnih efekata u ovom filmu?

- Planiranju svakog efekta predhodio je razgovor sa rediteljem o ideji same scene. Onda bi usledio deo, koji mi je bio najdraži, a to je crtanje i razrada varijante vizuelnog prikaza scene. Kada se izborimo za jasan vizuelni predložak, na scenu stupaju "digitalni umetnici", čiji je zadatak bio da uz pomoć kompjuterske magije, prevedu crteže u jezik filmskog realizma. U toku ovog procesa pratio sam sve faze u radu, radio dodatne skice, konsultovao se s rediteljem i usmeravao saradnike. Ovaj proces je daleko od procesa proste egzekucije, zato što zahteva stalnu koncentraciju na usaglašavanju jednog efekta u odnosu na druge efekte i film u celini. Kao i svaki kreativni proces, stvaranje efekta za film je uvek put u neizvesno...

Nekoliko "tajni" vizuelnih efekata filma "Čarlston za Ognjenku".

- Iako nerado pribegavam improvizaciji, čak i kada nije u pitanju ovako velika produkcija, dešavalo se da nas čista slučajnost dovede do najboljih rešenja. Na primer, i pored ogromne baze fotografija oblaka, koju smo imali na raspolaganju za scenu veštičarenja, poslužili smo se oblacima koje sam fotografisao s terase studija, nekoliko dana ranije. Tog dana se nad Beogradom nebo zamračilo kao da se bliži kraj sveta. Kolega me je pozvao da to vidim i ja sam odmah dotrčao na terasu s kamerom. Uz male korekcije i specifičan postupak digitalne animacije, ovi oblaci su zamenili vedro nebo snimljeno na setu.

Dobar deo tekstura, koje su korišćene za kamenje u sceni isplakivanja jezera, snimljene su nedaleko od studija, na obližnjem spomeniku, preko puta Doma Narodne skupštine.

Za dno jezera korišćene su fotografije sa Ade Ciganlije.

Za matte-paint sela korišćene su fotografije snimljene u Makedoniji, Đavoljoj varoši, Sićevu, Golubcu i Košutnjaku. Znači, jedan potpuno srpski film.