Najnoviji trejler za novi film "Ledeno Doba 3" biće premijerno prikazan 16. marta u Sava Centru pre projekcije crtanog filma "Horton". Najpoznatija praistorijska veverica na svetu se vratila! Skret je glavna zvezda najnovijeg trejlera za film "Ledeno Doba 3" koji će prvi put biti prikazan na premijeri sinhronizovanog animiranog filma "Horton" u nedelju, 16. marta u Sava centru, sa pocetkom od 11 časova.

Prvi trejler sa Skretom, posle premijerne projekcije, gledaoci će moći da pogledaju pre svakog bioskopskog prikazivanja sinhronizovanog animiranog filma "Horton" koji je na redovnom bioskopskom repertoaru već od istog dana.

Ostvarenje "Ledeno Doba 3: Dolazak Dinosaurusa" je najnoviji deo svetski poznate franšize, koja je zaradila više od $1.2 milijardi dolara širom sveta.

Film "Ledeno Doba 3" režira za Oskara nominovani reditelj Karlos Saldana koji je režirao i prethodni deo "Ledeno Doba 2: Otapanje" a ujedno i sarađivao na prvom delu.

"Ledeno Doba 3" u bioskopima će početi da se prikazuje od 2. jula 2009. godine.

U Novom Sadu, na 14. Međunarodnom salonu knjiga, koji traje do 18. marta, danas sa početkom u 12 časova, održaće se tribina pod nazivom "Naučna fantastika - elitna književnost ili 'samo žanr'". Na njoj će se pojaviti naši pisci Ilija Bakić i Goran Skrobonja koji će predstaviti svoje zbirke "Jesen Skupljača", odnosno "Tihi gradovi". Sa dvojicom pisaca fantastike na tribini će razgovarati Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Sva dešavanja, kao i ova tribina, se odvijaju u hali "Master".

U subotu, 15. marta, u Domu omladine Beograda u Sali na I spratu u 19 časova biće održano predavanje o južnokorejskom animiranom filmu - "Manhwa", javlja B92 . Jedna od najinteresantnijih i najaktivnijih kinematografija danas ima i veoma razvijenu industriju animiranih filmova. Koje su razlike, a koje su sličnosti sa mnogo popularnijim i poznatijim Anime filmovima saznajte više u predavanju Bojana Vukadinovića.

Predavanje o strip kulturi u Koreji , animaciji, crtanom i igranom filmu... Šta je Manhwa i zašto je sve popularnija u svetu?

Predavanje traje od 19 do 19:30 časova nako čega će biti predstavljen film "Jobi Petorepa Lisica" - Priča o Jobi petorepoj lisici, mitskom stvorenju koje želi da postane čovek, ali da bi joj se to ostvarilo, ona mora da ukrade ljudsku dušu...

Najnovije, dopunjeno izdanje romana Milorada Pavića "Drugo telo" objavljeno u izdanju Evro Đuntija predstavljeno je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, javlja Glas javnosti. Reč je o romanu koji se proteže kroz četiri veka, od osamnaestog do dvadeset prvog, a radnja se odvija u Beogradu, u Veneciji, i Sent Andreji u Ugarskoj osamnaestog veka. Junaci tragaju za telom koje je imao Hristos, a koje je prikazano na freskama. Inače, junaci ovog romana su naši poznati pisci iz osamnaestog veka, Gavril Stefanović Venclović, sveštenik, iluminator, ikonopisac, i prevodilac, Zaharije Stefanović Orfelin, istaknuti srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, kaligraf i pisac udžbenika.

Teološki, ovaj "pobožni roman", kako glasi podnaslov, daje novo čitanje Biblije na tri nivoa. Prvo, Pavić razmatra Hristovu šetnju posle smrti, dakle, između ustajanja iz groba i vaznesenja na nebo. Tu se pravi i mapa Hristovih putovanja posle smrti i vaskrsnuća i njena poruka, ispisana kada se ta putovanja shvate kao slovo ispisano na Zemlji: "Budi srećan koliko god možeš!".

Drugo, otkriva se kako je anđeo tešio Hristosa pred razapinjanje na krst, i treće, pokazuje se šta je Hristos radio pred vaznesenje na nebo. Ovaj poslednji deo autor je dodao svom romanu kao zasebno poglavlje.

Povodom "Drugog tela", Poljaci su rekli da je to "važna knjiga, testamentarna i suma Pavićevog iskustva", a Rusi da je Pavić "tvorac takozvane nelinearne proze trećeg milenijuma". Roman "Drugo telo" je vedar, dinamičan i pun humora, a pored ostalog, čitaocu nudi praktične odgovore, kao, na primer, šta je Hristos jeo posle ustajanja iz groba. Možemo li mi i tako da se pročistimo, duhovno i telesno?

- Ako čovek živi u dva veka, on ima dve biografije. Na mom sajtu www.khazars.com može se pročitati moja autobiografija za dvadeseti vek. Ovde prvi put dajem autobiografiju za dvadeset prvo stoleće. Pre jedne decenije oženio sam se Jasminom Mihajlović. Ona je tridesetak godina mlađa od mene, ali kaže da ja imam osim biografije i bibliografiju, a za sebe kaže da ima preko sto godina, jer sabira moje i svoje godine. Piše romane na ženskom jeziku, na primer "Pariski poljubac". Za sedam godina, moja slava se definitivno preselila sa Zapada na Istok, Rusija, Poljska, Japan, Kina, Južna Koreja. Naučio sam pod starost još nešto: slava se seli i u vremenu.

Na moje zaprepašćenje, knjige su mi u dvadeset prvom veku prevođene na razne jezike. U dvadeset prvom veku dobio sam i svoje jedino, najdraže odlikovanje. To je "Beli orao" kojim me je odlikovao NJ. K. V. Aleksandar II Karađorđević. Imao sam književno veče u najlepšoj dvorani Evrope, u atinskom Megaronu, - otkrio je pisac deo svog portreta u dvadeset prvom veku.

O romanu "Drugo telo" govorila je i Olja Ivanjicki, koja je za ovu priliku kreirala kostime na temu Sent Andreje, kao i karnevala u Veneciji, koje je izradila modna kuća Mona iz Beograda.

- Hristos nije govorio o besmrtnosti duše, on je govorio o vaskrsenju iz mrtvih, i upravo o drugom telu. I nije on došao da spasi čoveka i oslobodi ga od ovog života, već je upravo došao da sačuva ovaj život onakav kakav jeste i da ga promeni i preobrazi - rekao je Radovan Bigović o Pavićevom romanu. Bigović je poentirao da je to "drugo telo" zapravo ličnost Hristova.

"Čarlston za Ognjenku" je pet nedelja bio neprikosnoveno prvi na listi najgledanijih u Srbiji, ali je sada konačno morao da ustupi šampionski tron sportski nastrojenim Galim,a dobro napojeni čarobnim napitkom u delu - "Asteriksu na Olimpijadi". Prema podacima o zaradi filmova u vikend periodu od 07. do 09. marta 2008. godine na listi je četrnaest filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, od ukupno 42 ostvarenja koja su prikazivana širom Srbije.

Za Dejana Ognjanovića 2008. godina će biti izuzetno radna i plodonosna, s obzirom na najavi koju je postavio na forumu Znaka sagite. Šta je sve pripremio saznaćete ako pogledate ovde, a "kraću verziju" njegovog One-Man-Horror-Show-a, prenosimo sa sajta Art-Anima:

Pisac, esejista i kritičar Dejan Ognjanović, koji važi za jednog od najboljih domaćih poznavalaca horor žanra, na forumu Znak sagite je objavio listu od dvadesetak projekata na kojima trenutno radi. Ono što bi nama moglo da bude najinteresantnije sa liste jeste najava da bi do leta 2008. godine, u izdanju "Media-Everesta", iz štampe trebalo da izađe dugo očekivana zbirka priča H.F. Lavkrafta "Nekronomikon". Takođe, ništa manje zanimljive su i sledeće najave: da bi tokom ove godine iz štampe trebalo da izađe zbirka eseja o horor žanru u književnosti i na filmu "Studija strave" za čije je objavljivanje interesovanje pokazala jedna ozbiljna izdavačka kuća.

Zatim tu je rad na priređivanju specijalnog broja časopisa "Gradac" u potpunosti posvećenog H.F. Lavkraftu, koji bi trebalo da bude objavljen do kraja 2008. ili najkasnije početkom 2009. godine; priprema magistarskog rada "Gotski motivi u delu E.A. Poa", za koji se nadamo da će biti dostupan široj čitalačkoj publici nakon što bude odbranjen; a tu je i niz predavanja o horor žanru, koja će se od marta do juna održati u Domu omladine (prvo u nizu, "Od gotskog romana do horor žanra", zakazano je za 18. mart, a održaće se u Tribinskoj sali na prvom spratu Doma omladine, s početkom u 19 časova).

Ognjanović, takođe, najavljuje da bi najkasnije do jeseni 2009. godine trebalo da završi rad na svom novom romanu "Prokletije", koji se hronološki nadovezuje na njegov prvenac "Naživo", a prati dvojicu eksperata za okultno ratovanje koji tokom 1998. godine pokušavaju da otkriju pozadinu iza legendi o arbanaskim psoglavima - plamenu čiji su pojedini pripadnici učestvovali u terorističkim akcijama na Kosovu.

Zanimljivo je i obaveštenje da su u toku radovi na kreiranju sajta www.dejanognjanovic.com koji će biti posvećen horor radu ovog autora, ali i drugim horor aktivnostima u Srbiji.

U dnevnom listu Press objavljen je tekst pod naslovom "Povratak stripova". Ovde prenosimo samo delove teksta.

Na kioscima širom Srbije ponovo su se pojavila kvalitetna periodična strip izdanja iz produkcije italijanske izdavačke kuće "Serđio Boneli editore". Domaća izdavačka kuća "Beoštampa" odlučila je da svake nedelje, po sistemu rotacije (svake nedelje menjaju se pojedini strip junaci), objavljuje nove podvige Zagora, Dilana Doga, Mister Noa, Dampira i i drugih kultnih strip heroja...

Novi heroj... Dampir, borac protiv vampira u eks-Ju

Pre dvadesetak godina novosadski "Dnevnik" je na naše prostore doneo serijal koji je umnogome revolucionarizovao tadašnju produkciju svojom, ne baš uobičajenom, postavkom. Jer Dilan Dog nije samo strip koji na plastičan način donosi mnogo puta viđenu priču o borbi usamljenog pravednika protiv horde monstruma iz najgorih košmara, već spekulacija o ljudskom životu, večitoj dilemi o njegovom pravom smislu, odnosima s drugim jedinkama i skrivenim emocijama.

Kada se polovinom 1982. godine na kioscima pojavio novi strip junak, Mister No, usledile su burne reakcije kod fanova tadašnje "Zlatne serije" i "Lunov Magnus stripa". Strip koji je u Italiji pokrenut sedam godina pre nego što je došao na naše kioske delo je istih autora koji su kreirali i Zagora, Serđija Bonelija i Galiena Ferija. Zbunjenost zbog novog lika s njegovim do sada neuobičajenim karakteristikama, u odnosu na postojeće junake sa kojima smo se družili prethodnih decenija, brzo je prošla i malo je onih koji nisu podlegli šarmu večitog sanjara i romantika, istinskog antiheroja Mister Noa.

Na Top 10 listi najgledanijih filmova u Srbiji, za period od 3. do 10. marta, prema podacima iz distributerske kuće Tuck, našlo se pet dela koja imaju makar i minimalna SF, horor ili fentezi žanrovska obeležja. To su: 1. "Asteriks na Olimpijadi", 2. "Čarlston za Ognjenku", 4. "Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit", 6. "Skakač" i 10. "Alvin i veverice".

Dok iz sveta stižu vesti o rekordnim zaradama holivudskih filmova, filmadžije u Srbiji već godinama muče svoju muku, prave filmove koje izgleda nema ko da ih gleda, piše dnevnik Blic. Da se situacija malo menja pokazuje primer filma "Čarlston za Ognjenku", koji je za nepunih mesec dana od premijere videlo 150.000 ljudi i koji je tako postao najgledaniji srpski film u poslednje tri godine.

Gotovo izumrla branša tapkaroša ili preprodavca karata se ponovo pojavila pred bioskopima, na radost filmofila. Treba podsetiti da je u poslednje tri godine u Srbiji broj bioskopskih sala spao sa 400, na svega 60 sala. Podatak da bilo koji film danas može da premaši magičnu granicu od sto hiljada gledalaca u bioskopima je za svaku pohvalu.

- Imali smo neverovatnu posetu u biskopima sve do otcepljenja Kosova i demonstracija na ulicama. Par dana gledaoci čak nisu mogli ni da gledaju film u centru Beograda. Ali uprkos političkim neprilikama, poseta se popravila. Mislim da smo jedino pogrešili što film nije imao premijeru na Festu - kaže Batrić Nenezić, producent filma "Čarlston za Ognjenku".

Film će za evropsko izdanje možda pretrpeti male korekcije i uz Besonove sugestije neke scene će biti malo kraće.

- Mislim da je ovakva gledanost mog filma u Srbiji u ovom trenutku iznad očekivanja. Mislim da su ljudi shvatili da je reč o filmu koji prosto treba videti na velikom platnu, da bi se uživalo u njegovoj vizuelnoj snazi. Gledanje ovog filma na videu je prosto greh jer se gubi magičnost koju ima veliko platno u mračnoj sali bioskopa. Producenti filma i ja nismo očekivali da će za ovako kratko vreme film videti sto pedeset hiljada ljudi. Naša očekivanja su vezana za distributera Lika Besona koji ni sa jednim svojim filmom nije pogrešio i izgubio novac. Beson mi se, naravno, nije mešao u rediteljski posao, samo je dao neke korisne savete. Verujem da će pravi uspeh ovog filma biti posle prikazivanja u Kanu i potom u Francuskoj. Cilj je da sledeće godine stigne i u bioskope u Americi. Voleo bih da moj sledeći film bude pravi svetski film i san mi je da ga snimam u Meksiku - kaže reditelj Uroš Stojanović.

Pop pevačica Kristina Kovač oprobala se kao glumica u sinhronizaciji holivudskog animiranog filma "Horton", čija se premijera u Srbiji očekuje 16. marta, prenosi agencija Beta.

"Bilo mi je jako zabavno. Nisam glumica, došla sam sa tremom i trebalo je malo vremena da uđem u priču. Kada sam se opustila u meni se probudilo dete i sve je izgledalo kao velika igra. Bilo mi je krivo kako smo brzo završili snimanje, ja sam tek tada bila spremna da krenem", rekla je Kovačeva. Pevačica u filmu pozajmljuje glas ženi gradonačelnika grada sićušnih bića nastanjenih na zrnu prašine kojima pomaže glavni junak slon Horton, kome je glas dao Boris Milivojević. "Dobila sam ulogu gradonačelnikove žene koja ima 96 ćerki i jednog sina. Uloga mi je bliska jer je ona vrlo nežna i pomalo ironična. Ima osobine možda koje ja privatno imam, tako da mi nije bilo teško da se ubacim u njenu kožu", kaže Kovačeva.

Distributerska kuća "Tak" i režiser sinhronizacije, glumac Dragan Vujić-Vujke pozvali su Kovačevu da dođe na probno snimanje i pevačica kaže da je prihvatila poziv jer je htela da se oproba u sinhronizovanju crtaća.

"Da sam glumica došla bih, a ovako mi je bilo još veće zadovoljstvo. Došla sam da vidim da li to mogu da radim. Drago mi je da su se baš mene setili i nadam se da sam
opravdala njihovo poverenje", kaže pevačica.

Posle svetske premijere "Hortona" 14. marta, njegova srpska verzija biće premijerno prikazana 16. marta u beogradskom Centru "Sava".

U srpskoj verziji osim Milivojevića i Kovačeve glasove crtanim junacima su dali i Nikola Bulatović, Dara Džokić, Dejan Lutkić, Marko Živić, Miloš Samolov, Marijana Mićić i reper Skaj Vikler, koga trenutno gledamo u VIP serijalu Velikog Brata.

Tokom ovogodišnjeg Novosadskog sajma od 13.-18. marta, biće održan 14. Međunarodni salon knjiga, na kome će domaći izdavači ponuditi više desetina hiljada naslova iz oblasti beletristike, popularne i stručne literature, najavljuje sajt Art-Anima.

Tokom salona biće održana i velika književna manifestacija "Dani Laze Kostića" u okviru koje će se govoriti o 10 tema, a posebna pažnja biće posvećena naučnoj fantastici.

Tako će 16. marta, s početkom u 12 časova, biti održana tribina "Naučna fantastika - elitna književnost ili 'samo' žanr'" na kojoj će biti predstavljene zbirke priča "Jesen skupljača" Ilije Bakića i "Tihi gradovi" Gorana Skrobonje. Tribina će se održati u hali "Master" Novosadskog sajma, a u razgovoru će, pored dvojice autora, učestvovati i Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

U Art-klubu Kulturnog centra grada predstavljen je Zoran Živković, jedan od najviše prevođenih srpskih pisaca, kojeg, kako saznajemo, u prošlogodišnjoj kritici u Njujork tajmsu čak porede s klasikom Borhesom, piše Građanski list! Novosadska čitalačka publika bila je prva u prilici da pogleda 11-minutnu pilot epizodu serije "Amarkord", rađenu po Živkovićevoj knjizi. Potom su o njegovom delu govorili istoričar književnosti i pisac Sava Damjanov i književni kritičar Aleksandar Jerkov.

- Živković je legitimisao autore koji su, po meni, klasici, kao što je Artur Klark, po čijem je romanu Stenli Kjubrik snimio jedan od deset najboljih filmova ikad - Odiseju u svemiru. Klark je jedan od autora koji će jednog dana biti merilo duha epohe u kojoj živimo. Živkovićevi prvi romani, kao što je Četvrti krug, bili su manja iznenađenja, ali su predstavili pisca naučne fantastike koji nije usko žanrovski opredeljen. Ti romani nisu bili samo SF, i to je najbolje pokazao svojom narednom produkcijom sâm Živković. On svakako nije jedan od autora koji stalno priča istu priču - naglasio je Damjanov. I dodao da su Živkovićevi tekstovi suštinski zasnovani na dijaloškoj formi i da ih nije teško dramatizovati i napraviti od njih scenario.

Podsećanja radi, reditelj Puriša Đorđević je prema Živkovićevim pričama "Voz" iz knjige "Nemogući susreti" i "Hotelska soba" iz "Četiri priče do kraja" snimio igrani film "Dva", koji je prikazan na prošlogodišnjem Festu, a TV Studio B emitovala je seriju "Skupljač" snimljenu prema Živkovićevom ciklusu Dvanaest zbirki, dok je RTS otkupio prava da po noveli "Budilnik na stočiću" snimi TV film, a po romanu "Poslednja knjiga" i seriju.