U vikend izdanju novine Danas, tačnije u dodatku "Knjiga", objavljen je tekst Bojane Belčević "Nedovršena horor pripovetka čuvenog srpskog komediografa - Grafička novela Stevana Sremca". Tekst prenosimo u celosti.

Kako to izgleda kada se manje poznata pripovetka iz zaostavštine Stevana Sremca objavi zajedno sa novinskim i drugim materijalom koji je pratio njen nastanak, i što je najvažnije, zajedno sa ilustracijama koje sa pripovednim jezgrom čine skladnu celinu, mogu videti čitaoci "Katila", pripovesti koju su pronašli i priredili Branislav Miltojević i Ivica Stevanović, koji je ovo delo i ilustrovao. Zahvaljujući dvojici entuzijasta, nikada završena pripovetka pisana u horor žanru iz pera jednog od najznačajnijih srpskih realista, ugledala je svetlost dana u sasvim modernoj formi. Novi predložak grafičke pripovesti donosi "sirova niška prikažnja u nekoliko odvojenih grafičkih slika", a naslovljen je arhaizmom "katil" koji označava krvnika ili ubicu.

Niška predanja i narodna verovanja, inspirisala su Sremca za jedno drugačije viđenje juga Srbije, predstavljeno kroz glavno lice pripovesti, berberina Nikodima Prodaka, eksperta za lekove, ali i "lekovite bajalice" koje je, po uvreženom narodnom mišljenju, uspešno primenjivao. Upravo ova naklonost prema natprirodnom, strašnom i kriminalnom i postaje reper za Nikodimovu radikalnu promenu, strah, osamu i užasna priviđenja. Istovremeno, međutim, u Nišu počinju da se dešavaju strašni zločini.

"Istoričari i teoretičari književnosti danas Sremca često prikazuju pomalo apologetski, kao srećnog i zadovoljnog žitelja Niša. Međutim, meni se čini da je Sremac bio dosta nesrećan čovek koji se svojim delima i osobenim, izvornim humorom borio protiv jada i čemera ondašnjeg vremena. Dakle, mene je uvek fascinirala takva, realna slika pisca, a ne glamurizovan Sremčev lik", kaže za Danas jedan od priređivača Katila, Branislav Miltojević, niški novinar i filmski i strip kritičar i teoretičar. On takođe objašnjava da nije bilo jednostavno srediti svu dokumentaciju vezanu za Katila koji, najpre, "izlazi iz života, zatim postaje deo literarnog diskursa i gubi se negde među požutelim novinskim kompletima".

"Pretpostavljamo da je Katil deo Sremčevog realističkog književnog opusa ili, pak, rad njegovih epigona, nastavljača... Jer trebalo bi uvek imati na umu da su mnogi, posle Sremčeve smrti, pokušali da imitiraju ili da u njegovom stilu literalizuju pojedine priče i likove iz starog niškog života. A to je najbolje uradio Mihailo Golubović u čuvenim "Kalčinim pričama", koje prate ilustracije Ivana Vučkovića", kaže priređivač.

Iako pripovest nije završena, a pojedini delovi rukopisa su izgubljeni ili nečitki, uočljivo je Sremčevo prepoznatljivo insistiranje na slikanju palanačkog duha i odnosu sredine prema događaju koji je u centru pažnje. Ta osobina Sremčevog stila posebno je vidljiva i funkcionalna u uvodom opisu Niša, u kome se potencira činjenica da je sama arhitektura grada i zatvorenih niških kuća, posebno nakon zalaska sunca, gotovo savršen ambijent za strašno, mračno, natprirodno i zlobno. Uski sokaci ograđeni visokim zidom i jakim hrastovim kapijama (zatvorenost južnjačke kasabe koja i u Nečistoj krvi Bore Stankovića igra važnu ulogu), ovde imaju snažan horor efekat, kao i kasnije blizina Ćele kule. Čini se jedino da naš čuveni komediograf u opisima ambijenta i atmosfere, slikanju likova i opisima njihovih čaršijskih razgovora, često po navici krene za stilom iz kog se očituje njegov prepoznatljiv humor, pa pojedina poglavlja čak podsećaju na neke prethodne pripovetke. Ostaje pitanje, međutim kako bi ovo delo izgledalo da Sremac nije odustao od njegovog objavljivanja, a da skice za njegov nastanak nije dao Jovanu Đorđeviću (poznatijem pod nadimkom Smuk iz Ivkove slave) da uvija duvan. Zahvaljujući njemu, rukopis je dospeo do tadašnjeg neimenovanog novinara koji ga je i sačuvao, da bi se nedavno pojavio i na niškom buvljaku gde se svake subote okupljaju antikvari.

Horor efekat u značajnoj meri provejava i iz ilustracija Ivice Stefanovića (široj javnosti poznatog kao ilustratora spornog bukvara u kome je Sveti Sava prikazan izduženog nosa kako namiguje pčelici, dok je Vuk Karadžić isplazio jezik), koje osim uklapanja i zaokruživanja inače nezavršenog teksta, predstavljaju jedan moderan eksperiment, stvarajući od Katila jedan od prvenaca nedovoljno zastupljenog žanra u našoj umetnosti. Grafički roman (ili pripovest), ilustrovani roman, strip - roman, samo su neki od naziva za formu koja je u našoj sredini prethodnih godina dala tek prve književne pokušaje poput "Ljubaznih leševa" (SKC Novi Sad, 2003) i koji je radio takođe Ivica Stojanović u saradnji sa Zoranom Panevskim, i "Išmaila" (Rende, 2004), Aleksandra Zografa i Vladimira Arsenijevića. Poetika Katila se posebno uklapa u ovaj žanr, pošto su upravo neka od njegovih osnovnih obeležja strašno, mračno i kriminalno. Proučavajući celokupnu Sremčevu zaostavštinu, Miltojević u pojedinim njenim segmentima otkriva upravo bliskost sa modernim izrazom stripa.

"Istražujući materijal o radu Stevana Sremca pronašao sam i neke njegove originalne skice za 'šaljivi istorijski epos u 10 slika' "Bal u Elemiru", koji sam pomno analizirao u Antologiji niškog stripa. Znamo da je Sremac jedno vreme predavao i krasnopis u niškoj Gimnaziji i da je dosta crtao, skicirao svoje likove pa i na stripski originalan način prikazao radnju i ličnosti pomenutog Bala, koji je nastao 1890. godine. Dakle šest godina pre prvog svetskog stripa - Autokoltovog Žutog derana tj. sekvence - Veliki pseći cirkus u Mek Guganovoj ulici. Zato Sremčev Bal možemo smatrati pra-stripom, prvim stripom ne samo na balkanskim, već i evropskim prostorima", konstatuje Branislav Miltojević.

Dnevni list Press je 5. februara objavio tekst "Makaze za Ognjenku" (autor: N. Kostić) u kome se navodi nepoznati izvor koji najavljuje mogućnost "premontiravanja" filma "Čarlston za Ognjenku". Vest prenosimo u integralnoj verziji:

Francuski reditelj i producent Lik Beson namerava da premontira film "Čarlston za Ognjenku" i da, kako saznaje Press, iz internacionalne verzije novog bioskopskog hita možda čak i izbaci lik Velike Boginje, koji tumači Olivera Katarina.

- Debitantski film Uroša Stojanovića "Čarlston za Ognjenku" počeo je bioskopski život posle spektakularne premijere - kaže izvor Pressa, blizak producentima, i dodaje:

- Mišljenja o skupocenom projektu su podeljena - dok jedni hvale spektakularne specijalne efekte i briljantan dizajn filma, drugi mu nalaze formalne zamerke na planu režije, scenarija i montaže. Film će ipak dobiti, u izvesnom smislu, još jednu umetničku šansu: koproducent filma Lik Beson i njegova kompanija "Evropakorp" ući će u ozbiljan montažerski posao i za evropsko tržište prirediti verziju filma koja će se razlikovati od one koja se vrti u srpskim bioskopima. Pored ostalih, nepoznatih izmena, čuli smo da postoji mogućnost da Beson iz evropske verzije filma izbaci lik baba Boginje koji tumači Olivera Katarina, a koja je jedna od najveći vrednosti filma - navodi naš sagovornik.

Izvor Pressa otkriva i razloge ovog drastičnog zahvata: - Beson je odavno govorio da mu se ne dopada način na koji je napisan i predstavljen lik baba Boginje i da bi voleo da je nema u filmu. Pošto njegova kompanija ima pravo da za internacionalno tržište montira verziju po svom nahođenju, Beson je u poziciji da montira finalnu verziju u skladu sa svojom kreativnom procenom. Nadamo se da će se posle gledanja filma ipak predomisliti - zaključuje izvor Pressa.

Izvršni producent filma Marko Paljić, s druge strane, veruje da Lik Beson neće posezati za drastičnim intervencijama:

- Lik Beson ima pravo da napravi prilagođenu verziju koja ni u čemu neće odstupiti od verzije Uroša Stojanovića. Nije tačno da se u toj verziji filma neće pojaviti Olivera Katarina - rekao je Marko Paljić.

OLIVERA: NE VERUJEM DA ĆE BESON TO UČINITI

Olivera Katarina nije za Press želela da kaže kako bi reagovala kada bi Lik Beson izbacio njen lik zato što je potpuno uverena da do toga neće doći: - Možda su te priče nastale zato što je iz filma već izbačena jedna moja pesma. Međutim, to se nije dogodilo zbog toga što se nekome nije dopala moja uloga, već zbog scene koja je bila predugačka za tu pesmu. Sigurna sam da će film biti prikazan u svetu u istom obliku u kome se kod nas prikazuje, jer je dobar ovakav kakav je i odaju mu priznanja sa svih strana - rekla je diva jugoslovenskog filma.

U vremenu kada se u stručnoj javnosti često mogu čuti mišljenja da na haotičnoj izdavačkoj sceni u Srbiji nedostaje pravog interesovanja za izdavanje knjiga za decu, izdavačka kuća Beli put pokrenula je još jednu ediciju namenjenu najmlađima - "Vrelo", javlja dnevni list Danas. Prve tri knjige koje su se pojavile u okviru ove biblioteke tretiraju deci omiljene žanrove, najpoznatije svetske bajke i basne, a u ovoj kući najavljuju da će se njihova buduća delatnost u velikoj meri zasnivati i na pričama ovog tipa, koje prepoznaju, bude i razvijaju dečiju kreativnost.

Knjigu "Basne od Ezopa do naših dana", ilustrovala je ugledna nemačka slikarka Zilke Lefler. Podeljena po grupama motiva i naslovljena poznatim poslovicama, ova zanimljiva knjiga donosi bogat izbor basni iz različitih vremena, od klasičnih basni, do kratkih pouka i basni u stihovima. "Ko hoće veće", "Ko drugome jamu kopa" i "Skromnost je najveća vrlina"... samo su neki od odeljaka u kojima su svoje mesto našle basne čuvenih pisaca, ali i drugih umetnika, poput Tolstoja, Lesinga, Novalisa, braće Grim, Franca Kafke, Martina Lutera, Leonarda da Vinčija, kao i basne udaljenih kultura poput afričke, i indijanske. U raznovrsnom izboru našla su se i dela pojedinih autora koja imaju karakter basne, ali nisu basne u klasičnom smislu reči, kao što je Novalisov "Filozof" ili "Bodljikava prasad" Artura Šopenhauera. Ova knjiga je 2003. izabrana za najlepšu dečju knjigu u Austriji.

U drugoj knjizi ove biblioteke, "Andersenove bajke", koju je takođe ilustrovala Zilke Lefler, bajke je obradila i odabrala Friderun Rajhenštater. U ovom izboru su se našle neke od najlepših bajki čuvenog danskog pisca: "Carevo novo odelo", "Princeza na zrnu graška", "Ružno pače", "Palčica", "Devojčica sa šibicama", ali i njegove manje poznate bajke. Rukovođena Andersenovim principom da stvari, makar u bajkama, treba nazvati njihovim pravim imenom, i verna njegovoj nameri da bude razumljiv i zabavan deci, Rajhenšteterova je pojednostavila jezik bajki, prilagodivši ga današnjem vremenu. Ilustracije ove knjige su rađene, pre svega, sa namerom da istaknu zabavno i smešno, predočene u slici princeze koja pokušava da sedne na zrno graška ili kralja koji se od radosti prevrće preko glave.

Konačno, dolazimo i do treće knjiga koja je rađena u nešto manjem formatu. U biblioteci Vrelo tako se našlo i novo ilustrovano izdanje čuvene bajke "Pinokio" Karla Kolodija, uz koju su odrasle generacije i generacije dece. Ono po čemu će se ova knjiga pamtiti su svakako raskošne ilustracije o najčuvenijem lutku na svetu koje je radio Roberto Inoćenti, jedan od najprepoznatljivijih ilustratora dečjih knjiga, koji je ukrasio dela poput Krcka Oraščića, Pepeljuge, Božićne čarolije i drugih. Prateći zanimljive dogodovštine drvenog nevaljalca, Inoćenti stvara upečatljive ilustracije koje znalački prodiru u duh vremena, a decu privlače i nagovaraju na čitanje.

Nastavak Godišnje skupštine Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je pokazao da se ovde strogo vodi računa o maksimi - "Što je brzo to je kuso", pa ni novih dva sata nisu bili dovoljni da se izglasaju sva predložena rešenja novog predsednika Zorana Stefanovića o daljem organizovanju i radu LK, a najavljeno priča o Filipu Pulmanu je odložena za sledeći termin tako da će tada biti dupli program - sa sve Kormakom Makartijem i gostima iz izdvačke kuće Beobook..

Zoran Stefanović je poručio da je pola ovih mera "psihološke prirode", kao i da je prosto obavezno imati obiman program jer je klub dosadašnjim radom sam sebi postavio "visoko lestvicu". Doduše, bez obziran na visinu lestvice, sada je postalo jasno svima da neće biti dovoljno odvojiti još jedan termin kako bi se završilo sa dnevnim redom, već će se raznim idejama posvetiti puna pažnja na posebnim sastancima. Ipak, bilo je i glasanja, koje je uspešno obavljeno tako da su sada definitivno poznata upravno-nadzorna tela LK.

Tokom drugog dela Godišnje skupštine prihvaćen je izgled Programskog saveta, uz manje modifikacije - Radmilo Anđelković neće biti zadužen za "obrazovanje i obuku" već za "kreativno pisanje", tako da će ovo telo raditi u sledećem sastavu:

Radmilo Anđelković (kreativno pisanje), Vladimir Vesović (strip i likovne umetnosti), Boban Knežević (izdavaštvo), Ivana Milaković (dramske umetnosti), Aleksandar B. Nedeljković (akademska pitanja), Spomenka Stefanović (predsednica saveta; književnost i kultura). Da ne bi ispalo kako je došlo do poklapanja zaduženja Stefanovićeve i Anđelkovića pojašnjeno je da će predsednica Programskog saveta imati funkciju "lobističkog angažovanja" vezanog za književnost i kulturu i vezu sa "mejnstrimom".

Nadzorni odbor je izabran uz jednu modifikaciju - Vladimir Lazović je imenovan za predsednika umesto Gorana Skrobonje (prvobitno je on bio predložen), a treći član je Bojan Butković. Do ove izmene je došlo zbog mišljenja članstva da bi bilo bolje da predsednik bude neko ko je više prisutan u samom klubu.

Konačno, usvojena je, u globalu, koncepcija rada i organizovanja LK u periodu 2008-2012, ali će se tek posebno obrađivati rad Narativne i Književne radionice, Emitora, manifestacija... tako da će sigurno proći još par meseci pre nego što "prepakivanje" kluba konačno bude većim delom gotovo.

Predsednik Zoran Stefanović je naglasio da je usvajanjem koncepcije rada i organizovanja ozvaničeno da klub radi 24 sata na dan, a izabrani za upravno-nadzorna tela su pozvani da narednih dana prilože svoje biografije.

Jovan Ristić, dirketor Festivala srpskog filma fantastike (FSFF), je na jučerašnjem nastavku Godišnje skupštine LK podneo izveštaj o radu FSFF u poslednje dve godine, tačnije od njegovog nastanka i predstavljanja na Beokonu u januaru 2006. godine. Gledano u brojkama FSFF je imao 18 gostovanja i 3 matična festivala (na Beokonima). Za to vreme publici je predstavljeno 76 filmova (među njima su i 9 trejlera, kao i 5 dugometražnih ostvarenja - koja su duža od 55 minuta). Karakteristično je da je bilo dosta žanrovskih mešavina, a "utakmicu" između horora i SF su dobili domaći proizvodi žanra strave i užasa.

Ristić je najavio da će se ove godine FSFF naći sigurno u Starom Selu, Kruševcu, Ljutomeru, a najverovatnije i u Podgorici, Subotici, te da se pregovara sa Treš festivalom u Varaždinu (oko obostrane saradnje), dok je gotovo izvesno gostovanje u Strumici na festivalu jugoistočnog filma. Očekuje se da se uskoro, nakon odobrenja autora, neki kraći filmovi postave na internet, ali i da se pristupi pripremi prvog DVD specijala kojeg bi mogli očekivati na Beokonu. Takođe postoji ideja da se realizuje filmska radionica - najverovatnije kao radionica pisanja filmskog scenarija, a interesantan je i projekat koji bi se realizovao u Domu kulture Studentski grad - projekcija filma uz autora dela koji bi objašnjavao kako je šta snimljeno, koji "štap i kanap" je korišćen itd..

Novo izdanje Narativne radionice Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je privuklo daleko više ljudi nego što je to poslednjih meseci bilo uobičajeno - da li je to zasluga do teme o superherojima, antiutopijama ili utopijama, ili je reč o trendu (čuli ljudi da se "toči odlično pivo") pokazaće već naredni sastanci. U svakom slučaju na ovom druženju je bilo skoro 15-ak ljudi, što je do sada jedna od najboljih poseta.

Pošto je jedan od ciljeva Narativne radionice da podstakne na stvaralaštvo ovaj put je skakutava rasprava sigurno mogla da bude podsticajna, naročito napomena Radmila Anđelkovića o tome gde je trenutak kada prestaje utopija i počinje antiutopija, da li je to već sa dvoje ili troje ljudi.

Celokupnu priču bi, za obožavaoce markentinških termina, mogli da okarakterišemo kao "brainstorming". Koliko je on bio inspirativan možda ćemo otkriti već u nekom od narednih Emitora.