Izdavačka kuća "Arhipelag" objaviće u toku ove godine kritičku biografiju Borislava Pekića, čiji je autor profesor Univerziteta Indijana (SAD) Bogdan Rakić, javlja Blic.

Po rečima čelnika "Arhipelaga" Gojka Božovića, knjiga je nastala proučavanjem piščevih autobiografskih spisa i dnevnika, prepiske i porodičnog arhiva, ali i na osnovu svedočenja Pekićevih prijatelja i savremenika.

Na preko 500 stranica iz raznih uglova osvetljeni su detinj-stvo, dečaštvo, mladost i za-tvorski dani velikog pisca. (B. Pekić je od 1948. do 1953. bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Zbog svojih političkih stavova bio je osuđen na petnaest go-dina strogog zatvora, ali je 1953. godine pomilovan.)

Među brojnim izvorima koje je autor koristio jesu materijali koji do sada nisu bili poznati javnosti, kao što su dnevnički zapisi Pekićevog oca, dokumenti koji se tiču istorije porodice, Pekićeva prepiska sa pozorišnim autorima...

Osvetljavajući Pekićevo odrastanje, a potom i ideološko i estetski formiranje poznatog pisca, autor se posebno bavio preispitivanjem autobiografskog sloja u Pekićevim delima, kao i detaljima o kojima ni Pekić nije govorio u svojim biografskim zapisima.

SFpogled - internet prezentacija radijske emisije "Pogled iz svemirskog broda" (koja je van etra već više od godinu dana), i dalje čuda čini u Surinamu! Tamo je na 505. mestu liste najposećenijih sajtova iako ova zemlja nije poznata po tome da se u njoj masovno uči srpski jezik (makar kao izborni predmet u školama). Ipak, analitika pokazuje da čak 15,6% kompletnog saobraćaja sajta SFpogleda stiže iz Surinama. Zbog toga Nevidljivi Čovek razmišlja da otvori posebnu stranicu sa domaćim vestima na španskom, kako bi što pre sajt ušao mešu stotinu najposećenijih.

U Muzeju Jugoslovenske kinoteke, nakon dvonedeljne praznične pauze, nova filmska godina počeće 9. januara ciklusom italijanskih horor ostvarenja pod nazivom "Horor a la Italiano". Tokom januara posetioci kinoteke moći će da pogledaju i programsku celinu "Velike katastrofe na filmskom platnu".

Ciklus "Horor a la Italiano" počeće 9. januara projekcijom filma "Snovi zločina" u režiji Lučija Fulčija iz 1971. godine. Iste večeri biće prikazan i njegov film "Njujorški Trbosek" (1982), kao i "Tajna napuštene kuće" Darija Ardjenta iz 1974. godine.

Do 12. januara posetioci kinoteke moći će da pogledaju i dva nastavka horor filma "Demoni" Lamberta Bave, filmove "Sve boje mraka" (1972) i "Reka velikog aligatora" (1979) Serdja Martina, kao i ostvarenja Umberta Lencija, Djordja Feronija i Marija Kolučija.

Ciklus će biti zatvoren filmovima "Mačka s devet repova" (1971) i "Tajna crne rukavice" (1970) Darija Ardjenta, jednog od najznačajnijih predstavnika škole italijanskog horor filma i dobitnika "Zlatnog pečata" Jugoslovenske kinoteke.

Filmski program u januaru biće zatvoren ciklusom "Velike katastrofe na filmskom platnu", koji će predstaviti desetak holivudskih ostvarenja snimljenih od 1964. do 1980. godine.

Film "Ja sam legenda", s Vilom Smitom u glavnoj ulozi, večeras premijerno ulazi u dvoranu beogradskog Doma sindikata, kao i u sale Tuckwood sinepleksa, a trenutno je jedan od najvećih hitova u bioskopima u Americi i Evropi. Film u režiji Frensisa Lorensa, nedavno se našao na prvom mestu američkih blagajni, ostvarivši rekord za decembar zaradom većom od 76 miliona dolara. Film je dosad zaradio više od 205 miliona dolara.

Robert Nevil (Vil Smit) je briljantan naučnik, ali čak ni on nije mogao da zadrši užasni virus koji je bio nezaustavljiv, neizlečiv, i ljudskom rukom napravljen. Nekako imun, Nevil je sada poslednji preživeli čovek u Njujorku, i možda u svetu.

Film je rađen prema istoimenoj knjizi Ričarda Metisona, a prvobitno je njegov dolazak u srpske bioskope bio najavljen za 17. januar.

Iako je svoju premijeru imao pre nove godine, a potom počeo da se prikazuje u Domu sindikata i Takvudu, film "Alvin i veverice" je od danas na redovnom bioskopskom repertoaru u Srbiji. Film je režirao Tim Hil, a u njemu se Džejson Li pojavljuje u ulozi kompozitora Dejvida Sevila u filmu baziranom na crtanoj seriji o vevericama Alvinu, Simonu i Teodoru.

Pošto su upale u njegov stan ove tri specifične veverice odlučuju da tu naprave i svoj dom. Ali, da bi ostale, moraju otkriti Dejvu svoj talenat. Ne samo što mogu da govore - one znaju i da pevaju. Ubrzo postaju muzička senzacija a Dejv mnogo više od kompozitora, njihov staratelj. Problemi nastaju kada veverice postanu potpuno zanesene svojim uspehom i okreću se protiv Dejva. Ali, ubrzo će otkriti da biti deo Dejvove porodice je zapravo njihov najveći uspeh.

Uz čestitku sa željama za puno sreće, uspeha i kvalitetnih književnih dela u Novoj 2008. godini, posetioci sajta Art-Anima su dobili i poklon paketiće ispod jelke - četiri komada, a "u njima" ... (da citiramo tekst sa sajta) "Klikćući na paketiće, bićete u prilici da pročitate nove priče četvorice mladih autora - Darka Tuševljakovića, Nikole Petrovića, Milana Uroševića i Petra Petrovića. Priče su, kao i obično, iz domena fantastike, ali ovog puta tematski vezane za novogodišnje i božićne praznike".

Pre skoro deset godina (tačnije 1999. godine) svetlost dana je ugledala knjižica Miodraga Milovanovića "Brzi vodič: Science Fiction" (Mala velika knjiga, Novi Sad). Sada se ta knjiga pojavila i na internetu - jedna od adresa koja vas vodi do nje je i na projektu Rastko (http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11832), a druga na sajtu Društv ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić".

Već posle prvog dana postavljanja na net bilo je preko dve stotine posetilaca na projektu Rastko. Ovaj tekst i danas može da posluži kao odličan (ili makar "instant") uvod u SF, a interesantno je (za dobre poznavaoce) porediti šta se (i da li se) nešto genijalno desilo na domaćoj sceni u poslednjih osam godina do kako je pisan ovaj "Brzi vodič" i šta bi trebalo menjati ili dodati.

Inače, sam sadržaj knjige izgleda ovako: 1. UVOD, 2. ŠTA JE TO NAUČNA FANTASTIKA, 3. SVETSKA SF KNjIŽEVNOST ( Praistorija, Rodonačelnici, Inicijalizacija, Zlatno doba, Pedesete, Novi talasi oko njega, Kiberpank i nadalje), 4. DOMAĆA SF KNjIŽEVNOST, 5. SF FILM, 6. SF STRIP, 7. SF MUZIKA, 8. KRATAK POJMOVNIK SF-A (Alternativna istorija, Android, Ansibl, Vremeplov, Klon, Prepekan, Psihoistorija, Robot, Telekineza, Telepatija, Teleportacija, FTL-brodovi, Hipersvemir) 9. KO JE KO U SVETU SF-a (Abenede, Adams Daglas, Anđelković Radmilo, Asimov Isak, Bakić Ilija, Belča Dušan, Benford Gregori, Bredberi Rej, Vilis Koni, Volf Džin, Vonegat Kurt, Gibson Vilijem, Damnjanović Ljuba, Dik Filip K., Dilejni Semjuel, Dragojević Srđan,
Drašković Milan, Elison Harlan, Živković Dobrosav - Bob, Živković dr Zoran, Zelazni Rodžer, Jakšić Zoran, Jasmin Lendo, Kalajić Dragoš, Kard Orson Skot, Kjubrik Stenli, King Stiven, Knežević Boban (ex Slobodan), Lazović Vladimir, Legvin Ursula, Lem Stanislav, Lukas Džordž, Martin Džordž. R. R., Mijušković Đorđe, Nešković Zoran - Škrba, Oldis Brajan, Orvel Džordž, Pekić Borislav, Pol Frederik, Pračet Teri, Raos Predrag, Svonvik Majkl, Silverberg Robert, Simak Kliford, Simons Den, Skot Ridli, Skrobonja Goran, Spilberg Stiven, Sterling Brus, Sterdžen Teodor, Stefanović Zoran, Strugacki Arkadij i Boris, Tiptri Džejms mlađi, Ćurčić Slobodan, Filipović Dragan R., Hajnlajn Robert, Haldeman Džoe,
Herbert Frenk, Šepard Lušjus), O AUTORU.

Projekat Rastko i sajt Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" su obezbedili da se konačno može pročitati nešto više o Ljubomiru Damnjanoviću - preminulom članu LK, po kojem nosi ime nagrada kluba koja se dodeljuje za najbolju priču objavljenu u Emitoru između dva juna.

Zaslužan za ovu realizaciju je Zoran Stefanović pošto se u poslednje vreme više zna o nagradi "Ljubomir Damnjanović" (dodeljenoj na poslednjem Beokonu u decembru) nego o samom čoveku po kome je nagrada dobila ime.

Na adresi http://www.lazarkomarcic.org.yu/Ljubomir_Damnjanović može se pročitati tekstovi Ilije Bakića, Tihomira Jovanovića i Zorana Stefanovića. Stranica će biti dopunjavana i ažurirana (već je dopunjena bibliografija), a predviđeno je da u Znaku sagite, tokom 2008. godine, izađu sabrana dela Ljubomira Damnjanovića. Ipak, očekuje se da će 2009. godina biti glavna kada treba očekivati još više stvari o Ljubomiru Damnjanoviću pošto se tada navršava 10. godina od njegove smrti (jun 2009.) i 50. godina od rođenja (oktobar 2009.).

U petak 21. decembra u kruševačkom nedeljniku Grad, objavljena je priča Katarine Simoničić "Povest Karijatida", javlja sajt Art-Anima. To je 16. po redu priča objavljena u pomenutom časopisu s kojim je sajt za fantastičnu književnost organizovao stalni konkurs za priče dužine do 3.500 slovnih mesta. Želja Art-Anime je da kroz ovaj konkurs stimuliše domaće, pre svega mlade, autore fantastike na stvaranje novih literarnih dela. Kratka forma je izabrana jer je ona najpogodnija za objavljivanje u jednom časopisu koji izlazi u nedeljnom ritmu.

Tokom 2008. godine u planu je štampanje zbirke najkvalitetnijih radova sa konkursa. Ukoliko pišete fantastiku, okušajte se na konkursu i pošaljite nam svoje radove - poziva sajt Art-Anima.

Pre nove godine, tačnije u u petak 29. decembra, dnevni list Politika je objavila tekst o mladom piscu Stefanu Arbutini. Ovaj tekst, čiji je autor J. Stevanović, prenosimo u potpunosti. Ljubitelji magičnog sveta u kome se mladi čarobnjaci bore protiv sila zla i nepravdi svoje nove idole će, možda, pronaći u Ranaku i Mani, glavnim likovima prve knjige beogradskog osmaka Stefana Arbutine "U potrazi za ukradenim kamenjem". Roman Stefana Arbutine, objavljen nedavno u izdanju "Evrođuntija", opisuje magijske trikove dvoje trinaestogodišnjaka koji moraju da pronađu ukradeno kamenje, najveću dragocenost svog rodnog mesta.

Ranak i Mana žive u selu Parkan u kome se baratanje čarobnim štapićem ceni više od svakog zanata i u kome "živi mnogo čarobnjaka, veštica, zmajeva i drugih neobičnih i čudnovatih bića". Kako bi povratili ono što im pripada, ovo dvoje drugara će odmeriti snage sa još neobičnijim stvorenjima - vilenjacima, džinovskim paucima, raznim zlicama i podlacima, koji naravno mrze decu - čarobnjake. Za kreiranje svih ovih likova Stefanu Arbutini je, kako kaže, trebalo tačno devet meseci i tri dana.

- Volim da čitam knjige koje me vode u neki drugi svet. Obožavam romane Muni Vičer. Došao sam na ideju da i ja krenem da radim nešto slično. Probao sam, išlo mi je, i što je najvažnije, meni je bilo zanimljivo dok sam pisao, otkriva Stefan Arbutina, učenik OŠ "Stevan Sremac". On kaže da nije uvažavao ničije sugestije jer je imao dovoljno svojih ideja. Kada je završio sav posao, pozvao je "Evrođunti" i rečeno mu je da pošalje rukopis. Kako ističe njegova majka Ljiljana Arbutina, čekanje na odgovor teže je palo Stefanovoj porodici nego Stefanu. Njoj je bilo najvažnije da izdavači nekom rečju ili postupkom slučajno ne obeshrabre mladog pisca, ali je sve ispalo najbolje moguće. Posle izvesnog vremena iz "Evrođuntija" stigle su lepe vesti.

Stefan piše mirno, bez nervoze, čak mu ne smeta prisustvo drugih ljudi u sobi u kojoj radi, a "ako mi se nešto ne dopadne, samo to lepo izbrišem i gotovo". Školsku lektiru ne voli, smatra je anahronom, neprilagođenom novim generacijama. Njegov izbor su dela satkana od imaginacije u kojima se bore dobro i zlo, a junaci dvoume između istine i laži. Ne obazire se na reči nekih nastavnika koji kažu da je njegovo omiljeno štivo u stvari paganska literatura, u kojoj svaki problem rešavaju nepostojeća bića uz pomoć isto tako nepostojećih čarobnih štapića. Meni je to o kej, volim da pobegnem u neki drugi svet - objašnjava.

Osim nestvarnih stvorenja, trikova i alhemije privlače ga i priče sa zločinima, hladnokrvnim ubistvima, zamršenim zapletima i lukavim detektivima. Zato Stefan na policama drži i romane čiji su glavni akteri Herkul Poaro i gospođica Marpl.

- Moja nova knjiga će podsećati na dela Agate Kristi. Radnju smeštam u Englesku 50-ih godina prošlog veka. Nadam se da će sve biti gotovo do februara, najavljuje Stefan Arbutina. Očekuje ga zahtevan istraživački rad. Mora da otkrije tajne engleske hladne rezervisanosti u ponašanju, crte tamošnjeg društva od pre više od pola veka, logiku privatnih detektiva i misteriju dobro osmišljenih zločina. Zato sada stalno surfuje na internetu i prelistava enciklopedije, mada mu se u jednom trenutku učinilo da je sve to "krupan zalogaj" i da bi trebalo da odustane. Nije odustao, a u tom periodu stvaralačke krize majka mu je bila najveća podrška.

Mnogi u njegovom radu vide obećanje da će biti pisac i kada bude odrastao. Stefan, međutim, nije siguran, jer ga gluma podjednako privlači. U pozorištu je prvi put bio kada je imao devet meseci, a kasnije je učio glumu od Zorice Mirković, Tihomira Arsića i Nenada Nenadovića. Reklo bi se da su njegov spisateljski talenat podstakli upravo časovi glume, jer je za ovih osam godina na improvizovanoj sceni morao da sprema uloge, čita dečje knjige, ali i delove poznatih drama poput "Romea i Julije". Već su ga zamolili da napiše prigodnu dramu koju bi izveo sa drugarima sa "klase". Ako mu domaći zadaci, pripreme za prijemni ispit za upis u srednju školu i istraživački rad o Englezima i njihovim skrivenim strastima budu dozvolili, razmisliće i o ovom izazovu.