Novosadsko Pozorište mladih sezonu na Dečjoj sceni otvara u nedelju, 30. septembra u 20 časova premijerom predstave "Pepeljuga" Aleksandra Popovića, u režiji Radoja Čupića, najavljuje dnevni list Dnevnik. Radnja ove bajke događa se danas i ovde , kaže Radoje Čupić, te osim poznate bajkovite priče ima još slojeva koji mogu da se prate u ovoj predstavi koja ima i političku konotaciju.

Po nekim marketinškim istraživanjima, "Pepeljuga" je najpopularnija bajka na svetu svih vremena, ističe Radoje Čupić, a razlog tome je što se deca vrlo lako identifikuju sa njom, zdušno se vezuju i navijaju za nju. Aleksandar Popović je, po rediteljevim rečima, približio ovaj lik deci, vezujući ga za današnje vreme. Čupić je pomenuo i da je ova predstava namenjena svim generacijama, te da je svojevemeno čak želeo da "Pepeljugu" postavlja kao predstavu za odrasle.

U predstavi igra gotovo ceo ansambl ovog pozorišta, i, budući da je ovo komad s pevanjem, Čupić navodi da je to iziskivalo dosta rada, teškog i zahtevnog. U naslovnoj ulozi je Jovana Balašević, koja je iznela mišljenje da je veliki uspeh pridobiti danas pažnju dece pored Harija Potera, ili s druge strane zvezda Granda, a da se to uspeva s ovom predstavom. Ovo je lepa predstava, s dvanaest, trinaest potpuno raličitih likova, napomenula je Jovana Balašević, i dodala da lik Pepeljuge nije mnogo menjan, iako je predstava osavremenjena, te da je zbog potrebe da on bude prepoznatljiv, ali u savremenom kontekstu, bilo zapravo izuzetno teško raditi ovu ulogu. I Ivan Đurić za lik Princa koga tumači takođe navodi da nije pretrpeo znatne promene, budući da se očekuje da on, kao u klasičnoj bajci, bude lep, dobar, elegantan i tužan što nije našao pravu ljubav, ali su, kako je istakao, ostali glumci napravili izvrsne kreacije.

Jelica Gligorin tumači maćehu, skorojevićku, neobrazovanu, kako je opisuje, koja pošto- poto hoće da uda svoju ćerku, dok Zoran Andrejin (Ađutant) napominje da likova kao u ovoj predstavi ima i u našoj svakodnevici, ili vladi, dok je Marina Zubić -Cinkocki (Maćehina kćer) istakla zadovoljstvo što učestvuje u ovoj predstavi i time daje svoj doprinos progonstvu kiča koji nas okružuje.

U ostalim ulogama su: Jovana Filipović, Emil Kurcinak, Maja Brukner, Vera Hrćan - Ostojić, Jovana Stipić, Dragan Zorić, Saša Stojković, Ervin Hadžimurtezić i Slavko Karapandža. Dramaturg predstave je Milivoje Mlađenović, scenografkinja LJerka Hribar, kostimografkinja Marina Sremac, kompozitorka Mina Mitrušić, a koreograf je Saša Krga.

Druga knjiga u ediciji Desant, izdavačkog preduzeža Dobričić, roman je mladog pisca Aleksandra Mandića. To je njegovo debitantsko ostvarenje - roman "Salir", koji predstavlja prvu knjigu u planiranoj trilogiji pod zajedničkim nazivom "Kopilad Bogova", i koja je nedavno promovisana u Biblioteci grada Beograda. Aleksandar Mandić (1984) debituje u ovom specifičnom žanru započinjući priču o jednom zanimljivom svetu. Ovde prenosimo intervju sa piscem objavljen na sajtu izdavača.

Epska fantastika kod nas: ima je, nema je, kopija je strane?

Primetio sam da ima dosta ljudi kod nas koji vole da čitaju epsku fantastiku, međutim, koliko ja znam, nema mnogo autora iste. Ja znam samo za jedan roman koji bi se mogao svrstati u žanr epske fantastike, "Aven i jezopas" ili nešto slično, ali nisam imao priliku da ga pročitam. U svakom slučaju, mislim da je epska fantastika kod nas, što se autora tiče, u minusu.

Salira krasi spoj epskog, lirskog, dramskog. To govori o talentu pisca. Misliš li da je lakše pisati o nepostojećem svetu, s obzirom da i tu moraš da ostvariš doslednost karaktera i događaja?

Ja sam se upustio u epsku fantastiku prvenstveno zato što sam mislio da će mi biti lakše da pišem o nepostojećem svetu. Kada se gleda iz određenog ugla, pisanje fantastike je oslobađajuće. Nema stega koje nameće pisanje o stvarnom svetu. Sve što mi padne na pamet mogu da upotrebim, mogu da stvorim šta god poželim, stvari mogu da izgledaju kako ja hoću. Ali upravo ta sloboda i stvara neku vrstu problema; čitalac (barem sam ja takav) hoće da zna zašto je, recimo, bog smrtan ili zašto nema smene dana i noći, i traži objašnjenja. Meni je to opet bio podsticaj da nastavim da stvaram taj svet koji sam zamislio, i da pružim sve odgovore. Ali da bi sve bilo nekako realnije, ostavljam neke stvari nedorečene, jer kako ja mogu sve da znam? Pokušavam da učinim taj svet koliko toliko stvarnim. U suštini meni je bilo lakše, uživanje, da pišem o nepostojećem svetu. Jer, ma koliko fantazije da se ubaci u svet kakav ljudi poznaju, u kom žive, on je ograničen i teško da je prihvatljivo da se te granice probijaju. To mogu samo majstori ovog zanata, a ja za sebe mogu da kažem da sam tek slinavi šegrt.

Neki od likova prilično su neobični. Da li je Salir klasičan junak? Da li je Koret neka vrsta antijunaka?

Trudio sam se da likovi budu što stvarniji u tom nestvarnom svetu, i na neki način puštao sam ih da sami žive svoj život u celoj toj priči. Osmislio sam njihove osnovne karakterne osobine, i onda sam se poput lutkara smestio iznad njih i počeo da se igram, i gledao kako će oni odreagovati na date situacije. U zavisnosti od toga kakav je bio taj karakterni osnov, tako se likovi dalje razvijaju.

U prvom delu, Koret je lik u povoju, mladić pomalo zbunjen svetom oko sebe, snažan, pun života, ali okružen ljudima koje ne voli i u središtu tragedije koja mu izvrće život naopačke. On tu tragediju prima kako najbolje ume. Bes buja u njemu, jer mladi u njegovim godinama tako reaguju na sve što im se ne dopada. On nije ni heroj ni antiheroj, tek treba da odraste, a kako će to izgledati zavisi samo od njega, i onoga što mu ja zakuvam.

Salir je, s druge strane, na neki način odavno oformljeni čovek/vampir. Ali, i kao svako drugo živo biće sa više od dve ganglije, on ne ostaje imun na stres i promene oko sebe, i to će ga možda promeniti, možda neće. Sve zavisi od toga koliko je on jak, ili koliko su jaki udarci koje treba da istrpi. Svako ima mesto koje kada se udari, pukne.
Ono što mi je bilo najbitnije kod likova, jeste da oni budu ti koji će ispričati priču, i da čitalac bude u stanju da se veže za njih. Da oseti emociju. Sada, da li će mrzeti ili voleti te likove, nije mi bitno. Ako sam uspeo da kod čitaoca izazovem trunku emocije koju sam ja osećao dok sam pisao, barem za jednog od likova, onda ću biti najsrećniji čovek na svetu.

Ženski likovi su na neki način u manjini, i uglavnom čine parove sa muškim likovima. Ipak, nazire se mogućnost osamostaljivanja nekih ženskih likova.

Moram priznati da mi je najveći problem bio da napišem poglavlja čiji su nosioci ženski likovi. Jer, koji muškarac može u potpunosti da upozna ženu, pogotovo mlađi muškarac koji kada ih gleda na ulici, vidi jednu do tri stvari na njima. Imam sreću da imam tri sestre, tako da mi je donekle bilo i lako da izvučem osnovne crte ponašanja, karakterne osobine, i da ih prenesem na papir. Ali, u suštini, jako sam nezadovoljan samom činjenicom da nisam bio u stanju da predstavim žensku stranu tog sveta na malo bolji način. Mada, pošto ja još upoznajem svet oko sebe, samim tim i devojke, žene, i ženski likovi će do kraja priče imati jako bitnu ulogu u svemu.

Tvoji vampiri nisu one klasične, "srpsko-svetske" krvopije. Ti si ih malo drugačije zamislio. Objasni vezu ljudi, vampira, kopiladi i bogova.

Vampiri u mojoj priči nisu ljudi koji su ugrizeni, pa su zbog toga umrli, pa se onda probudili kao bića noći. Oni ni u jednom trenutku nisu umrli, već su pili krv bogova, koja ih čini onim što jesu. Tu je još i jedno prokletstvo koje je bačeno na prvog od njih pa tako prelazi sa jednog vampira na drugog. Ali previše bih otkrio ako bih sve to objašnjavao. Bogovi su najmoćnija bića na tom svetu, ali zbog rata koji su vodili međusobno, polako ali sigurno nestaju. Ljudi su u početku stvoreni jer su bogovi po prirodi zaljubljeni u sebe, pa su želeli da imaju što više stvorenja sebi sličnih. Ti Prvi ljudi bili su besmrtni kao i bogovi, ali nisu imali moći koje su bogovi imali. Kasnije, kada je izbio rat, ljudi su stvarani kao potrošni materijal, kao municija kojom su bogovi ratovali. I nisu samo ljudi stvarani, stvarana su još mnoga bića koja su bila namenjena u ratne svrhe, i koja su kao i ljudi ostali izgubljeni i napušteni, da se snalaze kako znaju i umeju u tom svetu nakon što se rat završio.

Kopilad su jednostavno deca koju bogovi imaju sa ljudima. Ti ljudi su smrtni, ali imaju moći bogova.

Veoma je plodna donekle "antička" predstava o bogovima koje smrtnik u bici može i da nadvlada. Ti ideš i korak dalje: tvoji bogovi mogu umreti i biti ubijeni.

Išao sam od pretpostavke: bogovi su najmoćnija, najsavršenija bića, najlepša i tako dalje. Ma da! Zašto je onda svet koji su stvorili tako unakažen? Zašto postoje zla bića, zašto su ljudi, koji su nastali po ugledu na bogove, zli? Odgovor je jednostavan: bogovi nisu onakvi kakvi izgledaju, kakvi bi oni želeli da budu, ili što je još tačnije, kakvi bi ljudi želeli da bogovi budu. Da su bogovi zaista savršeni, priča ne bi ni nastala, a i ako bi nastala, bila bi vrlo dosadna.

I u "stvarnom" svetu Bog je kao takav uvek kriv za sve nedaće koje snađu čoveka. Ako ne Bog, onda je tu Satana, koji je njegova antiteza, što je u suštini isto samo na drugom kraju. Ja sam običnom smrtniku u Saliru dao mogućnost da lupi šamar bogu, i da ga ubije ako je potrebno i ako može, ali sam mu takođe, za te postupke, stavio sav teret odgovornosti na leđa. To možda prilično govori o meni.

Pored istog žanra, na tebe su verovatno uticali i neki pisci koji se ne bave ovom vrstom literature. Pišeš i moderan urbani roman koji donosi ne-epsku fantastiku. Koje domaće i strane pisce smatraš delom svog čitalačkog nasleđa?

Roman koji sam počeo da pišem i ne može se nazvati urbanim. Jedino urbano u njemu je što se radnja odvija u Beogradu. Koji je razrušen. I to je to.

Kao dečak sam najviše čitao avanturističke romane Karla Maja, Kupera, Zejna Greja, Salgarija, i oni su jedan od razloga što sam počeo da pišem.

Od stranih autora pored Tolkina, Martina, Zelaznija, Pulmana, koji se svaki na svoj način bave fantastikom, mislim da su na mene veliki uticaj ostavili Rušdi, Remark, London, Bukovski, Bulgakov.

Što se tiče domaćih pisaca, od njih nema mnogo uticaja. Od savremenih jedino su mi Zoran Živković i Pekić nekako legli. I Kiš i Tišma.

Na žalost, mnogo je knjiga koje nisam pročitao a želim, što će verovatno ostaviti trag na mom pisanju.

Salir je prvi deo troknjižja u nastajanju. Da li će se čitaoci iznenaditi sadržajem nastavaka? Prvo se nadam da će se čitaocima dovoljno dopasti prvi deo da bi bili zainteresovani za nastavak. Ako im se dopadne Salir, nastavak donosi nastavak priče na mestu gde se prekinula, tako da mislim da će im se dopasti. Biće i prijatnih i neprijatnih iznenađenja. Ono što je bitno jeste da im se prvo dopadne Salir.

Vidiš li sebe i u budućnosti kao pisca posvećenog žanru fantastike?

Na neki način, nisam siguran da ću ikada moći da pišem roman koji je u potpunosti moderan, urban, roman u kojem ni u jednom trenutku neću pomenuti zmaja, ili barem mač. U glavi imam ideje za hrpu neotkucanih stranica, za sada ništa od toga nije epska fantastika, ali ko zna. Prvo da završim Kopilad Bogova, pa se bacam na dalje pisanje.
Nadam se da neću ostati upamćen (ako uopšte budem upamćen) kao onaj koji je pisao samo epsku fantastiku.

U svom pisanju želim da se bavim ljudima i njihovim ponašanjem u određenim situacijama. To pokušavam i u ovome. Da ne brbljam previše, videćemo kako će sve ispasti, tek sam počeo.

Kada bi trebalo da čitaocu preporučiš svoj prvenac, šta bi mu rekao: po čemu se tvoj roman razlikuje od sličnih ostvarenja?

Da treba da ga preporučujem nekome u Americi, rekao bih: Prvi roman mladog autora. Oni koji su voleli Tolkina, Martina, Zelaznija... zavoleće i Mandića.

Kod nas: Prvi roman mladog domaćeg autora; jeste li spremni da pročitate nešto što je potpuno drugačije?

U domaćim bioskopima prošle nedelje se neprimetno ušunjao "Nemir", i uspeo da ostane toalno nezapažen. Po pitanju ovog filma ništa nije bolja situacija ni ove nedelje, tako da prosto bolno deluje podatak da film još nije videlo ni hiljadu ljudi. Inače, interesantno je da peti Hari Poter film već tri nedelje uzastopno uspeva da sačuva peto mesto po gledanosti iako je sam film videlo već više od 60.000 ljudi. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 20. do 26. septembra 2007. godine na listi je sedam filmovaa sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Na listi deset najprodavanijih DVD izdanja (od 10. do 24. septembra u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze se četiri nama interesantna filma: 1. 300 / Bitka kod Termopila, 2. Sunce, 4. Crni Gruja i kamen mudrosti i 6. Žetva.

Zahvaljujući Tamari Lujak dobili smo informaciju da sajt posvećen unapređenju spisateljskog zanata i promociji fantastične književnosti "Art-Anima" i kruševački nedeljnik "Grad" raspisuju stalni konkurs za kratku priču iz domena fantastike (naučne fantastike, epske fantastike, horora...)

Da bi bile uvrštene u izbor, priče moraju ispunjavati sve uslove konkursa:

- Dužina priča ne sme da prelazi 3.500 slovnih mesta (računajući i razmake)
- Sve priče moraju biti na srpskom jeziku, otkucane u Wordu (sa standardnim YU fontovima)
- Pravo učešća imaju svi radovi koji ranije nisu objavljivani u štampanom obliku
- Uz radove dostaviti lične podatke autora: ime, prezime, adresu i broj telefona
- Priče slati na adresu: artanima_konkurs@yahoo.com
- Svaki autor može poslati neograničen broj radova

Svakog meseca nedeljnik "Grad" će objavljivati četiri najuspešnije priče, a po završetku ciklusa, tokom 2008. godine, najbolji od objavljenih radova naći će se u zajedničkoj zbirci.

Prvi srpski kompjuterski animirani 3D film je polučasovno ostvarenje "Domar" Nikole Vulovića, koji će, kao što je objavljeno pre par nedelja, postati osnova za dugometražno ostvarenje. Tako će se razviti priča o nasilnom domaru koji maltretira studente na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

U pitanju je, kako je sam autor isticao, parodija i omaž akcionim filmovima iz 90-tih godina. On se, pre ovog projekta, nije bavio animacijom a ideja za "Domara" je prvobitno bila da se napravi kaiš stripa na fakultetskim vežbama, pa se to onda pretvorilo u desetominutni film. Međutim "stvari su se, na kraju, otele kontroli" u pozitivnom smeru. Film je snimljen za 11.000 evra, mada deluje daleko "skuplje".

Autor je, pre par meseci, izražavao nadu da će "Domar" prerasti u dugometražni film - što će se i dogoditi. Ostaje da posle on dospe u bioskopše širom Srbije, a potom i na male ekrane, kao serija.

Film je, inače, titlovan na engleski jezik i uskoro će se saznati kako prolazi na festivalima u svetu.

Inače, dugometražno ostvarenje Nikol Vulovića ima radni naziv "Kiza, The Movie", a premijera je planirana za jesen sledeće godine. Glavni junak budućeg crtaća, domar Kiza, poseduje nadljudsku snagu, na njega ne deluje zemljina teža, u stanju je da generiše energetski talas jačine atomskog udara, ali dane provodi terorišući studente akademije umetnosti u Beogradu.

Jedna od čestih mogućnosti nabavka knjiga domaćih autora je kupovina kod samog autora. To je, ujedno, i najjeftiniji način kako doći do nekog dela. Tako je, recimo, Dejan Ognjanović, autor iz Niša, obavestio sve potencijalne kupce njegovog romana "Naživo", na forumu Znaka sagite, da mu je ostalo samo pet primeraka ove knjige, te da će od sada njegova cena biti 400, umesto ranijih 300 dinara.

Roman "Naživo" je 2003. godine objavila Prosveta iz Niša, ali pošto se izdavač nije pretrgao oko promocije i prodaje same knjige, Dejang Ognjanović je otkupio celokupan tiraž.

To znači da je pomenutih pet primeraka knjige ujedno i poslednjih pet primeraka. da li će se naći izdavač za eventualno drugo izdanje je pitanje na koje, trenutno, nema odgovora.

Film "Šejtanov ratnik" će imati svoju televizijsku premijeru večeras u 23 sata na televiziji Pink. Reč je o domaćoj tinejdžerskoj horor-komedija.

Film govori o grupi srednjoškolaca, koji upadaju u niz komičnih i strašnih situacija. Cane (Radovan Vujović), Tića (Staša Koprivica) i Mirko (Miloš Tanasković) su klinci, koji pokušavaju da zaustave iskonsko zlo. Njihov školski drug, iskompleksirani Stanislav (Vladimir Tešović), dokopao se mistične knjige i oslobodio monstruoznog Šejtana. Grupi se pridružuje i simpatični Đomla (Vujadin Milošević), kao i Bora (Marko Mrđenović, glumi i Šejtana). Od glumaca starije generacije pojavljuju se Petar Božović (Zulfikar), Bane Vidaković, Svetlana Bojković, Marko Nikolić (kao Karađorđe), Branislav Lečić (kao Miloš Obrenović), Dragan Nikolić, Dušan Janjićijević, Irfan Mensur, Eva Ras. i drugi.

Kao specijalni gosti se pojavljuju Bora Đorđević i Teofil Pančić. Film Šejtanov ratnik je prvo ostvarenje mladog režisera Stevana Filipovića i producentske kuće Hipnopolis. Traje 94 minuta, a svoju bioskopsku premijeru je imao 2006. godine.

Novi srpski prevod kultnog romana Vilijama Goldinga "Gospodar muva" imao je vrlo baksuznu istoriju - njegova prva verzija uništena je zbog "pucanja" hard diska, novu verziju zamalo da zatekne ista sudbina a morao je da bude promenjen i prevodilac. Prevod se pojavio ovih dana u izdanju beogradske Lagune". To je treći prevod na srpski kultnog dela.

Prevodilac Nenad Dropulić rekao je agenciji Beta da vlasnik Lagune Dejan Papić veoma voli i poštuje "Gospodara muva", te je dve i po decenije nakon drugog srpskog izdanja odlučio da objavi treće, opet sa novim prevodom.

Posao je obavila jedna Dropulićeva koleginica, ali je doživela dva baksuza - gotov prevod joj je stradao zajedno sa hard diskom koji je pukao, a potom je, dok je ponovo radila posao, slomila ključnu kost, rekao je Dropulić i dodao da je potom on uzeo da radi prevod.

Međutim, baksuz sa brisanjem celog rada zbog kvara na hard disku zadesio je zamalo i njega. "Završio sam prevod u oktobru 2006. godine, a onda mi se hard pokvario. Rekli su mi da ne mogu da mu pristupe", rekao je Dropulić, koji je tek nakon doživljenog stresa shvatio da je kopiju prevoda sačuvao na CD-u.

"Gledao sam u CD i nisam smeo da proverim da li je prevod na njemu", kazao je Dropulić i dodao: "Ova knjiga je prilično mračna".

Ser Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade, svoje najpoznatije i po mnogima najznačajnije delo "Gospodar muva" objavio je 1954. godine. Ono je izazvalo brojne polemike zbog mračnog pogleda na ljudsku prirodu.

Roman prikazuje ponašanje dece na rajskom pustom ostrvu, koja su se tamo našla posle rušenja aviona kojim su transportovana van zone nuklearnog rata. Prepuštena sama sebi, deca odbacuju sve naučene norme i pretvaraju se u rulju primitivnih divljaka, rukovođena sebičnim interesima i zadovoljavanjem najosnovnijih potreba i nagona.

Golding je sa "Gospodarom muva" ljudima okrenuo ogledalo, pokazavši im ko su kad spadne tanka opna civilizacije, i nestane strah od kazne, rekao je Dropulić i kao primer naveo da "stranci u Srbiji već posle par dana počnu da se ponašaju kao goveda, što kod kuće ne mogu".

Takođe je ukazao da Golding u knjizi ne drži predavanja i ne drži pridike, već da samo prikazuje. "Knjiga se pojavila posle rata, i tada se smatralo da je pesimistična, ali ona drži vodu i danas. Na Internetu sam našao hiljade eseja koji se bave samo njome".

Dropulić je rekao da je kao mali čitao "Gospodara muva" i da su ga tada opčinile slike, a da je sada, dok ju je čitao kao prevodilac, uočio nove slojeve, date kroz vrlo sažeto, jednostavno pripovedanje, prilagođeno uzrastu junaka knjige - dečaka od 12 ili 13 godina.

U četvrtak 27. septembra, s početkom u 19 časova, u Kući Đure Jakšića, biće održana promocija beogradskog kluba ljubitelja naučne fantastike SCI & FI, podseća sajt Art Anima. Predsednik društva Svetislav Filipović Filip i sekretar Tihomir Jovanović tom prilikom će govoriti o istorijatu društva, ali i daljim planovima.

Takođe, predstaviće i sva tri broja fanzina Terra (glasilo kluba SCI & FI), a za ovu priliku je pripremljeno i kratko predavanje o žanru naučne fantastike. Moderator večeri biće Tamara Lujak. Organizatori večeri najavljuju bogat koktel - u skladu sa boemskim mestom održavanja promocije..

Kuća Đure Jakšića se nalazi u Skadarliji - tačnije u ulici Skadarska broj 34 (telefon: 011 3230-302). Od kada je Kuća Đure Jakšića renovirana 1986. godine, našlo se u njoj mesto i za galeriju. S ozbirom da je Đura Jakšić bio pesnik i slikar, teško je odvojiti jedno od drugog - tako da su u njenim prostorima izlagali mnogi likovini i primenjeni umetnici, a galerija je poznata po slobodnoj orijentaciji. Radno vreme Kuće Đure Jakšiča: svakim radnim danom od 10:00 do 15:00 i od 18:00 do 22:00, subotom od 18:00 do 22:00, nedeljom ne radi. Ulaz se ne plaća.

Prema informacijama iz Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" Konkurs za strip, ilustraciju i priču sa temom "Dilan Dog" je priveden kraju. Rezultati će moći da se vide:

1) u specijalnom broju "Emitora" u potpunosti posvećenom fenomenu "Dilana Doga", koji će moći da se nabavi od četvrtka 27. septembra, na Salonu stripa u SKC, Beograd. Pobednički radovi će, naravno, biti objavljeni u tom broju.

2) od četvrtka, na sajtu Društva, www.lazarkomarcic.org.yu

3) na samom proglašenju pobednika i dodeli nagrada, u ponedeljak, prvog oktobra u 19h, u prostorijama Društva "Lazar Komarčić", prvi sprat Doma omladine, ulaz iz Makedonske.

Nakon toga možete čuti i predavanje Aleksandra Manića na temu "SF pomak u grafičkim radovima Enkija Bilala", čime će biti okončano učešće LK na još jednom Salonu stripa.

Kako se približava 1. oktobar tako pojedini domaći ljubiteji stripa postaju sve nestrpljiviji u očekivanju najave da će se pojaviti 12. broj stripa "Faktor 4", u izdanju Luksora. Razlog za zabrinutost, kod nekih, je bilo letošnje jednomesečno kašnjenje "Divlje magije" broj 11 - do čega je došlo zbog više različitih stvari, ali sada mesta za brigu više nema, bar kada je u pitanju novi broj ovog SF stripa.

Na forumu Znaka sagite, u delu posvećenom stripu gde obično stižu najave iz Luksora za nove brojeve njihovih izdanja, najavljeno je da će se za par dana na kiosima pojaviti 12. broj "Faktora 4", i da on donosi drugi deo priče "Nevada Džo". Naslovnu stranicu je uradio Bora Grbić, ovaj broj stripa su crtali Mirko Čolak (od 1 do 10 stranice) i Bora Grbić (11-22), a za kolor je bio zadužen Nikoa Stojanović.

Jubilarni, peti Međunarodni salon stripa u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu predstaviće od 27.do 30. septembra radove najboljih autora sa konkursa, kao i gostiju Džona Higinsa iz Velike Britanije i Igora Kordeja iz Hrvatske, o čemu je bilo reči i ranije. Ono na šta skrećemo pažnju, a o čemu nije bilo toliko reči ranije, su dve stvari - Aukcija originalnih strip tabli domaćih i inostranih umetnika biće održana 29. septembra, u organizaciji Udruženja ljubitelja stripa iz Novog Sada, a najavljeno je i predstavljanje veb sajtova specijalizovanih za strip - Stripovi com (Zagreb), Strip vesti( Novi Sad) i UPPS (Beograd), kao i o strip festivalima u regionu.

Za poslednji dan Salona najavljene su promocije izdavača (Luxor, Markentprint, System Comics, Beli put, Strip Pressing, Dirty Edition, Tink Tank...), kao i knjige Ranka Munitića "Estetika animacije" o kojoj će govoriti autor i urednik Rastko Ćirić.

Za samu završnicu najavljena je i "Gronoantologija"- izbor deset najvažnijih animiranih filmova od 1892. do danas, iz korpusa od sto filmova predstavljenih u knjizi, a izbor za projekciju napravio je Rastko Ćirić.

Svakog dana tokom Salona biće organizovana berza stripa.

Da će na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu biti interesantnih novih naslova namenjeni ljubiteljima fantastike, imali smo već prilike da najavimo. Međutim, biće lepih noviteta i za najmlađe - izdavačka kuća Laguna se upravo pobrinula za to.

U pitanju je roman Džeraldine Mekohrejn "Petar Pan u grimizu" To je zapravo prvi zvanični nastavak čuvene bajke. U pravom Barijevom iskričavom stilu, "Petar Pan u grimizu" vraća nas znamenitom junaku , u zemlju gusara, vila, detinjstva i istraživanja. Ono što ovu knjigu čini posebnom je što prihod od prodaje ovog naslova odlazi u humanitarne svrhe, kao pomoć Velikoj dečjoj bolnici Ormond.

Beogradski sajam knjiga održaće se od 22. do 28.oktobra, počasni gost je Italija, a posle dugog niza godina prvi put će izlagati izdavači iz Rusije. Pojedinačne karte koštaće 200, grupne posete su 120 dinara, a parking će koštati 80 dinara na sat. Učestvovaće više od 800 izdavača iz Srbije i inostranstva. Direktor preduzeća "Beogradski sajam" Anđelko Trpković rekao je da očekuje da će ove godine sajam posetiti više od 150.000 ljudi.

Inače, biće priređena i izložba "Knjige za svet", u okviru koje će biti predstavljena dela srpskih autora prevedena na strane jezike tako da će tu sigurno dominirati dela Zorana Živkovića.

Festival andergraund književnosti, filma, stripa i slikarstva "Treš fest" biće održan u Nišu od 8. do 10. novembra, rekao je u izjavi za agenciju Beta jedan od organizatora, urednik časopisa "Presing" Dejan Stojiljković. Osim ovog akademskog časopisa iz Niša, u organizaciji takođe učestvuju Studentski kulturni centar (SKC) Niš i veb portal www.NisCafe.com, a čitav događaj će se odvijati u klubu SKC-a na tamošnjem Pravnom fakultetu. Manifestacija, prema Stojiljkovićevim rečima, promoviše koncept andergraund umetnosti, pa će "Treš fest 2007" sadržati, pored ostalog, književne promocije, razgovore uživo sa piscima, izdavačima i umetnicima, projekcije retkih i kultnih "treš" filmova. Ljubitelji naučne fantastike, fentezija i horora će sigurno naći nešto što će i njih zanimati od ponude.

Program će svakog dana trajati od 18 sati do jedan sat ujutro. Niški "Treš fest" je prvi put održan prošle godine.

U Hrvatskom gradu Varaždin prošlog vikenda je završena još jedna svetkovina ove vrste, "Treš film festival", na kojem je, u kategoriji jeftinog akcionog filma, nagradu odnelo ostvarenje Svetozara Ljubojevića iz Novog Sada o strip heroju Zagoru, a zapaženo je bilo i horor ostvarenje Miroslava Lakobrije "Pacijet nula". Srbija je imala sličnu filmsku manifestaciju, Festival jeftinog filma u Subotici, ali ona se ove decenije ugasila.

Beogradsko Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI FI je potvrdilo da će tokom jeseni i zime održati tri konkursa - po drugi put će to biti konkursi za SF kratku priču i SF ilustraciju, a po prvi put za SF poeziju. Konkursi će biti održani u intervalu od okobra ove do marta 2008. godine. Sada čekamo da SCI FI raspiše tačne propozicije konkursa.

Inače, ovo udruženje i dalje vredno radi na promociji naučne fantastike. Predsednik Svetislav Filipović Filip je gostovao na TV Pančevo, u emisiji "Kod Stanka", u kojoj se sat vremena pričalo o naučnoj fantastici. Promocija udruženja će sutra biti održana i u Kući Đure Jakšića u Skadarliji, sa početkom u 19.00.

Narativna radionica se održava svakog ponedeljka od 18-19, Moderator Jelena Martinović

Bojite se nastupa pred publikom? Imate priču koju želite da ispričate ali nemate kome? Imamo rešenje za vaš problem! Učestvujte u novoj radionici kluba "Lazar Komarčić", obnovimo pripovedanje uz vatru. Drva mi obezbeđujemo, vi ponesite maštu i glas a zaboravite tremu kod kuće ili u prevozu.

01.10. 19.00 Rezultati "Dilan Dog" konkursa za strip, ilustraciju i priču (Moderator: Dušan Mladenović)

Predstavljanje Emitora #459, koji sadrži nagrađene radove

i SF pomak u grafičkim romanima Enkija Bilala (Moderator: Aleksandar Manić)

Bilal upotrebljava naučnu fantastiku kao književno nasleđe i time ne dobija samo pripovedačku slobodu, nego i neophodnu distancu u odonosu na naše vreme. "U pitanju je samo jedan način da se govori o današnjem svetu, o nama, o našim odnosima", kaže o svom radu francuski autor beogradskog porekla.

08.10. 19.00 Sokrat u bioskopu: astronomija i fizika u naučno-fantastičnim filmovima (Moderator: Dr Silvana Nikolić, Astronomska opservatorija Beograd)

4. jula 2001. krenuli smo u odiseju u svemiru, sa ciljem da uspostavimo kontakt i prvom stanicom na Marsu. Da li nas čeka sudnji dan, ili ćemo preživeti i obasjani suncem pisati hronike za buduća pokoljenja?

15.10. 19.00 "Jesen skupljača"
Promocija nove zbirke priča Ilije Bakića

22.10 19.00 The Transformers (Moderator: Žarko Milićević)

More than meets the eye! - od igračke (stripa, crtane serije i filma) do popkulturnog fenomena.

29.10 19.00 Lov na blago (Moderatori: Dušan Filipin, Žarko Milićević, Bojan Butković...)

Sajam knjiga je prošao. Dođite da delimo lovačne priče, i hvalimo se plenom.

Iako komplentna vest zvuči kao naučna fantastika, sve je ipak istina - domaći mediji su dana dosta prostora posvetili vesti da je Srbija dobila svoje ostrvo u virtuelnom svetu "Second Life" - najpoznatijoj trodimenzionalnoj kompjuterskoj simulaciji stvarnog života, a da će ono svečano biti otvorenom kKoncertom Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije, koji će večeras u 20 sati uživo izvesti skerco druge sonate Sergeja Prokofjeva.

"Druga Srbija" će tako početi da funkcioniše kroz projekat "Srbija Under Construction" firme Publicis koja je za 6.000 dolara zakupila virtuelno ostrvo, a Telekom Srbija je prva domaća kompanija koja će se promovisati u ovoj simulaciji.

- Na virtuelnom ostrvu moći će da se predstave i druge domaće kompanije, ali i svi relevantni događaji i ustanove koje su važne za promociju zemlje, što je i krajnji cilj kupovine ostrva - kaže Anja Petrovski, menadžer u Publicisu.

Sledeći korak u ovom projektu biće konkurs za idejno rešenje zgrade Ministarstva za dijasporu, kao i izgradnja Beogradske filharmonije, predstavljanje turnira Novaka Đokovića i izgradnja muzeja "Nikola Tesla".

U virtuelom svetu "Second Life" trenutno "živi" 9.672.212 ljudi, takozvanih avatara, koji sami kreiraju svoj izgled. Avatari mogu samo da se šetaju kroz igricu, a mogu i da izgrade mesto za stanovanje od kolibe, do vile ili hotela. Mogu da kupuju, druže se, četuju, gledaju premijere filmova, idu na koncerte, a mogu čak i da steknu diplomu Harvarda ili Oksforda... Sve što želite da kupite ili iznajmite plaća se linden dolarima (jedan američki dolar vredi 280 lindena), preko Interneta. Da biste stigli na određenu destinaciju, vaš avatar može da hoda, leti ili da se teleportuje.

Velike svetske kompanije kao što su BMW, Coca Cola, IBM, MTV, Beneton ili Tojota već se nalaze u "Second Life-u". Ali tu su i političari, koji vode kampanje u virtuelnom svetu, protivnici globalne politike, pa čak i teroristička organizacija "Second Life Liberation Army", koja je bacila prvu nuklearnu bombu u ovom virtuelnom svetu. BBC ima otvoreno predstavništvo, a agencija Rojters je čak angažovala novinara da izveštava iz virtuelnog sveta.

Ulazak u "Second Life" je besplatan. Potrebno je samo da se skine softver sa sajta www.secondlife.com. Kasnije se plaća tromesečna članarina od 22,95 dolara. Procenjuje se da će do marta sledeće godine u njemu "živeti" 25 miliona avatara. Pet stotina Srba (0,4 odsto svih korisnika) trenutno ima svog avatara u ovom svetu.

Izdavačka kuća "Dobričić" i Udruženje građana "Treći trg" u okviru svoje edicije "Desant", objavili su roman epske fantastike "Kopilad bogova: Salir" Aleksandra Mandića, javlja sajt Art Anima.

Ovaj mladi autor u svojoj prvoj knjizi pripoveda o svetu koji je na prekretnici, tankoj mutnoj liniji borbe dobra i zla, ili onoga što se čini kao dobro ili zlo. Kroz živopisan svet ogrezao u bespoštednoj borbi, provešće vas mnoštvo kompleksnih likova. Čitajući knjigu imaćete priliku da osetite i šmek koji krasi dela Džordža R.R. Martina - jednog od omiljenih Mandićevih pisaca. A svet u kome se priča dešava možete pogledati na veb adresi: www.myspace.com/kopiladbogova. Na ovoj adresi može se pročitati i ovo:

Salir Gvozdenoprsti, Vladar Tame, vampir kojem se smučio večni život... Princeza Helena, naslednica trona carstva Svetlosti, čudnim spletom okolnosti dospeva u Tamu... Dečak Marvin, vampir mučen nesrazmernošću svoje zrelosti i tela u kojem se nalazi... Dalreks, mladi vitez, željan slave i dokazivanja... Ajtari devojčica koja je procvetala u krvi i pokolju... Koret, mladić sa Severa zadojen mržnjom i željan osvete smrt svojih najbližih... Oni su Kopilad bogova, bogova koji stoje iznad njih, koriste ih i igraju se njima u svojoj konačnoj borbi za nadmoć...

General Bogovi su stvorili svet. Sva bića u njemu, prirodu... Bogovi su zaratili... Doveli svoju kreaciju na ivicu propasti... Stvorena bića, ostavljena su, postala su kopilad bogova, bore se za svoj opstanak u tom grubom svetu... Ljudi, vampiri, varilonti, zveri... Njihove sudbine ce postati jedna, dok preostali bogovi ponovo započinju konačnu borbu za prevlast...

Pisac Uroš Petrović (inače i dizjaner i inžinjer tekstila koji se pride bavi i ilustrovanjem i fotografijom, a takođe je i predsednik Mense i, prema njihovih testovima, četvrti najpametniji čovek na setu) je žanrovskoj publici najpoznatiji po romanu epske fantastike "Aven i jazopas u Zemlji Vauka" (2003) koji je sam ilustrovao, a koji je doživeo i drugo izdanje 2005. godine (objavila ga je Laguna). Njemu je sada Laguna objavila treću knjigu "Zagonetnih priča" (prve dve su stigle u prodaju još prošle godine) , javlja sajt Art Anma, ali će mnogi sa većim nestrpljenjem očekivati najavljeni skori izlazak horor romana za decu pod nazivom "Peti leptir". Tačan datum izlaska ove knjige još nije određen, tako da i dalje možda postoje šanse da se pojavi u prodaji tokom Sajma knjiga.

Podsećamo da je ovaj roman imao radni naslov "Leptiri od celofana" i da ga je sam pisac najavljivao kao fantastiku sa primesama horora, koja se odvija u Srbiji, danas. U njemu jedan dečak, uz pomoć naelektrisanog češlja i isečenih slova iz novina, uspostavlja vezu sa svetom "sa one strane". Uspostavlja kontakt sa davno umrlim šumarom Aleksom Rajićem, zaboravljenim najbližim saradnikom Josifa Pančića... U romanu će biti i jedan grozan lik iz Petrovićeve pripovetke "Međustanica", a radnja će se na kraju razviti do epskih scena na obroncima planine Tare.

Narativna radionica Društval ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" će danas (od 18.00, mala sala na prvom spratu Doma omladine Beograda) na repertoaru imati dve teme u okviru "Novog pripovedanja uz vatru" (ne očekujte bukvalno da se loži parket i priča). Pripovedanje je na unapred zadate teme i to:

1. "Svaka porodica ima jednog, a poneka i dvojicu" - Među precima skoro svakog od nas se često može naći i poneki čudak ili posebno nadaren pojedinac. Možda u vašoj sadašnjoj rodbini postoje neki neobični likovi ili misteriozni slučajevi i priče. Podelite sa nama poneku neobičnost vašeg porodičnog stabla, pa čak i dovedite nekog od rodbine ko bi hteo da sa nama podeli priču koju inače niko nije želeo da čuje.

2. "Mutacijo eto nas" - Kažu da se skoro sve ćelije u ljudskom telu u roku od sedam godina (ili sl.) zamene novima, tako da čovek, u fizičkom smislu, nikako nije jedan te isti od svog detinjstva pa do svoje smrti. Šta je sa čovečanstvom i kroz kakve evolutivne promene ono prolazi od svog nastanka? Koliko se razlikujemo od svojih predaka? Koliko od svoje dece? A koliko će se od nas razlikovati naši dalji potomci? Do kojih granica možemo zamisliti mutiranje ljudske jedinke, a da ona i dalje bude sposobna za život i reprodukciju. Da li je mutacija samo delo prirode ili i mi našim razvojem, načinom života i izumima doprinosimo genetskim promenama u čoveku? Dođite i podelite s nama vašu viziju budućeg čoveka!

U domaćim bioskopima nema fantazijskih noviteta, a od četiri filma među prvih deset promena u odnosu na prošlu nedelju je to što su Hari Poter i Transformersi zamenili mesta - dečak-čarobnjak je ponovo gledaniji iako se u srpskim salama prikazuje već deset nedelja. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 13. do 19. septembra 2007. godine na listi su četiri filma sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među deset najuspešnijih.

Sajt srpskih fanova Harija Potera (www.hpserbia.com) je Kristoferu Litlu, agentu britanske spisateljice Dž.K. Rouling, još pre više od dva meseca poslao mejl sa pitanjem kada mogu očekivati prevod sedme knjige o dečaku-čarobnjaku na srpskom jeziku. Odgovor nikada nisu dobili.

Međutim, sada je odgovor ipak stigao - zahvaljujući Tatjani Veselinović, posetiteljki sajta, koja je i sama bila zainteresovana da sazna sudbinu srpskog izdanja knjige "Harry Potter and the Deathly Hallows" jer, kako je istakla u mejlu kojeg je poslala, njoj nije problem da čita završnu knjigu o Hariju Poteru na engleskom jeziku ali hoće da je ima na srpskom zbog svog deteta.

U opširnom odogovoru, koji je stigao iz agencije Kristofera Litla, prvo se ističe činjenica da britanska izdavačka kuća Blumsberi poseduje samo prava na serijal Harija Potera na engleskom jeziku i da nemaju nikakve veze sa prevodima. Kada je ostatak sveta u pitanju za to je zadužena agencija Kristofera Litla, što će reći i za prava za prevod u Srbiji.

Keti Mekgovan, koja je odgovorila Tatjani Veselinović na mejl, ističe da trenutno niko nema pravo na objavljivanje, a to je slučaj "zbog istorijskih problema sa prethodnim srpskim izdavačem, te smo morali da prekinemo saradnju sa njima. Sada se trudimo da procenimo koji novi izdavač će biti najbolji da objavi završnu knjigu u ovoj predivnoj seriji. Pošto smo dobili puno ponuda od srpskih izdavača, ovo zahteva tako mnogo vremena, uglavnom zato što želimo da budemo sigurni da ćemo napraviti pravi izbor za našu autorku i, naravno, za srpske fanove!"

U mejlu Tatjane Veselinović je bilo jasno naglašen problem "ultimatuma da moraju da se štampaju i ostale knjige kako bi se dobila prava na sedmu" te da je to "previše", uz maestralan završetak i moblu da se "ne dozvoli da moje dobro mišljenje prema gospođi Rouling bude pokvareno ovim pohlepnim ultimatumom za njenu knjigu. Ja ne mogu da verujem da bi ona dozvolila takvu nameru". Na žalost, razjašnjenje ovog problema u odogovoru od agencije Kristofera Litla nije apostrofirano. Jedino ako se uopšte izbegavanje doticanja same teme ponovnog štampanja prethodnih šest knjiga o Hariju Poteru, što su otkrili domaći izdavači, nije i odgovor da se od toga odustaje.

Izdavačko preduzeće Laguna zahuktava se pred početak Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Prema navodima lista Glas javnosti, koje prenosi sajt Art Anima, ova izdavačka kuća, za tu priliku priprema više novih naslova, među kojima dva iz domena fantastike.

Ljubitelji dela Terija Pračeta biće u prilici da na Laguninom štandu pronađu najnoviju knjigu ovog autora pod nazivom "Glinene noge" u prevodu Aleksandra Milajića. Reč je o devetnaestom romanu iz poznatog Pračetovog serijala o Disksvetu. Kao parodija detektivskog romana, delo "Glinene noge" prati članove grupe The Watch dok pokušavaju da odgonetnu niz ubistava za koje se veruje da je počinio Golem.

Drugi naslov iz domena fantastike koji se priprema za sajam je roman Roberta Džordana "Gospodar haosa II deo". U pitanju je šesta knjiga iz popularnog fentezi serijala "Točak vremena".

Tokom održavanja sajma, pri "Laguninom" štandu biće organizovano gostovanje ekskluzivaca ove izdavačke kuće. Među njima se nalaze i ljubiteljima fantastike dobro poznati autori Zoran Živković i Milomir Petrović. Oni će zainteresovanim posetiocima potpisivati svoje knjige. Nemamo informaciju da li će im se pridružiti Goran Skrobonja, autor nedavno objavljene zbirke "Tihi gradovi", Uroš Petrović autor romana "Aven i jazopas", kao i dvojac zaslužan za roman "Srpski psiho" Aleksandar Ilić i Željko Obrenović.

Izdavačka kuća "Magnet" objavila je knjigu Stjuarta Hila "Poklič Ledenkraja II deo", o devojčici koja silom prilika mora da odraste u hrabru ratnicu i mudru kraljicu tokom jedne jedine zime kako bi spasila svoj narod, javlja sajt Art Anima. Ova knjiga je osvojila dve ugledne nagrade za dečiju književnost "Otakar" (2005) i "Hajlend" (2006). Na sajtu izdavača, knjiga "Poklič Ledenkraja II" je prikazana na sledeći način:

Na severnim granicama Ledenkraja događaju se čuda: četrnaestogodišnja kraljica ove male i hrabre zemlje pokušava da sklopi savez s nestvarnim i nezamislivim stvorenjima. Pošto je njena mala zemlja napadnuta, a otac joj poginuo, Tirina Osloboditeljka Lipoštit Jakoruka, Divlja mačka sa Severa, pokušava da pomoću mudrosti, ljubavi i prijateljstva sklopi nove saveze: uz čupave ali verne Vukajlije i gorde ali odvažne Hipolitance, sada je važno pridobiti i bića iz legende: kralja i kraljicu Vampira, okrutne i besmrtne. No Tirina saznaje da na krajnjem severu, u svetu večite noći, živi još jedan narod iz predanja - Snežni leopardi koji govore. Tirina i njen prijatelj Oskan kreću sami u neizvesno poslanstvo, iza kojeg slede još teža iskušenja - okršaj s generalom Scipionom Belorumom i iščekivanje saveznika koji se ne pojavljuju. Mlada kraljica strepi od najgoreg: da joj se prijatelji neće odazvati i da će izgubiti sve što joj je najdraže u životu. No kada trube oglase odsudni čas, pravi prijatelji će se pokazati na delu.

Za ljubitelje fantastike koji vole da malo više istražuju i da se okrenu naslovima pisaca koji nisu isključivo vezani za žanrove naučne fantastike ili horora predlažemo dva naslova izdavačke kuće Mono i Manjana koji bi mogli da im budu interesantni, a koje neće naći na policama rezervisanim za SF. Reč je o "Crnoj ptici" Mišela Bazilijera i "Gutaču Duša" Linde Robinson. Evo kako ih njihov izdavač predstavlja.

"Crna ptica"- Mišel Bazilijer (cena 460 dinara)

Čudovište od romana!!! Gotski mračan, urnebesno smešan, pa ipak nežan i mudar, roman "Crna ptica" je kanadskih "Sto godina samoće". Kombinujući veliki pisce poput Grasa, Markesa, Ruždija, stvarne događaje iz novinskih vesti sa svetom magijskog realizma "Crna ptica" će vas upoznati sa svojeglavom vranom ljubimicom, zbunjenim duhom, ludim doktorom, komšijom čudakom, žutokljunim policajcima i mrtvakom koji je pošao u šetnju.

"Gutač duša" - Linda Robinson (cena 420 dinara)

Lord Miren, glavni Savetnik faraona Tutankamona, dobio je zadatak da otkrije ko je ubio kraljicu Nefretite. Medutim, na putu ovog mračnog otkrića, dok se sukobljava sa najmoćnijim porodicama starog Egipta čeka ga i nova prepreka - Amit, Gutač Duša. U Memfisu se događaju čudna ubistva i ne zna se da li ih čini čovek ili ovaj demon. Hvatajući se u koštac sa zlom koje napada lord Miren i njegovi pratioci Vas bez daha vode kroz ovaj uzbudljivi roman-misteriju, napisan u duhu vremena u kojem se dogada.

Strip antologija DTM u Torontu objavila je poziv strip autorima s prostora bivše Jugoslavije za učešće u njenom novom broju, koji će u potpunosti biti posvećen ex-yu stripu, prenosi novina 24 sata. Novi broj DTM antologije izaći će iz štampe u januaru 2008. godine, a rok za prijavljivanje i podnošenje predloga za učešće je 25. decembar. Pošto radovi nisu žanrovski ograničeni eto prilike za stvaraoce koji za temu imaju fantastiku da se jave. Scenarije u word ili PDF formatu slati na adresu ninabunjevac@hotmail.com

Peti Međunarodni salon stripa biće otvoren 27. septembra u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra i trajaće do 30. septembra. Salon će se ove godine sastojati iz četiri celine: konkursa, serije izložbi, projekcija animiranih filmova, a poseban segment biće posvećen istoriografiji srpskog stripa. Naravno, ovo nije striktno gledano dešavanje isključivo posvećeno fantastici, ali će toga sigurno biti na pretek.

Na konkurs se ove godine prijavilo čak 256 autora iz 19 zemalja od SAD do Ukrajine, a Momčilo Rajin, član žirija, saopštio je da od pristiglih radova njih trideset zaslužuje da bude objavljeno već sutra. Na Salonu će biti dodeljeno 10 nagrada žirija i 21 nagrada brojnih sponzora, a imena dobitnika, uključujući i Gran pri, biće saopštena prvog dana manifestacije. Izdvaja se nagrada "Greg Koks", koja nosi ime jednog od ovogodišnjih gostiju Salona, i koja se sastoji od hiljadu dolara i mogućnosti objavljivanja albuma i kasnije izlaganje u Evropi i Americi.

Osim Koksa, specijalni gosti ovogodišnjeg Salona stripa biće hrvatski autor Igor Kordej i Britanac Džon Higins, koji će imati posebne izložbe u Srećnoj galeriji SKC-a. Specijalno priznanje Salona za doprinos srpskom stripu biće dodeljeno publicisti Žiki Bogdanoviću, a biće predstavljena i njegova knjiga "Čardak ni na nebu ni na zemlji" o istoriji srpskog stripa od 1934. do 1941.

Bogdanović je inače i predsednik žirija Salona, u kojem će osim njega i Rajina biti još Milan Jovanović, Zoran Stefanović i Milan Konjević. Tokom Salona biće priređena i tradicionalna berza, na kojoj će ljubitelji moći da nabave stripove do kojih je inače teže doći.

Beogradska izdavačka kuća Laguna je objavila čuveni roman Nobelovca Vilijema Goldinga "Gospodar muva" (208 stranica, 389 dinara). Ovo je treći srpski prevod, za kojeg je ovoga puta bio zadužen Nenad Dropulić. Film, snimljen po ovoj knjizi je davno prikazan na televiziji, a početak radnje je smešten po izbijanju Trećeg svetskog rata, mada to u daljem razvoju priče ne dolazi do izražaja. Evo šta se kaže o samoj knjizi na sajtu izdavača: Gospodar muva, klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu strašna je i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954.

U neočekivanim okolnostima, dečaci u početku uživaju blagodeti potpune slobode, ali s vremenom odbacuju tanki oklop civilizacije, dele se u zaraćene grupe i pretvaraju rajsko ostrvo u noćnu moru panike i smrti.

Vest sa foruma Znaka sagite će obradovati sve domaće ljubitelje stripa - u izdanju beogradskog System Comics-a ovih dana izlazi prvi album serijala "Vekovnici", i to epizoda "Rekvijem". Scenario potpisuje Marko Stojanović, crtež Srđan Nikolić Peka, a kolor je djelo Milana Antanasijevića.

Ovaj strip su neki imali priliku da čitaju ranije jer je bio serijalizovan u Politikinom zabavniku, a sada stiže kompletna epizoda. Na 64 strane u koloru i predgovorom Đorđa Milosavljevića, pored samog stripa predstavljena je i galerija pin-upova sljedećih autora: Tihomir Tikulin Tico, Aleksandar Sotirovski, Ivan Šainović, Bojana Dimitrovski, Siniša Banović, Mihajlo Dimitrovski, Mirko Čolak, Denis Dupanović, Milisav Banković i Bora Grbić.

Kada je reč o samom stripu evo kako ga najavljuje Boris Lazić, književnik i strip teoretičar: "Upoznajte razlog Mocartove smrti u stripu sa besmrtnicima, vampirima, kneževima, libertinama, zaverenicima, vidovnjacima, Dušanovim dobom, carstvujušćom Vijenom i Kraljem Markom..."

Pozorište "Duško Radović" svoje aktivnosti, u novoj sezoni, započinje danas nastupom na 41. BITEF-u, i to izvođenjem predstave Anje Suše "Mali princ", javlja Glas javnosti. Inače, ovo pozorište će svoju prvu premijeru u novoj sezoni imati 23. oktobra kada je na programu "Lek od breskvinog lišća", dok će u novembru biti održana premijera predstave "Sabrane bajke braće Grim". U novoj sezoni pozorišta "Radović" biće igrani i poznati naslovi kao što su "Alisa u zemlji čuda", "Mala sirena"

U novoj sezoni cene ulaznica ostaju nepromenjene 300 dinara za Dečju scenu, odnosno 500 dinara za Večernju scenu "Radović".

"Rajski vodoskoci", naučnofantastično delo Artura Klarka u kome je prvi put spomenuta ideja orbitalnog lifta, nalazi se na policama knjižara zahvaljujući izdavačkoj kući Laguna, javlja sajt Art Anima.

Na sajtu izdavača stoji više komentara o ovom romanu od kojih smo izabrali onaj preuzet iz Fajnenšl Tajmsa: "Jedan od retkih pisaca koji održavaju duh Žila Verna i ranijih dela H.Dž. Velsa. U svom najnovijem poduhvatu Klark polazi od neverovatnih zamisli pretvarajući ih u sasvim moguće". Treba spomenuti i da je Klark ovim romanom osvojio Hugo i Nebula nagrade za najbolji roman godine u žanru naučne fantastike.

Međunarodni festival animacije pod nazivom "Animanima 07" održaće se od 20. do 22. septembra u Domu kulture u Čačku, prenosi Tanjug. U takmičarskom delu festivala, učestvovaće predstavnici 23 zemlje sa svih kontinenata. Prema rečima izvršnog direktora festivala Milana Alimpijevića, festival od ove godine ulazi u novu istoriju sa ciljem da afirmiše umetnost animacije i poveže stvaraoce iz oblasti animacije iz celog sveta.

"Ušli smo u završnu fazu priprema za festival na kome ćemo prezentovati ostvarenja autora iz zemlje i iz sveta, nastalih u svim raspoloživim tehnikama animacije u rasponu od klasične do savremene kompjuterske animacije, u formama artističkih, komercijalnih, edukativnih, eksperimentalnih i drugih vidova animiranih filmskih ostvarenja", kazao je Alimpijević.

Takmičarski deo festivala odvijaće se u tri kategorije: filmovi u trajanju do pet minuta, filmovi u trajanju do 15 minuta i animirani reklamni ili muzički spot. Filmove je odabrao selekcioni žiri iz Srbije, a ocenjivaće ih međunarodni žiri.

Glavna nagrada festivala "Gran pri" sastoji se iz novčanog dela i trofeja "Zlatni štift" (vrsta lenjira), koji na simboličan način povezuje tradiciju sa savremenom kompjuterskom animacijom.

Van takmičarskog programa biće prikazan prvi srpski dugometražni "Film Noir" autora Srđana Penezića i Riste Topaloskog i dugometražni animirani film "Domar" Nikole Vulovića koji će premijerno biti prikazan upravo u Čačku. Na Festivalu će biti promovisana i ostvarenja u nastanku, kao što su "Edit i ja", "Faktor 4", "Closing Time", "Gorski vijenac" i "Jarac detektiv".

U okviru pratećeg festivalskog programa biće postavljena izložba stripova gosta iz Zagreba, kultnog majstora animacije Miroljuba Milutinovića Brade, zatim mladog srpskog autora Nikole Koraća i izložba plakata festivala animacije Animafest iz Zagreba.

Pored koncerata, promocija, radionica, tokom festivala održaće se i škola animiranog filma za mlade autore čačanskog Centra za animirani film, koji je od 1998. godine stekao dobru reputaciju na festivalima u zemlji i u svetu.

Umetnički direktor festivala Dinko Tucaković istakao je da srpska animacija poslednjih godina beleži "zlatne trenutke", a festival u Čačku označio je kao otvaranje novog poglavlja, početak nove istorije.

"'Animanima 07' je nova reč koju smo smislili za bliskost, prijateljstvo, liči i na dadaističku dosetku, igru, kao sastavni deo animacije, ona je i neologizam koji svojom zvučnošću podseća na pokret, koji je unutarnja zakonitost animacije", kazao je Tucaković.

Kratkometražni crtani film "Domar" mladog autora Nikole Vulovića prerašće u dugometražni animirani film pod radnim nazivom "Kiza, The Movie", čija je premijera planirana za jesen sledeće godine, javlja agencija Beta.

Vulović je rekao da će za novi film preraditi svoju polučasovnu akcionu komediju o domaru sa moćima superjunaka i snimiti dodatnih sat vremena materijala u saradnji sa Miodragom Ćertićem i Srdjom Penezićem, autorima prvog srpskog dugometražnog animiranog filma "Film noar" (2007).

On je naveo da je već završeno oko 20 minuta animacije za novi film, koji bi trebalo da bude "spoj najboljih tekovina domaće crnohumorne komedije i holivudskog akcionog filma sa upotrebom najmodernije tehnologije".

U "Kiza, The Movie" ostaće glasovi iz kratkog filma "Domar", koje su crtanim junacima pozajmili glumci Nenad Jezdić i Nikola Djuričko, a Vulović najavljuje i učešće "još dvoje-troje poznatih glumaca".

Glavni junak budućeg crtaća, domar Kiza, poseduje nadljudsku snagu, na njega ne deluje zemljina teža, u stanju je da generiše energetski talas jačine atomskog udara, ali dane provodi terorišući studente akademije umetnosti u Beogradu.

"Njegova strahovlada konačno dovodi do napora da mu se stane na put.Čitava interventna brigada policije završiće u Savi. Film se bavi izvorom njegovih moći, staviće ga u društvo najpoznatijih superheroja i antiheroja, obradiće našu današnjicu kroz humor i akciju", kaže Vulović.

U medjuvremenu, Vulović će svoj kratki film "Domar" premijerno prikazati u revijalnom delu Medjunarodnog festivala animacije "Animanima 07" u Čačku 22. septembra.

Film "Kiza, The Movie" pomogli su Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda.

Promocija SF Gradine (tačnije - 19. broj koji je posvećen naučnoj fantastici) je održana, kako je i najavljeno u utorak 18.09. u Galeriji Niškog kulturnog centra, a na kojoj su učestvovali autori iz Niša i Uredništvo Gradine. Zahvaljujući piscu i kritičaru Dejanu Ognjanoviću, koji je bio na promociji (a i zastupljen je u pomenutom broju Gradine), možete pročitati izveštaj na forumu Znaka sagite. Ovde prenosimo jedan (veći) deo njegove živopisne priče:

"... promocije išla na rutinski način, uz taxativno šetanje kroz sadržaj broja i prozivanje autora (to malo prisutnih), a malo živosti desilo se tek na kraju kada je sigma kazao: 'e pa dobro, ako nema nikakvih pitanja...' na šta je skočih i rekoh: 'ma ima pitanja, kako da nema!' te upitah šta je sa rubrikom talisman koja je krasila gradinu u ranijoj inkarnaciji (pod bojovnikom odsutnim stankovićem), u kojoj su REDOVNO izlazile fanta priče.
odgovor je bio tek mlako-ubedljiv: kao, gradina je otvorena za sve, pa i fantastiku, nema potrebe da se uvodi zasebna rubrika, nego kad bude nešto vredno za objaviti, to će i biti, zajedno sa 'pravom' književnošću, umesto da se zatvara u geto.
to lepo zvuči ovako, sa strane, ali je malkice bledo pred činjenicom da gradina u poslednjih godinu i više dana nije objavila NIJEDNU sf-f-h priču.
kad bi postojala stalna rubrika možda bi ljudi češće i više slali?

na to se nadovezala stana dinić-skočajić, urednica knjiž. programa u NKC-u, i rekla da se u prozi koja je stigla na gradinin sf konkurs našlo jezivo mnogo đubreta (moja interpretacija njenih reči) iz koga se može videti da mnogi od današnje mlađarije ne čitaju ni svoj žanr, a kamo li nežanrovsku književnost, te da su njihovi 'dometi' jadni u svakom smislu baš zbog njihove fah-idiotske izolovanosti - što je, otprilike, i moj generalni sud o domaćoj fantastici, ako iz nje izuzmemo 5-6 izuzetaka..."

Izdavačka kuća Alnari objavila je roman "Zmaj njegovog veličanstva" ( 304 stranica, 518 dinara) mlade američke spisateljice poljskog porekla, Naomi Novik, javlja sajt Art Anima. Ovo delo je prvo u fantazijskom serijalu o Temereru, koji broji još tri naslova: "Throne of Jade", "Black Powder War" i "Empire of Ivory". O nekim od ovih naslova mogli ste da čitate u delu posvećenom stranim vestima sajta Pogled iz svermirskog broda. "Zmaj njegovog veličanstva" je na sajtu izdavača predstavljen na sledeći način:

Napoleonovi ratovi dobiće uzbudljivu, novu dimenziju koju će im doneti zadivljujuće borbe - u vazduhu, i to ne pomoću letelica, već na moćnim leđima bojnih zmajeva. Kada kraljevski brod Rilajent zarobi francusku fregatu i zapleni njen dragoceni tovar - zmajevo jaje - sudbina će kapetana Vila Lorensa odvući od pomorskog života u neizvesnu budućnost - i neočekivano zbližavanje s jednim neobičnim stvorenjem. Bačen u nepoznati svet vazduhoplovstva, kao gospodar zmaja Temerera, on će biti prinuđen da brzo savlada svaki aspekt neverovatnih bitaka u vazduhu. Bonapartini gospodari zmajeva spremni su da napadnu Britaniju, a Lorens će morati da se, zajedno sa Temererom, prvi put vine u nebo - i priključi bici zmajeva.

Nekoliko zanimljivih detalja iz autorkine biografije možda će vas dodatno stimulisati da pročitate roman "Zmaj njegovog veličanstva": Naomi Novik je odrasla na Tolkinovim delima i pričama o Baba Jagi; studirala je engleski jezik i računarstvo (na kome je diplomirala); a bila je i član razvojnog tima koji je kreirao kompjutersku igru "Neverwinter Nights: Shadows of Undrentide". Novikova trenutno živi i piše u Njujorku.

Dnevni list Politika je reagovala na vest o akciji sajta www.hpserbia.com, a koju je preno list Danas, kako bi se od domaćih izdavača saznalo ko će, i kada, konačno objaviti završni deo serijala - knjigu "Harry Potter and the Deathly Hallows". Tekst, pod naslovom
"Agent Džoan Roling ne odgovara na ponude naših izdavača za pravo na prevod sedme knjige", prenosimo u celosti, mada u njemu ima dosta ponavljanja poznatih detalja iz cele priče, ali ima i par noviteta:

Zbog nove, sedme knjige o čarobnjaku Hariju Poteru "Harry Potter and the Deathly Hallows" engleski tinejdžeri nedavno su celu noć probdeli ispred knjižara, nadajući se da će među prvima doći do svog primerka. Lišeni ovakvog nezaboravnog doživljaja, srpski fanovi najpopularnijeg dečaka sa Ostrva nedavno su se na svom sajtu www.hpserbia.com pobunili zbog toga što se još ne zna ko je domaći izdavač pomenutog naslova Džoan Roling.

Iako su ljubitelji ovog štiva nestrpljivo agitovali kod domaćih izdavačkih kuća da požure sa otkupljivanjem prava, pa čak uneli i malo zabune među njih, još se ne zna ko će zaista i objaviti novog "Harija Potera".

Kako je skoro dva meseca prošlo otkako se "Harry Potter and the Deathly Hallows" našao na policama svetskih knjižara, a vesti o domaćem izdavaču ne stižu, uređivači sajta su se obratili izdavačkim kućama. U odgovoru ljudima koji stvaraju sajt, Dejan Papić, direktor "Lagune" rekao je da su uslovi agenata neprihvatljivi, da je avans previsok i da osim otkupljivanja prava za novi naslov, traže da se otkupe i prava za štampanje svih prethodnih. Papić je takođe napisao i da će novu knjigu najverovatnije objaviti kompanija "Novosti".

- Informaciju o tome da su "Novosti" novi izdavač romana o Hariju Poteru dobio sam iz "treće ruke" i ona je neproverena. Bila je to više privatna prepiska sa ljudima sa sajta, nego moj zvanični odgovor. Nisam znao da ću biti citiran na njihovom sajtu. U svakom slučaju, ne mogu da potvrdim ovu vest - objasnio je Dejan Papić.

U kompaniji "Novosti", koja se spominje kao izdavač sa najvećim šansama za objavljivanje nastavka o Hariju Poteru, kažu da bi u slučaju da je takva informacija stigla iz Londona, oni bili prvi koji bi to razglasili na sva zvona.

- Mi smo pre dva meseca aplicirali za otkup prava za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru, ali nam odgovor nije stigao. Sada, kao i ostali izdavači, čekamo odgovor - rekao je Milomir Kragović, urednik izdavačkih delatnosti kompanije "Novosti".

U sličnoj poziciji su i ostali izdavači koji pregovaraju o otkupu prava za objavljivanje sedme knjige. Ivana Kuzmanović, pi ar kuće "Evro Đunti" kaže: "Ako odgovor ne bude stigao ranije, planiramo da se sa stranim agentima susretnemo na Frankfurtskom sajmu knjiga i vidimo zašto se stalo u pregovorima".

Ono zbog čega dogovora za sada nema jeste uslov da se sve knjige iz serijala ponovo objave i to u tiražu koji je, kako su nam rekli domaći izdavači, neprihvatljiv, posebno ako se ima u vidu da je "Narodna knjiga"" ove naslove prodavala kao kiosk izdanja. Dejan Papić je naglasio da bi se teško koja izdavačka kuća odvažila da objavi kvalitetno opremljene knjige o Hariju Poteru, kada takva izdanja ne bi mogla da konkurišu već objavljenim, "jeftinim kiosk izdanjima".

Fanovima sa sajta www.hpserbia.com, nijedan izdavač ne može ništa da obeća, jer se među njima dobro zna da niko od zainteresovanih ne ispunjava uslove. Dok "haripoterijevci"" najavljuju akciju "Vratite nam Potera" u kojoj će domaći izdavači biti "naterani da otkupe licencu za prevod"", druga strana odgovara da je po sadašnjim uslovima to nemoguće. I da agenti Džoan Roling ostaju neumoljivi. Barem za sada.

Prvi broj najstarijeg srpskog SF fanzina "Emitor", koji je u digitalnom obliku ponuđen za daunloud fanovima na internetu (PDF fajl možete preuzeti: sa sajta Društva ili sa "Rastka") je pobudio veliko interesovanje. Kako prenosi Zoran Stefanović, ispred Projekta Rastko, samo prvog dana sa njihovog linka je više od 50 puta daunloudovan ponuđeni PDF fajl u kojem je skeniran prvi broj Emitora koji je objavljen decembra 1981. godine. Na žalost, ne postoje podaci koliko je puta fanzin daunloudovan sa sajta "Lazara Komarčića" pošto je tamo bio isključen program koji vodi računa o statistici.

Podsećanja radi - "Lazar Komarčić i "Projekat Rastko" digitalizuju Emitor zahvaljujući firmama "Tardis"i "TIA Janus", kao i nekim volonterima iz Kluba. U pitanju je prilično veliki posao, a krajnji cilj je - pored faksimilnih izdanja - i potpuna buduća digitalizacija preko "Projekta Rastko" (potrebno još volontera za čitanje!) Otprilike jedna četvrtina svih Emitora je već skenirana.

Evo ko za sad učestvuje: MATERIJAL OBEZBEDILI: Boban Knežević i Mića Milovanović, PRODUCENT 1 (Klub i Tardis): Spomenka Stefanović, PRODUCENT 2 (Projekat Rastko i TIA Janus): Zoran Stefanović, SKENIRANjE: Žarko Milićević, Olgica Vujić, Dušan Filipin i Nenad Petrović, OBRADA SKENOVA: Žarko Milićević i Nenad Petrović, UPRAVNIK ZA BUDUĆU DIGITALIZACIJU NA dp.rastko.net: Nenad Petrović.

Kako bi se ubrzao rad na ovom poslu potrebni su volonteri tako da je prosleđen poziv svim zainteresovanima da se u njega uključe. Najveći posao zapravo leži u korekturi grešaka posle skreniranja Emitora. Zainteresovani mogu da kontaktiraju ljude iz Društva ljubtelja fantastike "Lazar Komarčić" za dalje informacije, mada će uputstva moći i da pronađu preko sajta Znaka sagite..

Očekivati da domaće tv-kuće naprave SF seriju spada u domen izrazitog optimizma. Ipak, ovde beležimo malo koketiranja od strane Pinka koja večeras kreće sa svojim "Premijerom". Naravno, inspiraciju za seriju obezbedila su aktuelna dešavanja - donedavni pokušaji formirana Vlade Srbije. Pink je tako, u saradnji sa piscem Stevom Koprivicom i rediteljem Milanom Karadžićem napravila priču o jednom budućem srpskom premijeru kojeg će tumačiti Milorad Mandić Manda. Njegov lični sekretar će biti Mima Karadžić, šef BIA Nikola Kojo, doke je predsednica Jelisaveta Seka Sabljić. U seriji će igrati Anita Mančić, Isidora Minić, Mila Elegović, Mladen Nelević, Mirka Vasiljević i drugi.

Snimanje serije je počelo u junu, u studiju ove kuće Pink u Zemunu, a predviđeno je da ima 100 epizoda. Prikazivaće se od ponedeljka do četvrtka sa terminom od 20 časova.

I, sada, gde je tu SF? Jedini poznati elemenata za sada je to što su scenaristi celo priču smestili u budućnost - u 2015. godinu. Prema dramskom predviđanju ovog, pre svega humorističkog projekta Karadžića i Koprivice, Srbija za osam godina još uvek neće biti članica Evropske unije, a u seriji će se pojaviti i uobičajeni "stranac za vršenje pritiska na Srbiju". Ulogu Hedvige, koja je naslednica Karle del Ponte, tumačiće zgodna hrvatska glumica Mila Elegović, poznata iz serije "Bitange i princeze".

Da ne treba očekivati nikakva dalja "futurološka predviđanja" najbolje objašnjava izjava Mime Karadžića za novinu Blic u kojoj je rekao: "Te daleke 2015. problemi u našoj zemlji su slični kao ovi danas i još uvek nismo uspeli da uđemo u Evropsku uniju. Veći deo serije će se dešavati u kabinetu vlade...". Doduše, nekima će možda naučno-fantastičnu zvučati slika premijera koju će Srbija dobiti u budućnosti. O tome govori Milorad Mandić Manda: "Premijer budućnosti kojeg glumim je narodski čovek koji slučajno postaje premijer. On se pre toga bavio književnošću i narodnim umotvorinama. Umesto dva opasna političara, ja postajem premijer maltene kao anonimus. Čak ni televizija koja 2015. godine objavljuje rezultate izbora nema moju sliku. Međutim, kad postanem premijer, malo-pomalo, postajem sve više simpatičan običnom narodu. Umesto napisanih političkih govora, ja govorim prosto, služeći se izrekama i tako postajem veoma popularan lik, omiljen u narodu".

Na "Treš film festivalu" u hrvatskom gradu Varaždinu stvaraoci iz Srbije i Crne Gore su zabeležili lepe uspehe, javlja Beta. Tako je "Pacijent nula" srpskog reditelja Miroslava Lakobrije bilo među tri najuspešnija horor filma. Ipak, nagradu "Zlatna motorka" (inspiracija je nađena u klasičnom filmu strave Toba Hupera "Teksaški masakr motornom testerom" - 1974) je dobio kratki film Novosađanina Svetozara Ljubojevića "Zagor - poglavica bez plemena", i to u kategoriji akcionog filma.

"Zlatna motorka" se dodeljuje u kategorijama naučno-fantastičnog, horor, akcionog i borilačkog ostvarenja, a publika je za najbolji film u svim kategorijama proglasila film "Zlatne čaklje" Zoka Bojovića iz Crne Gore. Pobedu u horor kategoriji odneo je italijanski film "Dama iz toaleta".

U glavnu selekciju festivala u Varaždinu, osnovanog prošle godine, ušlo je 25 filmova iz Hrvatske, Srbije, Italije, Velike Britanije, Kanade i SAD. Medju njima pet je bilo iz Srbije, kao i prva srpsko- hrvatsko-slovenačka "treš" koprodukcija "Pacijent protiv reketara iz pakla".

Festival, koji postoji od prošle godine, otvoren je 13. septembra, a kao prateći program u subotu je priređena revija kostima iz serijala "Ratovi zvezda" u izradi Tajane Štasni, pa su crvenim tepihom ispred bioskopa u Varaždinu, uz sevanje bliceva, "prodefilvali" Dart vejder i senatorka Padme Amidala, uz devojku koja je bila obučena u Laru Kroft.

Manifestaciju je organizovalo udruženje "Treš" iz Varaždina, uz pomoć brojnih sponzora, a dodelu nagrada pratila je i hrvatska državna televizija.

Medijska promocija SF "Gradine" u Nišu biće održana u utorak, 18. septembra 2007. u 12,00 časova u Galeriji Niškog kulturnog centra (Bulevar Zorana Đinđića, 37), javlja sajt Art Anima. Učestvuju autori iz Niša i Uredništvo Gradine. Za sada nema informacija kada bi se slična promocija mogla organizovati u Beogradu.

U domaćim bioskopima od noviteta samo je stigla animirana "Mućkalica" sa pričom o pacovu koji bi da postane šef pariskog restorana i koja pravi, sasvim razumljivo, pravi džumbus u francuskim bioskopima. Videćemo kako će proći kod nas. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 06. do 12. septembra 2007. godine na listi su četiri filma sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među deset najuspešnijih.

Na listi deset najprodavanijih DVD izdanja (od 27. avgusta do 10. septembra u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalazi se tri nama interesantna filma: 1. 300 / Bitka kod Termopila, 3. Crni Gruja i kamen mudrosti i 4. Ljudi u crnom.

Fanovi Harija Potera su, razočarani činjenicom da je prošlo već skoro dva meseca od objavljivanja završnog dela popularnog fantazijskog serijala a da se i dalje ne zna ko će od domaćih izdavača objaviti knjigu "Harry Potter and the Deathly Hallows". Zbog toga su kontaktirali izdavače kako bi dobili definitivan odgovor. Na prvi mejl nisu dugo čekali. Odgovor je stigao od Lagune, a evo šta im je napisao direktor Dejan Papić.

Laguna je svojevremeno kontaktirala agente koji zastupaju prava za serijal Hari Poter i od njih nismo dobili čak ni odgovor, tako da možemo da govorimo samo koristeći informacije iz treće ruke.

Uslovi koje traže agenti su veoma nepovoljni za ovo tržište. Traži se ogromna suma za avans, sto bi neki izdavači možda još i mogli da prihvate. Ono, međutim, što je neprihvatljivo jeste insistiranje agenata da izdavač koji kupi prava za novi nastavak, takođe mora da kupi prava i za sve prethodne delove. Kao što Vam je veoma dobro poznato prethodni izdavač ovog serijala u Srbiji se potrudio da potpuno preplavi tržište jeftinim kiosk izdanjima ovih knjiga i svako novo objavljivanje tih knjiga bio bi čist gubitak za novog izdavača, jer cene svakako ne bi mogle biti ni približne onima sa kioska (gde pitanje autorskih prava najverovatnije nije ni rešeno, tj. prava nisu plaćena), a prethodno izdanje se može kupiti na svakom koraku po besmisleno niskim cenama.

Sve ovo znaci da Laguna (iako je bila zainteresovana, a verovatno bi bila i jedini odgovarajući izdavač za ovaj serijal) ne može da prihvati uslove koji se traže.

Ono sto je utesno za fanove serijala je vest (mada neproverena) da će verovatno Večernje novosti kupiti prava. To je velika kuća i oni mogu sebi da dozvole i nešto ekonomskih i finansijskih avantura.

Domaći internet sajt "Hari Poter Srbija" (www.hpserbia.com), je inače najavio da ako od svih izdavačkih kuća budu dobili negativne odgovore da će ozvaničiti akciju "Vratite nam Potera" kojom će izdavači biti "nagnati na otkupljivanje licence za prevod".

Fanovi okupljeni oko sajta "Hari Poter Srbija" sada su uputili pismo kompaniji Novosti od kojih očekuju odgovor na pitanje da li će oni biti ti koji će dovesti HP7 u Srbiju.

Beogradska izdavačka kuća Laguna je objavila delo Artura Klarka "Matica Zemlja" (312 stranica, 487 dinara) koje smo nekada davno imali prilike da čitamo u izdanju Kentaura. Reč je o jednom od najpoznatijih dela čuvenog barda SF-a, mada je on svakako najpoznatiji po "2001: Svemirskoj odiseji", dok je među domaćim fanovima od ove knjige svakako popularniji i serijal o "Rami". Inače, već su interesantni komentari počeli da se pojavljuju na forumu Znaka sagite mada još nema priče o tome zašto se Laguna, pored obilja interesantne nove SF produkcije, odlučuje na ponovno objavljivanje nečega što se već čitalo. Možda je reč o pokušaju da se proverenim imenima privuče mlada publika.

Evo šta na sajtu izdavača kažu o samoj knjizi: Kolonisti iz celog Sunčevog sistema okupljaju se na matičnoj planeti da bi proslavili 2276. godinu. Dankanu Mekenziju, naučniku-vođi iz podzemne kolonije Titan, jednog od najudaljenijih Saturnovih meseca, poveren je osetljiv zadatak presudan za njegov mesec, njegovu porodicu i njega samog...

Dejan Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar i vrsni poznavalac horora, održaće predavanje danas (petak 14. septembar) u Biblioteci grada Beograda, sa početkom u 19.00 sati, na temu "Tradicija horora u srpskom filmu". U pitanju je redovan termin koji vodi filmski kritičar i teoretičar Srđan Vučinić, a u kojem je Ognjanović već gostovao početkom leta.

Dejan Ognjanović je autor knjige "U brdima, horori: srpski film strave" koja se upravo bavi recepcijom horora kod nas i dosadašnjim iskustvom sa tim žanrom, u okvirima srpskog filma, od "Leptirice" (1973) do "Šejtanovog ratnika" (2006). Posle predavanja biće prikazan manje poznati domaći horor, tv-film "San doktora Mišića" u režiji Branka Pleše, sa Ljubom Tadićem u glavnoj ulozi.

Beogradska izdavačka kuća "Laguna" objavila je pre nekoliko dana knjigu "Srebrna stolica", šesti deo iz popularnog serijala "Letopisi Narnije" pisca K.S. Luisa, javlja sajt Art Anima. Knjiga prati uzbudljive pustolovine dece Justasa i Džil, koji se nakon poziva lava Aslana, upuštaju u potragu za Rilijanom, nestalim sinom kralja Kaspijana. U pitanju je avantura prepuna izazova, a ovo dvoje mališana će suočiti sa velikom pretnjom u vidu čini gospe u zelenoj odori. Više detalja o ovoj knjizi, kao i o prethodnih pet delova serijala, možete naći na veb stranici izdavača.

Ovde možete videti i kako izgledaju prvih pet naslovnih stanica knjiga ovog serijala.

Domaći internet sajt "Hari Poter Srbija" (www.hpserbia.com), koji postoji već tri godine, je pokrenuo akciju "vraćanja Harija Potera". Naime, fanovi dečaka-čarobnjaka iz Srbije i Crne Gore su sve više zabrinuti nedostatkom vesti o tome ko će odštampati sedmi, i završni deo, popularnog fantazijskog serijala britanske spisateljice Dž.K. Rouling - "Harry Potter and the Deathly Hallows".

U njihovom saopštenju, koje je potpisao Petar Živković (veb-master sajta), kaže se da je njihova zabrinutost usledila jer nijedna izdavačka kuća još uvek nije otkupila prava na prevođenje sedmog dela, te su, zbog toga, oni poslali e-mail svim vodećim srpskim izdavačima u nadi će im neko odgovoriti i reći mogući datum izlaska sedme knjige na srpskom jeziku. Ukoliko odgovori iz svih izdavačkih kuća budu negativni, onda će biti ozvaničena akcija "Vratite nam Potera" kojom će, kako se nadaju srpski i crnogorski fanovi, izdavači biti "nagnati na otkupljivanje licence za prevod". Detalji akcije se, za sada, ne obznanjuju.

Sajt "Hari Poter Srbija" je proteklih godina obaveštavao fanove o svim aktuelnostima u vezi ovog fenomena. Tako je, recimo, ispraćena premijera petog filma kao i doček sedme knjige 21. jula u Britanskom savetu u Beogradu.

Iako je prvi konkurs "Osvoji ikebanu" odavno završen, njegova tema "Odnos čoveka prema prirodi u budućnosti" i nagrada "Milorad Beli Janković" i dalje izazivaju interesovanje medija. Tako će dana, na drugom programu RTS 2 biti prikazan prilog o samom konkursu. On će biti emitovan u sklopu emisije "Kontekst 21", od 18.00 sati.

Dugo očekivani 19. broj Gradine, posvećen naučnoj fantastici, konačno je našao svoj put iz štamparije do fanova. Sadržaj ovog broja Gradine je već objavljen na ovom sajtu u vestima od 22. avgusta, a sada prenosimo uvodnu reč urednika Zorana Pešića Sigme - "Dimenzija fantastike".

Zašto nam treba nešto više od ovog sveta, ovakvog kakav jeste, sveta bliske linearne predvidivosti? Tek kada temperatura skoči iznad 40 stepeni shvatimo koliko su krhki naši životi ispod tankog sloja zaštitnog ozonskog omotača, koliko su nepredvidljive i za?paljive naše sudbine. Postoje književnost i umetnost koji se bave neposrednom stvarnošću, onim što je na prvi pogled vidljivo i što nas bije po glavi. A postoje književnost i umetnost koje iskaču iz običnih dimenzija svakodnevice i uvode nas u svetove koji nas se na prvi pogled ne tiču, uvode nas u dimenziju fantastike. Ovaj broj Vašeg omiljenog časopisa u celini je posvećen fantastici, i to uz dva provokativna izuzetka (prevoda priča Berezina i Proškina) posvećen je domaćoj fantastici. Tri stotine i pedeset stranica bilo je malo da se između korica smeste svi tekstovi koje je Uredništvo Gradine htelo da uvrsti u ovaj tematski broj. Nešto od tih tekstova pojaviće se u narednim sveskama časopisa.

Rubrika Portreti posvećena je bardovima fantastike kod nas Zoranu Živkoviću, nedavnom dobitniku prestižne nagrade Isidora Sekulić, i Bobanu Kneževiću, najvećem entuzijasti srpske fantastike.

Tekstovi fantastične proze, do kojih smo došli putem konkursa, ili nimalo lakim neposrednim naručivanjem od neverovatno zauzetih autora (istraživanjem dubokog svemira, robotike, genetičkog inženjeringa i sl) podeljeni su u dve grupe: fentezi, ili epska fantastika (Dejan Stojiljković, Mihailo Tešić, Ivana Milaković, Miloš Petković, Nenad Pavlović i dr) i naučna fantastika (Oto Oltvanji, Ilija Bakić, Saduša Redžić, Tamara Lujak i dr).

Svaki pesnički svet je na tankoj liniji sna i jave, prošlosti i budućnosti, tvrdog jezgra stvarnosti i razlivenih unutrašnjih paralelnih svetova duše. Nešto više fantastike naći ćete u poeziji Slobodana Škerovića, Stevana Bošnjaka i Petra Svetličića.

Rubrika posvećena teoriji i kritici fantastike, naročito naučne fantastike donosi obilje tekstova koji se ne tiču samo književnosti nego i drugih umetnosti i kulture uopšte (film, strip, kompjuterske igrice, futuristika...) Izdvojio bih tekst Aleksandra Manića, koji kroz kritičko istorijski pristup sagledava značaj i mesto naučne fantastike, tekst Irine Antanasijević o sajberpanku, tekst Nikole Todorovića o problemu odnosa utopije i distopije, tekst Mladena Kalpića o fenomenu serijala Zvezdani ratovi (odlomak iz njegovog magistarskog rada), tekst Dragane Stojiljković i i Pavla Zelića Živimo li mi u naučnoj fantastici...

Likovni prilozi u Gradini broj 19 su fotografije slika Sande i Gorana Vuletića, umetnika iz Niša. Korice časopisa i kolori na početku rubrika proze i teorije i kritike ilustrovane su slikama Gorana Vuletića, a kolori rubrika portreti i poezije ilustrovane su slikama Sande Vuletić kao i crno bele ilustracije unutar časopisa. Posebno je ilustrovana priča Iza brega crtežima Jovana Ukropine i Karavan Insomniusa crtežima Igora Krstića.
Čitajte fantastiku: nikad se ne zna kada će njena dimezija da zađe u naš svet i izbaci ga iz bezbrižnog sna u surovu javu.

Prvi međunarodni filmski festival kratkih digitalnih formi i novih vizuelnih tendencija biće održan u foajeu Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) od 13. do 15. septembra. Iako ovo nije striktno "žanrovski" festival, sigurno će i na njemu biti interesantnih ostvarenja sa fantastičnom tematikom, mada su organizatori već objavili da preovlađuju "duhoviti sadržaji". U takmičarskom programu festivala, nazvanog "Nova svetlost na dlanu", učestvovaće oko 200 filmova. Jedan od njih će poneti gran pri festivala, vredan 5000 evra.

Na festivalu su zastupljene četiri kategorije. Pored kategorija kratkog igranog filma, kratkog dokumentarnog filma, tu su i kategorije koje obuhvataju eksperimentalni film i video art i animirani film.

Posebnu kategoriju predstavljaće program "Pioniri telefonskog filma", namenjen filmovima snimljenim kamerama mobilnih telefona. Filmovi u svakoj od kategorija moraju biti trajanja do tri minuta. Ovo može biti naročito interesantno kao "zagrevanje" za konkurs koji priprema ekipa sajta "Osvoji ikebanu". U pitanju će upravo biti konkurs za filmove snimljene mobilnim telefonom, na temu fantastike, ali se još ne zna kada će on biti raspisan.

Filmovi sa prvog digitalnog festivala će biti prikazivani 13. i 14. septembra na plazma ekranimana u foajeu JDP od 12 do 20 časova, a pratiće ih i prezentacije u kino klubu Svetlost i Francuskom kuklturnom centru, kao i predavanje i tribina.

Izdavačka kuća Laguna objavila je drugi deo trilogije o Džoniju Maksvelu "Džoni i mrtvaci", koju potpisuje Teri Pračet, autor Disksveta i jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, javlja sajt Art Anima. Evo kako se najavljuje ova knjiga:

Retki su ljudi koji mogu da vide mrtve (još su ređi oni koji bi to želeli). Dvanaestogodišnji Džoni Maksvel to može. A on za njih ima loše vesti: opštinske vlasti hoće da prodaju groblje, da bi se na njemu gradilo. Ali mrtvi to neće ćutke prihvatiti... posebno pošto je sutra Noć veštica. Sem toga, oni počinju da otkrivaju kako je život mnogo zabavniji nego kada su bili... pa... živi. Posebno ako prekrše poneko pravilo...

Dejan Ognjanović je pisac, kritičar i teoretičar koji se svojim radom istakao na polju proučavanja horor žanra. Za poštovaoce njegovog dela svakako je bila izuzetno interesatna najava novog projekta - knjige razgovora sa poznatim rediteljem Đorđem Kadijevićem, o čemu je već bilo reči tokom Dejanovog gostovanja u Sloveniji, na Grosmanovom festivalu. Tada je on rekao da će ta knjiga, u izvesnom smislu, predstavljati nastavak "U brdima, horori" koju je objavio Niški kulturni centar.

Prema najnovijem obaveštenju, postavljenom na forumu Znaka sagite, Ognjanović najavljuje da bi ta knjiga trebalo da se pojavi do Sajma knjiga 2008. godine. U pitanju je, kako on ističe, "vrlo luksuzno-ambiciozno zamišljenja stvar, a za sada još nemam 100% sigurnog izdavača".

U decembru 1981. godine objavljen je prvi broj fanzina Emitor - internog glasila Društva ljubitelja naučne fantastike Lazar Komarčić iz Beograda. Dvadeset i šest godina kasnije LK je malo promenio svoj zvaničan naziv društva, ali Emitor i dalje postoji, sada a pripremaju neki drugi ljudi, u međuvremenu je dobio nagradu kao najbolji evropski SF fanzin. Zbog toga će sigurno vest da je prvi broj Emitora, u nastavku saradnje LK sa Projektom Rastko, dostupan za preuzimanje u elektronskom obliku obradovati sve domaće ljubitelje fantastike. Društvo ljubitelja fantastike Lazar Komarčić već par godina radi na prebacivanju svih Emitora u elektronski oblik, tako da, kada ovaj obiman posao bude završen, biće to jedinstvena SF biblioteka koja će svakako pomoći u sticanju boljeg uvide u funkcionisanju domaće scene tokom proteklih decenija.

Ovde prenosimo sadržaj prvog broja, a na kraju vesti su i linkovi za preuzimanje pdf fajla sa skeniranim Emitorom br. 1.

SADRŽAJ:

* Nikola Maričić i Predrag Knežević: OSVRT NA GODINU U KOJOJ JE OSNOVANO DRUŠTVO
* Zoran Živković: ZAŠTO "LAZAR KOMARČIĆ"?
* Izvodi iz statuta Društva
* Asimov, Varšavski, Čirikov, Živković: NAUČNA FANTASTIKA PROTIV AJNŠTAJNA
* Piter Nikols: MONSTRUMI I KRITIČARI (prvi deo)
* SF FILM - Damir Joka: THE SHINING (ISIJAVANJE)
* SF PRIČE
o Radmilo Anđelković: ISPOVEST SPORTISTE 2011
o Damir Joka: SVITANJE
* KONKURS ZA DOMAĆU SF PRIČU
* VESTI

PDF fajl možete preuzeti:
sa sajta Društva
sa "Rastka"

Narativna radionica Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" bi konačno trebalo da starturje ovog ponedeljka, a kako se najavljuje prva tema će biti šta sve članovi LK mogu da urade, kao i šta su radili (manifestacije, izložbe, predavanja, projekti...) kako bi se svi potom angažovali na novim projektima. Jedna od prvih stvari bi bila kreiranje programa kluba - tačnije, pomaganje da ga Programski savet lakše realizuje i da se više ogleda interesovanje samih članova kluba..

Prvi sastanak u novoj sezoni je zakazan za (uobičajenih) 18.00 časova u Tribinskoj slai na prvom spratu Doma omladine.

Večernje novosti su u broju od 8. septembra objavile intervju Radmile Radosavljević sa našim piscem Zoranom Živkovićem. Bila je to ponovo prilika da se porazgovara sa njime o raznim temama. Intervju prenosimo u celosti. Za one koje mrzi da čitaju intervju do kraja već sada otkrivamo ko je zapravo omiljeni pisac Mie Živković - to je Klajv Barker!

Pisac Zoran Živković potpisao je do sada 16 proznih knjiga, kojima se izdvojio kao jedan od najprevođenijih (dela su mu objavljena na više od 20 jezika), najpoznatijih (njegove priče nalaze se u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj) i najnagrađivanijih savremenih srpskih pisaca - dobitnik je "Svetske nagrade za fantastiku", Nagrade "Miloš Crnjanski", "Isidora Sekulić", a romani "Knjiga", "Biblioteka" i "Skrivena kamera" nominovani su za jedno od najprestižnijih evropskih književnih priznanja, "Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK".

Ovog leta, postao je i laureat visoke nagrade "Stefan Mitrov Ljubiša", koju festival Grad teatar tradicionalno dodeljuje za književnost, i kojom je stao u "isti red"" sa Miloradom Pavićem, Ljubomirom Simovićem, Ronaldom Harvudom, Đerđom Konradom, Dubravkom Ugrešić... Zoran Živković i "Novosti" podelili su po podne uoči dodele ove nagrade kao gosti restorana "Porto"" u Budvi, a serviran je isti sto za kojim su nedavno ovde sedele španske princeze i najpoznatiji mladi sultan iz UAE. Posluženi su i isti specijaliteti - crveni i crni rižoto, hobotnica, gambori i brancin na žaru, i "kraljevske palačinke" sa sladoledom i šumskim voćem.

Šta najviše volite da jedete - da li ste mesojed ili biljojed?

- Po dubokom ubeđenju i genetskom nasleđu spadam u biljojede. Nisam vegetarijanac, ali tome nekako težim. Kad god mogu da ne jedem meso, to ne činim. Što sam stariji, osećam sve izrazitiju odbojnost prema tome da neko ubija stvorenja s centralnim nervnim sistemom samo da bi utolio glad. A ima toliko drugih oblika hrane koji su, uza sve ostalo, zdraviji...

U čemu je fenomen hrane - gotovo da nema pisca koji se u svojoj literaturi na ovaj ili onaj način nije bavio hranom, a ni vi niste odoleli njenom izazovu?

- Hrana je naše najčešće iskustvo. Čak i oni koji sasvim malo jedu, svakodnevno se sreću s njom. Baš zbog ove obimne prisutnosti u našim životima hrana je neizbežno prisutna i u književnosti. U mojoj prozi, doduše, nema je mnogo, ali se zato javlja, rekao bih, na egzotičnije načine. Recimo, u finalu knjige "Biblioteka" protagonista će, u poslednjem stepenu očajanja, pojesti jednu knjigu - i to ne bilu koju već upravo "Biblioteku" čiji je i sâm deo. U izvesnom smislu, dakle, poješće i samoga sebe. Zar vam to ne izgleda kao krajnji oblik ljudožderstva...

Jesu li srpski pisci zbilja čedni - postoje kritičari koji tvrde da u srpskoj književnosti nema mnogo erotike?

- Okolnost da u jednoj književnosti nema mnogo erotike - ako je verovati kritičarima - nipošto još ne znači da su oni koji je stvaraju čedni. Tu ne postoji linearna korelacija. Za neke od najvećih autora svetske književnosti zna se, na primer, da su bili seksualno krajnje umereni, gotovo monaški, ali im zato proza vrca od erotike, bezmalo pornografije. I obrnuto. Neki slavni erotomani napisali su najčednije stranice. Ja sam, kao umeren čovek u svemu, napravio jedan preslobodan izlet u seksualnost kada sam u romanu "Četvrti krug" napisao epizodu u kojoj slavni fizičar Stiven Hoking, koji nije u stanju da pomeri nijedan deo tela zato što je oboleo od teškog oblika mišićne atrofije, postaje žrtva silovanja svoje bolničarke. Sam čin silovanja veoma se podrobno opisuje...

Da li je pisac iskren ako kaže da ga nagrade ne zanimaju i da mu nisu važne?

- Ne znam od kojeg ste to pisca čuli, ali ako vam je neki autor to uistinu rekao, uveravam vas da vam nije kazao istinu. Nagrade, razume se, veoma gode. Zašto nekoga ne bi zanimala priznanja? To su gluposti. Drugo je, međutim, pitanje da li su nagrade ono čemu treba stremiti u književnosti. Neprekidno valja imati na umu da one nisu konačan sud o vrednosti jednog dela. Znam mnoga književna ostvarenja koja su ovenčana silnim nagradama, ali ih one ipak nisu spasile brzog potonuća u zaborav. I obrnuto, imate mnoštvo remek-dela svetske književnosti kojima nikakva nagrada nije pripala, ali im to nimalo nije smetalo da postanu besmrtna. Načelno govoreći, kad neki pisac izjavi da ga nagrade ne zanimaju, najčešće je posredi takozvani sindrom kiselog grožđa. Sećate se znamenite basne s kiselim grožđem, zar ne?

U kojoj meri privatan život pisca i njegovo javno ponašanje utiču na tretman i vrednovanje njegovog dela?

- Tabloidno novinarstvo, koje žudi za tim da besramno ogoli sve što se ogoliti može, da od svih nas učini nevoljne sudeonike jedne globalne striptizne predstave, uporno nastoji da zaviri iza zavese kojom su, s razlogom, zaklonjeni privatni životi umetnika. Tobože, tako će se bolje razumeti njihovo delo. To bih još i razumeo kada bi ti isti tabloidni novinari pročitali dela pisaca kroz čije privatne živote nastoje da njuškaju. Ali to se skoro nikad ne događa. Ne zanima njih književnost nego bezočno voajerstvo zato što na njemu može lepo da se zaradi. S javnim ponašanjem stoji nešto drugačije. Kad neki autor počne da se nedolično javno ponaša, to je po pravilu pouzdan znak da su presahli zdenci njegovog ili njenog nadahnuća, ako je iz tih zdenaca ikada išta i naviralo, u šta iskreno sumnjam...

Da li postoji "žensko pismo", i zašto je tako malo žena među dobitnicima Nobelove nagrade za književnost?

- Mislim da je izraz "žensko pismo" samo trapava pomodna floskula. U stvarima umetnosti, pol stvaraoca nije mnogo bitan. Književnost se deli samo u dve grupe - na dobru i rđavu. Na to da li će vaše delo pripadati jednoj ili drugoj nikakvog uticaja nema vrsta organa za razmnožavanje kojim raspolažete. Nema mnogo dobitnica Nobelove nagrade za književnost naprosto zato što je, sticajem raznih okolnosti, bilo više muških kandidata za ovo veliko priznanje. Uveren sam, međutim, da će se u ovom veku tu uspostaviti ravnoteža. Spisateljice nimalo ne zaostaju za piscima. Baš naprotiv, rekao bih...

Ko ima tu povlasticu da prvi čita vaš rukopis posle vas?

- Najpre moj prevodilac na engleski, gospođa Elis Kopl-Tošić. Potom Mia, moja supruga, pa sestra Vesna i najprisniji prijatelji: Božo Koprivica, kum Damir Mikuličić, profesor Ljiljana Pešikan-Ljuštanović. A kada Elis prevede delo, smesta šaljem prevod mojoj dragoj prijateljici Tamar Jelin, verovatno najvećoj savremenoj engleskoj spisateljici.

Da li ste omiljeni pisac vaše supruge?

- Nisam čak ni među prvih deset. Njen apsolutni favorit jeste Klajv Barker. Stalno mi ga ističe kao uzor kojem treba da težim, iako valjda nema dva nesrodnija pisca...

Ko su vaši omiljeni pisci, i možete li da izdvojite neke od najvećih živih autora na planeti?

- Ako bi moje omiljene pisce trebalo da potražim među savremenicima, onda bi to bili Žoze Saramago, Milan Kundera, Kazuo Išiguro, Umberto Eko, Tamar Jelin, Orhan Pamuk. A među onima kojih više nema pre svih drugih Jaroslav Hašek i Mihail Bulgakov.

Da li tezu da Srbi ne vole da čitaju ozbiljnu i veliku literaturu, i da su značajni pisci kod nas uvek i niskotiražni, demantuje upravo vaša "Poslednja knjiga", u izdanju "Večernjih novosti", koja je postala bestseler u fantastičnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka?

- "Poslednja knjiga" ne demantuje ništa. Da se ovaj roman pojavio kod nekog drugog izdavača, ne bi se prodalo ni hiljadu primeraka. To što se u izdanju "Novosti" prodalo, kako izgleda, fantastičnih dvadeset hiljada primeraka (što je više nego što je bilo ukupno primeraka svih ostalih mojih knjiga na srpskom) ima se zahvaliti fantastičnoj marketinškoj podršci koju je obezbedio moj izdavač. Iz dana u dan izlazio je oglas na celoj strani. Uz takvu reklamnu kampanju moglo bi se prodati bezmalo sve, a ne samo jedan triler koji uživa poslovičnu popularnost kod masovne publike...

Šta je ono što ste vi, kao jedan od najvećih reprezenata srpske kulture u svetu dobili od naše države, i da li vam neko zvanično uopšte čestita na tim međunarodnim nagradama i priznanjima koja osvajate?

- Navešću vam jedan rečit primer. "Svetsku nagradu za fantastiku", ekvivalent književnog Oskara, do sada su, osim mene, dobila još samo dvojica autora izvan engleskog govornog područja: Nemac Patrik Ziskind i Japanac Haruki Murakami. Prvi je posle nagrade postao počasni građanin pokrajine u kojoj živi, a drugi je dobio orden. Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade. Mislim da već neće biti neophodna tri pokušaja da dođete do tačnog odgovora

Da li je lako ili teško vašu literaturu prenositi u druge medije?

- To bi trebalo da pitate one koji je prenose. Moj je utisak da se ne žale previše. Štaviše, sineaste mi neretko upućuju kompliment da "filmski" pišem, u smislu da je moj način zamišljanja veoma srodan kinematografskom rakursu. Za mene je to pohvala prve vrste...

S kim najradije igrate fudbal?

- Sa sinovima, njihovim drugovima i najvećim fudbalerom koji je ikada igrao na ovim prostorima, mojim dragim prijateljem Božom Koprivicom.

Da li vaši sinovi čitaju vaše knjige?

- Da. Ako su u prikladno dobrom raspoloženju. I ako im ih preporuči neko od drugova...

Ako biste morali da napravite svoj privatni "kroki" u dve rečenice, šta biste zapisali o sebi?

- Smerno se i ponizno nadam da nisam živeo uzalud...

Svi podaci o Prvom konkursu sajta Osvoji ikebanu - čija je tema bila "Odnos čoveka prema prirodi u budućnost", a najbolji radovi su bili dobitnici inauguralne nagrade "Milorad Beli Janković", su arhivirani i organizatori, očigledno, pripremaju "teren" za novi konkurs. Naravno, novi konkurs će imati nove propozicije, nove članove žirija pa čak i nove sponzore (svi zainteresovani mogu da kontaktiraju organizatore).

Za sada se samo najavljuje da je novi konkurs u pripremi, a dok se definitivno ne najavi o čemu je tačno reč na samom sajtu će moći da se pročitaju tri pobedničke priče sa konkursa za kratku priču fantastike.

"Transformersi" su, očekivano, zadržali prvo mesto na listi najgledanijih u srpskim bioskopima, a interesantnih novinteta nema. Koliko je generalno slaba posećenost bioskopima ilustrovaćemo primerom povratnika na listi - filmu "Žetva". Njega je u proteklih sedam dana gledalu ukupno 56 ljudi, dok je "Zodijak" videlo 68 ljudi. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 30. avgusta do 05. septembra 2007. godine na listi je sedam filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Iako je 11. broj stripa Divlja magija trebao da se pojavi na kioscima još polovinom avgusta, on je kasnio - kako je tada objašnjeno na forumu Znaka sagite "delom zbog autorskog tima koji je kasnio sa radom, delom zbog štamparije u kojoj je gužva". Na žalost kašnjenje se malo više odužilo i broj tek u ponedeljak stiže (uz nadu odgovornih da će ga biti na svim kioscima).

Ovo skoro jednomesečno kašnjenje je poprilično uzbudilo ljubitelje stripa, pa su tako već počele da ih more crne misli - kako je ovo zapravo najava gašenja stripa, jer su se slične stvari dešavale i ranije. No, Divlja magija i Faktor 4 su već skoro cele godine držali ujednačeni tempo, tako da jedno "iskakanje iz šina" ne mora nužno da znači smak sveta. Na kraju - naredne nedelje će pokazati da li se ekipa iz Luksora vraća uobičajenom ritmu: svakog 1. u mesecu Faktor 4, a svakog 15. Divlja magija.

Završeno je štampanje novog broja niške Gradine koji je posvećen naučnoj fantastici. Primerci su već izašli iz štamparije i za desetak dana moći će da se kupi. Cena će biti 300 dinara.

U Beogradu SF Gradina će moći da se kupi u knjižarama Stubovi Kulture, Geca Kon u Knez Mihailovoj i "Aleksandar Belić" na Kolarčevom univerzitetu.

U Novom Sadu će moći da se kupi u knjižarama "Mala-velika knjiga" u ulici Ignjata Plavša 4 i "Most" Zmaj Jovina 22, a u Subotici u knjižari "Plato" Trg cara Jovana i Nenada 4.

Urednik Zoran Pešić Sigma je trenutno u Rumuniji, u mestu Konstanca, na simpozijumu književnih časopisa iz cele Evrope. Pozvano je 20 časopisa, od kojih je Gradina jedina iz Srbije.

Novi broj vebzina posvećenog andergraund sceni, Helly Cherry, i ovog puta donosi nekoliko članaka koji bi mogli biti zanimljivi ljubiteljima naučne fantastike i horora, javlja sajt Art Anima.

U pregledu domaćih fanzina, prikazan je 456. broj "Emitora" kojeg priređuje društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"; u sedmoj galeriji slika pod nazivom "Fantastika na fotografijama" možete videti radove Uroša Petrovića; zatim u delu pod nazivom "Movies form the Wicked Domain" pročitati opsežan tekst o Festivalu srpskog filma fantastike "Srpski film fantastike: On the Road" i o horor filmovima u "XOPOP traje - Mutated Monsters"; a rubrika Littera, između ostalog, donosi prikaz knjige "Srpski psiho" i tri crtice sa Art-Anima konkursa.

Vebzin Helly Cherry možete naći na staroj veb adresi: http://www.hc-zin.cjb.net.

Domaći izdvači su se potrudili da ljubiteljima Edgara Alana Poa ponude jedno njegovo neobjavljeno delo, pa su se tako pojavile knjige "Dnevnik Džulijusa Rodmana" (izdanje Feniks librisa, o čemu je izvestio B92) i "Romani" (Rad, o čemu piše dnevni list Politika) gde se zapravo uz već pomenuti "Dnevnik" nalaze i "Avanture Gordona Pima".

Knjižica "Dnevnik Džulijusa Rodmana" Edgara Alana Poa je naročito značajna jer ovu Poovu novelu niko do sada nije preveo na srpski jezik. Pisac, koji je uživao da se našali na račun svojih čitalaca, napisao je "Dnevnik" kao da se radi o autentičnom dokumentu iako su i lik i njegove avanture plod piščeve bujne mašte. Mnogo poznatiji i popularniji je roman o pustolovinama Artura Gordona Pima, koji je odavno preveden na srpski jezik, dok je "Dnevnik Džulijusa Rodmana" bio u drugom planu jer je izazvao mnoge nedoumice i sporove. Po je prekinuo dnevnik jer je časopis u kojem ga je objavljivao u nastavcima bio prodat, a docnije, iz nepoznatih razloga, nije želeo da ga nastavi.

Edgar Alan Po je ostao zapamćen kao nemirni duh poznat kao autor priča misterije i strave, a smatraju ga pretečom krimi i detektivskih romana i važi za jednog od pionira naučne fantastike.

Mladi beogradski pisac Ivan Marković je obradovao malobrojne poklonike fentezija koji čitaju na engleskom svojim prvencem "Puppet Master's Marionette", a već uveliko je počeo rad i na njegovom nastavku. Ne treba ni napominjati da i ovaj roman stvara na engleskom. Da li će na kraju biti i izdanja na srpskom, to će pokazati vreme. Ipak, u tom slučaju bi bilo logično prvo očekivati izlazak prve knjige. Marković najavljuje da će u nastavku imati nešto što nije bilo u prvoj knjizi - komičan i smešan lik, kao nekih drugih iznenađenja koja još ne želi da oktrije. U svakom slučaju nastavkom će dominirati mračan ton koji je provejavao i u prvom delu.

Inače, noćna mora svih onih koji pišu na kompjuteru je, naravno, nestanak podataka. Nešto tako se zamalo desilo i Ivanu Markoviću koji je, posle napada virusa, odneo kompjuter na reinstalaciju. U trenutku je izgledalo kao da mu je rukopis druge knjige kompletno nestao, ali, na sreću, on je ranije ipak bio snimljen na jednom CD-u. Naravno, mladi autor je to otkrio tek posle četiri sata pregledanja svih bekapova.

Izdavačka kuća JRJ, u novopokrenutoj ediciji "Tinejdžer" objavila je jedanaest naslova za mlade, među kojima su se našle i knjige vrsnog naučnika Stivena Duna, javlja dnevna novina Glas javnosti, a prenosi Art Anima. "Tajanstvene sile i neobične moći", "Bliski susreti misterioznih stvorenja", "Duhovi su među nama" naslovi su koji razotkrivaju najraznoraznije neobičnosti i pojave u svetu koji nas okružuje.

Dun je pitanjima "onostranog" počeo da se bavi posle niza neobjašnjivih događaja koji su zadesili njegove prijatelje. Obratio se profesoru Džonu Miltonu koji mu je na njegovo iznenađenje objasnio da, iako je fizičar, čvrsto veruje da materijalna nauka nije u stanju da objasni sve fenomene koje evidentira.

"Telepatiju, na primer, niko nije objasnio, ali niko ne može da je porekne. Ona postoji! Svi to znaju i u stanju su da navedu primere iz svog života", piše Stiven Dun, koji je prisustvujući ozbiljnim naučnim eksperimentima u svetskim institutima, uvek sebi postavljao pitanje o postojanju granica ljudskog uma.

U Dunovim knjigama, čitaoci će se susresti sa pripovestima o pterosaurusu iznad Teksasa, vodenom čudovištu u Safoku, "ledenom čoveku", otmicama od strane vanzemaljaca, duhovima, "zaljubljenim demonima", regresiji inkarnaciji i mnogo čemu još.

U galeriji Narodne biblioteke 'Vuk Karadžić' u Kragujevcu je otvorena izložba posvećena piscu Borislavu Pekiću, javlja RTS.

Autor izložbe pod nazivom 'Borisav Pekić 1930-1992-2007' Olga Krasić Marjanović rekla je da je Borislav Pekić jedan od najvećih srpskih pisaca druge polovine dvadesetog veka i ocenila da 'Zlatno runo' predstavlja najveći poduhvat u srpskoj književnosti.

Zahvaljujući se posebno piščevoj supruzi Ljiljani Pekić na pomoći tokom rada na izložbi, Olga Krasić Marjanović je rekla da ona brižljivo čuva sve što je vezano za piščev život i najavila još neke piščeve dnevnike koji do sada nisu objavljeni.

Izložba biblioteke grada Beograda 'Borislav Pekić 1930-1992' otvorena je aprila ove godine povodom 15. godišnjice smrti pisca.

Razgovor o dramskom programu Radio Beograda, koji je trebao da bude održan u ponedeljak 3. septembra, na tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", je prvo otkazan, a zatim je ipak "oživljen". Iako prvobitno najavljeni gost glavni urednik Predrag Stamenković neće moći da dođe zbog poslovnih obaveze, kao ni dramaturg Vladimir Popovi', na tribini će ih zameniti reditelji Miloš Jagodić i Zoran Rangelov. Pošto saznajemo da organizator tribine traži CD plejer, evidentno da će moći da se čuju i neki interesantni delovi drama u produkciji Radio Beograda - koji je godinama osvajao brojne nagrade u Evropi za svoj dramski program.

Početak tribine je u 19.00, a pre nje, kako je ranije najavljeno nastavlja sa radom i "Narativna radionica" - od 18.00.

Beogradska izdavačka kuća Laguna je pre nekoliko dana obradovala poštovaoce ruske spisateljice Marije Semjonove objavljivanjem već duže vreme iščekivane knjige "Vukodav: Znamenje puta", trećeg dela ovog kod nas popularnog serijala. Knjiga ima 304 stranice, a košta 487 dinara, sa popustom u Laguni je to već daleko podnošljivijih 329 dinara, dok će cene u knjižarama varirati. Prva dva dela ovog serijala su romani "Vukodav" i "Vukodav: Pravo na dvoboj" koji se i dalje mogu pronaći u knjižarama, ili preko Lagune.

S druge strane stigao je i treća knjiga Lojda Aleksandera "Lirov zamak" - 158 stranica, a košta 319 dinara (sa popustom 216). U pitanju je serijal "Pridejnski letopisi", a publika je već imala prilike da čita prva dva dela "Crni kotao" i "Knjiga tri znanja".

U sredu, 29. avgusta, u kulturnom dodatku Večernjih novosti objavljen je tekst Dejana Ognjanovića pod naslovom "Srpski horor na karti Evrope", javlja sajt Art Anima. U članku koji je zauzeo celu naslovnicu kulturnog dodatka, načinjen je kratak osvrt na ovdašnju filmsku i književnu horor scenu, a potom je težište stavljeno na nedavno objavljenu vest o uvrštavanju filma "Već viđeno" Gorana Markovića među sto najboljih evropskih horor ostvarenja, u izboru Britanskog Filmskog Instituta.

Ljubaznošću Dejana Ognjanovića sajt Art Anima je dobio pravo na objavljivanje originalnog teksta "Srpski horor na karti Evrope", odnosno teksta nad kojim nisu vršene intervencije urednika. Tekst možete pronaći ovde.

Dejan Ognjanović, niški pulbicista i kritičar, je autor knjige "U brdima, horori: srpski film strave" u kojoj je pomno obrađeno petnaestak domaćih kinematografskih ostvarenja iz horor žanra, među kojima i pomenuti film "Već viđeno", a takođe je i autor knjige "Faustovski ekran". Uskoro će se u magazinu Yellow Cab pojaviti intervju sa Dejanom Ognjanovićem.

Razgovor o dramskom programu Radio Beograda, koji je trebao da bude održan u ponedeljak 3. septembra, na tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", je otkazan. Gost Predrag Stamenković je, zbog poslovnih obaveza, sprečen da dođe na tribinu. Za sada nema najave da će umesto najavljene tribine biti upriličen neki drugi program, kao i da li će najavljena priča o dramskom programu Radio Beograda biti prebačena u neki drugi termin.

U subotnjem dodatku dnevnog lista Politika "Kultura, umetnost, nauka" (na strani broj 6) nalazi se tekst pod nazivom "Filmske ale i bauci" Srđana Vučinića o knjizi Dejana Ognjanovića "U brdima, horori: srpski film strave". Tekst prenosimo u celosti: Dejan Ognjanović, mladi niški publicista, autor je druge knjige o filmu "U brdima, horori". Ona se na izvestan način dopunjuje sa njegovom prvom knjigom "Faustovski ekran" (2006), studijom koja predstavlja iscrpno istraživanje fenomena đavola na filmu, od samih početaka filmske istorije pa sve do danas. U knjizi posvećenoj srpskom filmu strave Ognjanović se sa, rekao bih, sličnim namerama - ispitivanja trivijalnih, društvenih, ali pre svega metafizičkih izvora ljudske zebnje i njihovih manifestacija u sedmoj umetnosti - okreće znatno užem području domaćeg filma.

No to je, u isti mah, i pogodnija prilika za produbljenije analize pojedinačnih dela. U prvom delu knjige autor se bavi hororom i fantastikom kod Srba - tačnije problemom neukorenjenosti i sporadičnosti ovih žanrova u pripovedačkoj umetnosti u prethodna dva veka. Posebna poglavlja posvećena su nedostatku ozbiljnijeg bavljenja hororom kao filmskim žanrom i nipodaštavanju filmova strave u našoj sredini, naročito u doba socijalizma.

Filmovi strave Središnji deo knjige predstavlja Ognjanovićevu analizu dvanaest ostvarenja koja, po autoru, čine ukupan korpus srpskog filma strave, uključujući tu i nekoliko posebno važnih TV-filmova, poput "Leptirice" i "Štićenika" Đorđa Kadijevića, ili "Prokletinje" Branka Pleše. Ovi tekstovi nastoje pre svega da kritički revalorizuju neka vanserijski vredna, mahom zaboravljena dela, na primer film Vlatka Gilića "Kičma" (1975) ili Kadijevićevo "Sveto mesto" (1990), rađeno prema Gogoljevoj priči "Vij, kralj duhova"; a, sa druge strane, da potpunije, iz današnje perspektive osvetle dobro poznate naslove koji uključuju u sebe elemente horora - "Variolu veru" i "Već viđeno" Gorana Markovića ili film "Davitelj protiv davitelja"" Slobodana Šijana.

U prikazima pojedinačnih dela Dejan Ognjanović demonstrira ne samo odličnu informisanost i poznavanje horora u filmskoj praksi i teoriji, već i smisao za promišljenu, pažljivu analizu pojedinih dramaturških i rediteljskih postupaka, kao i za kritičko sagledavanje njihovog značenja u okviru filmske celine. Tako, u slučaju Kadijevićevih filmova, autor posebno prati njegovu slobodnu interpretaciju i dramaturšku nadgradnju literarnih predložaka Milovana Glišića, Filipa Davida ili pomenute Gogoljeve priče - pri čemu, uprkos smelim scenarističkim i rediteljskim intervencijama, duh pisca biva sačuvan.

Analiza Markovićevih filmova, najstudioznije urađena, nudi i neke veoma zanimljive i dobro agrumentovane zaključke: tako Ognjanović dokazuje da su upravo elementi horora kao žanra zaslužni za kompaktnost strukture "Variole vere", samim tim i za dugovečnost ovog dela nastalog pre dve i po decenije. Autor se međutim ne ustručava da Markoviću uputi i značajne prigovore, posebno kada je reč o nekim rediteljskim rešenjima u filmu "Već viđeno" u kojem se, po njegovom mišljenju, pored sveg umeća, manifestuje i sklonost srpskih autora da sa hororom samo koketiraju, stvarno zazirući od njegove suštine.

Izdvojio bih ovom prilikom dve značajne teorijske postavke koje knjiga "U brdima, horori" implicitno, kroz ponuđene analize podržava. Između teze da žanr, pa samim tim i horor, može biti supstancijalna odlika datih filmova i one po kojoj je žanrovska matrica više spoljašnja forma, gotovo mehanički pridodata tkivu dela, autor se nesumnjivo priklanja prvoj ideji. Takođe, Ognjanović diskretno zastupa sud po kojem je horor baziran na metafizičkom izvoru zebnje i nespokojstva, vrednosno superioran u odnosu na druge podvrste.

Prirodno i natprirodno

Zato ne iznenađuje da u metafizičkim hororima Đorđa Kadijevića prepoznaje vrhunac ovog žanra u našoj kinematografiji, jer upravo njegovi sižei, namerno ne razrešavajući ambivalenciju između prirodnog i natprirodnog, prema autoru ispunjavaju osnovni zahtev Cvetana Todorova vezan za fantastiku.

Pored svih pohvala, studiji Dejana Ognjanovića možemo uputiti i neke opšte prigovore. Kada bezrezervno tvrdi kako je "komunistički režim Titove Jugoslavije neprijateljski gledao na bilo kakvu vrstu fantastike", autor previđa činjenicu da je u toj i takvoj Jugoslaviji od polovine 50-ih godina fantastika jedna od dominantnih tendencija i u slikarstvu i u književnosti: treba se setiti nekih od najistaknutijih slikarskih opusa, npr. Dada Đurića, Ljube Popovića, Radomira Reljića, Leonida Šejke, Mira Glavurtića, Milića od Mačve, Olje Ivanjicki. Peđe Milosavljevića; ili proznih svetova nekih od najprevođenijih i najnagrađivanijih pisaca - Bulatovića, Kovača, Davida, Pekića, Pavića, delimično i Kiša. Film je sigurno nešto drugo, pa ipak, to nije razlog za generalizaciju.

"U brdima, horori" poseduje još dosta povoda za sporenje i diskusiju (npr. koliko inspirativnu, toliko i problematičnu ideju o metafizičkim kvalitetima koji su se iz autorskog filma preselili u područje prokazanih žanrova i subkulture). Ali, to ne umanjuje vrednost ove knjige. Naprotiv.

U najnovijem broju lista Treće oko (br. 462 od 28. avgusta 2007. godine), u rubrici "Nova izdanja", objavljeni su kratki prikazi četiri knjige među kojima i tekst o knjizi bajki "Vilina planina", Tamare Lujak, javlja sajt Art Anima.

Inače, ovo je drugi tekst posvećen jednoj od najuticajnijih domaćih autorki kratke fantastičke proze, koji je objavljen u Trećem oku. Da podsetimo, sredinom juna u istom časopisu objavljen je opširan intervju sa Lujakovom.

Prenosimo prikaz iz pera Peđe Radosavljevića:

ZMAJEVI IZ PERASTA

Mlada beogradska spisateljica Tamara Lujak, u izdanju knjaževačkog , objavila je knjigu mitskih i mističnih priča (osamdeset i šest strana, jedanaest priča).

Možda je najlepša ostavljena za kraj? Tema je Perast, more i ljubav, naziv joj je Gospa od Škrpjela. U ovoj priči do izražaja dolazi verovanje žitelja ovih krajeva u zmajeve, otuda je verovatno u ovom delu primorja nekada bilo često prezime Zmajević. Setimo se čuvenog srpskog rodoljuba Andrije Zmajevića... Spomenimo i priče Ruža vetrova, Vilina planina, Četvoroprsti... Sve priče su ispripovedane u najboljem pripovedačkom maniru a čitaju se sa strašću i predanošću...

Čim su se "Transformersi" zahuktali, posle debija u srpskim bioskopima, prema prvim podacima očekivano su dospeli na prvo mesto liste najgledanijih. Da je poseta bioskopima i dalje slaba dovoljno je pogledati na primeru najnovijeg "Hanibala" koji za dve nedelje prikazivanja još nije uspeo da sakupi dve hiljade gledalaca. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 23. do 29. avgusta 2007. godine na listi je osam filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Novi srpski SCI-FI forum, koji je skoro počeo sa radom na adresi http://sci-fi.110mb.com je sada promenio adresu - sada je na plaćenom hostu, i malo modifikovao naziv. Članstvo je već obavešteno da je novi plaćeni host (što je bilo najavljivano kao alternativa za poboljšanje kontakta) sada na novoj adresi. Svi zainteresovani SF-Serbia forum mogu da pronađu na www.sf-serbia.com.

Premijera novog Diznijevog animiranog filma "Mućkalica" biće održana 2. septembra u Centru "Sava", u 17 i 19 časova, najavila je beogradska distributerska kuća "Taramaunt".

U redovnu distribuciju, film koji stiže sa najvišim ocenama kritike, ulazi 6. septembra a u Beogradu će biti prikazivan u sinepleksu "Takvud" i bioskopu u Domu sindikata, saopštio je "Taramaunt".

Film "Mućkalica" režirao je oskarovac Bred Bird, koji je i autor scenarija, a snimljen je u studiju "Piksar", u najnovijoj tehnici digitalne animacije.

"Mućkalica" je priča o dva junaka - pacovu Remiju koji ima savršeno čulo mirisa i urođeni smisao za kuvanje i dečaku Lingvinu koji iznosi đubre iz kuhinje jednog od elitnih pariskih restorana. Između njih dvojice se razvija prijateljstvo, koje je na prvi pogled nezamislivo ali rezultat prijateljstva je osvajanje kulinarskog prestola. Remi se u početku ne obazire što među restoraterima vlada najveći strah od njegove vrste ali kada shvati da njegova virtuoznost ne može da dođe do izražaja u luksuznom restoranu, on nalazi u Lingvinu potrebnu "fasadu".

Glumci koji su pozajmili glasove animiranim junacima uspeli su da dosledno koriste neodoljivi francuski naglasak, što veoma visprenim replikama daje poseban šarm.

Animatori su takođe nastojali da pokretima glavnih likova udahnu francusku eleganciju, pa su inspiraciju tražili gledajući francuske filmove a koristili su fizionomije glumaca kao što su Serž Ginsberg i Brižit Bardo kada su kreirali likove.

U filmu čiji je originalni naslov "Ratatouille" (ime jednog francuskog jela sličnog našoj mućkalici) podjednako će uživati i deca i njihovi roditelji jer najbolji "crtaći" se uvek prave za sve od 7 do 77 godina.

Završeni su Filmski susreti u Nišu, podeljene nagrade, a jedino priznanje koje je uspeo da dobije "Agi i Ema" je osvojeno treće večeri kada je, glasovima publike, dečak Stefan Lazarević koji tumači lik Agija, proglašen najpopularnijim glumcem.

Film prikazuje "maštovitog i usamljenog dečaka Agija čiji su roditelji, u preteranoj opsednutosti sopstvenim životima, zapostavili sina jedinca". Njegov život se menja kada upozna Emu, čiji lik tumači Milena Dravić, "živahnu i neobičnu staru gospodju".

Filmska bajka "Agi i Ema", koju je reditelj Milutin Petrović snimio prema istoimenom romanu Igora Kolarova, pleni toplinom i vizuelnom lepotom, ali i ozbiljnošću sa kojom je rađena. Milena Dravić, posle mnogo godina ponovo u glavnoj filmskoj ulozi, očarala je publiku na Filmskim susretima u Nišu, kao Ema. Bila je to prilika da novinarka Glasa javnosti Vesna Milivojević razgovara sa Milenom. Deo intervjua prenosimo ovde:

Na pitanje šta mu je na snimanju filma bilo najlepše, vaš neodoljivi desetogodišnji kolega Stefan Lazarević je odgovorio Milena Dravić.

- Stefan je sunce! Toliko sam srećna što je proglašen za glumca večeri na
Susretima. On je divno, inteligento dete, koje je tako dobro i brzo shvatalo Milutina i mene. Morali smo mnogo da radimo zajednički, on je ipak dete, da imamo razumevanja za neke njegove specifične trenutke. Želim mu sve najbolje, a da li će se baviti glumom, još uvek je rano govoriti, to se u tim godinama nikada ne zna.

Da li ste odmah posle čitanja scenarija znali da će film biti u ovolikoj meri drugačiji u odnosu na sve ostalo u domaćoj kinematografiji?

- Verovala sam prvo u roman Igora Kolarova, a onda u Milutina Petrovića kao reditelja visoke građanske svesti, kulture i obrazovanja. Poznavala sam njegove ranije filmove, koji su opet nešto sasvim drugo u našoj kinematografiji. Nažalost, on ne radi onoliko koliko bi trebalo. Zato bi hitno trebalo da dobije novi projekat, a ne da se ovoliko muči. Film je rađen u velikoj besparici, a ta se oskudica na kraju ipak ne vidi. Na domaćim festivalima mi prilaze ljudi i kažu da film izgleda kao neki engleski ili skandinavski film. Stvarno sam ponosna na "Agija i Emu" i srećna što sam dobila tako divnu ulogu. Ovakav zadatak nisam imala poslednjih desetak godina i to je mi je jako značajno.

Rediteljeva ideja vodilja je bila da Ema bude neka vrsta Pipi Duge Čarape u poznom dobu?

- To je samo u početku bila Milutinova ideja od koje je odustao tokom rada, pod mojim uticajem. Ema, prijateljica glavnog junaka, koju igram u filmu, žena je sa tri godišta, ona je i devojčica, i žena, i baka, i savetodavac i uplašena osoba. Uloga je pružila ogromnu lepezu nijansi. Nekako je plemenita, kao što je i ceo film plemenit. Da li znate da je knjiga prevedena na engleski, ruski i još neke jezike. Postoje dve verzije knjige, jedna sa ilustracijama, crtežima, kao strip, a druga je opremljena našim fotografijama. Ako Milutin ima materijala, dobro bi bilo da se napravi televizijska serija, to mi svi kažu. Film je pozvan na mnoge evropske festivale. Njegov put će sigurno biti sjajan. Reč je o velikom uspehu reditelja, a uz njega i našem.

Šta ste lično ugradili u ovaj lik i film?

- Ugradila sam potrebu da i ja imam neku Emu. Svako od nas, bez obzira na to koliko ima godina, da li je dete, ili kasnije, u mnogim trenucima u životu čezne da ima pored sebe nekog sa kim može da popriča, nekog ko će ga razumeti, pružiti toplinu i biti oslonac. Ukratko, da ima svoju Emu.