Sreda 31. oktobar - Noć veštica, će biti dostojno obeležena u poznatom zemunskom klubu Fest, gde će biti održan maskenbal na kojem će se pojaviti i dosta članova beogradskih SF&F društava (da li će biti i maskirani to je već druga priča). Najbolje maskiranim posetiocima biće podeljene nagrade, mada još nije otkriveno o kakvim nagradama je reč.. Karte za maskenbal će se moći kupiti i danas. Sve posetioce će zabavljati bend "King Size", a kako se kaže u najavi repertoar će činiti "pažljivo odabrani domaći i strani pop-rok hitovi" tako da nemojte očekivati muzike iz horor filmova. Početak maskenbala je u 22 sata, cena ulaznica za maskirane posetioce je 150, a za one "bezidejne" i bez maske - 200 dinara. Klub Fest se nalazi u zemunskom Sportskom centru Pinki, pored sportskog ulaza. Obično radno vreme je od 23 do 04.

Prošle godine, osim u klubu Fest, Noć veštica je proslavljena maskenbalom i u "Chan-Doo-u" prodavnici skejt i sportske odeće. Kako je izgledalo 2006. godine 31.10. u klubu Fest možete zaključiti i po par fotografija.

Od 30. oktobra do 7. novembra u Beogradu i od 1. do 8. novembra u Novom Sadu, biće održana 15. po redu Sinemanija. Tokom nje će biti premijerno prikazana 23 filma (u Sava centru, odnosno novosadskoj Areni), a ukupno 69, i to bi trebalo da "privremeno" vrati publiku u bioskope. Naime, prema rečima Nevene Đonlić, urednice filmskog programa Sava centra, od 2002. do danas, bioskopski promet opao je za 80 odsto - 2002. godine bioskope je posetilo 5.100.000 gledalaca, a ova godina će se završiti sa 1.200.000 bioskopskih posetilaca. Uzroci su različiti, ali tokom Sinemanije oni neće biti u prvom planu. Ljubitelji fantastike i horora imaće prliki da vide nekoliko interesantnih premijernih filmova.

Beogradski dnevnici su već izvestili da je veliku pažnju globalne publike privukao SF triler "Invazija" Olivera Hiršbigela, u kom se Nikol Kidmen pojavljuje u ulozi psihologa u borbi s tajanstvenom i zlokobnom zarazom koja napada žrtve u snu. SF žanru pripada i film "Next" sa Nikolasom Kejdžom u ulozi mađioničara iz Las Vegasa, čiju će natprirodnu sposobnost da vidi budućnost iskoristiti agentkinja FBI koju igra Džulijen Mur. Tu je i film "Pritajeno zlo: Istrebljenje", treći i poslednji deo serijala "Resident Evil", zasnovanog na izuzetno popularnoj video igri. Mila Jovović (glavna uloga) bori se protiv smrtonosnog virusa koji pretvara čoveka u zombija.

Među preporukama, u listu Blic, Dinko Tucaković je od tri filma izdvojio već pomenutu "Invaziju" i naglasio da je to "rimejk paranoidne priče o vanzemaljcima koji u snu otimaju ljudska tela i identitet. Originalna verzija Dona Zigela iz 1956. bila je metafora o makartizmu. Reditelj oliver Hiršbigel vraća priču na elementarni nivo i primalni strah, borbu majke za spas sina".

Program: (napomena, u zagradi je dat datum za Beograd, projekcije u Novom Sadu su sledećeg dana u istom terminu). Cena ulaznica je 250 dinara.

INVAZIJA (31.10.2007. od 22:00 h), Režija: Oliver Hirschbiegel, Uloge: Nicole Kidman, Daniel Craig, Jeremy Northam, Malin Akerman

Film "Invazija" je košmarno putovanje u svet u kome je jedini način da ostanete živi da ostanete budni. Misteriozni pad spejs šatla dovodi to zastrašujućeg otkrića da u olupini postoji nešto vanzemaljsko. Kod onih koji su došli sa time u dodir dolazi do zlokobnih i neobjašnjivih promena. Uskoro vašingtonski psihijatar Kerol Benel (Nikol Kidman) i njen kolega Ben Driskol (Danijel Kreg) saznaju šokantnu istinu o rastućoj vanzemaljskoj epidemiji: ona napada žrtve u snu, ostavljajući ih fizički nepromenjenima ali neobično bezosećajnim i neljudskim. Dok se infekcija širi, sve više ljudi se menja i postaje nemoguće znati kome se može verovati. Sada je za Kerol jedina nada da ostane budna dovoljno dugo da pronađe svog sinčića, koji možda ima ključ za zaustavljanje razorne invazije.

SVEMOĆNI EVAN (01.11.2007. od 17:00 h), Režija: Tom Shadyac, Uloge: Steve Carell, Morgan Freemen, Lauren Graham, Jimmy Bennett, Wanda Sykes

Kada je u bioskope stigla komedija Svemoćni Brus, razbila je sve rekorde te 2003. godine. Režiser i producent Tom Šedijak je osmislio još jedan film koji je podstakao želju filmofila da krenu u bioskop i tamo provedu vreme uz neverovatno smešne ljude smeštene u nimalo očekivane okolnosti. Glavni junak je Evan, novopečeni kongresmen iz Njujorka, koji se sprema za svoj prvi radni dan. Ovaj duhovni političar nudi molitvu kao svoj moto "promenimo svet". On ni ne sluti da Čika s bradom odozgo već ima velike planove za njega. Odmah na početku počinju da se dešavaju neobične stvari, i egocentrično organizovani život mora da se okrene naglavačke. Počev od misteriozne dostave starinskih alata i velikih drvenih greda do čudnovatog praćenja svih mogućih ptica, Evan postaje siguran da ispušta sve konce iz ruku. Njegov sigurni pad u komičnu zbrku kulminira posetom visokog stranca koji tvrdi da je Bog koji ima jedan jednostavan, mada besmislen, zahtev: Evan mora da sagradi Nojev kovčeg kako bi pripremio svoje prijatelje i porodicu za veliki potop.

PRITAJENO ZLO: ISTREBLJENJE (02.11.2007. od 17:00 h), Režija: Russell Mulcahy, Uloge: Milla Jovovich, Oded Fehr, Ali Larter, Iain Glen, Ashanti, Chris Egan, Spencer Locke, Jason O'Mara, Mike Epps

Treći i poslednji deo milionskog serijala "Resident Evil", "Resident Evil: Extinction" je ponovo zasnovan na izuzetno popularnom serijalu video igara i nastavlja tamo gde je prethodni film stao. Alis (Mila Jovović), koja se sada krije u pustinji Nevade, ponovo se udružuje sa Karlosom Oliverom (Oded Fer) i El-Džejem (Majk Eps), kao i novim preživelim, Kler (Ali Larter), Kej-Martom (Spenser Lok) i Bolničarkom Beti (Ašanti) u pokušaju da eliminiše smrtonosni virus koji preti da svakog čoveka pretvori u zombija... i da dođe do pravde. Pošto ju je uhvatila Umbrella Korporacija, Alis je bila podvrgnuta biogenetskim eksperimentima i postaje genetski izmenjena, sa nadljudskom snagom, čulima i pokretljivošću. Više nego ikada, ove sposobnosti će joj biti potrebne ako iko želi da preživi.

SLUTNJA (05.11.2007. od 17:00 h), Režija: Mennan Japo, Uloge: Sandra Bullock, Julian McMahon, Nia Long

Linda Hanson (SANDRA BULLOCK) ima topao dom, predivnog supruga i dve divne kćerke. Savršen život, sve dok ne dobije strašnu vest da joj je suprug Džim (JULIAN McMAHON) poginuo u automobilskoj nesreći. To je najgore što joj se moglo dogoditi. No, je li to samo plod njene mašte? Kad se Linda sledećeg jutra probudila, njen je suprug bio živ.
Isprva, Linda pomisli da mora da se radilo o noćnoj mori. Međutim, ona se ponavlja - Linda se ponekad budi uz živog supruga, a ponekad kao udovica. Neobjašnjivo i bez ikakvog redosleda nižu se sasvim različiti dani. Njene slutnje pokreću niz zbunjujućih događaja. Svet joj se preokreće dok je okolnosti ne dovedu do otkrića da njezin savršeni život možda nije onakav kakvim izgleda. U očajničkom pokušaju da spasi porodicu kreće u borbu protiv vremena i sudbine ne bi li očuvala sve što je s Dzimom izgradila.

NEXT (05.11.2007. od 22:00 h), Režija: Lee Tamahori, Uloge: Nicolas Cage, Julianne Moore, Jessica Biel.

Dobitnik Oskara Nikolas Kejdž glumi Krisa Džonsona u uzbudljivom SF trileru "Next," o mađioničaru iz Las Vegasa kome je njegov tajni dar istovremeno i blagoslov i prokletstvo: ima natprirodnu sposobnost da vidi budućnost. Džonson može da vidi nekoliko minuta u budućnost, a taj mu dar dobro dođe u poslu mađioničara i čitača misli u otrcanom noćnom klubu u Las Vegasu, gde nastupa skoro svake večeri. A korisno je i za stolove na kojima se karta ajnc, kad Krisu zatreba dodatni novac. Ali, njegov dar nije tek trik s pozornice, a veština kojom prolazi kroz vremenske portale nije prošla potpuno neprimećeno. Obezbedjenje ga posmatra preko kamera smeštenih u podu kockarnice, u želji da otkriju kako mu uspeva da neprestano dobija, čak i kad se to čini nemogućim. A agentkinja FBI-a zadužena za antiterorizam Kali Ferris, koju glumi nominovana za OskaraR Džulien Mur, želi da se posluži njegovim umom kako bi osujetila napad na Los Anđeles oružjem za masovno uništenje. Dok atomska tempirana bomba otkucava, Kris Džonson je možda jedini ključ za sprečavanje nuklearne kataklizme. Ako ne iskoristi svoje posebne moći kako bi se vratio kroz pravi portal i izmenio sadašnjost, njegova bi budućnost - i budućnost stotine hiljada drugih ljudi - mogla postati pluskvamperfekt.

Domaći internet forum SF-Serbia na svom sajtu najavljuje da će se najverovatnije pojaviti na predstojećem Beokonu, konvenciji koju će u decembru organizovati Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u Domu kulture Studentski grad. Oni već sada obećavaju da će se predstaviti u najlepšem svetlu, te da su otvoreni za ideje i predloge oko svog predstavljanja, oko čega će biti više reči na njihovom forumu.

Srpsko društvo za naučnu fantastiku javlja da je njihova članica Vesna Stamenković objavila još jedan prevod - roman "Tuneli" o kome se dosta pričalo u inostranstvu koa potencijalno novom hitu i nasledniku Harija Potera. Izdavačka kuća "Portalibris" je promovisala knjigu koaturoa Roderika Gordona i Brajana Vilijemsa na beogradskom sajmu knjiga

Kako piše na sajtu izdavačke kuće Portalibris, knjiga "Tuneli" ima 430 stranica, cena joj je 745 dinara (sa popustom 560), a u pitanju su avanture 14-godišnjeg dečaka arheologa Vilija, koji će otkriti stvari koje niko i ne naslućuje. Sa najboljim drugom Česterom pokušaće da pronađe svog oca, od koga je i nasledio ljubav prema arheologiji, u tunelima koji se prostiru ispod Londona. Tu će nenadano otkriti zastrašujući svet. Put u središte Zemlje dovešće neustrašive dečake do izgubljenog sveta koji postoji negde ispod i ima svoja nemilosrdna pravila i nepisane zakone. Neverovatna avantura sa primesom horora i sa neizbežnim pitanjem šta će im se u tom skrivenom opasnom svetu desiti i da li će uspeti iz svega toga da se izvuku i kako.

Na forumu Znaka sagite najavljena je današnja Narativna radionica koja se održava u sklopu rada Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčič" - ponedljekom od 18.00 u maloj sali na I spratu Doma omladine. Na repertoaru su dve teme:

1. "KOJI HEROJ SAM HTEO DA BUDEM KAD SAM BIO MALI"
ili možda još uvek sanjate. Možda niste sanjali da budete heroji! U tom slučaju i drakule, vukodlaci, transformersi, duhovi i ko zna koji još fantastični oblici postojanja takođe dolaze u obzir.

2. "KOJE BI MOĆI ČOVEKA UČINILE SAVRŠENIM"
Zamislite da je čovek ispravio sve svoje mane i sada može polako da radi na nekim novim vrlinama tj. psihofizičkim sposobnostima. Šta bi prvo izabrali. Da li bi te nove sposobnosti pomogle čovečanstvu ili bi ga još brže dovele do propasti?

5. NOVEMBAR

18.00 Narativna radionica: Pripovedanje uz vatru
Kao i uvek, ovaj naslov pred sve prisutne stavlja izazov pripovedanja na unapred zadatu temu. Tema bi trebalo da nas inspiriše da razmišljamo, delimo svoja razmišljanja sa drugima i dolazimo do novih ideja za pisanje priča o kojima će naknadno biti reči na literarnoj radionici kojoj je termin skoro svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu.
Moderator: Jelena Martinović

19.00 IN MEMORIAM: Robert Džordan
Autor popularnog serijala fantastike Točak vremena je preminuo u septembru. Kroz život i dela autora i Točak vremena provešće vas Dušan Filipin i Bojan Butković

12. NOVEMBAR

18.00 Narativna radionica: Pripovedanje uz vatru
Razgovor o pričama koje mogu biti ili su već napisane na prethodno zadate ili spontano obrađivane teme u okviru Narativne radionice.
Moderator: Jelena Martinović

19.00 Legende animacije: Ralf Bakši
U prvom predavanju iz novog ciklusa, predstavljamo vam kultnog autora Gospodara prstenova, Mačka Frica, Vatre i leda, Čarobnjaka i mnogih drugih animiranih filmova.
Moderatori: Žarko Milićević, Jovan Ristić, Milan Urošević

19. NOVEMBAR

18.00 Narativna radionica: Planiranje tribina i predavanja
Kao što smo i u prošloj sezoni imali termine u Narativnoj radionici posvećene tribinama i predavanjima, tako i ove nastavljamo sa razgovorima o pripremi tribina i predavanja kako za novopečene moderatore tako i za one iskusne, a kojima možda treba dodatna pomoć ili ideja. Ovo je, kao što ste imali priliku da vidite, od ove sezone, termin (ili ponekad termini) kada možete lično da učestvujete u planiranju programa društva ljubitelja naučne fantastike "Lazar Komarčić". Da bi nam program bio zanimljiviji, a termini posećeniji, a time i društvo LK postalo čuvenije, dođite i donesite svoje ideje i iskustvo. Budite aktivan član kluba.
Moderator: Jelena Martinović

19.00 Kopilad bogova: Salir
Predstavljamo vam prvi roman iz trilogije epske fantastike Kopilad bogova Aleksandra Mandića, objavljen nedavno u saradnji izdavačke kuće Dobričić i udruženja građana Treći Trg

26. NOVEMBAR

18.00 Narativna radionica: Pripovedanje uz vatru
Kao i uvek, ovaj naslov pred sve prisutne stavlja izazov pripovedanja na unapred zadatu temu. Tema bi trebalo da nas inspiriše da razmišljamo, delimo svoja razmišljanja sa drugima i dolazimo do novih ideja za pisanje priča o kojima će naknadno biti reči na literarnoj radionici kojoj je termin skoro svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu.
Moderator: Jelena Martinović

19.00 Književna radionica
Pero možda jeste moćnije od mača, ali svejedno - bez vežbe i rada nema rezultata!
Moderatori: Radmilo Anđelković, Jovan Ristić

Objavljen je četvrti broj časopisa "Liber" (90 dinara), a u njemu su odštapane i dva najbolje srpske SF priče svih vremena - javlja Srpsko društvo za naučnu fantastiku. Doduše, postoji i ograda - nisu u obzir uzete priče iz poslednjih sedam godina, pa je to dakle odabir iz korpusa koji obuhvata domaće SF stvaralaštvo XIX i XX veka.

Izbor najbolje duže i kratke priče "Ravnodušnost crvenog Sunca" Miodraga B. Milovanovića (objavljena u Emitoru broj 260, februara 1996. godine) i "Istok" Ilije Bakića (časopis Severni bunker broj 6, novembra 2000. godine), načinio je dr Aleksandar B. Nedeljković (profesor na Univerzitetu u Kragujevcu) koji je, kako sam kaže, kao kriterijum dela selektovao samo po njihovoj književnoj vrednosti.

Časopis "Liber" broj četiri se može naći na Sajmu knjiga, na štandovima izdavačkih kuća Liber, Utopija i Tisa na galeriji Hale 1, kao i na štandu Logosa koji se nalazi u parteru Hale 1. Od 1. novembra časopis bi trebalo da se pojavi u prodaji i u beogradskim knjižarama u centru grada - u oba Platoa, Stubovima kulture, knjižari Omen (Obilićev
venac 16) i u Beopolisu u Domu omladine.

Moguće je da će se ovaj broj od novembra pojaviti i u Kragujevcu, u knjižari Stubovi kulture.

Izgled liste se prilično izmenio, najinteresantnije je da je nekoliko fiilmova nestalo iz prvih dvadeset - "nagli" odlazak je zabeležio i Hari Poter, ali zato imamo dva noviteta. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 18. do 24. oktobra 2007. godine na listi je šest filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

U okviru Kulturno obrazovnog centra u Šidu, 13. oktobra pokrenuta je lutkarska scena premijerom predstave "Tri praseta", javlja list Danas . Ideja da se ova scena rodi došla je od lutkara Cvetina Aničića, koji je diplomirao u ANIMI na lutkarstvu u klasi Milivoja Radakovića na odaseku glumac - lutkar, a trenutno je apsolvent na Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost "Krsto Sarafov" u Sofiji (Bugarska) u klasi Bonju Lungova. Uvertira za pozorište bila je avgustovska lutkarska radionica koju je organizovao Nacionalni saveta Rusina i Kulturno prosvetno društv "Đura Kiš" iz Šida. Radionica je trajala sedam dana, u njoj je učestvovalo 30 mladih umetnika iz cele Vojvodine, a donela je 54 lutke kao proizvod rada.

Do sada su na repertoaru lutkarskog pozorišta postavljene predstave "Carevo novo odelo" i "Bajka o bojama" , a krajem oktobra se očekuju premijere predstava "Cveće male Ide" , "Snežane i sedam patuljaka " i " Uspavana lepotica".

Pozorište je smešteno u ulici Kneza Miloša 43, u adaptiranom prostoru gde se nekada nalazila stara gradska štamparija . Sedišta i sav interijer su nastali od ruku kreativnih članova pozorišta, lutke za predstave pravi sam Aničić uz pomoć učesnika kreativnih radionica. Scenografiju rade Miljan Torma , Sanja Prodanović i Aleksandra Kuđeljić. Glumci su članovi pozorišta "Branislav Nušić i Kulturno prosvetnog društva "Đura Kiš" iz Šida.

Niški pisac Dejan Ognjanović najavljuje na forumu Znaka sagite da će se, tokom subote i nedelje, njegova knjiga "U brdima, horori" moći kupiti na Sajmu knjiga. Primerci se nalaze na štandu Everest media. Kako autor najavljuje par primeraka će najverovatnije biti dostupno i na promociji u Kinoteci 31.10. za Noć veštica.

Na forumu Znaka sagite najavljeno je da će se danas, na Sajmu knjiga, pojaviti i vršački pisac Ilija Bakić. Na žalost, oni koji bi voleli da ga vide moraće da ga traže po celom sajmu pošto nije precizirano gde će on biti. Njegovu zbirku priča "Jesen skupljača" objavila je nova izdavačka kuća Tardis koja nema svoj štand na sajmu, već je primerke knjige moguće kupiti na štandovima Čarobne knjige, Solarisa i Everest Media, po ceni od 300 dinara.

Na ovogodišnjem 52. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, distrubuterska kuća Tuck, u saradnji sa izdavačkim kućama Laguna, Narodna knjiga i Čarobna knjiga, predstaviće se sa nekoliko novih filmskih ostvarenja, nastalih na osnovu popularnih književnih predložaka, prenose beogradski mediji.

Jedan od filmova koji će biti predstavljeni je "Zlatni kompas", baziran na bestseleru Filipa Pulmana, prvoj knjizi iz trilogije "Mračna tkanja", za koji je scenario i režiju uradio Kris Vajc. Reč je o uzbudljivoj, fantastičnoj avanturi, smeštenoj u drugi svet, u kojoj glume dobitnica Oskara Nikol Kidman, debitantkinja Dakota Blu Ričards, Sem Eliot, Eva Grin i Danijel Kreg.

Laguna, koja je izdavač kompletne Pulmanove trilogije na ovom tržištu ("Severna svetlost/Zlatni kompas", "Čudotvorni nož", "Ćilibarski durbin"), za ovogodišnji Sajam knjiga pripremila je reizdanje "Zlatnog kompasa" sa koricom knjige na kojoj se nalazi prvi poster filma.

Na Laguninom štandu na Sajmu, posetioci mogu da vide i model Joreka Birnisona, polarnog medveda iz filma "Zlatni Kompas".

Film "Zlatni kompas" premijerno će biti prikazan 12. decembra u Sava Centru.

Po romanu "Ja sam legenda", pisca Ričarda Matesona, studio Warner Bros.Pictures snimio je istoimeni film u režiji Frensisa Lorensa. Roman je za ovu teritoriju objavila Čarobna knjiga, a naslovnu stranu takođe krasi prvi plakat filma.

U ovoj zanimljivoj i orginalnoj SF priči Vil Smit tumači glavnu ulogu, Roberta Nevila poslednjeg preživelog čoveka u Njujorku, a možda i svetu.

Film "Ja sam legenda" u domaće bioskope stiže 10. januara 2008.

Na forumu Znaka sagite skrenuta je pažnja na novi broj Gradine. Naime posle velike pažnje koju je dobila "SF Gradina" (broj 19.) i broj 20 ima dosta žanrovskih sadržaja koji ne bi smeli da ostanu neprimećeni.

Za ljubitelje SF-a preporuka su tekstovi Dejana Ognjanovića "Biologija kao sudbina u posthumanom svetu Mišela Uelbeka" (O delu Mišela Uelbeka), Nikole Todorovića "Antiratna abrakadabra" (Sećanje na Kurta Vonegata) i tekst "Mark Stojanović Brek: skica za portret" (O SF strip albumu Brek). Za fanove horora tu su tekstovi Dejana Petrovića "Stotinu celuloidnih lica princa tame" (O knjizi Dejana Ognjanovića "Faustovski ekran"), Marka Radulovića "Nebeska misterija i tajanstveni noćni prizori u Kilfursi" (O knjizi Džona Sekstona "Džoni Kofin i tajanstvena svetlost"), Nenada Župca "Početak" (O knjizi Dejana Kostića "Mešano meso"), Saše Ćirića "Početnički miks" (O knjizi Dejana Kostića "Mešano meso"), Nenada Župca "Skeniranje ludila ili obračun sa devedesetim" (O knjizi Zvonka Karanovića "Četiri zida i grad") i Aleksandra Đuričića "Razvoj operskog libreta u Srbiji".

Među ostalim intersantnim sadržajima navedeni su još i nova priča Zorana Ćiriča "Problematični čovek", tekst Lea Leo Kropivijanskog "Ništa ne možemo da naučimo" (Razgovor s Viktorom Peljevinom) i tekst Nenada Župca "Hronika periferije Niša" (O knjizi Dejana Stojiljkovića "Leva strana druma").

Izdavačka kuća Alnari objavila je roman Dž.R.R. Tolkina, "Deca Hurinova", javlja sajt Art Anima. Ovo delo Tolkin je započeo 1918. godine, ali ga nikada nije okončao. Roman "Deca Hurinova" dovršen je zahvaljujući predanom radu Tolkinovog sina Kristofera.

O knjizi je na sajtu izdavača objavljeno sledeće: "Postoje priče o Srednjoj Zemlji iz vremena mnogo pre Gospodara Prstenova, a priča ispričana u ovoj knjizi je smeštena u velikoj regiji koja se nalazila na zapadu iza Sivih Luka: zemlje u kojima je Dvobradi nekada hodio, ali koje su potopljene u velikoj kataklizmi kojom je okončano Prvo razdoblje sveta. U to davno vreme Morgot, prvi Mračni Gospodar, prebivao je na Severu, u velikoj tvrđavi Angband, Gvozdenom Paklu, a tragedija Turina i njegove sestre Nienore odvijala se pod senkom straha od Angbanda i rata koji je Morgot vodio protiv vilovnjačkih zemalja i njihovih skrivenih gradova.

Njihovim kratkim i strastvenim životima dominirala je iskonska mržnja koju je Morgot gajio prema njima kao deci Hurina, čoveka koji se usudio da mu prkosi i da mu se ruga u lice. Protiv njih je poslao svog najstrašnijeg slugu, Glaurunga, moćnog duha u obliku ogromnog beskrilnog plamenog zmaja.

U ovoj priči o surovom osvajanju i bekstvu, šumskim skrovištima i poterama, o otporu uprkos sve manjoj nadi, Mračni Gospodar i Zmaj prikazani su izuzetno životno i jasno. Zloban i podrugljiv, Glaurung manipuliše sudbinama Turina i Nienore pomoću đavolski lukavih i prepredenih laži i ispunjava Morgotovu kletvu. Najranije verzije ove priče Dž.R.R. Tolkina potiču iz perioda završetka Prvog svetskog rata i godina koje su usledile. Ali mnogo nakon toga, kada je Gospodar Prstenova završen, on ju je iznova napisao i umnogome povećao njenu složenost i motivaciju i likove: ona je postala dominantna priča njegovog kasnijeg rada na Srednjoj Zemlji. Ali nije stigao da je dovede do konačnog i završenog oblika. U ovoj knjizi sam nastojao da, nakon dugog proučavanja rukopisa, sastavim celovito pripovedanje bez ikakvog uredničkog dodavanja."

Na forumu PhT je stiglo obaveštenje da će KONEF-ov "Antares", zamišljen prvobitno kao uobičajen "papirni" fanzin, pa potom realizovan kao web-izdanje, sada biti rađen preko bloga. Na taj način će moći da se svima zainteresovanima predstavljaju tekstovi onom dinamikom kojom budu pristizali. Osim toga na ovaj način se lakše otvara prostor za komentare i bolju interakciju sa čitaocima.

Posetioci adrese http://antares-konef.blogspot.com tako će već sada moći da pročitaju dve priče, tekst o seriji "Stargate", jedna generalna priča o SF-u, kao i intervju sa beogradskom spisateljicom Tamarom Lujak, koji je uradila Dragana Stojiljkovič.

Iz Uredništva "Antaresa" poručuju da im je cilj da u ovom projektu učestvuje što više ljudi, samim tim i da bude raznovrsnih tekstova, pa su tako "svi dobrodošli da učestvuju".

U dodatku dnevnog lista Danas, izdanje od 23. oktobra, pod nazivom "Praznik knjige", posvećen Sajmu knjiga u Beogradu, objavljen je tekst nepotpisanog autora koji se bavi srpskom SF, horor i fentezi scenom između dva sajma knjiga. Tekst pod nazivom "Mladi pišu epsku fantastiku" prenosimo u celini:

Srpska književna scena okrenuta fantastici je definitivno živnula, što se može zaključiti na osnovu broja objavljenih dela u poslednjih godinu dana - čak preko 20. Ono što je naročito intereresantno je okrenutost epskoj fantastici, koju preferiraju mladi autori, slična je situacija i sa horor žanrom, dok je primetan gotovo kompletan nestanak pisane naučne fantastike, u dužim formama. Raduje i to što se pojavilo nekoliko teorijskih dela, mada zahvaljujući ponajviše jednom čoveku. Inače, domaći autori polako dobijaju i podršku domaćih velikih izdavača, pre svega se to odnosi na Lagunu. Domaći nastavak "Gospodara prstenova" Ivan Vukadinović je mladi autor koji je debitovao romanom "Večna vatra", prvim delom trilogije "Tri goblina". On je na sebe skrenuo pažnju pre svega činjenicom da je napisao svojevrstan nastavak "Gospodara prstenova", samo što su svi likovi u njegovoj storiji novi jer se radnja dešava hiljadu godina nakon događaja koje je opisao slavni Dž.R.R. Tolkin u svom delu. Doduše, reći da je reč o "nastavku" kvari i činjenica da je ruski autor Nik Perumov još 1992. godine napisao znatno "bližu" priču koja se dešavala odmah posle samog "Gospodara prstenova". Još jedan debitant - Aleksandar Mandić, se odlučio da u svet književnosti krene sa romanom koji spada u epsku fantastiku jer je, prvenstveno, mislio da će mu biti lakše da piše o nepostojećem svetu. Njegov prvenac "Salir" je, inače, prva knjiga u planiranoj trilogiji pod zajedničkim nazivom "Kopilad bogova", a interesantan je i po tome što se kao likovi pojavljuju i vampiri - mada nije reč o klasičnim "sprskim krvopijama".

Ivan Marković je možda najneobičnija figura domaće žanrovske scene, pošto je jedini pisac (i treći debitant u svetu fantastike) koji se odmah okrenuo pisanju na engleskom jeziku, a svoj prvenac "Puppet Master's Marionette (volume one)" ponudio u domaćim knjižarama. Knjiga obiluje mračnim likovima, okultnim radnjama, a umesto da se prati izlizana ideja šačice heroja koja spasava svet ovde se gleda posrnuće jednog čoveka. Inače, Marković je fasciniran negativcima, što se itekako vidi u njegovom delu, koje je ilustrovao Nikola Vujačić.

Najpoznatiji i najkontroverzniji
Zoran Živković je definitivno poneo titulu najobjavljivanijeg modernog srpskog pisca u inostranstvu a tokom poslednjih godinu dana mogao je da bude itekako zadovoljan postignutim. Pored dve nagrade ("Isidora Sekulić" i "Stjepan Mitrov Ljubiša") objavio je roman "Čitateljku" gde je priča o čitanju kao sudbini, a potom je usledio i roman "Amarkord", koji ima strukturu mozaika sa poglavljima naslovljenim po slavnim književnim delima. U delu glavni junak traga za identitetom, a nudi mu se da prihvati, po određenoj ceni u svakom poglavlju, atlernativu svom izgubljenom sećanju. Živković je objavio i "Poslednju knjigu", kojom je krenuo u žanr trilera, bez bilo kakvih dodira sa fantastikom.

Definitivno titulu najkontroverznije knjige tokom proteklih godinu dana na žanrovskoj sceni je poneo horor roman "Srpski psiho" Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića. Horor-triler o serijskom ubici je dobio salvu kritika pa je onda krenulo beskonačno prepucavanje po internet forumima. Moguće da je to doprinelo boljoj prodaji jer je višenedeljno "preganjanje" sigurno dovelo do toga da mnogi zapamte naziv dela, što i nije bilo teško s obzirom na daleko uspešnijeg "Američkog psiha" Breta Istona Elisa. Promocija knjige, na kojima su novinarima deljeni kuhinjski noževi, nije ni izbliza bila tako upečatljiva kao "sečenje" na internetu.

Kada je reč o domaćem hororu svoj već treći roman je objavio Mijat Vujačić (22) koji je objavio roman "Vampir". Priča romana prati Vukadina, mladića obolelog od raka. U silnoj želji da pobedi smrt, Vukadin postaje njeno oličenje - vampir. Autor je odlučio da vampirizam iskoristi kao metaforu za stanje u Srbiji. Iako je po mnogim ocenama delo bolje od "Srpskog psiha" nije ni izbliza pobudilo tako veliku pažnju domaće žarovske javnosti.

Da i dame umeju da pišu interesantne horore pokazala je Mirna Zakić svojim delom "Strava u ulici kuge". Glavni junak njenog dela je vukodlak, koji je pritom i žena, inače autorkin alter-ego. Mlada spisateljica, koja ima 25 godina i trenutno živi u Vašingtonu je ubedljiva kada opisuje surove scene nasilja, a u svom delu je uvela i gomilu drugih fantastičnih likova kao što su krvopije, gargojli i trolovi.

Paralele sa Denom Braunom
Dve knjige su, od domaće kritike, dobile pohvale da se između njih i bestseler hita "Da Vinčijev kod" Dena Brauna može povući paralela, ali uopšte nisu nešto bitnije zainteresovale žanrovsku publiku. Reč je, pre svega, o romanu Milorada Pavića "Drugo telo" kojim je on "nastavio putovanje fantastičarskom magistralom" baveći se ljubavnom pričom koja se proteže kroz četiri veka, ali i mogućnošću reinkarnacije, između ostalog. Zbog toga ne čudi što je delo dobijalo i ocenu da je reč o "metafizičkom trileru". Roman "Drugo telo" Milorada Pavića najpre je objavljen u inostranstvu - svetska premijera je bila na ruskom, a zatim i na srpskom.

S druge strane tu je roman "Kralj reke" Ivana Panića koji spaja istorijsku misteriju i triler za koji se isticalo da je napisan pre "denabraunovske histerije" (tačnije od 1991. do 1998. godine) i da se radnja odvija u vojvođanskim močvarama gde glavni lik traga za Izvorom života, a tu je i niz tragičnih sudbina vezanih za imaginarno mesto Prčin kao i, konačno, preispitivanje sopstvenog "ja".

Stariji objavljivali zbirke priča
Zbirke priča su tokom godine dobili, uglavnom, stariji autori - makar po godinama pristunosti na žanrovskoj sceni. Goran Skrobonja, čovek koji je najznačajniji za razvoj horor žanra u Srbiji tokom poslednje dve decenije, objavio je svoju treću zbirku čiji je radni naziv bio "U 5 i 15 za Nekropolis", ali je potom naslov promenjen u "Tihi gradovi". Iako je prvobitno bilo zamišljeno da u knjizi bude 11 priča, na kraju je odabrano sedam sa zajedničkom temom gradova koji prolaze kroz metamorfoze. Ako se pogleda podnaslov zbirke ("priče") to onda najbolje nagoveštava dalji razvoj Gorana Skrobonje kao pisca. Naime, prve dve njegove zbirke ("Od šapata do vriska" i "Šilom u čelo") imale su podnaslove u kojima su dominirale reči "strava" i "fantastika" a sada se takva odrednica polako gubi.

Poslednje delo objavljeno u 2006. godini bila je zbirka priča "Vilina planina" Tamare Lujak, sa 11 storija. Zanimljivost ove knjige leži u tome što je Tamara Lujak uspešno baratala elementima bajki spajajući ih i razvijajući u novim zapletima, a sama zbirka postaje celina jer se motivi prepoznaju i slažu u čitaočevoj svesti. Pred ovogodišnji Sajam knjiga pojavila se i prva štampana zbirka priča poznatog vršačkog pisca Ilije Bakića "Jesen skupljača", inače prvenac nove izdavačke kuće Tardis. Knjiga sa 15 priča pokriva 25 godina stvaralaštva pisca, mada one nisu hronološki poređane. Iako je Bakić najčešće stvarao SF priče, ovde su data neka njegova "mekša" ostvarenja, preostala će stići narednim godinama u novim zbirkama koje će tematski više pratiti kibarpankerske, mračne ili stripovske storije. Horor i za najmlađe Fantastike za najmlađe, iz pera domaćih autora, i nema previše. Pošto je Narodna knjiga tu već godinama bila najagilnija ovoga puta je u svojoj ediciji "Petar Pan" objavila četvrti nastavak serijala o životu sa trolovima Divne Vuksanović "Lezi mi na leđa trole". Knjiga "Bajke iz Smešne poljane" Darka Kalezića (četvrta zbirka priča ovog autora) je interesantna stoga što su je ilustrovala dece - ona kojima je knjiga i namenjena. Izložba radova osnovaca novobeogradskih škola je, pre nekoliko meseci, održana upravo na ovoj opštini. Inače, u zbirci se nalazi priča "Bajka o zaboravu" (pobednik konkursa Radio Beograda) i još 14 drugih priča.

Konačno, pomalo neuobičajena knjiga za najmlađe stiže od Uroša Petrovića. On je za svoj novi roman uzeo interesantnu mešavinu fantastike sa primesama horora. Radni naziv je bio "Leptiri od celofana", da bi na kraju ipak dobio novo ime - "Peti leptir". U samom delu, čija se radnja odvija u današnjoj Srbiji, jedan dečak iz beogrdskog sirotišta, pomoću naelektrisanog češlja i isečenih slova iz novina, uspostavlja vezu sa svetom "sa one strane" - davno umrlim šumarom Aleksom Rajićem, zaboravljenim najbližim saradnikom Josifa Pančića. Reč je o romanu namenjenom i deci i odraslima, jedinstvenom u srpskoj književnosti.

Niš zadužen za teoriju
Dejan Ognjanović, autor iz Niša, je bio glavna zvezda "teoretskog neba" sa čak dve objavljene knjige - "Faustovski ekran" i "U brdima, horori: Srpski film strave". Pošto je i sam zaljubljenik u horor žanr, prva knjiga se bavi đavolom kao likom u kinematografiji, dok je druga itekako bitna za domaći žanr pošto predstavlja pregled svih domaćih filmova koji su se bavili hororom od 70-tih godina pa na ovamo. U noj se, dakle, detaljno obrađuje 14 naslova sa jakim elementima horora, od kultne "Leptirice" (1973) do "Šejtanovog ratnika" (2006), uključujući i neke umetnički vredne TV filmove ("San doktora Mišića", "Štićenik", "Prokletinja"...), ali su dati i intervjui sa značajnim imenima zaslužni za srpski horor film, kao i analiza zbog čega je tako kasno došlo do razvoja horor žanra u našoj filmskoj umetnosti.

S druge strane delo dr Bojana Jovića "Rađanje žanra: Počeci srpske naučno-fantastične književnosti" predstavlja prvi pravi akademski pristup SF-u kod nas, a u njemu se autor bavio delima Dragutima Ilića (drama "Kroz milijun godina" - prva SF drama u svetu, druga je Čapekov "R.U.R." nastao 30 godina kasnije), Lazarom Komarčićem (roman "Jedna ugašena zvezda") i Milutinom Milankovićem ("Kroz vasionu i vekove").

Oni koji su više stripovski orijentisani bili su zadovoljni objavljivanjem knjige "U paukovoj mreži" Branislava Miltojevića. To je studija o razvitku američkog stripa od vremena Princa Valijanta do danas, a za ljubitelje fantastike našlo se dosta toga - o fenomenima Betmena i Supermena, Kapetana Amerike, Osvetnicima, Derdevilu i moćnom Konanu, uz detaljno razmatranje razvoj strip žanra o super herojima.

Fototipsko izdanje prvog srpskog SF romana
Beogradsko društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je proslavilo 25 godina svog postojanja održavanjem konvencije (novembra 2006) na kojoj je predstavljeno fototipsko izdanje "Jedne ugašene zvezde" (1902), koja je, na žalost, urađena u samo stotinu primeraka. Time je beogradsko društvo na konkretan način pokušalo da pomogne u otkrivanju dela pisca koji je prvi objavio SF roman (ilustrovani roman), a koji je dugo vremena zbunjivao ljude. Pošto je Komarčić čitao Flamariona, to se itekako može primetiti u ovom delu koje je imalo i prosvetiteljski zadatak.

Knjige u 2008. godini
Ivan Vukadinović će drugi deo svoje fentezi trilogije "Tri goblina", roman "Skiptar moći", objaviti 2008, a treći deo "Zora novog dana", čije je pisanje nedavno započeo, stiže 2009. godine. Najverovatnije će oba dela objaviti samostalno, kao što je bio slučaj i sa prvom knjigom.

Izdavačka kuća Alma Đorđa Otaševića će reizdati romane Lazara Komarčića među kojima će ponovo biti objavljena "Jedna ugašena zvezda" - prvi srpski SF roman.

Ivan Marković piše nastavak svog romana "Puppet Master's Marionette" koji će imati samo dodatak "volume two". Naravno, i nastavak stiže na engleskom jeziku.

Dejan Ognjanović je najavio knjigu razgovora sa rediteljem Đorđem Kadijevićem, majstore srpske fantastike. Knjiga će biti završena do sledećeg Sajma knjiga i još nema izdavača.

Goran Skrobonja je najavio roman o svom junaku Nikodiju Mariću, koji se provlači kroz nekolicinu njegovih priča, a moguće je da će se ponovo pojaviti njegov roman "Nakot". Konačno, moguće je da će Laguna objaviti zbirku priča gde bi se našli najuspešniji radovi iz njegove dve prethodne - "Od šapata do vriska" i "Šilom u čelo".

Mijat Vujačić planira pisanje celog serijala knjiga o junaku koji je njegov alter-ego iz D&D igrica Deroku X'Zadu.

Željko Obrenović i Aleksandar Ilić spremaju još jedno zajedničko delo, mada paralelno rade i na samostalnim romanima.

Zoran Živković je najavio da će do kraja godine završiti novi roman "Esherove petlje". Za njega još nema izdavača.

Članovi Mense pišu zajednički horor roman, a među angažovanima na ovom projektu su Boban Knežević i Uroš Petrović. U najboljem slučaju roman će biti završen do nove godine.

Aleksandar Mandić nastavlja sa pisanjem drugog dela serijala "Kopilad bogova".

Tamara Lujak sprema novu zbirku priča.

Prateća literatura
Fanovima fantastike pažnju su skrenule i dve knjige koje nisu iz domena beletristike, a nisu ni stručni radovi vezani za žanr. Jedna se, pomalo neočekivano, mada sasvim logično ako se pogleda naslov, našla na meti njihovog interesovanja - "Rečnik straha" Ljubomira Erića (dugogodišnjeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu), u kome se nalaze pojmovi iz oblasti psihologije, psihijatrije, antropologije, filozofije, religije, istoriografije, etnologije, medicine, književnosti, umetnosti. Druga je "Mitološki rečnik" Petra Bulata i Veselina Čajkanovića - sa 88 pojmova iz oblasti narodne mitologije i folklora koje su Bulat i Čajkanović prikupili za četvorotomnu Narodnu enciklopediju iz 1929. godine, i u kojoj se objašnjavaju terminu kao što su: aždaje, ale, anđeli, babe, Badnji dan, Božić, veštice, vile, vuk, dodole, đavo, Đurđevdana, zmaja, pčele, Sretenja, Turčina, pa sve do čume.

Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" iz Beograda i ove godine organizuje svoju konvenciju Beokon, koja će se održati u Domu kulture Studentski grad, od 11. do 16. decembra. Ova "konvencija naučne fantastike, fantastike i horora" imaće sledeći (okvirni) plan:

* festival srpskog filma fantastike
* maskenbal
* izložbe
* berza starih knjiga, stripova i časopisa
* tribine
* promocije
* FRP turniri
* veliki nagradni kviz

Naravno, pošto ima još (relativno) dosta vremena do Beokona sigurno da je sve ovo podložno nekim izmenama, ali pre svega konkretizaciji. Očekujemo da do polovine novembra tačan program bude uglavnom poznat, kako bi posle toga članovi LK imali dovoljno vremena i za realizaciju zamišljenog.

Pripremajući se za Međunarodni sajam knjiga, domaći izdavači su u samo nekoliko poslednjih dana objavili više naslova iz domena fantastike, javlja sajt Art Anima. Okean je izdao romane "Čarobnjak" Džina Vulfa, "Gormengast"" (drugi deo) Mervina Pika, "Crni red" Džejmsa Rolinsa, iz Lagune stižu četiri naslova: "Glinene noge" Terija Pračeta, "Trinaesta priča" Dajane Seterfild, "Petar Pan" Džejmsa Metjua Barija i "Petar Pan u grimizu" Džeraldine Mekorkran; a novitet iz Alnarija je "Suzanina pesma" Stivena Kinga. U nastavku vam predstavljamo sva navedena dela tekstovima koji su objavljeni na sajtovima izdavača.

"Čarbonjak", Džin Vulf (Okean)

Dvotomni roman Vitez/Čarobnjak pripada retkim delima koja prevazilaze površinski sloj fantastike i napajaju se sa mitskog vrela. Magični mačevi, zmajevi, džinovi, viteške potrage, ljubav, čast, plemenitost - svi poznati elementi (epske) fantastike dobijaju novi sjaj u ovom majstorskom delu.

Prva polovina putovanja, roman Vitez, vodi tinejdžera iz Amerike u Mitgartr, srednje kraljevstvo sedam fantastičnih svetova. Iznad su bogovi Skaja, ispod su kapriciozni Elfi i neka mnogo opasnija bića. Na putu za Jotunland, dom Ledenih džinova, Ejbl - sada ser Ejbl od Visokog srca - osvaja čuveni mač Eternu, savladavši zmaja koji ga čuva. Za nagradu je uveden u zamak Valoca, kralja svih bogova Skaja.

Čarobnjak počinje Ejblovim povratkom u Mitgartr na Oblakinji, velikoj kobili boje svog imena. Za Ejbla je prošlo dvadeset godina, dok je u Mitgartru proteklo tek nekoliko meseci. Uz nekolike slabosti, on je sada odrastao čovek i vitez. Takođe je i čarobnjak, mada ga složena zakletva sprečava da koristi svoje magične sposobnosti. Njegovo viteštvo sada je van svake sumnje, pa se predaje ispunjenju zakletvi datih kralju, svojoj ljubavnici, prijateljima, bogovima, čak i neprijateljima. Ejbl mora da uspostavi pravedan poredak među stanovnicima svih sedam svetova postepeno otkrivajući skrivenu svrhu svog života.

"Gormengast, drugi deo: Gormengast", Mervin Pik (Okean)

U novu eru Gormengasta, eru Titusovog stasavanja i Stirpajkovog uzdizanja, uvedeni smo posle detaljnog pregleda ključnih događaja i sudbina likova iz prvog dela. Međutim, Gormengast nije puki nastavak, već integralni deo velike trilogije koji produbljuje likove, značenja i posledice događaja prikazanih u Titusu Grounu. Iako u drugom delu pratimo Titusovo odrastanje, od njegove sedme do sedamnaeste godine, ispunjeno sumnjama i nesigurnošću pred spoznajom sebe kao naslednika i budućeg gospodara zamka, glavni junak je, na neki način, sam zamak - Gormengast.

Zamak je ugrožen Stirpajkovom zločinačkom genijalnošću, rastućim, dubokim i višeznačnim neprijateljstvom između Majstora rituala i budućeg Gospodara, ali i Titusovom prkošću koje uzdrmava temelje poretka zasnovanog na beskonačnim, složenim i bizarnim protokolima. Neumoljivi zahtev poretka da Titus prihvati predodređenost sudara se sa duhom buntovnika koji ga odvodi u nedozvoljeni pohod van zidina zamka, do sudbonosnog susreta sa Divljom devojčicom - susreta koji će izmeniti Titusov život i odrediti i budućnost zamka.

"Crni red", Džejms Rolins (Okean)

Primerak Biblije koji je pripadao Čarlsu Darvinu, zapaljena knjižara u Kopenhagenu, Budisti na Himalajima koji su postali ljudožderi i stvorenje koje se pojavilo u Africi odvešće pripadnike Sigme u kovitlac naučnih eksperimenata čiji su koreni u nacističkoj Nemačkoj... Uzbudljiva mistična avantura povešće "naučnike sa oružjem" preko samopreispitivanja do samog porekla života i pitanja o budućnosti naše vrste.

Crnim redom , romanom koji povezuje nacističku opčinjenost runama i kvantnu fiziku, Džejms Rolins dokazuje da je jedan od najboljih pisaca naučno-religioznih trilera.

"Glinene noge", Teri Pračet (Laguna)

Ank-Morporkom šeta vukodlak s predlunarnim sindromom, a tu negde su i patuljak koji drži do sebe i golem koji je počeo da misli svojom glavom.

Ali za komandanta Vajmsa, zapovednika ankmorporške Gradske straže, to je tek početak... Sve smrdi na izdaju. Odigrao se zločin. Ne samo da sad treba otkriti aliko, nego i alikako, a on čak nije siguran ni ališta.

Ne samo da sad treba otkriti aliko, nego i alikako, a on čak nije siguran ni ališta.

Ali čim sazna koja su prava pitanja, poželeće da čuje i odgovore.

"Trinaesta priča", Dajan Seterfild (Laguna)

"Ispričajte mi istinu." Jednostavan zahtev, ali dovoljan da do srži u kostima potrese usamljenu, tajanstvenu spisateljicu Vidu Vinter. Zar nije proteklih šest decenija provela pišući izmišljene životne storije koje su joj ne samo proslavile ime i donele bogatstvo, već i sačuvale tajnu njene nasilne i tragične prošlosti? Sad stara i bolesna, Vida Vinter ne može da umakne sopstvenoj životnoj priči, ma koliko bajki isprela.

Vidina povest nam u duhu gotskog romana oslikava porodicu Ejndželfild: lepu i svojeglavu Izabelu i fatalne bliznakinje Edlin i Emlin. Podležući činima Vidinog pripovedanja, Margaret otkriva da ono baca uznemirujuće svetlo i na njen sopstveni život. Obe žene suočavaju se sa avetima koje ih progone i obe ih na kraju preobražava istina.

"Petar Pan", Džejms Metju Bari (Laguna)

"Sva deca, osim jednog deteta, rastu." Tako počinje najpoznatiji i najčarobniji roman za decu - Petar Pan.

Vendi, Džon i Majkl Darling žive mirno sa svojim roditeljima u uglednom delu Londona. Jedino što ih izdvaja od ostalih porodica jeste njihova dadilja, naime ona je pas, Nana. A onda, jedne noći u njihov dečji svet dolazi Petar Pan i odvodi ih u Nedođiju, zemlju iz mašte. Ko je to dete koje neće da odraste? A ti, da li ti želiš da porasteš? Da li odrasli umeju da nađu put za Nedođiju?

Duhovitim, lepršavim i inteligentnim jezikom Bari nas vodi kroz neslućene avanture i večni svet mašte.

Ako vam se dopao Diznijev crtani film u knjizi ćete uživati još više. Pođite i sami u Nedođiju nošeni čarobnom mastilom iz pera Džejmsa Metjua Barija.

"Petar Pan u grimizu", Džeraldina Mekorkran (Laguna)

Nešto nije u redu u Nedođiji. Iz nje cure snovi - neobično stvarni snovi o gusarima i sirenama, o ratničkim bojama i krokodilima. Za Vendi i Izgubljene Dečake to predstavlja jasan signal - Petru Panu je potrebna njihova pomoć, što znači da je vreme da učine ono nezamislivo: da ponovo odlete u Nedođiju.

Ali, u Nedođiji se sve promenilo, a opasnosti na koje tamo nailaze daleko prevazilaze sve njihove snove...

Petar Pan u grimizu je posebno odobrila Velika dečja bolnica u Ulici Ormond kao zvanični nastavak Petra Pana Dž. M. Barija. Ova knjiga nas, u pravom Barijevom iskričavom stilu, vraća njegovom nezaboravnom junaku, u zemlju gusara i vila, detinjstva i istraživanja. Ali nas, isto tako, vodi i napred - s novim likovima u koje ćemo se zaljubiti, u nove avanture od kojih srce lupa brže i ka novim pogibeljnim opasnostima koje treba savladati - sve to povezano u celinu čarobnom vilinskom prašinom.

Povratak u Nedođiju je avantura koju nikada nećete zaboraviti.

"Suzanina pesma", Stiven King (Alnari)

Leta 1999. Suzana Din, tela posednutog demonskom majkom Mijom, uz pomoć Crne trinaestice biva transportovana iz Kale Brin Stardžis u Njujork da bi rodila svoje "momče". Dok se Džejk, padre Kalahan i Oj trude da prekinu Suzanin sastanak sa sudbinom u Diksi Pigu, Roland i Edi pomoću "istrajnosti magije" stižu do Istočnog Stonhema u državi Mejn, u leto 1977. U njemu obitava i pisac romana Jerusalimovo. Autor će biti šokiran njihovom pojavom baš kao i oni njegovom.

Na forumu Znaka sagite Boban Knežević je potvrdio raniju najavu da će se pojaviti na Sajmu knjiga i omogućiti fanovima da nabave ranija izdanja u okviru Znaka sagite. Takođe je najavio i neke nove projekte. Ovde prenosimo kompletan tekst sa foruma:

"U okviru moje nove izdavačke kuće EVEREST MEDIA na štandu Sajma (na prvom spratu hale 1, negde...) biće ponuda preostalih i raspoloživih knjiga i časopisa izdavanih u okviru ZNAKA SAGITE.

Cene će biti krajnje i totalno popularne: 100 i 200 dinara za gotovo sve stvari i 1000 dinara za Monolit 10, popusti na količinu i takve stvari, pokloni...

Šta se ne utopi ide na reckanje i u stari papir, tako da nemoj da sam nekoga video da nije kupio bar nešto, jer nema trika da svi sve imaju.

Inače, EVEREST MEDIA je moja šesta izdavačka kuća od 1991. godine kada sam ozvaničio svoje pokušaje izdavaštva i zasad nema nijednu izdatu knjigu, ali se nadam brzom preokretu u tom pravcu. Od stvari interesantnih ljudima koji obitavaju ovuda, najpre će to biti NEKRONOMIKON, a onda serija zbirki priča domaćih autora i idemo dalje nekakvim redom i redosledom.

Domaći sajt ljubitelja Harija Potera "Hari Poter Srbija" je već izvršio jedan pritisak na domaće izdavače želeći da sazna zašto još nema prevoda na srpski jezik sedme knjige britanske spisteljice Dž.K. Rouling o najpoznatijem dečaku-čarobnjaku na svetu, a sada su, nakon kraće pauze, fanovi odlučili da iskoriste Sajam knjiga za prvi javni pritisak.

U njihovom saopštenju se kaže da će njihova prva javna akcija za cilj imati obaveštavanje javnosti da Srbija još uvek nema izdavača Hari Poter knjiga. Tako će oni naredne subote, od 10 časova, biti na Sajmu knjiga u Beogradu, gde će deliti letke sa opomenama, a potom razgovarati sa predstavnicima izdavakih kuća i pokušati da dobiju odgovor na pitanje "kada ćemo dobiti prevod sedme knjige". Takođe, stoji u saopštenju, "potražićemo i opravdanje od čelnika Narodne knjige".

Fanovi podsećaju da u Srbiji već više od šest meseci nema izdavača Hari Poter knjiga zbog "neodgovornosti prethodnog izdavača, Narodne knjige, koja je zbog lošeg kvaliteta štampe izgubila licencu". Trenutno se u Srbiji moze jedino kupiti dečje izdanje knjige "Harry Potter and the Deathly Hallows" u IPS prodavnicama.

Tokom Međunarodnog beogradskog sajma knjiga koji će se ove godine održati od 22. do 28. oktobra, na štandu IP Lagune (Hala 1, Arena) gostovaće ekskluzivci te izdavačke kuće, javlja sajt Art Anima. Među autorima koji će zainteresovanim posetiocima potpisivati svoje knjige, naći će se i četvorica pisaca fantastike - Uroš Petrović ("Aven i jazopas", "Peti leptir"), Miomir Petrović ("Lisičje ludilo") Željko Obrenović i Aleksandar Ilić ("Srpski psiho").

Pomenuti autori će na štandu IP Lagune, svoje knjige potpisivati po sledećem rasporedu:

- 25. oktobar (četvrtak), 17.00 - 19.00 Uroš Petrović
- 26. oktobar (petak), 16.00 - 17.00 Željko Obrenović i Aleksandar Ilić
- 28. oktobar (nedelja), 18.00 - 19.00 Miomir Petrović

Mladi beogradski pisac Ivan Marković je obezbedio pojavljivanje svoje knjige "Puppet Master's Marionette" u novim knjižarama. Naime, English Book knjižara u Beogradu je već dobila prve primerke, a uskoro će se naći i u drugim njihovim objektima u zemlji. Kada je reč o beogradskoj English Book knjižari, ona se nalazi u Čumićevom sokačetu (lokal 120, prvi sprat), a u njoj se knjiga prodaje po ceni od 618 dinara. Isporučeno je trideset primeraka, jedan broj ostaje u Beogradu a ostatak će biti poslat u druge objekte.

Inače, Ivan Marković planira pregovore sa još nekoliko knjižara koji su specijalzivane za distribuciji i prodaju knjiga na engleskom.

Konačno jedan novitet na listi, ali slab plasman za "Princezu Sunca". Interesantno je da peti Hari Poter beleži blagi skok iako je već 14 nedelja u bioskopima. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 11. do 17. oktobra 2007. godine na listi je sedam filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Mladi beogradski pisac Ivan Marković je na svom blogu postavio vest da je nedavno završeni sajam knjiga u Frankfurtu bio značajan za njega po tome što je tu načinjen prvi ozbiljniji kontakt sa stranim izdavačima. To znači da bi se njegov prvenac "Puppet Master's Marionette" mogla uskoro naći i u inostranstvu.

Roman je ponuđen na adrese pet izdavača - mada nije naglašeno o kojim je izdavačima reč kao ni iz kojih su zemalja, mada se može pretpostaviti da je, pre svega, reč o anglo-saksonskom govornom području, a svakom je predat po jedan primerak knjige.

Nadajmo se da će se neko od njih zainteresovati za objavljivanje knjige, ali i da će Marković dobiti odgovore od njih kako bi imao procenu i sa te strane vezano za samo njegovo pisanje i kako stranci reaguju na to.

Miloš Cvetković, urednik Emitora - fanzina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", najavljuje, na forumu Znaka sagite, da će broj 460 biti objavljen do 10. decembra. Podsećamo, prethodni broj 459 je bio specijal posvećen "Dilan Dog" konkursu.

Pisac Dejan Ognjanović je na forumu Znaka sagite najavio da postoje "ozbiljne šanse" da njegov roman "Naživo" (2003) doživi drugo izdanje. Zbog toga je autor već napravio manje izmene u tekstu, mada suštinskih izmena nema. Evo šta je, kako on sam navodi, najprimentije:

- prolog je drastično skraćen, cela ta priča o Zbirci, i filozofiranje uz nju, desetkovani su; - sadašnji prolog je, zapravo, ona priča o Porno-Bogu. - početak I poglavlja je VEOMA drugačiji, detaljniji, filmičniji... - izbačene su sve fusnote i prevodi engleskih termina i citata i naslova. - deonica u kojoj Max Dejanu pokazuje svoje filmsko blago ima brojne izmene, ne samo u naslovima i insertima o kojima se govori, nego i u opštem načinu na koji se oni izlažu. - izbačene su skoro sve reference i citati tokom dijaloga ili monologa (Vordsvort, Barouz, Lavkraft...) - Dejanov lik je, novim intervencijama, nadam se, u dijalozima približniji onome kako bi trebalo da zvuči (tj. koristi manje reči, i manje 'jebo te!' usklika i sl. trivijalnosti); takođe, oduzeo sam mu onaj batak iz BOLJEG ŽIVOTA koji je mnogima toliko smetao, pa neka ide gladan u Prištinu, ajde, neka vam bude!

Dejan Ognjanović je dao i "matematički prikaz" skraćenja. "Naživo" je sa 378.899 slovnih znakova iz prve verzije sada "spalo" na 371.755.

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda je i zvanično raspisao svoj sledeći konkurs, ili je bolje reći tri konkursa, pošto su dva poznata od prošle godine, a jedan je nov.

Od oktobra ove do marta 2008. godine svi zainteresovani mogu da učestvuju na:
I konkurs za SF poeziju
II konkurs za kratku SF priču (do 3.500 slovnih mesta)
II konkurs za SF crtež

Prema propozicijama: Na konkurse svaki autor može poslati najviše po tri rada bilo putem e-mail-a: info@sciencefiction.org.yu ili pismom na adresu: Udruženje građana FANOVI NAUČNE FANTASTIKE - SCI&FI, SAVA CENTAR, MILENTIJA POPOVIĆA 9, 11070 NOVI BEOGRAD, SRBIJA.

Nagrađeni radovi (20 pesama, tri priče i tri crteža) biće objavljeni u specijalnom izdanju fanzina TERRA.

Uz radove autori treba da pošalju i biografiju, kontakt adresu ili telefon.

Na samom sajtu SCI&FI za sada još nije objavljeno raspisivanje novih konkursa.

Na forumu Znaka sagite je najavljeno da će se za par dana pojaviti u prodaji novi broj stripa "Divlja magija" - tačnije broj 12. Za crtež i boju ovog broja je bio zadužen Bojan Vukić.

Fanovi će biti zadovoljni što je posle skoro jednomesečnog kašnjenja 11. broja "Divlje magije" - umesto u avgustu broj je stigao tek u septembru, Luksor vrlo brzo uspeo da se vrati u svoj ustaljeni tempo.

Doduše, još nije postignuto da svakog 1. u mesecu izlaz Faktor 4 (namenjen ljubiteljima naučne fantastike) a svakog 15. Divlja magija (namenjena prevashodno ljubiteljima fantastike), ali je za početak bitno da tokom jednog meseca objave oba stripa, a "pogađanje" tačnih datuma mogu da ostave i za neki mesec kasnije. Kakav im je tempo definitivno će se proveriti tokom novembra i decembra do kada bi sve trebalo da bude normalizovano.

Nakon što je Doris Lesing dobila Nobelovu nagradu za književnost, dnevni list Politika je prenela izjavu Nenada Šaponje, urednika izdavačke kuće Agora, koja je 2004. godine objavila njen roman "Peto dete". Naravno, posle ovakvog priznanja logično je očekivati neke nove naslove ove spisateljice, ali se za sada ne pominje niti jedno konkretno delo. Prostora za objavljivanje ima jer je Lesingova malo objavljivana na eks-jugoslovenskim prostorima, po jedna knjiga u Sloveniji i Hrvatskoj.

Roman "Peto dete", u kojem, kako Šaponja ističe, autorak osporava antropološku suštinu postojanja porodice (Radnja se dešava posle pokreta Dece cveća u Britaniji kada dvoje mladih odluči da imaju osmoro dece, a kada dobiju peto dete ispostavlja se da je ono drugačije) i izazvao je velike polemike krajem 80-tih uz pokretanje ključnih ali i bolnih pitanja koja se tiču samog društva i funkcionisanja porodice. Inače, tiraž romana "Peto dete" još nije rasprodat.

Na forumu Znaka sagite objavljena je informacija da će se na predstojećem Sajmu knjiga naći u prodaji prvi naslov u ciklusu "Alvin tvorac" - Sedmi sin, Orsona Skota Karda,i to u izdanju beogradskog Algoritma. Na sajtu ove izdavačke kuće obaveštavaju se posetioci da dođu na njihov štand koji će se nalaziti u Hali 1, na glavnom ulazu. Na samom sajtu se međutim,, kao novi naslovi ove kuće, pominju sledeća dela interesantna ljubiteljima žanra: Filip K. Dik "Sanjaju li androidi električne ovce" i "1985" Entonija Bardžisa.

Naš najnoviji sajt i forum SF-Serbia se sve brže razvija, pa tako ne čudi poziv svima zainteresovanima da im se priključe - traže se saradnici, a svi zainteresovani moći će da kontaktiraju osobu koja će im dati dalje informacije ako posete: http://www.sf-serbia.com/sajt/index.php?option=com_contact&task=view&contact_id=2&Itemid=3

Izdavačka kuća Čarobna knjiga ima 22 naslova koje je pripremila za ovogodišnji 52. međunarodni beogradski sajam knjiga, prenosi agencija Tanjug. Ovaj izdavač je već stekao reputaciju među mladim poklonicima epske fantastike i za njih je pripremio serijal "Dolazak tame" Suzan Kuper. Objavio je svih pet nastavaka i to se "poklopilo" sa premijerom filma snimljenog prema drugom nastavku po kome je nazvan i ceo serijal. Tu su još ostvarenja "Iznad mora, ispod stene", " Zelena veštica", "Sivi kralj" i "Srebro na drvetu".

U beogradskom "Magacinu", u ulici Kraljevića Marka, izveden je 15.10. novi performans Mimarta pod naslovom "Fairies in Bionic Convergence" ili, u slobodnom prevodu, "Vile u biološkoj pojavi", javlja beogradski dnevnik Danas . Koreditelj Nela Antonović i kompozitor i izvođač žive muzike Nikola Jeremić su, koristeći prednosti savremene scenke tehnike, ponudili transmedijalni projekat u kojem pokret, zvuk i slika međusobno komuniciraju na zanimljiv način.

U zamišljenoj šumi, koja bi trebalo da bude oaza čistog vazduha, a i stanište vila - nije sve romantično, kao, uostalom, ni u stvarnom svetu. Zagađivačica, "uživajući" u prednostima čistog šumskog prostora, sa neskrivenim šarmom ga zagađuje đubretom, upotrebljenim flašama, dimom cigareta - a da toga nije ni svesna. A vile - tu oko nje (nas) izvode svoj osećajni ples u kojem njihove figure bivaju razložene na senke i maglovite video projekcije, sugerišući čistu biološku pojavu u ničim zaštićenoj prirodi.

Izvođenje ove ekološke bajke povereno je Nikoli Vraniću, Predragu Radovančeviću, Bratislavu Jeremiću, Mioni Petrović, Ani Bastić i Ivani Koraksić, članovima Mimarta, koji su iskreno prihvatili ideje autora, pa ovaj transmedijalni 35-minutni Mimartov performans predstavlja originalno, zrelo i celovito ostvarenje, koje je publika veoma srdačno pozdravila.

Danas će se, u beogradskom SKC-u (u 20 časova), održati promocija edicije "Desant", koju pored romana epske fantastike "Kopilad bogova: Salir" Aleksandra Mandića čini i knjiga "Deca bez očiju" Borka Veljovića, javlja sajt Art Anima.

Pored autora Aleksandra Mandića i Borka Veljovića, na promociji će učestvovati izdavači Milan Dobričić i Dejan Matić, kao i urednik edicije Željko Obrenović. Promociju će pratiti zvuci klasične gitare studenta četvrte godine Fakulteta muzičke umetnosti Banka Bankovića.

Šta će se tokom nedelju dana od SF,F i horor ostvarenja prikazivati tokom jedne nedelje od sada možete naći i na sajtu SF-Serbia. Akutelni program za ovu nedelju je na sledećoj adresi: http://www.sf-serbia.com/sajt/index.php?option=com_content&task=view&id=87&Itemid=1

I dok se iščekuje odluka o domaćem izdavaču poslednje knjige u Hari Poter serijalu, koja treba da stigne iz Britanije, domaći fanovi se nadaju povoljnim vestima iz bilo kog izvora. Agencija Beta je kontaktirala Vesnu Roganović, koja je sa Draškom Roganovićem prevela svih šest delova knjiga o Hariju Poteru, ali ni ona nema informaciju kada će sedmi nastavak - "Harry Potter and the Deathly Halloes" biti preveden na sprski jezik i u čijem će izdanju knjiga biti objavljena.

Inače, nakon što je britanski izdavač uputio pismo opomene Narodnoj knjizi, i raskinuo ugovor sa tom izdavačkom kućom, preostali primerci prvih šest nastavaka knjige o Hariju Poteru su povučeni iz prodaje. Naravno, reč je samo o prevedenim knjigama dok se originali i dalje prodaju - kao što se vidi na fotografiji sedma knjiga je doživela drastično sniženje cene (fotografija je snimljena 15.10.2007. - u Beoizlogu. Na slici je HP7 knjiga, izdanje za Veliku Britaniju). Moguće da je to svojevrsna najava da će ubrzo doći do izbora srpskog izdavača, ili da su svi zainteresovani za kupovinu originala odavno pazarili svoj primerak - što je daleko verovatnije.

Inače, nakon što je britanski izdavač uputio pismo opomene Narodnoj knjizi, i raskinuo ugovor sa tom izdavačkom kućom, preostali primerci prvih šest nastavaka knjige o Hariju Poteru su povučeni iz prodaje. Naravno, reč je samo o prevedenim knjigama dok se originali i dalje prodaju - kao što se vidi na fotografiji sedma knjiga je doživela drastično sniženje cene. Moguće da je to svojevrsna najava da će ubrzo doći do izbora srpskog izdavača, ili da su svi zainteresovani za kupovinu originala odavno pazarili svoj primerak.

Urošu Petroviću će danas , u 14 časova u svečanoj sali Skupštine grada Beograda, biti svečano uručena nagrada "Neven", javlja sajt Art Anima. Nagradu "Neven" u kategoriji popularne nauke, Uroš Petrović je dobio za knjige "Zagonetne priče", koje su objavljene u izdanju IP Laguna.

Nagrada "Neven" je ustanovljena 1955. godine, a dodeljuje se za najbolje dečije knjige objavljene u prethodnoj godini u oblasti beletristike i popularne nauke, kao i za najbolju ilustraciju.

Iako još nije poznato da li će se do predstojećeg beogradskog Sajma knjiga pojaviti časopis "Omaja", definitivno je izvesno da će domaća scena biti bogatija za jedan sasvim originalni projekat gde će se, pre svega, promovisati folklorna fantastika. Podsećamo da je projekat "Omaja" napravljen kako bi se prikupljale priče i drugi tekstovi sa temama iz naše tradicije vezane za fantastiku i njihovu publikovanje u elektronskom obliku.

Kada je reč o časopisu, on će imati podnaslov "Priče tajanstva i mašte". Osim folklorne fantastike, redakcija će pokušati da na stranicama časopisa promoviše i druge vidove fantastike (ali ne uvek i isključivo samo fantastiku) u svim umetničkim vidovima, kao što su proza, poezija, likovna umetnost, film. Alfa i omega ovog projekta je Milanče Marković, dobro poznat domaćim ljubiteljima SF-a, ali i folklorne fantastike kojom se bavi već godinama.

Prvi broj časopisa bi trebao da bude štampan u tiražu od hiljadu primeraka, a cena bi bila 100 dinara. Drugi broj bi se mogao očekivati oko nove godine. Osnovni problem će biti razrađivanje distribucije i prodaje, ne sumnjamo da će ekipa okupljena oko projekta "Omaja" imati više nego dovoljno kvalitetnih radova kojim će popunjavati stranice novog časopisa.

Britanski izdavač poslednjeg, sedmog nastavka književnog serijala o Hari Poteru još nije odlučio sa kojom izdavačkom kućom iz Srbije će sklopiti ugovor o objavljivanju te knjige na srpskom jeziku, javlja Beta, a prenosi sajt Art Anima.

Potparol Izdavačke kuće Narodna knjiga, koja je kod nas objavila šest nastavaka tog popularnog serijala, Maša Rebić rekla je da je još uvek neizvesno ko će od domaćih izdavača dobiti pravo da objavi sedmi nastavak i dodala da je moguće da će odluka biti donešena nakon Frankfurtskog sajma knjiga.

Ona je rekla agenciji Beta da je ta izdavačka kuća dobila pismo opomene od britanskog izdavača zbog neizmirenih obaveza, ali da je taj problem rešen i da je Narodna knjiga zajedno sa ostalim domaćim izdavačima ušla u pregovore za objavljivanje sedmog nastavka priče o Hariju Poteru.

Frankfurtski sajam knjiga je završen u nedelju.

Ministastvo kulture Republike Srbije je dodelilo Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", iz Beograda, 120.000 dinara, zvanično je potvrđeno. Pare su dodeljene po dva osnova - 40.000 dinara za "književne manifestacije i nagrade" gde je LK dobilo novac za svoje nagrade "Lazar Komarčić" i "Ljubomir Damjanović", i 80.000 dinara za "periodične publikacije" gde je LK konkurisalo sa svojim fanzinom Emitor.

"Lazar Komarčić" je jedino društvo ljubitelja fantastike koje je kod ministarstva konurisalo za novčanu donaciju sa nekim od svojih projekata.

Podsećamo da je LK nedavno dobio 150.000 dinara od Skupštine grada na konkursu Sekretarijata za kulturu, koji je raspisan još prošle godine, a koje će, između ostalog, biti iskorišćene za organizovanje manifestacije Beokon.

Pošto je prethodnih dana bilo nekolicina fanova zainteresovanih predavanjem "Sokrat u bioskopu: Astronomija i fizika u naučno-fantastičnim filmovima", kojeg je održala, u sklopu tribine Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", dr Silvana Nikolić iz Astronomske opservatorije Beograd, ovde dajemo malo proširenje - uglavnom ćete moći da vidite izračunavanjem kojem je Nikolićeva razotkrivala pogrešne (ili - u slučaju "2001", dobre) naučne postavke. Ovo radimo, pre svega, za one fanove koji fizički nisu mogli da prisustvuju predavanju pošto nisu iz Beograda.

Slavno Kjubrikovo delo predstavljeno je jedino u pozitivnom kontekstu, a izračunavanje se odnosilo na dobijanje odgovora na pitanje da li je na svemirskoj stanici u filmu mogla da bude postignuta adekvatna veštačka gravitacija pošto u filmu ljudi u njoj normalno hodaju.

Za film "Dan nezavisnosti" je problematična bila scena sa kraja filma kada američki piloti, predvođeni svojim predsednikom, uništavaju jedan od vanzemaljskih brodova. Ovde je pitanje da li bi njihovim uništenjem zapravo još brže doprineli uništenju same Zemlje? Radi se, naime, o ogromnim brodovima koje, kada uništite (kao što smo videli) padaju na zemlju i pri tome oslobađaju ogromnu količinu energije. Koliku - to je upravo bila poenta računice.

"Armagedon",sa fascinantnih 168 nelogičnosti, je poslužio za primer vezan za korišćenje nuklearne bombe kako bi se preteći asteroid podelio na dva dela kako bi oni promašili Zemlju - najkasnije dva sata pre udara ("nulta barijera"). U ovom računu se koristi nuklearna bomba koja ne postoji niti u jednom arsenalu. Na samom dnu prikaza dobijate rezultat koliko bi se korišćenjem jedne takve mega-bombe udaljile svaka od dve polovine (leva strana), a poređenja radi dat vam je (desna strana) koliku "metu" zapravo predstavlja Zemlja.

"Ridikove hronike" su omogućile izračunavanje sa temom da li je jedna flaša vode (polivena po glavi glavnog junaka) dovoljna da ga zaštiti od +372 celzijusovih stepeni. Obratite pažnju na početak izračunavanja gde je dat i podatak na kojoj se temperaturi obavlja prava kremacija jer se u filmu vidi kako jedan od junaka "odmah" sagori na suncu.

Konačno, kod filma "Sunce", jedan od problema je bilo smeštanje "gašenja" naše zvezde u blisku budućnost - za 50 godina, što nikako ne odgovara trentuno raspoloživim podacima.

Prva ljubav zaborava nema! - ova izlizana sintagma se izgleda ipak može reći kada je reč o posećenosti sajta Pogleda iz svemirskog broda iz dalekog i prijateljskog Surinama. Naime, tokom leta broj posetilaca ove internet prezentacije iz Surinama je bio toliko veliki da je obezbedio treće mesto na listi toj zemlji u ukupnom skoru. Međutim, onda je Surinam ponovo "nesta" da bi se sada opet vratio.

Prema nepotpunim, neproverenim vestima Surinam je sada izjednačen sa Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom po broju poseta ostvarenima na sajtu www.sfpogled.net, dok je sada PISB među 4.000 najpopularnijih destinacija na globalnoj kompjuterskoj mreži koju posećuju stanovnici bratskog nam Surinama. (Napominjemo da je vest pisana bez imalo pristrasnosti!)

U nedelju, od 18 časova, na sceni pozorišta "Puž" je premijera predstave "Klovn Sima" u režiji Slobodanke - Cace Aleksić, a za koju je tekst pisao Branko Milićević na osnovu poznate Andersenove bajke "Vojnik i kresivo", javlja novina Blic.

Kako napominju i tekstopisac i reditelj, deca vole klovnove. "Između ostalog i zato što oni, iako na prvi pogled deluju naivno i bespomoćno, na svoj način nevešto, ipak uspevaju da se nekako izbore i izađu na kraj sa nedaćama koje iskrsavaju na njihovom putu; pa čak i sa nevoljama sveta. Zato je u ovoj obradi Andersenove bajke 'Vojnik i kresivo' glavni junak upravo - klovn. U tom smislu, odnosno na tom tragu su iz priče eliminisane surove scene. A s druge strane, u priču, odnosno predstavu su uneti elementi poezije i komike. Naš siromašni i simpatični klovn u potrazi za srećom pronalazi čarobni upaljač uz pomoć koga osvaja princezino srce i postaje kralj".

"Klovn Sima", poput drugih predstava pozorišta "Puž", na prijemčiv način uliva nadu da se tolerancijom, mudrošću, dobrom voljom i dovitljivošću mogu rešavati problemi. Ne retko i efikasnije nego nekim drugim načinima.

Uloge tumače Katarina Žutić, Feđa Stojanović, Damjan Kecojević, Branislav Milićević i drugi.

I ove nedelje lista je i dalje bez noviteta, iako u bioskope stižu nova ostvarenja (kao što je "Princeza Sunca"), ali ona izgleda ne dospevaju ni među prvih dvadeset. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 04. do 10. oktobra 2007. godine na listi je šest filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Sajt SF-Serbia javlja da je nNa zvaničnom sajtu grupe ljubitelja naučne fantastike i srodnih žanrova SF Team izašao peti broj e-fanzina Vektor. Zainteresovani mogu pogledati SF Vektor na njihovom sajtu. Stari brojevi se mogu preuzeti u pdf formatu.

Sadržaj 5. broja:

Rubrike

1..............Sadržaj
2..............Uvodna reč

Zanimljiva nauka

3..............Astrobiologija
4..............Kratke zanimljivosti iz nauke

Likovna umetnost

5..............Igor Kordej
6.............Hans Rudi Giger

Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima

7.............SF enciklopedija

Književnost

8............Bangla SF
9............Nil Gejmen

Priče

10...........Lek za sve - Severna Park (1/2)
11...........Lek za sve - Severna Park (2/2)
12...........Kako pričati sa devojkama - Nil Gejmen
13...........Zemlja vječne noći - Majk Kombs
14...........Sultanin san - Begun Rukija
15...........Bekstvo - Dinko Osmančević

Goran Skrobonja je na forumu Znaka sagite najavio da su u pripremi za štampu dva romana Kurta Vonegata, i to "Doručak šampiona" i "Vremetres". Da li će se pojaviti do Sajma knjiga zavisiće isključivo od agilnosti Belog puta, ali ono što je važno jeste da su knjige tu, a da će se objavljivanje izabranih Vonegatovih dela nastaviti.

Prava su kupljena za još pet naslova koji će se sukcesivno pojaviti do kraja marta 2008: "Oko sokolovo" , "Galapagos", "Plavobradi", "Klanica Pet" i "Kolevka za macu".

Sve prevode Vonegatovih dela radiće Goran Skrobonja, koji nagoveštava da će nastaviti sa objavljivanjem dela jednog od najznačajnijih američkih pisaca 20. veka, pa tako tokom 2008. godine treba očekivati i naslove kao što su: "Sirens of Titan", "Jailbird", "God Bless You Mr. Rosewater", "Welcome to the Monkeyhouse"...

Filmska bajka "Zvezdana prašina" (130 minuta, glavne uloge: Robert De Niro, Mišel Fajfer, Sijena Miler) Metjua Vona premijerno će biti prikazana danas u Sava centru u Beogradu.

Bajke se zvanično vraćaju u bioskope, ali slobodno možete da ostavite decu kod kuće jer "Zvezdana prašina" nema puno veze s Hari Poterom. Ovaj film ima sve što je potrebno za dobru fikciju: heroja, zadatak, nagradu i sve što se ispreči u međuvremenu. Priča počinje pre 150 godina u uspavanom engleskom selu Zid, tako nazvanom zbog kamenog zida koji seljane vekovima štiti od natprirodnog paralelnog univerzuma koji se nalaze tek s druge strane. Mladić Tristan Torn (Čarli Koks) najlepšoj devojci iz sela (Sijena Miler), a čije srce želi da osvoji, obećava da će joj doneti zvezdu padalicu. Kako bi održao obećanje, Tristan će morati da pređe preko zabranjenog zida i da zakorači u tajanstveno kraljevstvo večne magije i legendi čiji će deo i on ubrzo postati.

Štiteći zvezdu, u liku ljupke Kler Denis, Tristan upada u gomilu nevolja, bori se protiv Roberta de Nira u liku gusara i nadmudruje se s Mišel Fajfer koja igra prepredenu vešticu koja bi da osvoji večnu mladost i lepotu.

Kao inspiracija za film poslužio je istoimeni bestseler Nila Gejmena, koji je 1997. godine proglašen za najbolju novelu.Film je na čuvenom "Rotten tomato" sajtu zaradio ocenu 6,6 iako je bilo i negativnih kritika, uglavnom usmerenih ka reditelju Metju Vonu i njegovom neuspehu da do kraja filma održi priču da glatko teče. Međutim, niko ne spori zanimljivost filma, kao ni odličnu glumačku ekipu, u kojoj je svakako najzanimljivija pojava De Nira u nesvakidašnjoj roli piratskog kapetana. Dva islandska sela, čiji izgled nije menjan od XII veka, poslužila su kao podloga za pravljenje nastojbina za "Zvezdanu prašinu", dok su kostimi mešavina raznih mitologija.

Izdavačka kuća Laguna je roman "Zvezdana prašina" objavila krajem 2005. godine.

Izveštaj sa promocije romana "Kopilad bogova" počinje tako što je trojka u sastavu Stojiljković, Nedeljković i Milićević izašla na piće u četvrtak 11. oktobra, i otišla do kafića Cafe de Garcia na Zelenom vencu. Dalje reč prepuštamo Dragani Stojiljković:

Sinoć (11. 10.) sa početkom u 21 čas u kafiću Cafe de Garcia na Zelenom vencu održana je promocija prvog romana iz epske trilogije "Kopilad bogova: Salir" Aleksandra Mandića u ko-izdanju izdavačke kuće Dobričič i Trećeg Trga. U kafiću, koji ambijentom podseća na Crnu kolibu iz kultnog Tvin Piksa, bilo je pristuno dvadesetak gostiju. Njima se prvo obratio glavni i odgovorni urednik Trećeg Trga Dejan Matić, a potom i sam pisac Aleksandar Mandić. U prvom bloku dvadesettrogodišnji autor je čitao odlomke svog romana u pripremi, u drugom odlomke iz "Salira" a u trećem svoju priču.

Više o autoru, i njegovom putešestviju do romanopisca kao i budućim planovima, moći ćete da pročitate u intervjuu koji će biti objavljen u sledećem broju Emitora - fanzina "Lazar Komarčić". Takođe, izdavačka kuća Dobričić će imati svoje predstavljanje u klubu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u novembru, a tačan datum će biti poznat kada bude dovršen program rada tribina za taj mesec..

Prisutni su na promociji mogli da kupe knjigu po ceni od 400 dinara kao i da dobiju autogram samog pisca. Knjiga je štampana u tiražu od 500 primeraka (ima 263 stranica).

Velika promocija biblioteke Desant kojoj pripada roman "Salir" održaće se 17. oktobra u 20 časova u velikoj Sali SKC-a. Promocija je održana i u petak u Novom Sadu.

U petak 12. oktobra (20 časova) u novosadskom Radio Cafe-u (Svetozara Miletića 45), biće održana promocija biblioteke "Desant", javlja sajt Art Anima . Biblioteka, koju su pokrenuli izdavači "Dobričić" i "Treći trg", objavljuje romane mladih neafirmisanih autora.

Tokom promocije, publika će imati priliku da se upozna sa autorima dve knjige koje su objavljene u ovoj ediciji. Prva knjiga u biblioteci je roman Borka Veljovića "Deca bez očiju". To je priča koja nadilazi generacijske okvire i nudi odgovore na neka večna lična i opšta pitanja.

Druga knjiga u biblioteci je roman Aleksandra Mandića "Kopilad bogova: Salir". To je prvi deo trilogije epske fantastike koja prikazuje borbe koje će zauvek promeniti izgled jednog sveta. Autori će predstaviti svoje knjige, podeliće sa publikom svoje planove i ciljeve. Reći će nešto o naslovima i autorima koji su uticali na njihovo stvaranje i puštaće muziku koju vole i uz koju pišu.

Pored dvojice autora, na promociji će učestvovati i: Milan Dobričić (izdavač), Dejan Matić (izdavač), Željko Obrenović (urednik edicije) i Aleksandra Mandić (moderator).

Izdavačka kuća Beli put objavila je drugi tom "Kaste Metabarona", kultnog dela scenariste modernog evropskog stripa Alehandra Hodorovskog i argentinskog umetnika Huana Himeneza, javlja B92.Ovaj serijal, jedan od najmarkantnijih u evropskom stripu u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, sadrži ukupno osam epizoda. Prve četiri su objavljene, takođe u izdanju Belog puta, početkom jula, a serijal se sada zaokružuje drugim tomom. Pored četiri preostale epizode, ova knjiga sadrži i priču "Kuća predaka" koja osvetljava univerzum u kojem obitavaju Metabaroni - "hodoverzum", kao i neke od želja i stremljenja samih autora. Tako se stiče kompletna slika o ovom klasiku devete umetnosti.

Lik Metabarona, savršenog ratnika, prvi put se pojavio 1981. u stripu "Avanture Džona Difula Hodorovskog i Mebijusa", da bi deceniju kasnije, od 1992. Hodorovski i Himenez započeli poseban serijal, porodičnu sagu o dinastiji Metabarona.

Do 2003. kada je izašla knjiga o poslednjem, osmom, Metabaronu, serijal Kasta Metabarona privukao je pažnju i zaslužio najveća priznanja kako publike tako i kritike, a univerzum u kojem se ova svemirska opera događa povezao se sa još nekoliko vrhunskih ostvarenja frankofonog stripa, serijalima "Inkal" i "Tehnopape".

Drugi tom "Kaste Metabarona" (5-8) ima 328 stranica i objavljen je u biblioteci 88. Prvi tom (1-4) ima 256 stranica. Evo kako je na sajtu izdavača, najavljen prvi tom:

Kasta metabarona - futuristički ep o vaseljenskim ratnicima, dinastiji čiji koreni sežu u daleku budućnost - do puste džinovske mermerne kugle, na kojoj se uzdiže tvrđava Kastaka. Život plemena proticao je u miru, sve do nenadanog dolaska udruženja carskih trgovaca. Blagostanje se tad pretvorilo u svemirski boj mišićavih robota, prefinjenih karoserija i uglancanih duša sa dvopolnim vladarem kome se žrtve prinose na silovanje. U svetovima gde je rat poezija, poslednji pesnik ljudske rase upravo je Alehandro Hodorovski. Raskošne, barokne slike Huana Himeneza, koliko god prikazivale komplikovane svemirske naprave, potvrđuju da je ova priča ljudska, jer - "samo su ljudske priče odista kadre da uzbude strujna kola".

Izdavačko preduzeće Laguna je za ljubitelje dobrog fantastičkog štiva pripremilo treći deo "Strvinarske utehe" Dena Simonsa, javlja sajt Art Anima. "Strvinarska uteha - Završnica", kako glasi pun naziv poslednje knjige u trilogiji o vampirima uma, mešavina je horora, naučne fantastike i političkog trilera, a na sajtu izdavača o ovoj knjizi piše:

Posle novogodišnjeg pokolja u Džermantaunu, okrnjeni ali neporaženi Ostrvski klub povlači se da vida rane, procenjuje štetu i osmisli novi pristup. Sol Laski i Natali Preston nemaju više nikoga. Moraju sami da zaustave horde vampira uma. Bežeći pred progonom moćnih protivnika, koji dižu na uzbunu javne i tajne pomagače širom sveta, Sol i Natali, ne nadajući se ničijoj pomoći, spremaju se za konačni obračun. Ali u ratovima se sklapaju najneobičnija savezništva... Veliki događaji se pokreću i više ih ne mogu zaustaviti ni vlast, ugled, moć, novac, vera, nada niti ljubav. Stotine sitnih činilaca, planiranih i slučajnih, dovode zastrašujuću silu Ostrvskog kluba i njenog nemoćnog usamljenog protivnika tamo gde je sukob, pre gotovo četrdeset godina, otvoreno i započeo - na šahovsku tablu. Partija ulazi u svirepu i neizvesnu završnicu.

Iz Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" stiže informacija da je objavljena zbirka priča "Jesen skupljača" (208 stranica, tiraž 500 primeraka) pisca Ilije Bakića. Ovo je prvo izdanje u novoj izdavačkoj kući Tardis (urenik Spomenka Pululu), i ujedno prva zbirka priča Ilije Bakića. Njemu su ranije objavljeni romani "Prenatalni život" i "Novi Vavilon", dok je zbirka priča "Dole, u zoni" objavljena u elektronskom formatu na sajtu Projekta Rastko.

Zbirka priča "Jesen skupljača" sadrži petnaest žanrovskih radova. Spisak objavljenih priča: "Među dinama", "Svod", "Gnoj", "Više od 90 fragmenata povratka", "Jesen skupljača", "Nečije ruke", "Slikovnica", "Jato", "Košava", "Kolevka", "Dvojnik i sve oko njega", "Gledanje", "Osmeh gospodina V.Ž.", "Ram Tomasa Mora" i "Poštovani Sak: 71 portret". Promocija knjige održaće se u Domu Omladine u okviru redovnog termina Kluba ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u ponedeljak 15. oktobra ove godine u 19 časova. Kako izdavač najavljuje sama knjiga "Jesen skupljača" će se na promociji prodavati po nešto nižoj ceni nego što će biti cena u knjižari, odnosno za 300 dinara.

Beogradska izdavačka kuća Laguna, koja je u prvoj godini postojanja objavila samo jednu knjigu Terija Pračeta, a zatim sledeće godine njegova četiri nastavka, za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu će odštampati 700. naslov, prenosi agencija Tanjug. To je rezultat njihovog osmogodišnjeg rada! Inače, za poslednjih godinu dana Laguna je objavila 200 naslova.

Vlasnik Lagune Dejan Papić najavljuje dosta interesantnih naslova za ljubitelje fantastike. Za najmlađe će najinteresantnija da bude "Mala Laguna" - "zborno mesto" za sve bogatiji izbor knjiga za decu među kojima najbolju poziciju drže naslovi iz serijala "Hronike Narnije" koji ne silaze sa bestseler lista. Papić očekuje da će decu obradovati pojavljivanje prvog zvaničnog nastavka klasičnog dela "Petra Pana" koji je napisala Džeraldina Mekohrejn "Petar Pan u grimizu". Ovoga puta Vendi, njena braća i izgubljeni dečaci se vraćaju u Nedođiju, jer Petru Panu je potrebna pomoć.

Za one nešto starijeg uzrasta pripremeljno je desetak novih dela epske fantastike, kao što su novi nastavnci serijala "Pridejnski letopisi" Lojda Aleksandera.

Specijalno izdanje Emitora, tačnije 459. broj koji je posvećen "Dilan Dogu" - nakon konkursa za priču, ilustraciju i strip koji su bili posvećeni čuvenom "istraživaču noćnih mora", dobio je svoje drugo izdanje (cena 150 dinara) pošto je prvi tiraž rasprodat.

Dušan Mladenović, organizator konkursa, sigurno može da bude zadovoljan interesovanjem kako za sam konkurs, tako i za specijal koji je, kao i noviji specijali posvećeni stripu, rađen u A4 formatu.

Za razliku od prvog izdanja Emitora u novom se nalazi ubačena još jedna stranica sa pisanjem dnevnih novina o "Dilan Dog" konkursu i Emitoru posvećenom najboljim radovima.

Dnevna novina 24 sata je, u broju od 9. oktobra, donela intervju sa Miroslavom Lakobrijom pod nazivom "Specijalni efekti 'Made in Serbia'". Intervju je radio J. Subotić.

Za razliku od druge dece koja uživaju u crtanim filmovima, Miroslav Lakobrija je kao mali jedva čekao da odgleda neki novi horor. Zahvaljujući tom neobičnom afinitetu, ali i neospornom talentu, danas je najbolji majstor za specijalne efekte u Srbiji.

Od kada ste fan horora?

- Još od ranog detinjstva sam se, zbog maski i specijalnih efekata, zainteresovao za horor i SF filmove. Vremenom, moja posvećenost je sve više rasla.

Za koje filmove ste radili specijalne efekte?

- Prvi profesionalni igrani film na kome sam radio je horor "T.T. Sindrom" koji je premijerno prikazan 2002 godine. Usledio je angažman na "Krojačevoj tajni" (2006), a posle toga sam radio i na filmu "Život i smrt porno bande" koji će se uskoro pojaviti u domaćim bioskopima.

Ima li neki na koji ste posebno ponosni i zašto?

- Najviše se ponosim efektima kreiranim za "Život i smrt porno bande", ali ne bih još da otkrivam detalje jer film tek treba da započne svoj bioskopski život. Odgovorno tvrdim da se radi o efektima koji još nisu viđeni na domaćem filmu, i koji su čak i u svetskim okvirima veoma retki!

Kako se kod nas rade specijalni efekti? Ima li dovoljno novca ili se snalazite kako znate i umete?

- Moje kolege u inostranstvu imaju mnogo veće budžete i na raspolaganju im je najsavremenija oprema. Kod nas se gotovo sve radi uz pomoć "štapa i kanapa". Takođe, jedan od velikih problema je i to što u Srbiji ne postoji tradicija u ovom poslu. Materijale moram da kupujem u inostranstvu, a one najsavremenije je veoma teško nabaviti. Film na kojem sam imao uslove najpribližnije svetskim je upravo onaj na kome trenutno radim - "Sveti Georgije ubiva aždahu".

Ko vam je uzor u "svetu strave i užasa"?

- Klajv Barker, Stiven King i H. P. Lavkraft.

Koji vam je horor film omiljen?

- Teško mi je da se odlučim za omiljeni naslov, ali volim horor filmove koji sadrže izvesnu dozu humora, kao što je, na primer, prvi film Pitera Džeksona "Loš ukus".

Anegdota sa snimanja

- Jednom prilikom sam sa statistom, koji je nosio masku zombija, zaustavio taksi. Kada me je taksista ugledao u društvu "hodajućeg mrtvaca" izbezumljeno je produžio bez reči!

U dnevnom listu Politika objavljen je 8. oktobra tekst sa ragovorom kojeg je Dubravka Lakić obavila sa Zoranom Perišićem, majstorom vizuelnih efekata i oskarovcem. Tekst je objavljen pod nazivom "Kad Supermen poleti". Britansko-američki filmski i televizijski reditelj, majstor vizuelnih efekata, producent i scenarista, pisac stručnih knjiga koje koriste studenti širom sveta, oskarovac Zoran Perišić, ovih dana je bio gost Beograda i Četvrtog evropskog festivala animiranog filma Balkanima 07, na čijem mu je početku uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

Svoja iskustva u radu na velikim filmskim projektima, saradnji sa mnogim, sada istorijskim, rediteljskim imenima svetskog filma, o svojim izumima u domenu vizuelnih filmskih efekata koji su unapredili svetsku kinematografiju, govorio je i studentima na master klasi koju je održao, upravo zahvaljujući ovom, u programskom smislu elitnom festivalu animacije, iza kojeg stoje veliki napori i mnogo znanja profesora Nikole Majdaka (osnivač i umetnički direktor Balkanime), našeg vrsnog tvorca animiranih filmova.

U Domu kulture Studentski grad, gde se ova manifestacija održava, bilo je zadovoljstvo sresti Perišića i podeliti vreme u razgovoru sa čovekom zahvaljujući čijem je filmskom izumu, Supermen poleteo i saznati više o istoriji razvoja vizuelnih efekata bez kojih je bilo koji savremeni film nezamisliv. "Vizuelni filmski efekti se više naprave u glavi nego što se fizički urade. Ako pažljivo ne isplanirate u glavi i ne proračunate sve, ne vredi vam da počnete snimanje. Tehnički razvoj zamišljenog i proračunatog, tek je na drugom mestu", reći će Perišić, inače rođen 16. marta 1940. godine u Zemunskoj bolnici, a odrastao u Prokuplju.

Ovaj, odavno već u svetu priznati i potvrđeni stvaralac i inovator, filmsku karijeru počeo je kao asistent snimatelja u ekipi filma "Dugi brodovi" Džeka Kardifa, koji je sniman u ateljeima Avala filma i eksterijerima širom ondašnje Jugoslavije, a postprodukcijski završavan u Londonu u kojem se obreo i zadržao Perišić. U britanskoj prestonici je nastavio da radi u raznim studijima, bio je i asistent u Britanskom filmskom institutu, radio i kao snimatelj na trik kamerama. U radu na specijalnim efektima već je stekao reputaciju kada ga je angažovao Stenli Kjubrik i uvrstio u ekipu filma "Odiseja 2001". U realizaciji efekata ovog kultnog dela Perišić je proveo gotovo tri godine i na kraju bio jedan od retkih Kjubrikovih saradnika koji je uspeo da zadrži posao. Kakav je Stenli Kjubrik bio za saradnju, pitali smo našeg sagovornika.

- Kjubrik je bio vrlo dobar čovek, miran ali vrlo strog. Nikada ga nisam video ljutog ili čuo da je viknuo na nekoga, ali veliki broj ljudi je bio otpušten. Imao je reputaciju da je težak čovek, da je teško raditi sa njim, a ja bih rekao sve suprotno. On je samo zahtevao da njegov film bude i na prvom i na drugom i na trećem mestu, da to bude jedina stvar u životu saradnika koji na tom filmu rade dok rade. Ako jedeš i dišeš film, onda si njegov čovek. Mnogi su rekli: "Dobro je raditi sa njim ako možeš da izdržiš". Kjubrik je bio zahtevan i prema sebi i prema drugima, ali tačno je znao šta želi, imao mnogo znanja i težio je savršenstvu u fotografiji. Meni je bilo zadovoljstvo raditi i istraživati skoro tri godine u njegovom timu, trošiti traku, biti neopterećen rokovima, dobiti od Kjubrika podršku da eksperimentišem koliko god hoću. Takva prilika se ne ukazuje tako često, kaže Perišić.

Posle iskustva sa Kjubrikom i uspeha njegove "Odiseje 2001", za Zorana Perišića otvorila su se još mnoga vrata, a najveći uspeh je postigao realizacijom i konstrukcijom specijalnog sistema za izvođenje trikova poznatom (i zaštićenom) pod imenom Zoptik. Najpojednostavljenije moguće, reč je o jednoj vrsti prednje projekcije, dualnog zuma. Ovaj patentirani vizuelni efekat prvi put je primenjen u filmu "Supermen" Ričarda Donera i to u scenama leta glavnog junaka (kasnije i u druga dva nastavka sage o Supermenu koje je režirao Ričard Lester). Za to tehničko dostignuće i njegovo usavršavanje, Zoran Perišić je dobio i Oskara, nagradu Američke akademije za film. Njegov patentirani izum Zoptik korišćen je i u mnogim drugim SF filmovima britanske i holivudske proizvodnje, u kojima se Perišić sve češće potpisuje kao reditelj vizuelnih efekata ("Bagdadski lopov", "Povratak u Oz", "Zemlja minotaura", "Đavolovi ljudi", "Leteći ćilim"...), a 1986. godine debitovao je i kao reditelj samostalnog naučno-fantastičnog igranog filma "Leteći banditi".

Posao, stalne inovacije i pozivi na saradnju, sve češće od njega zahtevaju duže boravke u Los Anđelesu i Holivudu. Nametnulo se pitanje, sa kim se u tom velikom holivudskom svetu najčešće druži?

- Znate kako, poznajem mnogo ljudi, ali je teško biti dobar prijatelj. To su najviše poslovna prijateljstva i međusobno uvažavanje. Da budem iskren, nisam uopšte tip čoveka koji voli žurke i prijeme, koji voli preveliku gužvu i praznu priču. Meni je to dosadno. Ja bih radije rasturio i sastavio celu kameru nego bio na kakvoj losanđeleskoj žurci. To mi je veća razonoda i veće zadovoljstvo, kaže Perišić.

Ovaj veliki zanesenjak i zaljubljenik u svoj posao, trenutno radi na novom patentu u domenu 3D vizuelnih efekata. Dobili smo obećanje, kada patent prođe testove, bićemo obavešteni o čemu je tačno reč...

Predavanje "Sokrat u bioskopu: Astronomija i fizika u naučno-fantastičnim filmovima", koje je održala u sklopu tribine Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" dr Silvana Nikolić iz Astronomske opservatorije Beograd, bilo je prava poslastica za sve one koji vole da pronalaze greške u zapletima SF dela. U pitanju je omiljena igra fanova koji su decenijama pažljivo iščitavali priče pisaca koji su "olako" shvatali upotrebu nauke u svojim delima, a ovde nije bilo reči ni o kakvoj igri, već o pokušaju da se brojkama odgovori na "budalaštine".

Dr. Nikolić je svoje predavanje bazirala na pet filmskih ostvarenja - od "2001" (1968) do "Sunca" (2007). Doduše, odmah treba reći, da je slavno Kjubrikovo delo predstavljeno u pozitivnom kontekstu (Artur Klark je sarađivao u stvaranju "2001"), a kao ilustraciju dat je snimak na kojem se vidi svemirska stanica u obliku točka (scena pristajanja sa legendarnim korišćenjem Štrausovog valcera "Na lepom plavom Dunavu"). Pošto se tokom tog snimka vide prozori stanice može se izračunati brzina rotacije i veličina samog objekta. Ideja je bila, naravno, proveriti da li je moguće da na samoj stanici postoji adekvatna gravitacija pošto u filmu ljudi u njoj normalno hodaju. Pošto preskačemo celokupnu računicu (veličina objekta oko 300 metara u prečniku, brzina rotacije 1/4 kruga za 9 sekundi) vezanu za dobijanje centrifugalne sile, konačan odgovor je da je naučni deo priče odrađen kako treba, čak i u domenu zakrivljenosti hodnika, što se može primetiti u samom filmu.

Od te 1968. godine stvari, potom, kreću nizbrdo. Sledeći primer je "Dan nezavisnosti" i to scena sa kraja filma kada američki piloti, predvođeni svojim predsednikom, uništavaju jedan od vanzemaljskih brodova. Ovde je pitanje da li bi njihovim uništenjem zapravo još brže doprineli uništenju same Zemlje? U čemu je štos - reč je o ogromnim brodovima pa je procena da njihov poluprečnik iznosi 12 kilometara, visina oko jednog kilometra i da lebde na visini od oko dva kilometara iznad površine zemlje.

Pošto tehnika nije funkcionisala na najbolji mogući način onda je sistem "ozvučavanja laptopa" izveden priručnim sredstvima, a dobijeni rezultati su bili više nego dobri.

Kada se proceni njihova minimalna masa i potom ukalkulišu visina sa koje bi oni pali na zemlju, dobije se da bi oslobodili energiju koja bi bila 18.000 puta veća nego onu koju je oslobodila atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. godine.

Treći pomenuti film je "Armagedon", uz jednu interesantnu napomenu - ovo ostvarenje (sa Brusom Vilisom i njegovim "naftašima" koji spasavaju svet od udara asteroida) se prikazuje kao redovan test za menadžere u NASA kako bi se ljudi vežbali u pronalaženju materijalnih grešaka. U 150 minuta filma za sada je otkriveno 168 nelogičnosti!

Ovde je bio pušten brifing na kojem se "naftašima" objašnjava zadatak - treba da atomskom bombom prepolove asteroid na dva dela pre "Nulte tačke" (na dva sata od Zemljine orbite) kako bi te polovine promašile Zemlju. Asteroid je veličine Teksasa (poluprečnik bi mu onda bio 831 kilometar), i tu već postoji jedna nelogičnost - tako veliki asteroid je otkriven 1801. godine i prosto je nemoguće da bi se tako nešto veliko tako lako "prišunjalo" Zemlji. Ali, to nije toliko bitno - ovde je akcenat bačen na izračunavanje eksplozije atomske bombe u asteroidu kako bi se on prepolovio i skrenuo sa putanje. Najjača atomska bomba na Zemlji je testirana u SSSR-u (150 kT), a za potrebe ovog izračunavanja je uzeta bobma od 1,2 GT (što nikada nije ni napravljeno). Kada bi ovako čudovišna eksplozija bila maksimalno iskorišćena (kako nama odgovara) dobila bi se brzina od 7 centimetara u sekundi kojom bi se polovine pretećeg asteroida odvajale jedna od druge. U prevodu polovine dobijene nuklearnom eksplozijom bi se odvojile samo 504 metra kada bi udarile u Zemlju - nikako ne bi bile dovoljno "razmaknute" da promaše našu planetu.

Četvrta priča je bila vezana za "Hronike Ridika". Glavni junak je došao da oslobodi svoje drugove iz zatvora na planeti koju zovu "Krematorija" - zbog ekstremnih temperaturnih razlika (preko noći je -182, preko dana +372 Celzijusovih). Prikazana je scena rađanja sunca dok su begunci na steni. Devojka nije dospela do adekvatnog skloništa i Ridik kreće da je spase tako što se polije iz čuturice vode (maksimalno jedan litar tečnosti) i potom se lasom spusti po nju. Dok ide ta scena vidimo jednog od odbeglih kako proviri iza stene pošto je sunce već izašlo i biva pretvoren u pepeo. Koga zanima - kremacija se odvija na temperaturi između 700 i 1100 stepeni i traje više od jednog sata. Ovde je tema izračunavanja bila - koliko bi vremena trebalo da ispari voda koju je Ridik polio po svojoj glavi i da li bi to bilo dovoljno za scenu spasavanja koja traje 32 sekunde. Odmah da kažemo - ne bi. Pri temperaturi od 372 Celzijusovoj ta voda bi nestala za 9 sekundi. Interesantno je da sličnu temperaturnu razliku ima Merkur (koji je daleko bliži Suncu) ali ako bi zatvor bio na takvoj planeti onda ona (kao ni Merkur) ne bi imala atmosferu. Postoji još jedna interesantnost vezana za film - kada su scenaristi i reditelju ukazali na problem temperatura (702 i 295 F) i da teško da bi neko mogao da se pretvori u prah u trenutku, oni su naglasili da je reč o Celzijusovim stepenima. Na žalost izgleda da nisu čuli da -295 Celzijusa jednostavno ne postoji.

Konačno, poslednji pomenuti film je "Sunce" koji je kao naučnog savetnika imao jednog fizičara iz CERN-a. Ovde je sporna bila sama ideja korišćenja "solarne bombe" (veličine Menhetna) kako bi se Sunce (koje umire 2057. godine) ponovo "potpalilo". Prema saznanjima naše Sunce, i zvezde tog tipa, ne bi moglo da se pokrene eksplozijom na fotosferi - površini Sunca, pošto se nuklearna reakcije odvija u jezgru. Postoji interesantan podatak da jedan foton iz jezgra sunca putuje hiljadama godina do površine zvezde.

Bioskopska atmosfera na predavanju - kako je to zapravo stvarno izgledao (snimak bez korišćenja blica)

Inače, posmatranjem drugih zvezda koje su istog tipa kao naše sunce došlo se i do saznanja da je njihov "radni vek" oko 11 milijardi godina. Naše Sunce je negde na polovini tog ciklusa, tako da je ideja smeštanja priče u budućnost koja je 50 godina udaljena od sadašnjeg trenutka takođe malo problematična.

Na internacionalnoj Sajber olimpijadi u Sijetlu (WCG - World Cyber Games), nijedan predstavnik naše zemlje nije prošao u drugi krug takmičenja, javlja dnevna novina 24 sata. Srbiju je predstavljalo devet takmičara, koji su državni šampioni u video igrama: "Warcraft III", "Counter Strike", "FIFA Soccer", "Need For Speed" i "Command and Conquer".

Narativna radionica Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" (ponedeljak od 18.00 u Maloj sali DOB) će danas početi sa pripremom predstave "Spejs Džem". Kako najavljuje moderator radionice Jelena Martinović "počećemo s iščitavanjem teksta i zvaničnom dodelom uloga. Zato vas pozivam da se pojavite u što većem broju i pomognete u ostvarenju 'Spejs džema' svojim učestvovanjem/savetima/kritikama/pokvarenim paradajzom i sl. Istina je da je ovo pre skeč nego ozbiljna predstava u tri čina, ali to valjda nije presudno. Potrudiću se da bude dovoljno kopija teksta za sve prisutne".

Šta se tačno dešava u predstavi, kakvi će glumački izazovi biti postavljeni pred one koji se budu pojavili i prihvatili uloge - saznaće oni koji dođu na Narativnu radionicu koja sada dobija nov slogan: "A sad nešto sasvim drugačije!"

Nastavlja se prijavljivanje domaćih sajtova za WEB FEST - dobili smo informaciju za još dva sajta koje je, kao i mnoge ranije, prijavila Dragana Stojiljković. Tako su Sci&Fi prijavljeni u kategoriji zabavnih sajtova, dok je Art Anima dospela u kategoriju kultura/umetnost.

Podsećamo: NIS Petrol WEB FEST će trajati od 27.septembra do 29. novembra 2007. godine. Tokom oktobra će biti prijavljivanje sajtova, a glasanje kreće u novembru. Završno veče NIS Petrol WEB FEST-a obeležiće svečana ceremonija dodele nagrada za najbolje web sajtove i web marketing.

Ove nedelje lista je i dalje bez novintete, makar među prvih deset. Hari Poter i dalje uspeva da ostane najbolje plasirani fantazijski film. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 27. septembra do 03. oktobra 2007. godine na listi su tri filma sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među deset najuspešnijih.

Na listi deset najprodavanijih DVD izdanja (od 24. septembra do 01. oktobra 2007. godine u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze se samo dva nama interesantna filma: 1. 300 / Bitka kod Termopila, 2. Crni Gruja i kamen mudrosti.

Posle objavljivanja glasine da su se pojedini domaći fanovi Harija Potera samoorganizovali kako bi preveli sedmu knjigu o dečaku-čarobnjaku, mejlom se javio predstavnik sajta hpserbia.com kako bi pojasnili da fanovi u okviru "Hari Poter Srbija" nemaju nikakve veze sa ovom "akcijom".

U mejlu, kojeg je potpisao Petar Živović, se između ostalog kaže:

"Niko od fanova okupljenih oko sajta Hari Poter Srbija, nece organizovati masovno prevodjenje sedme knjige na srpski jezik niti ce sajt Hari Poter Srbija pozivati na tako nesto. Bilo je takvih pitanja na forumu, ali su odmah odbacena, jer smo pouceni iskustvom francuskog momka koji je zavrsio u zatvoru - prosto, to je ilegalno i necemo se baviti time."

Kada je reč o navodnom prevodu on je i dalje u domenu glasine.

Trebalo je da prođe samo nekoliko sati od postavljanja vesti da je SF-Serbia prijavljena u takmičarskoj kategoriji Nis Petrol WEB FEST-a, pa da fanovi počnu da predlažu i druge domaće sajtove koji se bave fantastikom.

Pre svega tu je Photon Tide sajt u kategoriji zabava, i njihov forum u takmičenju najboljih domaćih internet foruma. Potom je tu "konkursni" sajt Osvoji ikebanu u kategoriji kultura/umetnost. Konačno - moja velika zahvalnost - SF pogled je privljen u kategoriji najboljih informativnih sajtova. Očekujemo da se na ovome neće zaustaviti i da će biti prijavljeni i ostali domaći žanrovski sajtovi.

Inače, biće naročito interesantno videti da li će Photon Tide uspeti da završi svoj novi sajt do kraja oktobra kako bi, kada u novembru krene glasanje, mogli da se predstave sa izgledom na kojem dugo vremena rade. Obećavaju da će sajt, u novom ruhu, fantastično izgledati ali i da će omogućiti veću interaktivnost.

Naš najmlađi SF sajt i forum SF-Serbia je prijavljen u takmičarskoj kategoriji prvog Nis Petrol WEB FEST-a. Reč je o prvom regionalnom web festivalu u jugoistočnoj Evropi koji je organizovan sa ciljem da promoviše upotrebu interneta kod najšireg kruga ljudi. Sastoji se iz takmičarskog dela - biranje najboljih regionalnih web projekata, kao i od promotivno-edukativnih aktivnosti.

SF-Serbia sajt i forum zauzeli su svoje mesto u nominacijama, SF-Serbia sajt nasao je svoje mesto u kategoriji zabavni sajtovi a SF-Serbia forum nalazi se u kategoriji forumi.

NIS Petrol WEB FEST će trajati od 27.septembra do 29. novembra 2007. godine. Najveći broj dešavanja odigravaće se u Beogradu, dok će deo promotivnih akcija biti sproveden i u regionu. Završno veče NIS Petrol WEB FEST-a obeležiće svečana ceremonija dodele nagrada za najbolje web sajtove i web marketing.

Leto je idealno doba kada vam može promaći nešto sa domaće žanrovske scene, ljudi se jednostavno opuste. To se zamalo desilo i nama, zato sa zakašnjenjem ovde predstavljamo intervju sa Pavlom Zelićem koji je, za letnji dvobroj internet magazina Helly Cherry, pripremila i vodila Tamara Lujak:

Ima li većeg zadovoljstva nego kad mlade zvezde stasavaju pred vašim očima? Naš mladi sagovornik, Pavle Zelić, rođen je 1979. godine u Beogradu, ali ne dajte da vas taj podatak zavara. Završio je studije, zaposlio se, i postao jedna od novih snaga kluba "Lazar Komarčić".

HC: Šta te je i kad navelo da počneš da se baviš pisanjem?

PZ: Zasluge za to ću pripisati mojoj mami. Ok, zvuči bljak ali je ona ta koja je govorila od kad mogu da se setim da bi treblo da budem pisac i gurkala me u tom pravcu. Posle plodne karijere najboljeg pisca u razredu u III Beogradskoj gimnaziji (pisao sam zafrkantske sastave u stilu Kišona), zapao sam u kreativnu krizu sve dok se nisam otkravio na književnoj radionici u klubu "Lazar Komarčić". Ključni podstrekač i inspirator je bio Aleksandar Marković, moderator radionice, oštar ali pravičan kritičar sa možda slabom tačkom za još jednog ljubitelja Bredberija kao što je on. Usledili su i konkursi časopisa Znak Sagite Bobana Kneževića i onda tri tačke...

HC: Šta te inspiriše i koje te teme pokreću?

PZ: Volim da pronalazim neobične tekstove po novinama i onda oko tih događaja ili pojava gradim svetove i priče. Obožavam egzotiku, Salgari mi je bio omiljeni pisac u detinjstvu ali se ne usuđujem da zagrizem u neki dalek predeo pre no što pruočim to mesto, običaje i atmosferu prelistavajući besomučno putopise i enciklopedije. Za priču, naročito kratku, po mom mišljenju je neophodan jak motiv, smrt, krv, tragična ljubav i moj omiljeni - gubitak nevinosti. Ne ono što vam je palo na pamet (sram vas bilo!) već prelazak iz detinje naivnosti u strašni i tužni svet velikih.

HC: Kad si i kako postao član kluba "Lazar Komarčić"?

PZ: Počeo sam da dolazim još '98-me, poslao me je Ivan Bevc (sada poznati kritičar) koji je držao lokalni video klub u Njegoševoj. Tada su predavanja držana u SKC-u, a posle se išlo na piće u kafanu "Manjež". Već sam čitao Skrobonjine priče, i knjige iz edicije "Košmar" pa sam bio oduševljen prilikom da upoznam čoveka, a onda me je društvo uzelo pod svoje, Aleksandar Marković, Mića Milovanović, Ivan Nešić... I pre no što sam stigao da se osvrnem, već sam prevodio priče za klupsko glasilo Emitor!

HC: Baviš li se još nečim, pored pisanja priča?

PZ: Kao i poznati SF pisci Predrag Raos u Hrvatskoj i Radmilo Anđelković kod nas, završio sam fakultet koji nema mnogo veze a pisanjem, ali ima sa naučnom fantastikom. Preciznije, oni su hemičari a ja farmaceut. Sad kradem od posla i sna da bih se bavio fantastikom (više od sna).

HC: Da li si nedavno napisao neku novu priču?

PZ: Počinjao sam mnoge, bar tri romana imam razradjena (i to na papiru, ne u glavi!), ali vidi gornji odgovor... kad dođe stani-pani za neki konkurs mogu da izvučem zeca-keca iz rukava, to je sigurno.

HC: Da li ćemo uskoro imati prilike da te negde čitamo?

PZ: Postajem već ozloglašen po tome da sve priče objavljujem po dva-tri puta, tako da ako to vredi nešto, svakako. Što se tiče kritike, ima me redovno na Popboksu gde pišem o stripu.

HC: Nedavno je u Domu omladine završen festival dugometražnog horor filma. Reci nam nešto o njemu, kao i o prethodnim filmskim festivalima i o tvojoj ulozi u njima.

PZ: Ovaj festival, kao i mnoga druga dešavanja vezana za film i klub su plod saradnje sa majstorom za specijalne efekte Miroslavom Lakobrijom i mnogim mladim autorima koji su želeli da prave filmove fantastike, NF-a i Horora (pa makar i kratkometražne i niskobudžetne) a nisu imali gde da ih prikažu. U formi Srpskog festivala filma fantastike, ovi filmovi su i na turneji po Srbiji i program je već prikazivan po mnogim kulturnim centrima. Moja uloga je zaista mala, ali me veselo drušvance koje ovo organizuje redovno zove u svoje avanture.

HC: Nedavno je, novembra prošle godine, bio organizovan Beokon u Beogradu. Reci nam nešto o tome i da li i kad planirate sledeći?

PZ: Odakle početi... Kada sam počeo da dolazim u klub, bio sam na dva Beokona '99. i 2000. koji su bili zanimljivi i posećeni, ali ja sam nekako drugačije zamišljao konkvencije fantastike... Onda sam video to što sam tražio na Istrakonu u Pazinu (Hrvatska) i Euroconu u Plovdivu (Bugarska). Poslednja dva Beokona, oba u 2006. godini su za mene prava stvar. Naravno, gledajući iznutra, vidiš samo probleme, šta je moglo da se uradi bolje... Ali ne menjam taj duh zajedništva koje osećam na Beokonu ni za šta drugo! Da nije ljudi kao Gaga, Joca, Žarko, to ne bi vredelo pišljiva boba. Novi Beokon se planira za jesen, okvirno u novembru ali čeka se rekonstrukcija Doma omladine, posle čega očekujem da sve izgleda kao spejs-šatl, pa da imamo džabe scenografiju.

HC: Čuli smo da planirate, u saradnji sa Domom omladine, da pokrenete filmsku radionicu u klubu "Lazar Komarčić". Reci nam nešto više o toj saradnji.

PZ: To je odlična ideja, ali trenutno na ledu dok se ne sklope pre svega finansijski uslovi za to. Racimo samo da postoji sjajan projekat koji je napisala Dragana Stojiljković, i da bih jako voleo jednog dana da ga vidim uživo.

HC: Jedno vreme si uređivao fanzin Emitor. Da li je to težak posao i da li se njime još uvek baviš?

PZ: Sećanja na uređivanje Emitora su pomešana, bilo je jako lepih i uzbudljivih momenata, mnooogo cimanja (podosta nepotrebnog), ali sve u svemu postoji jedna satisfakcija koju nije tako lako naći u sebi ali je de fakto tu. Drugi se sad rvu sa time, ja sam svoje odradio.

HC: Reci nam da li će Emitor ponovo da organizuje konkurs za kratku priču?

PZ: Zašto da ne. Konkursi su uvek generator velikog broja priča, a u toj masi se nađe i ponešto stvarno dobro. Naravno, zavisi od trenutnog uredništva.

HC: Ispričaj nam kako je bilo na Eurokonu, organizovanom 2004. godine u Plovdivu, u Bugarskoj?

PZ: Joj, to sam toliko puta pričao... Prava veni, vidi, vici priča u stvari. Izlizaće mi se od silnog prepričavanja... Recimo samo da su dvojica zgubidana iz Srbije otišli do Plovdiva da vide š'a to tamo ima, a vratili se sa Nagradom za najbolji Evropski fanzin!

HC: Ima li kub "Lazar Komarčić" još neke planove i da li bi nam ih otkrio ili ćemo to da ostavimo za drugi intervju?

PZ: Recimo samo da nam je procenat realizacije planova oko 15% do sada. Možda ga i popravimo, ako prestanemo da pravimo toliko planova :)

Zoran Perišić, dobitnik Oskara za filmski efekat Supermenovog leta, rekao je u Beogradu da su znanja o funkcionisanju nekog efekta, uz pažljivo planiranje njegove upotrebe, ključ za uverljivost iluzije koja se želi postići, prenosi Beta. Izumitelj efekta "zoptik" i vlasnik patenata na nekoliko drugih efekata u oblasti frontalne projekcije i 3D snimanja, savetovao je polaznike svog kursa u Domu kulture Studentski grad kako da rade animaciju u uslovima niskog budžeta i "kućne radinosti".

"Ne treba se bojati težeg i većeg. Važno je da razumete (kako neki efekat funkcioniše), pa ga onda prebacujte na ono što imate (opremu, uslove)", rekao je Perišić na radionici koja je organizovana u sklopu evropskog festivala animiranog filma "Balkanima". Perišić (67) je ukazao na važnost pažljivog promišljanja upotrebe efekata kao što su frontalna projekcija i tehnika "plavog ekrana", kako bi gledaočevo oko uspešno bilo "prevareno".

Prema njegovim rečima, pri snimanju zadnjeg plana, na primer panorame grada, i snimanja onog što će biti nalepljeno preko toga, na primer Supermena u letu, treba voditi računa o realističnom uklapanju perspektiva, položaja sunca, osvetljenja i drugih elemenata.

"Planiranje je najvažnije. Samo lepljenje je tehnička stvar koja dolazi na kraju", rekao je Perišić, čiji je "zoptik" omogućio Supermenu da poleti u istoimenom filmu Ričarda Donera iz 1978. godine. Za taj posao Perišić je dobio Oskara. Kao primer dobre upotrebe "plavog ekrana", sa efektima koji i danas deluju uverljivo, Perišić je naveo "Meri Popins" (1964), sa Džuli Endrjus u glavnoj ulozi.

Perišić je ukazao i na važnost upotrebe storiborda - svojevrsnog stripa kojim se opisuje scena u odredjenom kadru - kao pripreme za snimanje filma i njegovu montažu. Kako je dodao, "jeftinije je montirati na papiru nego kasnije", a uputno je i da se režiser filma sa specijalnim efektima razume u njihovo korišćenje, i da ume sam da pravi storibordove, a ne da mu ih crtaju drugi i samim tim organizuju kadar i scenu umesto njega.

Perišić, koji je rođen u Prokuplju a živi i radi u SAD, držaće radionicu i danas u istom terminu - od 12 sati u Domu kulture Studentski grad.

Festival "Balkanima" trajaće do 7. oktobra.

Domaći internet sajt "Osvoji ikebanu" - ujedno i organizator prvog konkursa za fantastičnu priču sa teomom odnosa čoveka prema prirodi u budućnosti, je privukao pažnju Škole mira iz Kragujevca. U pitanju je NVO koja se već punih 18 godina bavi neformalnim obrazovanjem mladih. Neki njihovi članovi su učestvovali na samom konkursu, ali je daleko bitnija najava buduće saradnje, koju je ponudio direktor ove škole, profesor Petar Stefanović. Sigurno je da, ako ništa drugo, sledeće godine treba očekivati daleko veće učešće mladih Kragujevčana na drugom konkursu sa temom ekoloških priča u trci za nagradu "Milorad Beli Janković".

U Srbiji se dogodilo još jedno malo čudo, ocenjuju Večernje novosti. Naime, animirana parodija "Džet set" autorskog tandema Nenad Mitić i Marko Gizdavić, postala je jedan od najgledanijih domaćih filmova ove godine. Možda to ne bi bilo tako čudno da je ovaj dvadesetominutni crtać, rađen u maniru kultne američke serije "Saut Park", bio u bioskopskoj distribuciji ili prikazan na televiziji. "Džet set" je popularnost stekao zahvaljujući Internetu, a posle samo nekoliko meseci mnogi kod nas već prepričavaju replike glavnih junaka (što je uglavnom tačno, mada se film prikazivao nekoliko puta u bioskopu Doma omladine, pre renoviranja).

A zašto su baš domaći folk pevači glavni junaci filma, objašnjava Marko Gizdavić:

- Danas se u Srbiji svi bave političarima, i pokušavaju da ih ismevaju. Sa druge strane, narodnjaci su izuzetno pogodni za parodiranje jer su poznate ličnosti, i iz dana u dan vam daju zanimljiv i nov materijal za šalu. Dugo smo razmišljali o tome kome bi film mogao da se svidi ako narodni pevači budu glavni likovi i došli do zaključka da se, zapravo, obraćamo raznovrsnoj publici. Pretpostavljali smo da će oni koji ne slušaju tu vrstu muzike sigurno gledati film, ali da će želeti da ga vide i oni koji je slušaju. Za nas je to logično, jer ako u tabloidima čitaju svakakve gluposti o folk zvezdama zašto ne bi pogledali nešto gde se neko šali na račun estrade.

Srbija je ove godine ponovo u znaku Supermena, jer posle jadarita, minerala koji je hemijski vrlo sličan kriptonitu, jedinom oružju protiv tog superheroja, u Beograd dolazi i Oskarovac Zoran Perišić, tvorac iluzije Supermenovog leta na filmskom platnu, podseća agnecija Beta. Jadarit, ili natrijum litijum bor silikat hidroksid, pronađen je u Jadru, u Srbiji, a pošto su ga kao novi mineral priznale međunarodne naučne institucije, bio je u maju ove godine izložen prvo u Londonu, a potom u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Zoran Perišić je rodom iz Prokuplja, i za svoj izum, specijalni efekat "zoptik", dobio je 1979. godine Oskara za specijalno dostignuće u filmu "Supermen" Ričarda Donera. Perišić (67) će biti gost evropskog festivala animiranog filma "Balkanima", koji je juče počeo u Beogradu. Na ovoj manifestaciji u Domu kulture Studentski grad, Perišić će 4. i 5. oktobra imati majstorsku radionicu, a biće prisutan i na svečanom otvaranju.

Tvorac je iluzije da "čovek od čelika" poreklom sa planete Kripton može da leti kroz vazduh i svemir. Perišićev doprinos "Supermenu" je, možda, najbolje opisao režiser Ričard Doner: "Da nije bilo Perišića, ne bismo imali film".

Srpski majstor za specijalne efekte zanat je pekao kod Stenlija Kjubrika u filmu "2001: Odiseja u svemiru" (1968) - kao nepotpisani saradnik u odseku za animaciju. U međuvremenu, postao je pronalazač i vlasnik je nekoliko patenata u oblasti specijalnih efekata, uključujući 3D tehnologiju. Pre osam godina objavio je knjigu "Visual Effects Cinematography".

Dom kulture "Studentski grad" prirediće od 3. do 7. oktobra Četvrti Evropski festival animiranog filma "Balkanima 2007", među kojima će biti interesantnih dela za ljubitelje fantastike. U takmičarskom programu će biti prikazano sedamdeset autorskih ostvarenja, odabranih među više od 270 prijavljenih iz 37 zemalja. Paralelni studentski program festivala obuhvatiće trideset sedam filmova pojedinaca i osam filmskih škola iz brojnih evropskih zemalja. - Još od nastanka festivala, želeli smo da srpsku animaciju približimo evropskim tokovima, iz kojih smo poslednjih godina iz poznatih razloga izostali. Festival je ove godine podeljen po kategorijama. Osim novčanih nagrada, biće podeljena priznanja za najbolju režiju, muziku i animaciju. Važno je istaći da smo se ove godine vratili mladima, a gosti će nam biti deset filmskih škola iz inostranstva - rekao je Nikola Majdak, umetnički direktor festivala.

Fanovima fantastike će možda najinteresantije biti učešće Zorana Perišića, snimatelja koji se po odlasku u Veliku Britaniju proslavio efektima u antologijskim filmovima "2001 - Odiseja u svemiru" i "Supermen". On će voditi radionicu o animaciji u službi specijalnih efekata, uz projekciju filmova.

Izdavačko preduzeće "Laguna" objavilo je dugo najavljivani fantastični roman za decu Uroša Petrovića "Peti leptir" (128 stranica, cena 292 dinara) , javlja sajt Art Anima.

Knjiga govori o dečaku koji pomoću naelektrisanog češlja i isečenih slova stupa u kontakt sa onostranim. Na sajtu izdavača, ovaj roman je najavljen kao "poetski, humoran, ali sablasan", a nešto više o knjizi je rečeno sledećim tekstom:

Napeta, uzbudljiva i nepredvidiva priča o naglom odrastanju dečaka iz beogradskog sirotišta, koji otkriva da nije povezan samo sa tajanstvenim ljudima i njihovim duhovima, već i sa čudesnim, providnim leptirima. Napisan u najboljem maniru mistične fantastike, ovaj roman je po svojim osobinama jedinstven u srpskoj književnosti za decu i mlade. "Istovremeno, kao i sva dosadašnja dela Uroša Petrovića, roman Peti leptir originalno je, živo i dinamično delo, kakvo srpska književnost za decu, a ni ona za odrasle dosad nije imala..." "Peti leptir je bolji od prevedevog serijala Lemoni Sniketa i, po spoju poetskog, humornog i sablasnog, uporediv je s Gejmenovom Koralinom." (Iz pogovora Dr Ljiljane Pešikan-Ljuštanović)

Zanimljivo je da se u knjizi pojavljuje i jedan mračan lik iz Petrovićeve priče "Međustanica", koja je objavljena i na sajtu Art Anima.

Uroš Petrović će tokom predstojećeg Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, na štandu Lagune, zainteresovanim kupcima potpisivati roman "Peti leptir", ali i druga svoja dela objavljena u pomenutoj izdavačkoj kući. A u četvrtak, 4. oktobra, Uroša Petrovića moći ćete videti u Jutarnjem programu televizije Enter.

Izdavačka kuća Portalibris je u okviru edicije "Zemlja čuda", za najmlađe čitaoce pripremila više dela iz domena fantastike, javlja sajt Art Anima. Najnovija među njima su tri knjige Markusa Sedžvika: "Silazak u mrak", "Plavište" i "Knjiga mrtvih dana".

O knjizi "Silazak u Mrak" na sajtu izdavača objavljeno je sledeće:

Dečak je preživeo užase života sa čarobnjakom Valerijanom, crnu magiju i smrtonosnu jurnjavu kroz jezive katakombe... U zapanjujućem završetku njihove priče od koje zastaje dah, Dečak i Vrbana su zarobljeni u palati cara Frederika Trećeg. To je svet neverovatne raskoši, strogo čuvanih tajni i otkrića od kojih zastaje dah. Sve izlazi na videlo zahvaljujući carevim naletima besa, proračunatoj ambiciji njegovog poverenika Maksima, trikovima mračnih čarobnjaka i tragu krvi koji će Dečaka i Vrbanu odvesti do zastrašujućeg krvoločnog Fantoma. Držeći njihove živote među svojim stranama, knjiga čeka da prevari svog sledećeg čitaoca.

"Plavište" je priča o postapokaliptičkoj Engleskoj nakon potopa izazvanog globalnim zagrevanjem:

Zamislite da je engelsku preplavila voda i da je Norvič ostrvo...Zoi, koju su roditelji u zbrci tokom bekstva ostavili sasvim samu, preživljava najbolje što ume. Sama i očajna, okružena bandama pljačkaša uspeva da iz blata iskopa oronuli čamac i pobegne na Ostrvo Jegulja. Ali, baš na Ostrvu Jegulja, kojim vlada čudni dečak po imenu Dubi, vrebaju mnogobrojne opasnosti. Vera da će jednog dana pronaći roditelje daje Zoi snagu da nastavi svoje dramatično putovanje u priči punoj hrabrosti i odlučnosti.

"Knjiga mrtvih dana" se može opisati kao "Faust za decu", mračna je i mogu je bez problema čitati i odrasli:

Dani između Božića i Nove godine su mrtvi dani, u kojima duhovi lutaju i magija se nemirno komeša ispod površine naših života. Mnogo šta može da se dogodi u mrtvim danima. Dečak, Vrbana, Valerijan, iluzionista, sluga, misteriozno poreklo, odanost, moć, žrtva, panika, tama, strah... Mrtvi dani otkrivaju ono najskrivenije...

A u pripremi je još jedna mračna dečija knjiga - "Tuneli" Roderika Gordona i Brajana Vilijamsa. U svetu se reklamira kao novi "Hari Poter", mada ruku na srce osim što je glavni lik dečak iz Londona od 15 godina i što je obe knjige "otkrio" isti agent-lovac na talente, nema drugih dodirnih tačaka. Na sajmu knjiga će biti upriličena i posebna promocija ove knjige.

Između dva sajma izdavačka kuća Mono i Manjana objavila je pedesetak novih naslova i započela nekoliko značajnih projekata. Među njima je i i izvanredno delo epske fantastike "Kroz staze i dvorane podzemlja" Šona Rasela koje će posetici predstojećeg Sajma knjiga moći da kupe.

Inače, za beogradski Sajam knjiga će biti obnovljena i - po mnogima neverovatna, divno ilustrovana čuvena knjiga "Čarobna šuma bajki" Tonija Vulfa, koja već godinama raduje mališane širom sveta, kao i kod nas. Doduše, da odmah upozorimo - cena ove knjige sigurno neće biti mala pošto se do sada mogla kupiti po 2.600 dinara. Koliko će koštati novo izdanje ove knjige nije saopšteno. Ipak, za sam Sajam knjiga može se očekivati da izdavač ovo delo prodaje po nešto nižoj ceni.

Film "Šejtanov ratnik" je imao svoje premijerno prikazivanje na televiziji Pink u petak, a oni koji su ga propustili najverovatnije će uskoro, osim novih termina za emitovanje filma, moći da pogledaju ovu 90-minutni priču i kao mini seriju, najverovatnije iseckanu na tri dela - nešto slično što je viđeno sa filmom "Mi nismo anđeli 2".

Naime, još pre skoro godinu dana, u intervjuu za dnevnu novinu Blic, Stevan Filipović je ovako odgovorio na pitanje da li će od filma "Šejtanov ratnik" uraditi i seriju.

"Ideja da se pravi spin-of serija od "Šejtana..." nikada nije postojala, ali je najavljena kao mini serija na TV. Odluka da li će se film prikazivati tako ili u integralnom obliku zavisi od dogovora producenata i televizije na kojoj se film prikazuje, iako bih lično voleo da se film prikaže kao celina. Sa druge strane, ekipa uveliko radi na nastavku "Ratnika", koji će se zvati "Šejtanova osveta"..."