U dnevnom listu Politika, od 30. maja, objavljen je intervju Milana Vuletića, urednika izdavačke kuće "Beli put". Intervju Biljane Stojaković, pod naslovom "Superheroji su prevaziđeni!", prenosimo u celosti.

Izdavačka kuća "Beli Put" iz Beograda predstavila je nedavno mnogobrojnim domaćim ljubiteljima stripa čuvenu "Ligu izuzetnih džentlmena" američkih crtača Alana Mura i Kevina O Nila. Vlasnik i glavni urednik "Belog puta" Milan Vuletić govori za naš list zašto se kao izdavač odlučio prvenstveno za strip i grafičke novele, ali i o bibliotekama koje nemaju dodirnih tačaka sa ovim popularnim žanrovima.

Milan Vuletić je ličnost uzbudljive biografije. Diplomirani astrofizičar, nekadašnji predavač na Institutu za astronomiju u Beogradu, vlasnik uspešne firme "BS procesor", proučavalac civilizacije Maja...

Objavili ste nedavno "Ligu izuzetnih džentlmena". Otkud interesovanje baš za taj strip?

Ambicija nam je da našim čitaocima predstavimo neka od najvažnijih dela, ne samo kada je u pitanju strip. Razlika u odnosu na većinu izdavača je što ne jurimo aktuelne hitove. Pokušavamo da objavimo knjige za sva vremena. Stripove smo svrstali u pet biblioteka: "Grafičke novele", "Integrali", "88", "Stripovi, stripovi" i "Veliki klasici". "Liga izuzetnih džentlmena" je jedna od knjiga koja je zaslužila mesto u našoj večnoj biblioteci. Pored Lige, tu su i Betmen, Sin Siti, Sto metaka, Propovednik...

Na osnovu kojih kriterijuma birate svoja izdanja?

"Beli Put" ima sjajnu situaciju, a to je da je broj kvalitetnih dela drastično veći nego što mi to možemo da postignemo. Malo smo tržište, mala zemlja, mali broj čitalaca i nismo u stanju da pratimo čitavu svetsku produkciju. Izbor najbolje od najboljeg je zaista lak i nastavićemo da objavljujemo knjige koje bi trebalo da kod svakog čitaoca zauzmu posebno mesto.

Na forumima sajtova o stripovima često "prozivaju" Vaša izdanja kao skupa. Da li je to tačno?

Na žalost, naše knjige jesu relativno skupe kada se pogleda trenutna platežna moć. Ali, u odnosu na kvalitet izbora i tehničku realizaciju knjige, to je najmanje 50 odsto ispod realne cene. Ista takva knjiga bi u Hrvatskoj koštala duplo.

Smatrate li strip ekskluzivnom umetnošću ili domenom subkulture?

S obzirom da se bavim književnošću, trudio sam se da objavljujem priče vrhunskog književnog dometa. Enki Bilal, recimo, ne želi da učestvuje na događajima koji su posvećeni samo stripu, jer on sebe smatra umetnikom koji stvara i, pored ostalog, koristi strip kao medij.

Na sajtu "Belog puta" piše da se danas ne zna ko su dobri, a ko loši momci. Pravila modernog stripa?

Time smo hteli da istaknemo da "Beli Put" nema nameru da objavljuje stripove o superherojima. Grafička novela, koju su stvorili američki crtači poput Frenka Milera, Alana Mura, Nila Gejmana, je nastala kao potreba da se prevaziđe stereotip da su dobri uvek dobri, plavuše su dobre, crnke su loše i slične podele. Moderni strip, kao i velika literatura, tretira velike teme gde stvari nisu crno-bele. Priče o superherojima ćemo prepustiti drugim izdavačima.

Planirate li knjige iz teorije stripa?

Kupili smo prava za ogroman broj knjiga i tu ima puno dela iz teorije i istorije stripa. Jasno je da ne možemo da počnemo od takvih knjiga, jer trenutnim izdanjima nadoknađujemo sve što je za proteklih 15 godina bilo uskraćeno našoj publici.

Anima i manga stripovi iz Japana su relativno novi za naše čitaoce. Da li ste zainteresovani za ovu tradiciju stripa?

U ovom trenutku nemamo puno snage da ispratimo na pravi način i japansku školu. Ali cenimo njihovu tradiciju i u neko buduće vreme sasvim sigurno ćemo ih pokazati našim čitaocima.

Uskoro dela Kurta Vonegata

Milan Vuletić ekskluzivno za "Politiku" najavljuje da će "Beli Put" na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti i biblioteku lepe književnosti za odrasle. Jedno od prvih izdanja biće Izabrana dela Kurta Vonegata. Kako kaže, priređivački tim "Belog puta" jednoglasno je izabrao nedavno preminulog autora za prvog pisca kojim će ova kuća predstaviti svet beletristike. Za sada se radi o romanima "Galapagos", "Plavobradi", "Doručak šampiona" i "Kolevka za macu".

Međunarodni festival pozorišta za decu, 14. po redu, završen je u subotu u Subotici svečanom dodelom nagrada najboljim predstavama i rediteljima, prenosi list Danas. Prema odluci žirija, koji su činili predsednik prof. dr Henrik Jurkovski, teatrolog iz Poljske, dr Luko Paljetak, književnik iz Hrvatske, Hartmut Tof, kritičar iz Nemačke, Viktor Klimčuk, reditelj iz Belorusije i mr Miroslav Radonjić, teatrolog iz Srbije, za najbolju predstavu u celini proglašena je austrijska "Pepeljuga" u režiji Jakuba Krofta, koju je izvelo dečije pozorište "Moki" iz Beča. Pozorište K 3 iz Bjalistoka u Poljskoj, sa predstavom ITD, dobitnik je specijalne nagrade za stvaralaštvo i fantaziju, dok je priznanje za najboljeg reditelja Festivala poneo Tomaš Dvoržak, autor predstave "Tri musketara" Alfa Teatra iz Plzena. Nagrada za najbolju scenografiju dodeljena je Olegu Žugžgiju za scensko rešenje "Tragedije o Magbetu" pozorišta iz Belorusije, za najbolju muziku nagrađen je Robert Altman, koji je autor muzike u predstavi "Pepeljuge" pozorišta iz Beča, a Enidu Bjerklund žiri je nagradio za izradu lutaka u predstavi "Starac i magarac" pozorišta iz Švedske.

Posebno priznanje "Mali princ", koje se dodeljuje za celokupan doprinos dečjem pozorišnom stvaralaštvu ove godine dobili su Branko Milićević i Viktor Klimčuk.
Tokom festivala, koji je trajao ukupno šest dana, prikazane su 24 predstave iz 23 zemlje sveta u zvaničnoj konkurenciji. Festival je, međutim, imao i nezvanične manifestacije tokom čitavog dana, koje su se odvijale na nekoliko pozorišnih scena, kao i na otvorenom, u centru grada.

Književna radionica Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je ovoga puta protekla bez novih priča mladih autora - izgleda da ne može da se izdrži trka sa brojnim konkursima, ali zato nije ponestajalo ideja za buduće akcije. Jedna od njih je i poziv da se narednih meseci pištu palp priče ali i da se šalju ilustracije i crteži sa elementima fantastike (fentezi, SF, horor).

Ovim bi trebalo da se postigne više stvari odjednom - svima će biti interesantno da uništavaju čitave planete, galaksije i šta-god-im-već-padne-na-pamet, spasavaju poluobnažene lepotice (ovo bi moglo da bude interesantno ilustratorima) i da se dobro zabave i opuste od "obaveze" da stvaraju književna dela velike vrednosti. Dolazi leto i ne bi bilo zgoreg malo se opustiti. Međutim, čak i pisanje palpa (sa naročitim osvrtom na spejs-operu) može da pomogne kako bi se slobodno istraživale ideje. Primećeno je, u poslednje vreme, da mladi pisci sve "pismenije" pišu, ali da imaju problema sa nedostatkom ideja. Ovo bi sigurno trebalo malo da ih oslobodi po tom pitanju.

Znači, za par meseci - ili malo više, možda negde u doba Beokona, možemo očekivati jedan Palp-Emitor gde bi trebalo da budu okupljena najinteresantnija ostvarenja koja će se raditi tokom narednih književnih radionica. Otvoreni su svi žanrovi - SF, horor, fentezi, na piscima je samo da puste mašti na volju.

U današnjem izdanju novine Blic, na 17. strani, Slobodan Ivkov, strip kritičar, je prikazao tri izdanja, a prvo je bilo reči o časopisu "Emitor", i to o broju 457 koji je ceo posvećen stripu, prenosi SDNF. U članku, koji je veoma informativan i stručan, pominje se i nagrada koju je na Eurokonu dobio fanzin Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" 2004. godine, kao i ranija tri strip-Emitora.

Ovakvo pojavljivanje u "Blicu", ova količina pozitivnog publiciteta u tako značajnom mediju, veliki je uspeh za "Emitor", ocenjuje se u saopštenju Srpskog društva za naučnu fantastiku.

Tokom današnje Narativne radinice (Dom omladine, Mala sala na prvom spratu - ako je zauzeta onda kafe Maverik, takođe na prvom spratu, od 18 do 19 sati) na programu će biti dve teme "za pokretanje mašte učesnika". To su:

"Već dve noći svetlim i ne znam šta mi je" (Temu je zadao Radmilo Anđelković, a onda se pojavila i ranije u književnoj radionici)

"Pričao mi moj drug, baron Minhauzen" (Traži se najstvarnija laž, najveća lovačku priča ili izmaštana istina)

"Spajdermen 3" je treću nedelju za redom prvi na listi najgledanijih u Srbiji, što je bio sasvim očekivan rezultat. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 17. do 23. maja 2007. godine na listi je četiri filma sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među prvih deset.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 17. do 24. maja u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalazi se šest filmova: 1. Happy Feet: Ples malog pingvina, 3. Eragon, 4. Pirati sa Kariba 2: Tajna škrinje, 5. Prestiž, 6. Pirati sa Kariba: Prokletstvo crnog bisera, 7. Luda noć u muzeju.

Kulturni centar Kruševca će u utorak 29. maja 2007. godine biti domaćin promocije proznog prvenca Tamare Lujak, knjige bajki "Vilina planina". Promocija će se održati u Beloj sali, sa početkom u 20 časova, a pored autorke, o knjizi će govoriti i književnik Slaven Radovanović, javlja sajt Art-Anima.

Knjigu "Vilina planina" čini jedanaest bajki ispričanih u posebnom stilu, podjednako bliskom kako starijoj, tako i mlađoj generaciji čitalaca. Kako u svom prikazu ove knjige navodi Ilija Bakić: "Tamni nanosi nisu strani bajkama Tamare Lujak, ona se nije opredelila za njihovu uprošćenu i zašećerenu medijsku verziju, već za onu bližu originalu, onu koja balansira između potrebe da se pouči, usmeri a da se, istovremeno, ne stvara potpuno lažna slika, opsena."

Izdavačka kuća "Beli Put" predstaviće 30. maja u prostorijama Udruženja književnika Srbije (Francuska 7), seriju grafičkih novela Sendmen, autora Nila Gejmena, javlja B92, a prenosi sajt Art-Anima. Književno veče i tribina pod nazivom "Sendmen: umetnost grafičke novele" održaće se u sredu 30. maja sa početkom od 19 časova.

Knjigu "Sendmen: Zemlja snova", čini kolekcija od četiri priče, od kojih je San letnje noći, dobila Svetsku nagradu za fantastiku u kategoriji pripovetke, napravivši tako istorijski izuzetak. O knjizi će govoriti Milan Vuletić, Slobodan Ivkov i Zoran Stefanović. Urednik tribine je Dušan Cicvara. Ulaz je slobodan, a iz izdavačka kuća "Beli Put" najavila je prijatna iznenađenja za sve posetioce.

Šta se dešava u samoj grafičkoj noveli: Sendmen je najkontraverznija serija grafičkih novela u istoriji umetnosti: za jedne najbolje delo ikad ostvareno, za druge to uopste nije strip; niko ne spori da je reč o nezaobilaznom štivu za sve ljubitelje savremenog grafičkog izraza. Prati doživljaje sedmoro Svevremenih - sedmorke kojoj se ne moli, koji nisu božanstva, koji nikada nisu bili ljudi: San, Smrt, Sudbina, Strast, Stihija, Sumanutost i Sunovrat - u svim epohama ljudske civilizacije i najrazličitijim odnosima. Zemlja snova je kolekcija četiri nezavisne priče od kojih je jedna - "San letnje noći" - dobila 1991. Svetsku nagradu za fantastiku (World fantasy award) u kategoriji pripovetke, što predstavlja izuzetak - grafička novela dobila je književnu nagradu.

Internet stranica "Osvoji Ikebanu" je 21.maja raspisala konkurs za kratku fantastičnu priču sa temom "Odnos čoveka prema prirodi u budućnosti" (do 4.500 karaktera). Koliko je konkurs pobudio interesovanje najbolje govori podatak da je za prva tri dana stiglo pet priča, a da je obezbeđeno čak 30 sponzora koji će darivati najbolje. Pobednik konkursa će biti i prvi dobitnik nagrade "Milorad M. Janković", koja je ime dobila po našem piscu naučniku koji se prvi bavio problemima ekologije, ali i piscu naučne fantastike. Ovaj konkurs će biti tradicionalan, tako da će i sledeće godine ponovo biti organizovan sa nekom "ekološkom temom".

Filmski spektakl "Pirati sa Kariba: Na kraju sveta" je premijerno prikazan u Beogradu u sredu 23. maja, u Domu sindikata. Film je od četvrtka na redovnom bioskopskom repertoaru u distribuciji "Taramaunta". I u trećem delu avanturističke fantazije glavne uloge igraju Džoni Dep, kao neodoljivi kapetan Džek Sperou, Orlando Blum i Kira Najtli, kao njegovi kompanjoni Vil Tarner i Elizabet Svon. U glumačkoj ekipi su i Džefri Raš, Džonatan Prajs, Džek Devenport, Bil Nagi, Tom Holander i Čou Jun Fat. Film je, kao i prethodne delove, režirao Gor Verbinski, scenaristi su Ted Eliot i Teri Rosio, kompozitor Hans Zimer, a producent čuveni Džeri Brukhajmer.

Novo ostvarenje studija "Dizni" stiže posle rekordnih rezultata prošlogodišnjeg hita "Pirati sa Kariba: Tajna škrinje". Već prvi deo - "Prokletstvo crnog bisera" zaradio je više od 650 miliona dolara. "Tajna škrinje" je gotovo udvostručila tu cifru i postala treći naslov u istoriji filma sa zaradom većom od jedne milijarde dolara. Pored toga, film je dobio Oskara za najbolje vizuelne efekte. Treći deo sniman je na ostrvu Sent Vinsent, u karipskom arhipelagu, kao i na Havajima, Grenlandu i Nijagarinim vodopadima i u Kaliforniji.

Prema sinopsisu, Vil i Elizabeta kreću u očajničku potragu da oslobode kapetana Džeka iz zatočeništva, dok stravični brod duhova hara preko Sedam mora za račun moćne Trgovačke kompanije. Krenuvši na kraj sveta, svako od junaka mora da odabere stranu u konačnom obračunu, pošto o koncu vise ne samo njihovi životi i bogatstvo već i budućnost slobodoljubivog piratskog načina života.

Film se u Domu sindikata prikazuje u I i II sali - I sala od 17,20 i 23 sata, a u II sali od 15,18 i 21.

Roman "Vampir" Mijata Vujačića je objavljen još pre mesec dana, ali kao što se obično dešava trebalo mu je malo više vremena da stigne do knjižara, mada sad sve to zavisi od toga koje knjižare posećujete. Zbog toga tek sada pominjemo ovo delo domaćeg autora. Radnja romana počinje 2012. godine u Moskvi, kada se jedan vampir priseća događaja od pre sedam godina. Neka mesta koja se pominju u "Vampiru" se javljaju i u ranijim delima ovog pisca - on je objavio i "NekRomansu" i "Krvavi akvarel", koji se takođe mogu pronaći u knjižarama, ako dobro prekopate po policama.

Mijat Vujačić je rođen 1985. godine i od svoje sedme godine je počeo da piše stripove u kojima su, kako sam kaže, glavnu ulogu imali "simpatični likovi" iz njegove mašte - a sami stripovi nisu bili ništa manje krvavi od njegovih romana. Tokom poslednje tri godine srednje škole počeo je da piše - bilo je nekoliko neuspelih pokušaja pisanja romana, a prvo završeno delo je bila kratka novela "Derok X'Zad: Nastanak Novog Gospo dara Jeze". Vujačić kaže da namerava da napiše ceo serijal knjiga o junaku koji je zapravo njegov alter-ego iz D&D. Posle novele "Derok X'Zad: Crne oči" započet je rad na prvom horor romanu "Krvavi akvarel". Pre nego što je objavljen Mijat Vujačić je svoju želju da piše objasnio ovako: "... nastaviću da pišem jer su i najgorih sat vremena koje sam proveo pišući bila daleko, daleko bolja, od najgorih sat vremena koje sam proveo na nekoj žurci".

Da bi olakšali onima koji žele da u knjižarama pronađu dela Mijata Vujačića, evo kako izgledaju naslovne strane njegovih ranije objavljenih knjiga. Međutim, čini nam se da bi najbolje bilo da pronađete dodatne podatke - uključujući i spisak knjižara gde možete pronaći ova izdanja, na samom sajtu autora: http://www.gigatronia.com/

Narativna radionica se održava svakog ponedeljka od 18-19, Moderator Jelena Martinović

04.06. SF film "Sunce" - Moderatori: Jovan Ristić, Đorđe Bajić, Miloš Cvetković

Napeti, klaustrofobični triler, smešten pedeset godina u budućnost. Sunce se polako gasi. Astronauti bivaju poslati u svemir, kako bi uz pomoć bombe povratili neophodnu jačinu sunčeve svetlosti. Na svom putu nailaze na brod koji je, sedam godina pre njih, bio poslat na istu misiju, i od tog trenutka stvari kreću naopako. Da li će se posada izvući, da li će misija uspeti, dođite u prostorije kluba "Lazar Komarčić" da saznate.

11.06. Godišnja skupština

18.06. Manga! Manga! Manga! - Kroz priču o mangama vodi nas Bojan Vukadinović u ime Društva ljuvitelja mangi "Sakurabana". Moderator: Dušan Mladenović

Japanski strip, poznat i kao manga, postoji od 1945. U ovih 60 godina, postala je globalni fenomen, pa se prepoznatljiv stil crtanja i pričanja priče javlja u autorskim radovima širom celog sveta, a ne samo u zemlji porekla.

25.06. Tradicionalni godišnji veliki nagradni kviz - Moderator Dušan Filipin

Kviz iz poznavanja fantastike, naučne fantastike i horora. Dođite da se zabavite i osvojite vredne nagrade.

Internet stranica "Osvoji Ikebanu" od 21.05.2007. godine organizuje konkurs za kratku fantastičnu priču. Konkurs je otvoren do 23.07.'07. godine.

Tema konkursa je "Odnos čoveka prema prirodi u budućnosti".

Priče moraju da budu do 4500 karaktera dugačke (računajući i razmake).

Radovi moraju biti na srpskom ili srodnim jezicima sa standardnim YU fontovima.

Slati ih, pored kratke biografije, otkucane u Word-u i priložene u attachment-u poruke, na adresu: konkurs@osvoji-ikebanu.org.

Svako može da pošalje maksimalno tri rada.

U telu poruke obavezno navesti: ime, prezime, adresu i broj telefona.

Dodela nagrada je 25.08.'07. u podne u Botaničkoj bašti u Beogradu.

Najbolja tri rada očekuju vredne nagrade!

Žiri konkursa: Vladimir Lazović, Vladimir Todorović, Dragoljub Igrošanac, Zoran Stefanović, Pavle Zelić, Pavle Knežević, Radmilo Anđelković.

Organizatori: Dragana Stojiljković, Vedrana Čačić, Tamara Lujak.

O NAGRADI "Milorad M. Janković"

Nagrada koju dodeljujemo nosi ime našeg uvaženog profesora dr Milorada M. Jankovića, koji svoju karijeru započinje u Prirodnjačkom muzeju Srpske zemlje u Beogradu 1943. godine. Doktorirao je 1955. g. na Biološkoj grupi Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu sa disertacijom "Ekologija, rasprostranjenje, sistematika i evolucija roda Trapa L. u Jugoslaviji". Godine 1970. postaje redovan profesor na istom fakultetu. Bio je prvi upravnik Odseka za biološke nauke koji je kasnije prerastao u Biološki fakultet. Osnivač je i dugogodišnji šef Katedre za ekologiju i geografiju biljaka na Biološkoj grupi PMF-a kao i Odeljenja za fiziološku i biohemijsku ekologiju biljaka Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Bio je dugogodišnji upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte.

U dugoj i plodnoj karijeri objavio je preko 1000 naučnih i stručnih radova, elaborata, studija, prostornih planova. Autor je preko 30 knjiga, monografija i udžbenika. U okviru pedagoškog rada, pored rukovođenja izradom mnogih diplomskih, magistarskih i doktorskih radova, organizovao je nastavu i predavao na Centru za multidisciplinarne studije, Geografskom fakultetu, Biološkoj grupi Univerziteta u Kragujevcu, Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini. Redovan je ili počasni član mnogih naučnih i stručnih društava.

Dobitnik je dve Oktobarske nagrade Beograda, Sedmojulske nagrade kao i više zahvalnica i povelja. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima.

Predstavljamo knjigu koja nije fantastika, opisuje stvarne događaje, ali će mnogima zvučati više nego fantastično. Ili će poslužiti kao inspiracija za jedno interesantno predavanje u smislu "šta bi bilo da se ostvarilo" - jednu vrstu alternativne istorije kao što je bio slučaj sa knjigom Heder Pringl "Himlerov veliki plan" koju je predstavio Vladimir Lazović, Ko zna, možda delo Najdžel Penik "Hitlerova tajna nauka" (Dereta, 2007, prevela Duška Tomanović, 231 strana, 442 dinara) u LK predstavi upravo Lazović, inače ljubitelj alternativnih istorija.

Recenzija knjige u Večernjim novostima

Zagonetni Englez Najdžel Penik, pisac studija o okultizmu, magiji i tajanstvenim runama, još osamdesetih godina prošlog veka sastavio je zapaljivo interesantnu knjigu pod imenom "Hitlerova tajna nauka", koju je sada kod nas objavio Grafički atelje "Dereta".

U knjizi je sakupio neobične, bizarne, sasvim smešne, ali u krajnjoj konsekvenci užasavajuće teorije koje su pratile nacističke pokušaje da osmisle novu religiju, zasnuju novu nauku i stvore novu ljudsku vrstu.

Penik je ponovo otkrio mnoga zaboravljena dokumenta o potragama nacističke Nemačke za podzemnim energijama zemlje, a neka od njih objavljena su prvi put. Knjiga je ilustrovana materijalima iz originalnih nacističkih izvora.

Jurnjava dr Indijane Džonsa sa nacistima za "Zavetnim kovčegom" i ostalim skrivenim znanjima drevnih ljudi, zapravo je prava pozadina najkrvavije ratne priče u istoriji čovečanstva. Nacizam, tvrdi Penik, ne samo što nije predstavljao tek jednu od mnogih političkih doktrina, on je bio ni manje ni više nego planirani magijski pokušaj izmene sveta.

Tezu podgrevaju sami naslovi poglavlja koji upućuju na tajna istraživanja i planove nacista: "Skrivena tradicija - Tajni sud", "Runa i svastika", "Sveta geografija", "Merlinova skrivena moć", "Skrivene energije", "Izgubljeni gradovi Atlantide", "Arhitekti evolucije", "Planina Grala"...

Poštovaocima "teorije zavere" verovatno neće biti fascinantan podatak da je Hajnrih Himler svesno zasnovao svoj SS po strukturi jezuitskog reda, čiji je osnivač Ignacije Lojola bio Bask. Himleru je, između ostalog, i ovo bilo važno jer su neki nemački okultisti tvrdili da je baskijski narod poslednji ostatak rase Atlantide.

Kada je rat započeo, Hitler okultista shvatio je da mu je potrebna "prava stvar", tako da je lično prisvajao sve znake kraljevskog dostojanstva zemalja koje je nemačka vojska pregazila. Iz Beča su iz sobe carskih dragocenosti pokradeni predmeti korišćeni tokom krunisanja u svetom Rimskom carstvu. U ovo bogatstvo spadala je kruna s dragim kamenjem cara Konrada, magičan štit, dva mača i prsten. Bilo je tu i poznato Koplje sudbine. Penik, doduše, podseća da su iste navike prisvajanja kraljevskih znakova imali i Napoleon, ali i Britanska imperija.

Kao i Hitler, Rudolf Hes imao je korene u okultnim društvima. Bio je očaran izgubljenom zemljom Tulom, astrologijom, tibetanskim misticizmom, putovanjem kroz svemir i homeopatskom medicinom.

Ovakvo viđenje istorije može zaprepašćivati materijaliste koji smatraju tržišne snage ili geopolitiku pokretačkom silom događaja, piše Penik i poručuje da svi dokazi govore u prilog njegovoj tvrdnji. Koreni nacističkog okultizma su tu, naočigled svih, njihovi izvori se kriju u ezoterijskim tradicijama "graničnih nauka", teozofije i mističnog nacionalizma. Vrlo je žalosno, zaključuje autor, što se takav potpuno poguban politički sistem prihvatio proučavanja i primene alternativne nauke sa takvim svesrdnim žarom. Radiestezija, magnetizam, astrologija, okultna meditacija, alternatvna kozmologija i geomantija su do te mere prožimale samo tkivo nacističke misli, da čak posle šezdeset godina ljudi ne mogu da pomisle na mnoge od ovih tema izvan njihovog političkog konteksta.

I Tesla pomenut u poglavlju "Srkivene energije"
I veliki srpski naučnik Nikola Tesla je pomenut u knjizi "Hitlerova tajna nauka" - Prvog jula 1931. godine, Nikola Tesla objavio je svetu još jedno zapanjujuće otkriće: usavršio je "zrak smrti". Tesla se nadao da će ovo oružje označiti kraj svih ratova. Pronašao je metod transmisije zrakova zgusnutih čestica, koji su se neverovatnom brzinom kretali kroz slobodan vazduh. Ove nabijene čestice mogle su da unište svaki neprijateljski avion ili čak naprave "mrlju" na Mesecu. Zrak bi se mogao postaviti duž granica neke zemlje, čineći je neosvojivom. Tesla je 1937. ponudio svoju ideju britanskoj vladi, ali bio je odbijen. Nemački naučnici, kojima nije ponudio napravu, istog trenutka započeli su da rade na tome. Njihova istraživanja dovela su do stvaranja radara i elektronskog mikroskopa, ali nikada nisu uveli oružje od zraka u svoj arsenal, piše u poglavlju "Skrivene energije".

Recenzija knjige u Danasu

Ova naučno utemeljena i popularno napisana knjiga opisuje bizarne, iznenađujuće i često neverovatne teorije alternativnih nauka, koje su u Hitlerovoj Nemačkoj bile podignute na zvaničan status. To su neortodoksna kosmologija, oživljena paganska verovanja, skriveni principi u arhitektonskom dizajnu, studije o rašljarstvu, iskopavanja, kamene kružnice, astronomija, prenos podzemnih energija i najrazličitiji kultovi. Pisac sledi trag misterioznih tradicija manihejaca, vitezova svetlosti, društava iluminata i tuleanaca i različitih tajnih organizacija. Nacistički mistici pokušavali su da ožive stare tradicije koje su se prenosile, kako se govorilo, od vremena Stounhendža i piramida, oblikujući i prerađujući ih u cilju stvaranja razarajućeg izvora moći. Hitlerova tajna nauka knjiga je koja sadrži najrazličitije opise svih onih tajnih strategija i taktika, koje su Hitlerovi saradnici proučavali, ne bi li osvojili svet. Penik, na kraju ovog dela, kaže:"Hitler se ubio 30. aprila 1945. godine. Njegovi pomoćnici su izneli njegovo telo u baštu Rajhskancelarije i tamo ga bez ceremonije spalili sa sto osamdeset litara nafte čuvane za tu priliku. Datum njegovog samoubistva je značajan - 30. april, veče uoči Prvog maja, praznika proleća, poznatog i kao Valpurgijska noć, koji predstavlja jedan od velikih žrtvenih datuma starog germanskog paganstva. Kao da je Hitler izabrao ovaj dan kako bi osigurao sebi najbolju moguću reinkarnaciju..."

Sa sajta izdavača

Hitlerove tajne nauke jeste naslov prve knjige koja na jednom mestu okuplja detalje neobičnih teorija koje prate nacističke pokušaje da osmisle novu religiju, da zasnuju novu nauku i da stvore novu ljudsku vrstu. U njihovim očima, ti uvrnuti rituali i ratni potezi bili su samo uvod; time su na neki način pripremali pozornicu za iskrsnuće novog "superčoveka" - dolazeće rase. Ta nova rasa, kako su se nacisti nadali, posedovala bi nadljudske fizičke moći, što je trebalo da bude rezultat neortodoksnih naučnih istraživanja koja su tada bila u toku.

Knjiga Hitlerove tajne nauke opisuje iznenađujuće i ponekad bizarne teorije alternativnih nauka koje su u Hitlerovoj Nemačkoj podignute na zvanični status: neortodoksne kosmologije, oživljena paganska verovanja, skriveni principi u arhitektonskom dizajnu, studije o potrazi rašljama, iskopavanjima, kamenim kružnicama i astronomiji, kao i prenos podzemne energije - sve je to podsticala Ahnenerbe, "Zaostavština predaka", zapravo Himlerova SS organizacija. Sledeći trag misterioznih tradicija Manihejaca, Vitezova svetlosti, društava Iluminata i Tuleanaca, ranijih nemačkih tajnih društava, Ahnenerbe je stremela ka tome da ozvaniči stare tradicije koje su se prenosile, kako se govorilo, od vremena Stounhendža i Piramida, usput ih oblikujući i prerađujući, sve u cilju stvaranja razarajućeg izvora moći.

Autor je ponovo otkrio mnoga zaboravljena dokumenta iz tog perioda, po prvi put spajajući elemente potrage Nemačke za podzemnim energijama zemlje. Ilustrovana materijalima iz originalnih nemačkih izvora, njegova knjiga nam pruža mogućnost da zavirimo u jedan alternativni pogled na svet, koji nas sa jedne strane zadivljuje, a sa druge užasava svojim sredstvima, ali koji je ipak postojao tokom kratkih dvanaest godina koje su izmenile svet, te tako predstavlja važan dodatak književnosti Trećeg Rajha. Ova knjiga sadži tekstove koji nikada ranije nisu objavljeni na engleskom jeziku.

Kritičari u beogradskim novinama su, u prvim reakcijama, zadovoljni sajber operom "Madam Baterflaj" koja je imala svoju premijeru u Madlenianumu. Ovde prenosimo šta su o operi napisale Branka Radović (Politika), Zorica Kojić (Danas) i Marija Adamov (Dnevnik)

POLITIKA: Baterflaj u trećoj dimenziji Pučini: "Madam Baterflaj", Madlenijanum. Režija Dejan Miladinović, dirigent Stanko Jovanović, u glavnim ulogama gosti: sopran Ailan Žu (SAD-Kina) i Marčelo Bedoni (Italija) (tekst objavljen 16.05.)

Traganja za novim viđenjima opere kao žanra dovela su reditelja Dejana Miladinovića do novih tehnologija, digitalnih, do opere kao interaktivne igre, do spoja novih umetnosti u starom sintetskom žanru. Sve to je pokušao sa libretom Pučinijeve lirske opere "Madam Baterflaj", koristeći iskustva japanskih futurističkih crtanih filmova "Manga", japanskih digitalno animiranih filmova u 3 De tehnici (kojih ima čak 36) u želji da umesto "sladunjave razglednice Japana" dobije oplemenjenu video-igru na sličnu temu.

Predstava je znatno skraćena, izmenjena, no muzika glavnih delova je tu, na sceni, izvodi je živi orkestar i pevaju (živi) pevači. Postavka je zanimljiva, moderna, nova i sasvim prihvatljiva. Predstavlja korak ka mlađoj publici, ka preživljavanju opere kao žanra u novim, digitalnim, kompjuterizovanim vremenima u kojima čovek veliki deo života provodi pored ekrana.

Uvek kada su na sceni bitni režijski zahvati, vokalni deo izvođenja je u drugom planu. Forsiranja glasova u Pučinijevoj "Baterflaj" skoro da su uobičajena. Forsiralo je i dvoje odličnih pevača, najpre vizuelno autentična, kosooka Ailan Žu, u naslovnoj ulozi, a zatim i šarmantni tenor iz Italije Barčelo Bedoni (Pinkerton), za čim nije bilo potrebe. Naime, izvođena je verzija sa smanjenim orkestrom (po jedan duvač) koji je dirigent Stanko Jovanović neverovatno masivno i glasno držao sve vreme, tako da je i taj smanjeni orkestar uspevao da pokriva izuzetne glasove glavnih solista.

Zbog inovacija u režijskom postupku potisnuti su sjajni dueti dvoje zaljubljenih u prvom činu, kao mnogo drugih muzičkih elemenata.

Jednu od najboljih uloga ostvarila je Nataša Jović-Trivić (Suzuki), a ubedljiv je bio i Vladimir Andrić (konzul Šarples). Neverovatni kostimi (Milanka Berberović) od Ćo Ćo San načinili su prostitutku, od Suzuki Amazonku, a od Kejt Pinkerton pank devojku. Govorili su nekada više od samih interpretatora rola.

U mladoj ekipi izvođača istakli su se Goran Krneta, Nebojša Babić i Predrag Milanović. Očekujemo naše soliste i u glavnim ulogama.

Ako nekome zastrašujuće zvuče reči kao što su "cyber prostor, Real time, WarCraft", to su obeležja novih vremena, novih tehnologija i beskrajnih mogućnosti da se dosegne treća dimenzija. Ako, kao završni rezultat, ostane igra, a izostanu suze i tuga, to se upravo htelo - umesto Pučinijeve lirske tragedije pune sentimentalnosti, bola i patnje, dobili smo futurističku viziju grada Nagaski, polupotpljeni spomenik kao svedočanstvo svih ratova, a nije izostala ni poruka: "To the first victims of A-bomb"!

DANAS: Kibernetička oda "Madam Baterflaj" Đakoma Pučinija, dirigent Stanko Jovanović, režija Dejan Miladinović, solisti Ailan Žu (SAD/Kina), Marčelo Beodni (Italija), Nataša Jović Trivić, Vladimir Andrić, zemunski Madlenianum (tekst objavljen 17.05.)

U međuzvezdanim horizontima 3D animacija, naseljenim krupnookim prikazama iz manga stripova, te opasanim nevidljivim koridorom kompjuterskih frikova što odlučuju o životu i smrti junaka video igrica, smestila se najnovija Pučinijeva "Madam Baterflaj" na jednoj domaćoj pozornici, a da njena seriozna pravovernost nije dotaknuta ni za dlaku.

U kibernetičkoj odi poput ove, kliktavo buncanje mašine u beskrajnim noćima hakerskih fanatika vremena zamenjeno je orkestrom zvukova i oživotvorenjem sintetisanih heroja najnovijih saga čovečanstva - otuda pucketanje, šumovi, svetlucanje ekrana u halucinacijama čula iznurenog kompjuterskog ovisnika mogu prerasti u odistinski operski spektakl, a da je ova obmana receptornih sistema od vrste simultane grupne groznice valjda ne treba posebno ni napominjati.

Nakon što je naše slušalačke predrasude i okorele navike već podvrgao kušnji svojim originalnim produkcijama na par poslednjih Bemusa, Dejan Miladinović i ovog puta na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu, izaziva sličnu demolaciju utvrđenog sećanja na ma šta, utoljavajući glad aktuelnog duha vremena u koncernu svojih "cyber punk" krojačnica jedne minuciozne izmene svesti, naterane u puni galop za primat pred novim tehnologijama.

No, ono što njegova rediteljsko-scenarističko-scenografska nastojanja čini nikako ne tek veštački dopisanim dekorom u ime nekog na silu transplantiranog odavanja počasti tehničkoj erudiciji sadašnjice, jeste jednostavno čudesna činjenica da majstorski Dejan Miladinović isuviše trijumfalno vlada stvarima suštine operske umetnosti, do tančina svakog njenog pojedinog dela, e da bi uspeh njegovih operskih preduzeća ikada mogao da sklizne u martirologiju osrednjosti.

Našavši izuzetne partnere u Orkestru Madlenianuma, sa mladim maestrom Stankom Jovanovićem na čelu, te superiornom buketu solista, predvođenom gostujućim Ailan Žu i Marčelom Bedonijem kao Ćo Ćo San i B. F. Pinkertonom, a zatim Vladimirom Andrićem kao Šarplesom i Natašom Jović Trivić u ulozi služavke Suzuki, Goranom Krnetom, Draganom Stanković, Nebojšom Babićem, Predragom Miladinovićem i Darkom Đorđevićem, Dejan Miladinović u Madlenianumu preokrenuo je još jednom neupitne istine naglavce i osudio još jednu svoju predstavu na potpuni uspeh, uz dugoročnu garanciju da ni ona poput njegovih drugih ama nikada neće skončati u repertoarskom inkognitu mnogokoje buduće sezone.

DNEVNIK: Virtuelna sajber-gejša "Madam Baterflaj" Đakoma Pučinija u režiji Dejana Miladinovića i pod dirigentskim vođstvom Stanka Jovanovića (tekst objavljen 20.05.)

Zanimljiv i dinamičan operski vikend u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu i zemunskom "Madlenijanumu", povezao je "Boeme" i "Madam Baterflaj", dva možda najlepša, ali i najlirskija operska ostvarenja Đakoma Pučinija, u kojima će, u docnijim izvođenjima, jedan od protagonista biti i novosadski tenor Saša Štulić, podjednako angažovan u obe teatarske kuće.

Ostvarene različitim rediteljskim postupcima, svaka pretendujući da bude nova i originalna, obe postavke, rađene razume se, potpuno nezavisno jedna od druge, odlikuju se naglašeno emotivnim pristupom i dejstvom, o čemu je u prikazu italijansko-novosadskih "Boema" već bilo reči.

Autor prepoznatljivih inovativnih rešenja, kao i specifičnih vizuelnih i grafičkih obeležja, kojima tako osavremenjenom klasičnom muzičko-scenskom delu takozvanog gvozdenog repertoara daje neobičan, često i uzbudljiv zaštitni znak, reditelj Dejan Miladinović je posle dva takva projekta, Ofenbahovih "Hofmanovih priča" i Šostakovičeve "Katarine Izmajlove", stigao do drugačijeg repertoarskog pomaka, sajber-opere, čiji je cilj, osim realizacije mladalačke stvaralačke radoznalosti, pronalaženje pravog načina uvođenja mlade publike u pozorište.

Ako savremeni mediji koriste izražajna sredstva digitalne kulture i interneta, kreirajući neistražene prostore multimedijalne umetnosti, poštujući i kod nas sve češće takvu aktuelnu stvarnost, onda je Miladinovićeva ideja prikazivanja virtuelne sudbine sajber-gejše, alias Ćo-Ćo-San, u viđenju koje spaja i prožima klasičnu operu, film i video-igrice, a upotrebom 3 D animacije, upravo svetlosnom brzinom prelazi iz sveta u svet, sasvim prihvatljiva i opravdana.

Zamislivši dakle, da radnja opere bude moderna kompjuterska igra, a virtuelni svet novootkrivena dosetka, autor ipak od sajber ideje uzima samo računarski ekran, a ostalo prenosi u filmsko-opersku priču. Odavno vezan za japansku umetnost čije tradicionalne vrednosti prebacuje u futurističke okvire, ipak se ne odriče realistično-romantičarske interpretacije, stavljajući pred protagoniste velike glumačke zadatke, koji u izražavanju, u suštini nepromenjene umetničke i ljudske poruke, čini se, glume više no što se u ovakvoj verziji očekuje.

Osvajajući obiljem ekspresivnih i poetičnih deonica, kontrastnih raspoloženja, osećanja i situacija, kreiranih poput filmskih kadrova, uz pomoć svetla i promena slika na platnu, koje idu neverovatnom brzinom, Miladinovićeva režijska vizuelizacija kompjuterski zadate teme o tragediji male Japanke Ćo-Đo-San, uprkos spoju različitih žanrova (pa čak i kič elemenata cvetnih razglednica, obale mora, bure i uskovitlanih talasa) čuva i ističe njen specifičan ljubavni odnos s američkim mornaričkim oficirom Pinkertonom, toplo opisuje udaljenost, čežnju i samoću, bliskost sa služavkom Suzuki i ostale bitne odnose i elemente originalnog muzičko-scenskog ostvarenja.

U tome mu je pomogla odlična muzička realizacija koju je sa smanjenim orkestarskim sastavom, u dosta brzim tempima i snažnoj zvučnosti, vodio energični dirigent Stanko Jovanović, i pored redukovanog ansambla ne umanjujući izražajnost predavanja

Ne forsirajući svoje pevačke snage, tumači glavnih uloga, Kineskinja Ailan Žu i Italijan Marčelo Bedoni, plenili su lepotom i ujednačenošću glasova, te finim, nenasilnim tokom svojih besprekorno pripremljenih partija. Pri tom je Bedoni pođednako imponovao toplom baritonalnom bojom svog zaobljenog tenora i izuzetnom pojavom, a Ailan Žu lakoćom i kulturom izvođenja. Izvanredna Nataša Jović-Trivić, kao Suzuki, od početka se isticala svojim jedinstvenim mecosopranom, glumački takođe uklopljena u traženi koncept odlučne, ali i saosećajne prijateljice, a i ostali pevači, posebno, osećajni lirski bariton Vladimir Andrić (konzul Šarples) i dostojanstveni Predrag Milanović (Princ Jamadori), ostvarili su zapažene role.

Mobilnost minimalističke scenografije Tanje Marčetić i reditelja, koji je i autor scenarija i video-animacije i "svemirski" dizajnirani kostimi Milanke Berberović, doprineli su novom pogledu na ovu kamerno postavljenu predstavu, koja će i one koji su naklonjeniji standardnim produkcijama, privlačiti svojom izvornom porukom i primereno donetom muzičkom dimenzijom, koje samo pojačavaju njen sopstveni, inovativni identitet.

"Spajdermen 3" je drugu nedelju za redom prvi na listi najgledanijih u Srbiji, što je bio sasvim očekivan rezultat.Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 10. do 16. maja 2007. godine na listi je devet filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 09. do 16. maja u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalazi se šest filmova koji drže početak i kraj liste: 1. Eragon, 2. Luda noć u muzeju, 3. Prestiž, 8. Dr. No, 9. Iz Rusije s ljubavlju, 10. Pirati sa Kariba: Prokletstvo crnog bisera.

Za ljubitelje muzike iz SF, horor i fentezi filmova i tv-serija evo i petog, dakle poslednjeg dela podsećanja na numere koje su slušaoci predlagali, i potom za njih glasali, u SF&HOROR TOP-10 LISTI u okviru radijskog izdanja emisije "Pogled iz svemirskog broda", od polovine 1999. godine pa do septembra 2006.. Izbor od stotinu naj-numera stizao je svake nedelje u dozama od po 20 komada na sajt http://matt-ori.blogspot.com/ . Liste, inače, nisu poređane po svom "ukupnom učinku" u okviru same SF&HOROR TOP-10 LISTE. Nastavka više neće biti, a postojećih pet delova, koji su pobudili veliko interesovanje, će sigurno biti dostupno još nekoliko meseci.

01. Twin Peaks Theme - ANGELO BADALAMENTI
02. Love Song For A Vampire - Annie Lennox (BRAM STOKER`S DRACULA)
03. Alf TV Theme - Alf Clausen (ALF)
04. Rachels Song - Vangelis (BLADE RUNNER)
05. X Files Theme - Mark Snow (X FILES)
06. Clubbed to death (Kuraqamino mix) - Rob D (MATRIX)
07. Quick, Painless And Easy - Ivy (THE RAGE CARRIE 2)
08. End Title The Fog - John Carpenter (THE FOG)
09. Anvil Of Crom - Basil Poledouris (CONAN THE BARBARIAN)
10. Blake Seven TV Theme.MP3
11. Buffy The Vampire Slayer Opening Theme - Nerf Herder. (BUFFY THE VAMPIRE SLAYER)
12. Theme - Star Trek Voyager
13. Carnival OF The Animals - The Chicago Symphony Orchestra (FANTASIA 2000)
14. Tubular Bells - Mike Oldfield (EXORCIST)
15. Klendathu Drop - Basil Poledouris (STARSHIP TROOPERS)
16. Main Theme - John Carpenter (THE PRINCE OF DARKENESS)
17. You Could Be Mine - G`N`R (TERMINATOR 2)
18. Theme from Superman - John Williams (SUPERMAN)
19. End Title from Escape From New York - John Carpenter (ESCAPE FROM NEW YORK)
20. Theme From Mission Impossible - Larry Mullen and Adam Clayton (MISSION IMPOSSIBLE)

Muzej na otvorenom, "Staro selo" u Sirogojnu učestvovaće u manifestaciji nacionalnog karaktera pod nazivom Noć muzeja, koja se priprema za 19. maj, piše list Danas. Sa programom pod nazivom "Lov na bića s one strane", muzej u Sirogojnu opredelio se za novi način sagledavanja sopstvene stalne postavke, ali i upoznavanja posetilaca sa mitološkim bićima iz srpske tradicije i kulture.

Kako je najavila uprava muzeja, 19. maja u 20 sati počeće realizacija navedenog programa, kroz koji će posetioci, simulacijom avanturističke video-igrice, ali u realnom vremenu i prostoru ("Noć" i "Muzej") biti u prilici da se na veoma kreativan i neobičan način upoznaju sa muzejskim objektima i bićima iz naše mitologije. Tako će noćni gosti muzeja morati da odgonetnu niz zagonetki, da pronađu, kako navodi kustos Nikola Krstović, "hamajlije, poput belog luka, crvenih tračica i sličnog, a koje su neophodne za borbu protiv drekavaca, ala, karakondžula, veštica i drugih mitoloških bića". Cilj je da posetilac nakon toga dođe do glavne muzejske dvorane u kojoj je postavljana izložba ilustracija "Ale i bauci", Rastka Ćirića.

Bez tih "hamajlija" ulazak u tu dvoranu biće krajnje rizičan i na potpunu odgovornost posetilaca, upozoravaju organizatori Noći muzeja u Sirogojnu, istovremeno pozivajući "spremne i za avanturu orne posetioce na konačno suočavanje sa bićima kojih su se oduvek plašili". Pored toga, deci će biti ponuđen program "Dečje predvečerje", koje će početi u 18 sati, otvaranjem izložbe lutaka nastalih po ilustracijama Rastka Ćirića. Autori izložbe i koncepta su kustosi muzeja, Nikola Krstović i Bojana Bogdanović.

Evo kako izgleda zvaničan program:

PRVA NACIONALNA NOĆ MUZEJA
MUZEJ NA OTVORENOM ''STARO SELO'' U SIROGOJNU
19. MAJ 2007. GODINE

18-20h - DEČJE PREDVEČERJE (biljna apoteka): Izložba lutaka nastalih po ilustracijama ''Ale i bauci'' Rastka Ćirića, radovi učenika OŠ ''Savo Jovanović-Sirogojno''

20-02h - LOV NA BIĆA S ONE STRANE (muzejska postavka): Konceptualna, realna ''video'' igrica u kojoj će posetioci, kako bi sakupili sve potrebne hamajlije za ''bezbedan'' ulazak na izložbu ''Ale i bauci'' Rastka Ćirića, morati da reše niz zagonetki i zadataka obilazeći muzejsku postavku...

20-02h - ALE I BAUCI (dvorana Muzeja): Izložba ilustracija Rastka Ćirića

Inače, Muzej na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu priprema razne akcije tokom cele godine, a jedna od njih, koja će takođe biti interesantna ljubiteljima fantastike - prevashodno horora, na programu je u oktobru. Naime, tada će se (nemamo još preciziran datum) otvoriti izložba pod nazivom "Vampiri".

Na forumu Znaka sagite je prosleđena informacija da je objavljen osmi broj "Divlje magije". Tačnije, novi broj ovog sve popularnijeg stripa (i koji pride dobija sve bolje ocene među ljubiteljima devete umetnosti) je odštampan još u petak ali se nije odmah pojavio svuda. Fanovi će možda morati da se strpe još koji dan dok distribucija uspe da pokrije sva predviđena mesta, mada bi trebalo da je većini već dostupan..

U osmom broju "Divlje magije" je objavljen treći deo priče "Paralelni život" - informacija namenjena onima koji nameravaju tek sada da započnu druženje sa ovim uspešnim domaćim projektom. Naslovnu stranu izdanja su uradili Bojan Vukić i Bane Cimeša.

"Divlja magija" je, što se i iz samog imena može zaključiti, namenjena ljubiteljima fantastike, dok oni koji preferiraju naučnu fantastiku mogu da se opredele za "Faktor 4".

Triler "Zodijak" reditelja Dejvida Finčera, premijerno će biti prikazan 17. maja u beogradskom Domu sindikata istovremeno sa svojom evropskom premijerom na filmskom Festivalu u Kanu, saopštio je distributer Tak. Projekcija filma počinje u 20.30 časova.

Film "Zodijak" je zasnovan na istinitoj priči o serijskom ubici koji je zastrašio okolinu zaliva San Francisko i namučio policiju četiri oblasti svojim šiframa i pismima tokom više decenija. To je priča o najčuvenijem zastarelom slučaju, o ludaku koji nikada nije uhvaćen, a koji je prvobitno javno preuzeo odgovornost za 13 žrtava, a potom za još 20. Pravi broj njegovih žrtava možda se nikada neće saznati. Film okuplja sjajnu glumačku ekipu sa Džejkom Džilenhalom, Mark Rafalom, Robertom Dauni Džuniorom i Entonijem Edvardsom na čelu.

Prema sinopsisu filma, uloviti lovca postala je opsesija četvorice ljudi, opsesija koja će ih pretvoriti u duhove sebe samih, a njihove živote će izgraditi i razrušiti beskrajni niz tragova. Jedan od četvorice, Robert Grejsmit (Džejk Gilenhal) bio je džoker. Skromni novinski crtač, Grejsmit nije imao iskustvo svog prekaljenog ciničnog kolege Pola Ejverija (Robert Dauni Junior). Ali imao je ključne informacije..

Film "Zodijak" nastao je na osnovu knjige Roberta Grejsmita koju je u scenario pretočio Džejms Vanderbilt.

Finčer je prethodno režira filmove "Sedam" i "Borilački klub"

Fanzin Terra Udruženja građana Fanovi naučne fantastike, i to broj tri, će biti objavljen do kraja maja, otkriva nam Tihomir Jovanović, sekretar ovog udruženja. Novi broj će imati preko stotinu strana, a šta će se sve nalaziti u njemu otkriće se za par nedelja.

Kako je napisao predsednik društva SCI-Fi Svetislav Filipović-Filip, sa sajtu Znaka sagite promocija trećeg broja njihovog SF almanaha će se održati tokom juna. Vreme i mesto će biti naknadno objavljeni, a najavljuje se koktel sa "puno piva, rakije, koka-kole i kolača"

Prethodna dva broja ovog fanzina možete daunloudovati u PDF formatu sa sajta SCI-Fi. Četvrti broj SF almanaha Terra je planiran za poslednji kvartal 2007. godine - najverovatnije će stići u novembru, možda u vreme održavanja Beokona, ili malo pre njega.

Danas će se, u okviru tribine Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", održati promocija zbirke priča Gorana Skrobonje "Tihi gradovi" (256 stranica, cena 389 dinara). Prema najavama fanovi će na ovoj promociji moći da kupe knjigu sa popustom. Ne zna se koliki će popust biti odobren, ali je za članove Laguninog kluba čitalaca taj popust toliko da bi ovu knjigu mogli da plate 263 dinara.

Ovde možete videti kako izgleda prednja korica knjige, koju je radio ilustrator Ivan Nastić. Kako je sam Goran napisao na sajtu Znaka sagite postojala je ideja na Ivan Nastić uradi crno-bele ilustracije za svaku priču, ali se na kraju od toga odustalo, pošto u okviru bibliteke "Meridijan" knjige nemaju unutrašnje ilustracije.

Večeras, u nedelju uveče (20 časova) na sceni pozorišta "Pinokio" je premijera dečije lutkarske predstave "Aladinova čarobna lampa" u Aleksandra Novakovića i režiji Nikole Zavišića, javlja novina Blic.

Predstava - sačuvavši srž poznate priče o Aladinu, njgovoj ljubavi prema Jasmini, duhu iz čarobne lampe i zlom čarobnjaku koji im kvari sreću - inovirana je modernim jezikom, brzom radnjom, strip scenama, kombinacija verbalnog humora i gega, akcije, a na više mesta se mogu prepoznati citati preuzeti iz popularne kulture. Ubačeni su i likovi kojih u originalu nema; hvalisavi Kapetan i Ženski Duh.

Kreaciju lutaka i kostima potpisuje Ivana Vasić, a igraju Zorana Milošaković, Dragiša Kosara i Jovan Popović.

Iako je knjiga Ivana Markovića "Puppet Master's Marionette" objavljena pre nekoliko meseci, i dalje o njoj gotovo nigde ni reči - što izgleda ni ne čudi pošto je naš autor pisao na engleskom jeziku koji se rekreativno koristi na ovim prostorima. No, to ne obeshrabruje mladog pisca koji je započeo sa pisanjem nastavka. Prvo poglavlje se zove "Galen's tomb" i u njemu se autor pozabavio grobnicom jedinog alhemičara koji je mogao da kontroliše vreme kao i da putuje u prošlost i budućnost.

Možda je problem, što čak ni na internetu nema neke ozbiljnije priče o ovoj knjizi, upravo distribucija. Knjiga se može sigurno naći u beogradskim knjižarama Beopolis i Plato, a bilo je najavljeno da će stići u Mamut i Ips.

Takođe, i dalje nema definitivno određenog datuma za promociju knjige - po svojoj prilici će to biti kada se razreše problemi sa distribucijom.

U svakom slučaju - ako vidite negde okačen ovakav poster znajte da u toj knjižari treba da imaju roman Ivana Markovića "Puppet Master's Marionette".

Za ljubitelje muzike iz SF, horor i fentezi filmova i tv-serija evo i četvrtog dela podsećanja na numere koje su slušaoci predlagali, i potom za njih glasali, u SF&HOROR TOP-10 LISTI u okviru radijskog izdanja emisije "Pogled iz svemirskog broda", od polovine 1999. godine pa do septembra 2006.. Izbor od stotinu naj-numera stiže svake nedelje u dozama od po 20 komada na sajtu http://matt-ori.blogspot.com/ . Tako će sada tih stotinu numera biti podeljene u pet delova, koji stižu na njegov sajt između petak i subote. Liste, inače, nisu poređane po svom "ukupnom učinku" u okviru same SF&HOROR TOP-10 LISTE. Prema poslednjim podacima koji stižu sa ovog sajta drugi deo SF HITOVA je zabeležilo preko 600 downloada.

01. Carl Orff - O Fortuna Carmina Burana (EXCALIBUR)
02. Cat People (Putting On The Fire) - David Bowie (CAT PEOPLE)
03. Third Rock From The Sun - Theme (THIRD ROCK FROM THE SUN)
04. Concerning Hobbits - Howard Shore (LORD OF THE RINGS_THE FELLOWSHIP OF THE RING)
05. Theme - Star Trek - The Next Generation
06. Flight To Freedome - David A Stewart (TOMB RAIDER 2_THE CRADLE OF LIFE)
07. Main Title Theme - Elmer Breinstein (GHOSTBUSTERS)
08. May it be - Enya (THE LORD OF THE RINGS 1_THE FELOWSHIP OF THE RINGS)
09. Twilight Zone 1
10. Roger Rabbit - Jessica Rabbit - (WHO FRAMED ROGER RABBIT)
11. Gremlins -The Gremlin Rag - Jerry Goldsmith
12. Deep Space 9 - Theme
13. Brazil - Geoff Muladur (BRAZIL)
14. Best Friends - Hans Zimmer (MADAGASCAR)
15. Batman Original TV Show Theme - Neal Hefti
16. Save Me - Remy Zero (SMALLVILLE THEME)
17. Dr Who Theme - Time Lords
18. Dont Fear The Reaper - BLUE OYSTER CULT (THE STAND)
19. The Imperial March - John Williams (THE EMPIRE STRIKES BACK)
20. Opening Titles - John Carpenter (PRINCE OF DARKNESS)

Sasvim očekivano najgledaniji film u Srbiji poslednjih dana je "Spajdermen 3" koji obara rekorde širom sveta. U Srbiji će teško oboriti neki rekord. Ovoga puta dajemo podatke za filmove koji su među 20 najgledanijih. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 03. do 09. maja 2007. godine na listi su osam filmova sa elementima fantastike.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 02. do 08. maja u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze se čak sedam filmova: 1. Luda noć u muzeju, 2. Prestiž, 5. Kazino Rojal, 6. Iz Rusije s ljubavlju, 8. Dr. No, 9. Meri Popins, 10. Čudovišna kuća.

Opera "Madam Baterflaj" Đakoma Pučinija, u režiji Dejana Miladinovića, premijerno će biti izvedena 13. maja na velikoj sceni Opere-teatra "Madlenijanum" u Zemunu, prenosi novosadski Dnevnik. Prva repriza je na programu 15. maja, a druga repriza u četvrtak 25. maja. Konačno, za sada je najavljeno da će "Madam Baterflaj" igrati i 1. juna. Kao solisti će na premijeri nastupiti sopran Ailan Žu, u ulozi Ćo Ćo San, i tenor Marčelo Bedoni, u ulozi Pinkertona, pod dirigentskim vođstvom Stanka Jovanovića. Alternacije za ulogu Ćo Ćo San su Jasmina Trumbetaš-Petrović i Suzana Šuvaković-Savić, a za ulogu Pinkertona Saša Štulić i Aleksandar Đoković. U ulozi Konzula Šarplesa su Vladimir Andrić i Nenad Nenić.

U podnaslovu ove nove postavke opere "Madam Baterflaj" stoji "Virtuelna sudbina sajber gejše", po želji i nameri reditelja Dejana Miladinovića da stvori umetničku koncepciju koja je zasnovana na savremenoj japanskoj umetnosti: futurističkim crtanim filmovima, "manga" stripovima i digitalnim animiranim filmovima u 3D tehnici.

"Manga" ikonografija

Dejan Miladinović objašnjava da su japanski futuristički crtani filmovi ( "manga") i japanski digitalno animirani filmovi u 3D tehnici svet u koji ga sada vodi njegov rediteljski impuls i zamisao o sajber-gejši.

- Izazov mi je da uz pomoć kostima i dekora obogaćenih "manga"" ikonografijom ukrstim i povežem crtanu animaciju sa akterima na sceni koji treba, kao iznenada oživeli, da izađu iz dvodimenzionalnog sveta i iz njega sajber-priču iznesu na scenu na kojoj ta priča opet postaje Pučinijeva muzička tragedija. I kao što je ta tragedija svojevremeno nadrastala sladunjavu razglednicu Japana, tako će se i danas probiti iz okvira video igre negirajući svojom katarzičnošću samu suštinu takvih igara koje podstiču otuđenje, usamljenje i ovisnost - ističe reditelj ove opere.

"Interaktivna opera smeštena u real time"

Cyber prostor, Real time, War craft - to su izrazi novog mladog veka koji su obeležja realnosti koja je već uveliko postala virtuelna. Da ovakvi pojmovi mogu naći svoje mesto u operi, jednoj staroj umetnosti, i da se može napraviti "interaktivna opera smeštena u real time", to se doskora činilo nemoguće i posebno nezamislivo u Beogradu. Međutim, Opera i teatar Madlenianum već je Hofmanovim pričama Žaka Ofenbaha pokazala da opera može - i to sa velikim uspehom - da zakorači u svet stripa i antiutopijskih filmova.

Opera obično počinje uvertirom, ali za novu Madlenianumovu postavku Pučinijeve "Madam Beterflaj" biće odigrana i predigra. Na scenu najpre izlazi dečak. Uključuje kompjuter i na velikom ekranu pravi svoj idealni lik mornaričkog oficira iz Amerike koji se zove Pinkerton. Oficir je visok, lep, odeven u zavodljivu uniformu. Na drugoj strani scene i na drugoj strani sveta, jedna žena pali računar i na isti način formira svoj lik sajber-gejše. Gejša se zove Ćo Ćo San. Čuje se muzika uvertire. Počinje kompjuterska igra, a sa njom i opera u kojoj će se ispričati poznata priča o ljubavi Amerikanca i Japanke, o njihovom detetu, borbi za njegovo starateljstvo i na kraju o tragičnom samoubistvu odane gejše Ćo Ćo San.

Kao što je bilo i najavljivano Narativna radionica Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" će promeniti mesto održavanja i to će od ponedeljka 14. maja biti u Maloj sali Doma omladine, na prvom spratu, gde se inače održavaju redovne tribine LK. Termin ostaje isti - od 18 do 19 sati, dakle pre nego što se pređe na predavanja, promocije ili šta god je zamišljeno u planu LK.

Moderatori Narativne radionice Jelena Martinović i Jovan Ristić su obavili razgovor sa gospodinom Draganom Ambrozićem i dobil zvaničnu dozvolu za korišćenje sale. Martinovićeva obećava da će na narednim sastancima biti, makar, kisele vode kako bi se izbegao problem "suvog grla". Međutim, neće samo osveženje možda nedostajati dosadašnjim posetiocima Narativne radionicekoja se održavala u kafeu Maverik, na prvom spratu Doma omladine...

Narednog ponedeljka će biti nastavljen projekat navođenja mladih autora, kritičara i ljubitelja fantastike uopšte da svoje znanje i mišljenje u vezi odabrane teme iznesu pred publiku. Projekat će se izvoditi u grupama, a više o celoj ideji će se govoriti na sledećoj radionici, u ponedeljak 14. maja.

Izdavačka kuća "Beli put" je predstavila pravu poslasticu za osnovce - knjigu "Matilda" Roalda Dala, javlja Tanjug. Nešto stariji školarci se sećaju filma snimljenog prema romanu, pa znaju priči o pametnici i maloj "veštici" koja svoje neobične moći koristi samo za dobro, ali će uživati i u pisanoj verziji, jer Dal je majstor književnog zanata.

Nije na odmet skrenuti pažnju da je baš za "Matildu", od svih knjiga koje je tokom duge i plodne književne karijere pisao za decu i sve koji su u duši ostali mladi, Dal (1917-1990) dobio Svetsku nagradu za najbolju dečiju knjigu, 1988. godine. Priča o devojčici koju njeni roditelji ignorišu i zapostavljaju, ne shvatajući da imaju pravo blago, i koja se hrabro bori koristeći svoju "nadprirodnu" moć da izbori pravdu za voljenu učiteljicu, doživela je najveće priznanje 1999. godine. Tada je 15.000 školaraca od sedam do 11 godina dalo svoj glas za nju kao najpopularniji dečji roman u anketi sprovedenoj povodom Svetskog dana knjige.

U tom romanu Dal, kojeg su naši čitaoci upoznali romanom "Čarli i fabrika čokolade", koji je takodje ekranizovan, pokazao je da ume svet da posmatra iz perspektive deteta za koji je svet odraslih "džungla" u kojoj se teško može snaći.

Promocija nove zbirke priče Gorana Skrobonje "Tihi gradovi" biće održana 14. maja na redovnoj tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". U samom programu LK je za ovaj termin i bio predviđen razgovor sa Goranom Skrobonjom, a pošto će knjiga do tod datuma biti odštampana, ona će i biti glavna tema razgovora.

Potvrdu ove vesti smo dobili i od Dejana Ognjanovića iz Niša koji će biti jedan od učesnika razgovora o zbirki priča (a to će biti prilika i fanovima iz Beograda koji su od njega naručili knjigu "U brdima, horori" da dođu do svog primerka). Pored njega o knjizi Gorana Skrobonje će govoriti Ilija Bakić i Miodrag Milovanović, naravno i sam autor. Voditelj razgovora će biti Pavle Zelić.

Knjiga Dejana Ogrnjanovića "U brdima, horori: srpski film strave" (206 strana plus osam nenumerisanih - od kojih četiri u boji, sa retkim, neviđenim i ekskluzivnim fotografijama, ilustracijama, plakatima, scenama sa snimanja i kadrovima iz manje poznatih filmova) za sada se najlakše, i najjeftinije, može naći kod samog autora po ceni od 550 dinara (sa uračunatim PTT troškovima), dok će 500 dinara biti za one koji lično pronađu autora, što će trenutno biti definitivno najlakše Nišlijama.

Promocija knjige u Nišu će najverovatnije biti u junu, i to u prvoj nedelji, u novim prostorijama Niškog kulturnog centra. Ognjanović najavljuje da će posle priče o knjizi biti prikazivani i neki horor filmovi na video bimu.

Međutim, horor fanovi u Beogradu će moći knjigu da kupe lično od Ognjanovića znatno ranije, ali o tome nešto više u narednoj vesti. Što se tiče knjižara, izgleda da će "U brdima, horori: srpski film strave" malo sporije pristizati.

Kako danas javljaju beogradski mediji Rade Šerbedžija (59) će u američkoj seriji "Twilight" (po scenariju Rona Kosloua i Trevora Mensona) igrati detektiva vampira u potrazi za mrtvom lepoticom, koju tumači top model Amber Valeta, jedna od najpoznatijih i najplaćenijih manekenki na svetu.

Hrvatsko-srpskom glumcu je, naime, namenjena glavna muška rola, i to vampira koji radi kao privatni detektiv u potrazi za mrtvom lepoticom, koju će otelotvoriti Amber. Ovaj kasting važi za prvu, pilot epizodu, koja će biti snimljena ove godine, a na osnovu koje će biti odlučeno da li će biti i nastavaka.

Tri dana nakon završetka roka za prijem radova na konkurs, imamo zadovoljstvo da vas obavestimo o njegovom ishodu i upoznamo sa imenima dobitnika nagrada, javlja sajt Art Anima.

Najprijatnije iznenađenje konkursa je Vladimir Kolarić koji je osvojio ukupno tri nagrade: prvu i drugu nagradu u kategoriji crtica od tri reči i drugu nagradu u kategoriji crtica od pet reči. Sledi spisak nagrađenih po kategorijama:

Kategorija crtica od tri reči:

I nagrada - Vladimir Kolarić
II nagrada - Vladimir Kolarić
III nagrada - Vedrana Čačić

Kategorija crtica od pet reči:

I nagrada - Aleksandar Stošić
II nagrada - Vladimir Kolarić
III nagrada - Saša Rudan

Kategorija crtica od sedam reči:

I nagrada - Radmilo Ristić
II nagrada - Nenad Jovanović
III nagrada - Jovan Matović

Dodela nagrada i razgovor o konkursu održaće se večeras u beogradskom Domu omladine (klub "Lazar Komarčić") sa početkom u 19 časova.

Narativna radionica Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" nastavlja danas sa radom na starom mestu - u kafeu Maverik, na prvom spratu Doma omladine, od 18 do 19 časova. Uz nadu da loše vreme (razvedravanje je ionako najavljeno za poslepodnevne sate) neće sprečiti zainteresovane da dođu prenosimo najavu da će današnja tema biti: "Pripreme predavačkog ili pripovedačkog nastupa pred publikom", a moderatori su Jovan Ristić i Jelena Martinović.

U najavi predavanja, koja je postavljena na sajtu Znaka sagite, kaže se i ovo: Za uspešno govorništvo ili pripovedanje je bitno unapred znati kakvoj ćemo se publici obraćati. Pripreme tema i sadržaja onoga što nameravamo da pričamo, zavise u mnogo čemu od uzrasta, pola, mentaliteta, obrazovanosti, porekla, pa čak i verske opredeljenosti publike koja će nas slušati, kao i od utiska koji želimo na istu tu publiku da ostavimo.

Učesnicima radionice će biti predočeni mogući uzroci lošeg prijema od strane publike, čak i nakon unapred temeljno pripremljenog govora, priče ili predavanja. Takođe će moći da otkriju i da živ govor pred publikom nama daje u zadatak da pratimo reakcije naših slušalaca i eventualno korigujemo njegov sadržaj, dodamo neki novi komentar ili čak skrenemo na novu temu.

Pripovedač, predavač ili govornik mora biti fleksibilan, kako bi njegova publika imala osećaj da se on baš njoj obraća i da se od nje isto tako očekuje odgovarajuća rekcija.

Iako je bilo najavljeno da će se već oko 19 časova sinoć pojaviti rezultati konkursa "357 - Trenutak inspiracija", njiha tada još nije bilo na sajtu Art Anima ali su se očekivali tokom noći, kao i postavljanje najboljih radova.

Kako smo saznali najviše radova je bilo u kategoriji od 7 reči - čak 254, što je i bilo očekivano, potom u kategoriji 5 reči - 56 i na kraju u kategoriji od samo 3 reči - 41. To znači da je ukupno prispelo 351 a ne 361 rad kako je prvobitno objavljeno.

Biće naročito interesantno videti radove od 3 reči jer su u toj kategoriji autori morali da pribegnu najrazličitijim metodama kako bi stigli do smislene priče.

Savim je logično zamisliti situaciju u kojoj domaći pisac SF priče o letećim tanjirima koji sleću u Lajkovac na kraju dospe i uRozvel, mesto gde, zahvaljujući anglo-američkim žanrovskim ostvarenjima, i treba očekivati takve stvari. Međutim, za ljubitelje teorija zavere tek tada bi počeo pravi posao - kako to da se ipak neko nađe tamo, da li je to slučajno ili postoji neka verovatnija priča koja se krije iza svega toga?

Svojim ljubaznim domaćinima Anđelković je morao da objašnjava kako "mali zeleni" mogu stvarno da postanu i "mali plavi". Reč je, naime, o specifičnosti njihovog organizama, tačnije interesantnog biohemijskog reagovanja kada popiju srpsku šljivovicu koja se pravi od - sasvim logično - šljive čiji je plod definitivno ne-zelene boje. O kojoj je tačno varijanti plavo-modro-ljubičaste reč ostavljamo stručnjacima. Na slici ga vidimo kada upravo završava objašnjavanje dvojici zainteresovanih prolaznika kojima vera ne dozvoljava da se slikaju, a inače se stalno oblače u crna odela, nose crne naočare i veliki su ljubitelji muzike pošto stalno nose mini slušalice u jednom uvetu, koje su, najverovatnije, priključene na iPod, ili makar Zune plejer (izuzetno popularni u SAD, prvi je proizvod Epla, drugi Majkrosofta).

Upravo ćemo zato dati materijal za razmišljanje. Radmilo Anđelković na ulicama Rozvela (u SAD postoje dva grada sa ovim imenom - jedan je severno od Atlante, a drugi je u Novom Meksiku. Prvi ima nešto malo više stanovnika, ali drugi je znatno poznatniji), a kako je, i zašto on tamo dospeo, ostavljamo namerno bez odgovora.

To, doduše, ne znači da je ovim otvoren konkurs za SF priču sa temom odakle Radmilo u Rozvelu. Postoji mogućnost, mada je ona neznatna, da i sam pisac pruži odgovor na ovo posrednim putem - jednom novom pričom. Sa Lajkovcem, Rzovelom i vanzemaljcima. Međutim, pošto je čitava priča još u domenu glasine nećemo ovde da širimo tezu. Prevashodni problem je što je sam Radmilo Anđelković nedavno izjavio kako nema dovoljno koncentracije za pisanje, ali to je već za ljubitelje teorije zavere dobra polazna osnova da ustvrde kako je zapravo reč o skretanju pažnje, te da se pisac zapravo priprema da nas iznenadi svojim radom. Ili je, jednostavno, reč o zataškavanju? U Rozvelu je to odavno popularno objašnjenje zašto su tako brzo vesti o neobičnom dešavanju 1947. godine dobile drugačiji tok. Na fotografiji vidimo i kafić ispred koga se Radmilo slikao. Kafić vode dvojica simpatičnih gospodina koji ne izlaze iz crnih odela, ne skidaju tamne naočare sa očiju i, kako je to popularno u Americi ovih dana, stalno slušaju muziku... Hm, kao da smo već pisali o njima...

Za one koji nisu familijarni sa njegovim radom ukratko da kažemo da je svoje priče objavljivao u Siriusu, Alefu, Znaku sagite, RS Magazinu, Politikinom zabavniku, IT Novinama, Monolitu. Takođe, ima četiri objavljena romana: "Galaktički tunel" (objavljen 1986. pod pseudonimom R. Angelakis), "Zemlja za dobre ljude"" (1987), "Sva vučja deca" (1998) i "Grbovnik" (2002, sa koautorom Danijelom Reljićem). U dva navrata osvojio nagradu Lazar Komarčić: za novelu "Varnica" (1986, inače novela je objavljena i u bivšem SSSR-u) i roman "Sva vučja deca" (1997).

I, da se na kraju vratimo tim Anđelkovićevim letećim tanjirima. Priča je objavljena u nekom od davnih brojeva Emitora, ali se pojavila i u Politikinom Zabavniku 1990. godine. Naravno, reč je o legendarnoj priči "Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac".

Koliko je priča "Zašto leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac" popularna i zapamćena najbolje govori podatak da je u nedavnom SF specijalu objavljeno u Politici Pavle Zelić svoj tekst, kojim je najavio četiri izabrane priče naučne fantastike o Beogradu (među kojima i Anđelkovićeva "Paralilula") započeo "prepričavanjem" ove priče: Zamislite sledeću situaciju. U kafani u Lajkovcu alkoholisani vanzemaljac očajno pokušava da objasni lokalnim meštanima kako se slupao svojim svermirskim brodom baš tu i eto, već godinama čeka da dođu sa njegove planete da ga vrate kući. Sa njime zbijaju šale i objašnjavaju mu da leteći tanjiri, možda, sleću u velike zemlje, Ameriku i Rusiju, ali ne i ovde...

U noći između 3. i 4. maja istekao je rok za prijem radova na konkurs "357 - Trenutak inspiracije", javlja sajt Art Anima. Pojedini članovi žirija su već tokom jučerašnjeg dana dostavili ocene, tako da je za očekivati da ćemo potpune rezultate konkursa imati danas oko 19 časova, kada ćemo na ovom mestu (misli se na sajt Art Anima) objaviti imena dobitnika nagrada po kategorijama.

Učešće na konkursu uzelo je 82-oje autora iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije priloživši ukupno 361 rad. Kao i na prošlom literarnom konkursu našeg sajta, ubedljivo najviše autora je iz Beograda.

Razgovor o konkursu i dodela nagrada održaće se u ponedeljak 7. maja na prvom spratu beogradskog Doma omladine, sa početkom u 19 časova.

Beogradska distributerska kuća Tak predstavila je DVD izdanje trilera "Prestiž" Kristofera Nolana, u kojem se kao jedan od likova pojavljuje naučnik Nikola Tesla (1856 - 1943), u tumačenju Dejvida Bouvija, javlja agencija Beta. Lik Nikole Tesle u "Prestižu" važna je spona izmedju dvojice mađioničara, nekada najboljih prijatelja, a sada najvećih rivala, koji se, u želji da unaprede svoje neverovatne trikove, obraćaju za pomoć ekscentričnom naučniku čiji su izumi na samoj granici izmedju magije i nauke.

Reditelj Kristofer Nolan, fasciniran Teslinim likom i naučnom zaostavštinom, odmah je znao da tu ulogu mora da poveri nekome ko je navikao da prelazi granice i njegov jedini izbor bio je Dejvid Bouvi koji je, na sreću, prihvatio ulogu.

U filmu, pored Bouvija, igraju: Hju Džekmen, Kristijan Bejl, Majkl Kejn, Skarlet Johanson i drugi.

Bouvijev Tesla pojavljuje se u scenografiji čuvene laboratorije u Kolorado Springsu, u kojoj je veliki naučnik izvodio svoje brojne eksperimente, uključujući i pravljenje munje.

Pričalo se da je Tesla istraživao potpuno nezamislive ideje, kao što su putovanje kroz vreme, smrtonosni zraci i medjuzvezdana komunikacija, čime je poslužio kao inspiracija za priču o magiji, trikovima i iluziji.

Nikola Tesla imao je ideje o robotima, kompjuterima, mikrotalasnim pećnicama, radaru i faks mašinama mnogo pre nego što je iko mogao da zamisli takve magične tehnologije. Ima je više od 700 patenata i delom je zaslužan za nastanak modernog haj-tek društva.

Triler "Prestiž" premijerno je prikazan krajem prošle godine na filmskoj reviji "Sinemanija", a DVD izdanje sadrži i rediteljev dnevnik, pet kratkih filmova o snimanju, fotografije sa snimanja, kostime, scenografiju, snimke iza scene i galeriju postera.

Promocija DVD izdanja "Prestiža" održana je u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu i tom prilikom novinarima je, uz demonstraciju rada pojedinih originalnih Teslinih izuma, predstavljen i novi muzejski prostor u kojem će biti smešten deo stalne postavke, odnosno lične Tesline zaostavštine.

Za ljubitelje muzike iz SF, horor i fentezi filmova i tv-serija evo i trećeg dela podsećanja na numere koje su slušaoci predlagali, i potom za njih glasali, u SF&HOROR TOP-10 LISTI u okviru radijskog izdanja emisije "Pogled iz svemirskog broda", od polovine 1999. godine pa do septembra 2006.. Izbor od stotinu naj-numera stiže svake nedelje u dozama od po 20 komada na sajtu http://matt-ori.blogspot.com/ . Tako će sada tih stotinu numera biti podeljene u pet delova, koji stižu na njegov sajt između petak i subote. Liste, inače, nisu poređane po svom "ukupnom učinku" u okviru same SF&HOROR TOP-10 LISTE.

01. Addams Family Theme (ADDAMS FAMILY TV).mp3
02. Deeper Underground - Jamiroquai (GODZILLA)
03. Faith of the Heart - Russell Watson (STAR TREK ENTERPRISE)
04. Love Kills - Freddie Mercury (METROPOLIS)
05. Ghost In The Shell Theme (GHOST IN THE SHELL)
06. Face To Face - Siouxsie And The Banshees with Danny Elfman (BATMAN RETURNS)
07. Laura Palmer`S Theme - Angelo Badalamenti (TWIN PEAKS)
08. Danny Elfman - A Nightmare Before Christmas (A NIGHTMARE BEFORE CHRISTMAS)
09. Over The Rainbow - Judy Garland (THE WIZARD OF OZ)
10. Millennium TV Theme - Mark Snow (MILLENNIUM)
11. Theme From A Clockwork Orange (Beethoviana) - Walter Karlos & Rachel Elkind (CLOCKWORK ORANGE)
12. I Don`t Want To Miss A Thing - Aerosmith (ARMAGEDDON)
13. Star Trek Original Theme - Jerry Goldsmith (STAR TREK)
14. Unchained Melody - The Righteous Brothers (GHOST)
15. Theme From Poltergeist
16. Wunderkind - Alanis Morissette (CHRONICLES OF NARNIA THE LION)
17. Opening Travel Music - David Newman (ICE AGE)
18. Itsumo Nando Demo (Always With Me) - Youmi Kimura (SPIRITED AWAY)
19. Hedwig`S Theme - John Williams (HARRY POTTER AND THE PHILOSOPHER`S STONE)
20. Into the West - Annie Lennox (LOTR_RETURN OF THE KING)

Za 14. maj najavljen je dolazak Gorana Skrobonje na tribinu Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčič" i razgovor sa njim. Tema nije poznata, ali kako je sam Skrobonja pomenuo na forumu Znaka sagite, mogla bi to biti priča o njegovoj novoj zbirci priča "Tihi gradovi". Za sada nije poznato samo da li će se do tada zbirka i pojaviti iz štampe.

Ono što se zna to je da će zbirku objaviti Laguna u ediciji Meridijan, da će knjiga imati 256 strana i da je tiraž 1500 primeraka - a već je urađen i ISBN broj (978-86-7436-651-6)

Ovo je treća zbirka Gorana Skrobonje, čoveka koji je najznačajniji za razvoj horor žanra u Srbiji tokom poslednje dve decenije. Prvobitno je zbirka bila najavljivana za januar, a radni naziv je bio "U 5 i 15 za Nekropolis". Prethodne dve zbirke priče Gorana Skrobonje su "Od šapata do vriska" (1996) i "Šilom u čelo" (2000). Roman "Nakot" je objavljen 1994. godine.

Inače, na internetu možete pročitati Skrobonjinu priču "Tihi gradovi" koja je objavljena u Orbisu (http://www.zetna.org/zek/folyoiratok/6/skrobo.html)

Objavljen je i drugi broj e-fanzina SF Vektor na sajtu SF team-a. Autori pozivaju sve zainteresovane da ga pogledaju na http://sftim.com/forum/portal.php?page=5 i prokomentarišu (http://www.sftim.com/forum/viewtopic.php?t=283)

Evo i sadržaja drugog broja SF Vektora.

Rubrike
1..............Sadržaj
2..............Uvodna reč

Zanimljiva nauka
3..............Od matične ćelije do ljudskog srca

Igrice
4..............Half-life, podsećanje

Likovna umetnost
5..............Kris Fos, ilustrator
6..............Ričard Korben, strip

Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima
7..............SF enciklopedija

Književnost
Autori - biografije, bibliografije
8...............Džek Vilijemson

Priče
9...............Miš - Frederik Braun
10.............Letači Gija - Ursula Legvin
11.............Nastaviće se... - Robert Silverberg
12.............Procedura opoziva - Filip K. Dik

Prvi broj fanzina se može preuzeti kao PDF datoteka
http://www.sftim.com/forum/viewtopic.php?t=131

SF Team sje sajt koji vam omogućuje da lako i brzo pregledate šta od fantastičnih filmova i serija imate na "malim ekranima" tokom sedam dana. Dovoljno je otići na adresu http://sftim.com/forum/portal.php?page=22.

Osnova ovog programa je Politikin TV dodatak. Ako uz naziv filma ili serije postoji znak (+), klikom na njega možete pogledati njihov prikaz i komentarisati ih. Neke serije/filmovi imaju svoje teme u forumu SF Team-a. Konačno, pri dnu ove strane nalazi se polje za pretragu IMBD uz napomenu da se koriste originalni nazivi i imena za pretragu.

Legenda: F - film, S - serija, mS - mini serija, Fs - film po stripu, SFk - komedija, e - emisija, SF, EF, F, H su dovoljno poznate skraćenice da nema dodatnih "pojašnjenja", (+) - više o filmu/komentari

Vest da je u Srbiji otkriven kriptonit - izmišljeni mineral koji je lišio Supermena njegovih natprirodnih moći (zapravo jadarit koji ima isti hemijski sastav - natrijul litijum bor silikat hidroksit kao što se moglo videti napisano na kutiji sa kriptonitom u jednom filmu o Supermenu), je izazvao veliku pažnju domaće javnosti, ali i raspalio spisateljsku maštu. Doduše, ne domaćih pisaca fantastike, već mejnstrim stvaralaca.

Prema rečima jednog novinara koji nam je i prosledio vest koja zapravo predstavlja delove kafanskog razgovora iz "Lovca" (pošto je u sve bio uključen i alkohol ne možemo biti sigurni da od svega zapravo neće ništa da ispadne, pa stoga ostaje u domenu glasine) od pre dva dana - jednog književnika srednje generacije (na žalost novinar koji je čuo delove razgovora nalazio se par stolova dalje od trojice muškaraca, a pošto prati isključivo političku scenu već duže od decenije nije familijaran sa svim književnim veličinama kod nas), jednog novinara i trećeg muškarca za kojeg ne znamo da li i on možda ima spisateljske sklonosti. I njihov razgovor se, u jednom trenutku, dotakao kriptonita/jadarita, a onda je krenuo u daleko interesantnijem pravcu.

(razgovor koji sledi je rekonstruisan po sećanju)

- Ma, tu leže pare... Supermen, lete... fantastika - naglašava književnik.

- Pa što onda ne pišeš to... - nagovara ga novinar.

- Eh, mogu ja to. Klinci ima da kupuju...

- Ma, oni ništa ne čitaju - prekida ta treći.

- Ovo, bre, ima da čitaju. Ionako gledaju sve neke gluposti, samo da ima krvi, pucanja... pogledaj te kompjuterske igre... - nastavlja književnik.

- Ti, izgleda, imaš ideju? Razmišljao si - provocira ga novinar.

- Ajde, bre, ja uvek imam ideju. Reći ću ti... Meni ideja ne fali a ima i da probam, i samo da znaš, to što su ljudi glupi i ne mogu da se udube u pravu književnost, ne znači... (ovde već priča kreće drugim tokom, nastavlja se sa ispijanjem obojenih i belih "žestina", a ako je i bilo vraćanja na buduće fantastično delo koje će nastati, od žamora u kafani više nije ništa smislenije moglo da se čuje)

Filmom "Spajdermen 3" počinje "holivudsko leto", a beogradska publika će prva imati prilike da vidi nove doživljaje Čoveka-pauka na večerašnjoj premijeri i Velikoj dvorani Sava centra od 20.30 časova.

U filmu "Spajdermen 3", zasnovanom na čuvenom Marvelovom strip serijalu, Piter Parker konačno uspeva da nađe ravnotežu između svoje ljubavi prema M.J. i svojih dužnosti kao superheroj. Ali nailaze teški dani. Dok Spajdermen uživa u svojoj popularnosti zbog dobrih dela koja je uradio, i dok ga progoni Gwen Stacy (Bryce Dallas Howard), koja želi da zauzme mesto koje zauzima M.J. u njegovom životu, Piter postaje preterano samouveren i zapostavlja osobe koje o njemu najviše brinu. Njegovo probuđeno samopouzdanje postaće ugroženo kada se suoči sa dva najopasnija zlikovca do sada (Thomas Haden Church i Topher Grace), koji će postati pretnja Piteru i osobama koje voli

Režija: Sam Raimi Uloge: Tobey Maguire, Kirsten Dunst, James Franco, Rosemary Harris, J.K. Simmons, Thomas Haden Church , Topher Grace, Bryce Dallas Howard, James Cromwell, Theresa Russell

Nedelju dana pre beogradske premijere osvanula je i puna verzija sajta na srpskom jeziku na adresi www.spajdermen3.com. Za samo sedam dana, zbog raznovrsnosti sadržaja na sajtu, zabeleženo je oko 20.000 otvaranja internet strana.

U izdanju izdavačke kuće Alnari pojavila se knjiga Stivena Kinga "Mobilni telefon" (cena 486 dinara u knjižarama, tiraž 1.000 primeraka).

Na sajtu izdavača knjigu najavljuju kao Kingovom trijumfalnom, krvavom povratak žanru sa kojim je stekao slavu. Poput omaža filmovima o zombijima, "Mobilni telefon" je najkrvaviji, najjeziviji i najnapetiji roman koji je King napisao u poslednje vreme. Mobilni telefoni donose apokalipsu milionima ljudi koji ni ne slute kakva im opasnost vreba, brišući im iz umova i poslednji trag humanosti, ostavljajući za sobom samo agresivne i destruktivne impulse. Oni koji nemaju mobilne telefone, poput mladog crtača stripova Klejtona Ridela, moraju da se bore za opstanak kako bi preživeli kataklizmu svetskih razmera...

U sredu, 03. maja, u 23.59h, ističe rok za slanje radova na literarni konkurs "357 - Trenutak inspiracije", podseća sajt Art-Anima. Konkurs u organizaciji web stranice tamaralujak.art-anima.com i sajta Art-Anima, raspisan je za crtice dužine tri, pet ili sedam REČI (više o propozicijama konkursa pročitajte ovde). Budući da se radi o izuzetno kratkim formama, još uvek imate dosta vremena pred sobom, jer za pisanje ovakvog nečega potreban vam je samo trenutak inspiracije.

Žiri u sastavu: Lidija Beatović, Miodrag Milovanović, Ilija Bakić i Dragan R. Filipović oceniće pristigle radove, a prijatelji konkursa, izdavačke kuće "Okean", "Neor", "Evoluta" i "Alma" autorima najkvalitetnijih radova dodeliće nagrade u vidu knjiga.

Razgovor o konkursu i dodela nagrada zakazani su za ponedeljak 7. maja 2007. godine u klubu društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", na prvom spratu beogradskog Doma omladine (ulaz iz Makedonske ulice) s početkom u 19 časova.