Luksorov SF strip "Faktor 4" je stigao do desetog broja - prvi jubilej kojeg će obeležiti u maju i ujedno prelazak na dvocifrene brojeve. Iz Luksora, doduše, najavljuju da će dolazak samog stripa na kioske malo kasniti, kao da ovoga puta nije bio problem ni u štampariji, niti u distribuciji... što znači da je izgleda autorski tim želeo da nešto više pruži publici za deseti broj.

Naslovnu stranicu su uradili Bora Grbić i Bane Cimeša, a "Faktor 4" stiže svakog prvog u mesecu (sem kada ne kasni). Drugi strip-projekat ove izdavačke kuće - "Divlja magija", stiže svakog 15. u mesecu, tako da će u julu imati još jedan jubilej jer će i ona zabeležiti desetu svesku u nizu.

Ovom prilikom Luksoru možemo da uputimo čestitke na ova dva mala jubileja, sa željom da budemo u prilici da im čestitamo i jubilarno stoto izdanje.

Premijera filma "Hari Poter i Red Feniksa" biće održana u Centru "Sava" u četvrtak, 12. jula, saopštila je distributerska kuća "Tak". Za premijeru su zapravo predviđena dva termina - četvrtak 12. jul i petak, 13. jul, u 18 i 21 sat. Ranije je bilo najava da će premijera filma biti 7. i 8. jula, ali su ovo sada konačni datumi.

U filmu "Hari Poter i Red feniksa", Hari počinje svoju petu godinu školovanja na Hogvortsu i otkriva da veliki deo zajednice čarobnjaka negira njegov nedavni susret sa zlim lordom Voldemorom, i radije žmure na vest o Voldemorovom povratku. U strahu da Hogvortsov uvaženi direktor, Albus Dambldor, širi dezinformaciju da se Voldemor vratio ne bi li umanjio njegovu moć i preuzeo njegov posao, ministar magija, Kornelijus Fadž, imenuje novog profesora za Odbranu od mračnih sila, koji će motriti na Dambldora i učenike Hogvortsa. Međutim profesorka Dolores Ambridž, koja vodi nastavu podržanu od strane ministarstva, ostavlja mlade čarobnjake nedovoljno spremne da se odbrane od mračnih sila koje prete i njima i celoj zajednici čarobnjaka, tako da uz pomoć svojih prijatelja Hermione i Rona, Hari preuzima stvari u svoje ruke. On se tajno sastaje sa grupicom učenika koji sebe nazivaju "Dambldorova armija", i podučava ih kako da se brane od crne magije, spremajući hrabre mlade čarobnjake za veliku bitku koja predstoji.

Nakon svetske premijere u Tokiju, koja je bila 28. juna, film će imati evropsku premijeru u Londonu, 3. jula i američku u Los Andjelesu, 8. jula. Prethodna četiri filma iz serijala su zaradila preko 3.5 milijardi dolara širom sveta. Režija je poverena britanskom reditelju Dejvidu Jejtsu koji se proslavio radom na televiziji.

Uigranu glumačku ekipu ponovo predvode Denijel Redklif, Rupert Grint i Ema Votson, a gostuju Helena Bonam Karter u ulozi smrtoždera Belatriks Lestrejndž, Imelda Staunton kao nova profesorka, i Evana Linč u ulozi Lune Lavgud. Svoje uloge ponavljaju i Ričard Grifits, Ralf Fajns, Geri Oldman, Džejson Ajzak, Majkl Gambon, Megi Smit i drugi.

Premijeri filma prethodi pokretanje sajta na srpskom jeziku www.haripoteriredfeniksa.com, na kojem možete pronaći više informacija o filmu, pogledati trejler i galeriju, preuzeti wallpapere, ikonice i postere.

Na Mondo portalu, od 15. juna istovremeno sa svetskom premijerom, našla se najnovija Java igrica iz radionice čuvenog EA Mobile-a: "Harry Potter and the Order of the Phoenix" (Hari Poter i Red feniksa).

Od avanutra po hodnicima dvorca Hogvorts do epskih borbi u Ministarstvu magije, ljubitelji knjiga Džoane K. Rouling mogu da doživi sve akcije Harijeve pete školske godine. Dok čarobnjački svet tapka u mraku oko povratka Voldemora, Hari se potajno sastaje sa malom grupom učenika poznatom kao "Dambldorova vojska" i podučava ih odbranama od mračnih sila. Fanovi mobilnih igrica mogu da istražuju dvorac Hogvorts dok se pripremaju za borbu protiv Lorda Voldemora i njegovih sledbenika u Harijevoj dosada najopasnijoj školskoj godini.

Dugo iščekivanu igricu možete skinuti od petka na svoj mobilni preko wap portala Mondo na adresi wap.mts064.telekom.yu, ili preko web portala na stranici - download.

Goran Skrobonja je najavio na forumu Znaka sagite da će se zvanična promocija njegove zbirke priča "Tihi gradovi" održati 29. juna u 21 sat u veoma interesantnom prostoru - pećini u Karađorđevoj ulici. Definitivna potvrda nije stigla ali ni informacija da je promocija otkazana. Kako su Skrobonju informisali u pećini se trenutno nalazi vinarija, a ispred pećine postoji veliki parking - zgodno za sve one koji budu dolazili kolima i uzdrže se od konzumiranja vina, ako tako nešto bude predviđeno.

Podsećamo da je promocija zbirke "Tihi gradovi" Gorana Skrobonje održana tokom maja u okviru tribine Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", ali je to bila nezvanična promocija (pogledati izveštaj od 15.05.).

Izdavačka kuća Beli Put i Francuski kulturni centar su uputili poziv za prisustvovanje na tribini o francuskom stripu, koja će se u povodu izlaska iz štampe stripa "Kasta Metabarona", autora Hodorovskog i Himeneza, održati u Francuskom kulturnom centru (Knez Mihailova 31) u petak 29. juna od 18 sati.

Kasta Metabarona spada među nekoliko ostvarenja koja su obeležila evropski strip u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, a Beli Put čitavu sagu o metabaronima objavljuje u dva toma. Za najaktivnije učesnike tribine Beli Put je pripremio vredne nagrade!

Festival srpskog filma fantastike gostovaće sa trosatnim "best of" programom na Filmskom festivalu Srbije, potvrdio je Jovan Ristić, na forumu Znaka sagite. Sada je definitivno i raščišćena nedoumica oko toga kada i gde će se domaći žanrovski filmovi predstaviti publici - biće to u "Bioskopu dvorište", to jest prostoru na sportskim terenima Sokolskog doma, u najstrožem centru Novog Sada. Vreme: noć između 8. i 9. maja, od 01:00.

Pošto priroda programa "Bioskopa dvorište" ne predviđa mogućnost da se istorijat i svrha putujućeg Festivala srpskog filma fantastike predstave publici i učesnicima FFS, to bi trebalo da bude učinjeno na konferenciji za štampu, dan ili dva pred emitovanje filmova. Vreme, mesto i drugi detalji biće naknadno objavljeni.

Sam program predstavljanja FSFF će uskoro biti predstavljen javnosti. Tokom sledećih nedelju-dve, a pred početak FFS, na sajtu "Lazara Komarčića" biće otvorena posebna sekcija posvećena Festivalu srpskog filma fantastike, i tu će ubuduće moći da se nađu sve informacije o njegovom delovanju.

Jelena Martinović, moderator Narativne radionice Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" najavljuje da se vrlo lako može desiti da i današnje izdanje druženja bude obavljeno u prijatnoj 'ladovini klimatizovane kafane "Mornar", umesto u za to predviđenoj tribinskoj sali Doma omladine. Dakle, zainteresovani prvo treba da provere da li je napolju vrućini pa tek onda da odluče da li prvo da se penju na prvi sprat Doma omladine, ili da u 18.00 ipak prvo svrate u kafanu.

Po planu radu za ponedeljak 25.06. "pripovedanje uz vatru" će biti na već zadate teme, i kako se navodi u najavi na forumu Znaka sagite:

"Za 100 godina"
Kako zamišljate društveni poredak u budućnosti čovečanstva; povratak na feudalizam, konačno ostvarenje komunizma, šačica plemena preživelih nakon III sv. rata, ili možda nešto sasvim novo. Dođite i podelite s nama svoje ideje, o tome u kakvom će društvu ljudi živeti 2107. godine.

"Vasiono, evo nas!"
Da li će čovek nastaniti svemir?
Da li će uopšte naići na nove oblike života?
U slučaju da tuđini postoje, da li će ipak oni prvo doći do nas?
Kao što rekoh, prošlog puta su na književnoj radionici svi pozvani da pišu Palp. Dođite i pokušajte da iznesete neke svoje vizije čovekove budućnosti u svemiru.

Film "Šrek Treći" je zadržao prvo mesto domaće liste najgledanijih, dok je na ostatku liste bilo manjih iznenađenja. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 14. do 20. juna 2007. godine na listi je jedanaestfilmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 14. do 20. juna u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalazi se pet filmova: 1. Crni Gruja i kamen mudrosti, 2. Fantastična četvorka, 4 appy Feet: Ples malog pingvina, 5. Deja Vu i 8. Pirati sa Kariba: Prokletstvo crnog bisera.

Studentski kulturni centar, peti put za redom, će krajem septembra organizovati Medjunarodni salon stripa, a konkurs za radove otvoren je do 1. jula, javlja agencija Tanjug. "Srećna galerija" u SKC u tri septembarska dana ugostiće naše najbolje strip crtače, ali i goste iz sveta.

Propozicije za ovogodišnji salon iste su kao i prošle. Pravo učešća imaju strip autori svih uzrasta iz svih zemalja sveta, a radovi takmičara mladjih od 15 godina biće žirirani nezavisno. Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili kvalitetnoj kopiji, obima od jedne do četiri table.

Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs potpuno je slobodan. Rad može biti delo jednog ili više autora. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda eks jugoslovenskih republika ili na engleskom jeziku.

Pored diplome i statuete salona, gran pri donosi i novčanu nagradu od 500 evra. Žiri će dodeliti i nagrade za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika, najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, najbolji scenario, najbolji crtež, kao i specijalne nagrade žirija, nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina i nagrade izdavača i sponzora.

U novom, 457. broju časopisa "Treće oko", koji se na kioscima pojavio danas, izašao je intervju sa jednom od najuspešnijih domaćih autorki kratke fantastične priče, Tamarom Lujak, javlja sajt Art Anima. Preko cele dve strane, Tamara je pričala o svom proznom prvencu "Vilinoj planini", svojoj literarnoj upućenosti na fantastičke žanrove, ali i svojoj fasciniranosti hororom. Na pitanje "Zadirete u svet mitova i legendi. Koliko tome prethodi istraživacki rad i koji su vam mitološki sistemi najfascinantniji?", Tamara je odgovorila:

"Nekoliko godina sam provela u išcitavanju građe. Kako sam studirala arheologiju, tako sam imala lakši pristup potrebnim knjigama, ali sam tokom godina morala da proširim potragu i na knjige na engleskom jeziku, jer na srpskom nisam uspela da nadem sve što me je interesovalo (recimo mitove i legende Kine, Japana, Meksika, Perua, Indijanaca...). Do druženja sa ovim knjigama je došlo iz ljubavi prema drevnim običajima, a priče su se iskristalisale tek mnogo godina kasnije, kad se sav pročitani materijal "slegao". U početku me je najviše privlacila grčka i rimska mitologija, ali kako je vreme odmicalo, tako se težište premeštalo na Etrurce, Skite, Sarmate, Tračane (da ne spominjem još starije religije kao što su neolitska, mezolitska, mikenska, minojska), sa njih na Ugro-Finsku religiju, da bih se najzad zaustavila na slovenskoj religiji. U upoznavanju sa slovenskom religijom najviše mi je pomogao Veselin Cajkanović, čija sam sabrana dela morala da iščitam i po nekoliko puta, kako bih se upoznala sa svim običajima na domaćem tlu. I pored toga, i dan-danas kupujem knjige koje pišu o ovim temama i nalazim nove mitove i stvari koje me iznova iznenađuju i inspirišu."

Ostatak intervjua možete pronaći ovde.

Društvo "Sakurabana" se predstavilo na tribini Društva ljubitelja fantastike LK pričom o "japanskom specijalitetu" koji se proširo celim svetom - mange i anime, a to su više nego ubedljivo učinili Dorotej i Bojan (kako su nam predstavljena dvojica predavača) koji su se maestralno nastavljali jedan na drugoga i uspeli da naprave dinamičnu priču koja je trajala skoro dva sata, uz dosta korišćenja video materijala prikazivanog na laptopu (na žalost nije bilo projektora i platna).

Priča je krenula od samih početaka mangi, posle Drugog svetskog rata kada je Japan bio pod američkom okupacijom i kada su mladi došli u kontakt sa super-herojima, i u razjašnjenju termina: manga - nasumične slike (strip) i anime - animacija (crtani filmovi). Interesantno je napomenuti da su samo prvih par strana mangi u boji, a da je ostalo rađeno crno-beloj tehnici, na jeftinom roto-papiru, teme su najrazličitije, za sve polove i uzraste, a često su cenzurisane u inostranstvu. Ako nemi manga serijal postigne uspeh, odmah za njim sledi anime serijal, pa potom knjige i ostali proizvodi za široko tržište.

Predavači su iskoristili priliku da predstave nekoliko uspešnih manga i anime serijala (Robotek, Akira), zatim neka studija i izdavačke kuće (Gibli, Klamp), a tokom priče moglo se saznati i dosta interesantnih detalja kao što je taj da autori mangi često rade i po nekoliko drugih poslova, da anime često umeju da "prestignu" mange (što ne treba da čudi jer strip radi jedan autor, a na crtanim filmovima su angažovani celi timovi) pa ih onda "usporavaju" takozvanim "filerima" (rade ih posebne ekipe i to su epizode u kojima se ne dešava ništa "drastično" jer služe da se pričeka da glavni kreator uputi junake i dešavanje u novi pravac). Koliko su mange popularne u Japanu najbolje govori podatak da se prave za sve segmente tražišta a da svaki Japanac, u proseku, potroši godišnje 15 evra na njih. Ovaj podatak dobija na značaju ako se zna da su mange jeftine, da postoje i besplatna izdanja, ali i da Japanaca ima preko 120 miliona.

Knjiga Ivana Markovića "Puppet Master's Marionette" se od prošle nedelje može kupiti i u knjižari Omen, na Obilićevom vencu (broj 16). Ovo je dobrodošlo pojačanje pošto knjižara Beopolis u Domu omladine, zbog renoviranja cele zgrade, ne radi već nedelju dana (mada bi trebali uskoro da naprave privremeni štand u holu). U međuvremenu knjiga Ivana Markovića bi trebalo da se pojavi u još nekim beogradskim knjižarama sa kojima autor trenutno pregovara, kao i knjižare u Novom Sadu.

Zbog prevashodnog angažovanja autora da obezbedi dolazak svoje knjige u što veći broj knjižara, i dalje nema naznaka kada će se konačno održati promocija. Postoji mogućnost da se to deesi tokom leta, mada je jednako izvesno da će "Pupet Master's Marionette" zvanično biti predstavljen publici i na jesen. Samom Markoviću to sigurno neće smetati jer će svakako moći da promociju knjige iskoristi za najavu nastavka na kojem se uveliko radi.

Zemunsko Pozorište lutaka "Pinokio" zatvoriće sezonu večerašnjim premijernim izvođenjem predstave "Snežana i sedam patuljaka" (početak u 20 sati) , najavljeno je iz tog teatra. Predstavu je, prema tekstu Tanje Ilić, režirao Gorčin Stojanović.

Govoreći o svom viđenju i postavci poznate bajke, reditelj Gorčin Stojanović je za novinu "Blic" izjavio: "Reč je o blago aktuelizovanoj verziji koja je žanrovski, u suštini, komedija. Dakle, komična bajka. Temeljni principi bajke, od odnosa dobra i zla pa nadalje, tretirani su na takav način da se rđave osobine ismevaju. Tehnološki, zavisno od karaktera, zastupljene su tri vrste lutaka - maped, marionete, bunraku. Slikovitosti radi, recimo da patuljci nemaju brade ali imaju, na primer, lampe kao pravi rudari. Predstava, uz pitkost i jednostavnost, ima i aktuelnih žaoki. Recimo, kraljičin sluga je u stvari njen stilista, a ona nije samo zla nego i uobražena na način današnjih estradnih i poluestradnih zvezda".

Muziku za predstavu komponovao je Ivan Brkljačić, a lutke i scenografiju kreirao je Boris Čakširan. U predstavi igraju Željka Mandić, Zorana Milošaković, Dragiša Kosara, Biljana Mihajlović, Jovan Popović, Borko Sarić i Goran Popović.

Tokom jula "Pinokio" će učestvovati na festivalu u Kotoru s predstavom "Aladinova čarobna lampa" u režiji Nikole Zavišića, navodi se u saopštenju. Tokom sezone 2006/2007. repertoar "Pinokija" obogaćen je predstavama "Don Kihot", "Ružno pače", "Aladinova čarobna lampa" i "Snežana i sedam patuljaka", a ansambl tog teatra učestvovao je na brojnim festivalima u Srbiji i inostranstvu. Nova sezona 2007/2008. biće otvorena u drugoj polovini septembra, dodaje se u saopštenju.

Debitant na listi "Šrek Treći" je direktno dospeo na prvo mesto, dok je na listi i nekoliko "povratnika". Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 07. do 13. juna 2007. godine na listi je dvanaest filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Najavljujemo jedan konkurs koji nije striktno žanrovski, ali kako sami organizatori navode "nema žanrovskih ograničenja" tako da može biti interesantan ljubiteljima naučne fantastike, horora i fentezija.

Izdavačka kuća "Alma" iz Beograda i književni časopis "Maajan" izTel Aviva (www.maayanmagazine.com) organizuju paralelne konkurse za kratku priču. Tri najbolje priče s "Alminog" konkursa biće prevedene na hebrejski i objavljene u petom broju časopisa "Maajan", dok će tri najbolje priče s konkursa časopisa "Maajan" biti prevedene na srpski i publikovane u "Alminom" zborniku sa sledećeg konkursa.

Šalju se do tri neobjavljene priče ne duže od 15 redova (900 znakova). Nema nikakvih tematskih ili žanrovskih ograničenja. Priče, odštampane u tri primerka, potpisuju se šifrom, a razrešenje šifre dostavlja se u zasebnoj manjoj koverti, gde se navode i osnovni podaci o autoru (datum i mesto rođenja, zanimanje, književni rad, saradnja sa časopisima, objavljene knjige, adresa, telefon, e-mail adresa...). Žiri će dodeliti I, II i III nagradu. Priče, potpisane imenom i prezimenom, mogu se poslati i elektronskom poštom, i u tom slučaju ne učestvuju u konkurenciji za nagrade, ali će biti objavljene u zborniku, ukoliko to svojim kvalitetom zavređuju.

Radovi se šalju na adresu:"Alma", Molerova 62-A, 11000 Beograd ili almabg@sezampro.yu

Konkurs je otvoren do 25. avgusta 2007. godine. Objavljene priče neće se honorisati.

Sve informacije o konkursu, nagradama, predstavljanju knjige i sl. biće
objavljene na sajtu www.alma.co.yu.

Danas, (petak 15.06.) u 16.15 časova na TV Kopernikus, Dejan Ognjanović će govoriti o srpskom hororu, njegovoj knjizi "U brdima, horori" i drugim temama. Ova televizija emituje program preko kablovskih sistema, mada postoji i antensko emitovanje u etru. Program niške televizije prenosi, recimo, SBB, a postoji i kablovski provajder Kopernikus preko koje se, takođe, može gledati njihov program.

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI-FI je završilo pravljenje trećeg broja fanzina "Terra" koji je trenutno na koričenju, tako da će biti dostupan za par dana. Sadržaj fanzina možete pročitati u vesti od 02.06. Promocija, iako je ranije postojala ideja da se održi u "Kući Đure Jakšića" u Skadarliji je otpala, ali iz SCI-FI obećavaju da će biti u centru grada - ako ništa drugo ono u kafani! Ljubiteljima fantastike ovakva promocija sigurno neće teško pasti. Podsećamo, drugi broj fanzina "Terra" bio je promovisan u kafeu Maverik, na prvom spratu Doma omladine (trenutno se renovira, tako da otpada kao potencijalno mesto održavanja promocije).

Niški kulturni centar (petak 15. jun, Mala sala, u 19 časova) biće domaćin promocije knjige Dejana Ognjanovića "U brdima, horori (srpski film strave)". U promociji knjige, koju je ove godine objavio Niški kulturni centar, učestvovaće Dejan Ognjanović (autor), Zoran Ćirić (urednik) i Dimitrije Vojnov (filmski kritičar i dramaturg). Voditelj je Dejan Dabić (urednik filmskog i video programa Niškog kulturnog centra). Posetioce očekuje i projekcija filma iznenađenja.

Dejan Ognjanović je na forumu Znaka sagite, povodom ove najave, rekao kako poznaje svu trojicu ljubitelja horora u Nišu, a oni su već obavešteni mejlom, tako da ova najava možda i nije potreba. Bilo bi lepo saznati da se Ognjanović prijatno iznenadio u petak uvuče.

U dnevnom listu Danas, tačnije u njegovom dodatku pod nazivom "Cement", objavljena su dva viđenja romana "Srpski psiho" Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića. O ovom romanu, objavljeno u izdanju Lagune, bilo je dosta priče na forumu Znaka sagite. I ovde su suprotstavljeni različiti stavovi u okviru rubike "Karaoke obračnu VIP". Za i protiv romana pišu Marija Nenezić i Dejan Ognjanović

Predsednica Skupštine Fonda Isidora Sekulić, književnica i režiser Vida Ognjenović, uručila je u utorak, 12. jun, nagradu koja nosi ime naše velike spisateljice Zoranu Živkoviću za roman ''Most'' u izdanju ''Lagune'', preneli su mediji u Srbiji.

U nagrađenom "Mostu" radnja se odvija u tri pripovedna toka. U istom gradu tokom samo jednog dana prate se dogodovštine čoveka koji sreće samog sebe, starije gospođe koja je zatekla tek preminulu komšinicu i devojčice koja na ulici prepoznaje svog sina koji tek treba da se rodi.

Na svečanosti u Skupštini grada Ognjenović je rekla da ''sa ushićenjem i velikom zavišću'' predaje nagradu i citirala Isidoru - da su nagrade značajne u duhovnom smislu a ne treba gledati njihovu materijlanu stranu, jer novac ne može biti dar duhovnoj moći niti se piscima može dati prava materijalna nagrada za njihovo delo.

Predsednik žirija Slobodan Grubačić rekao je na svečanosti da se u Živkovićevom romanu "Most" fantastika pokazala kao element koji "svakodnevnu prozu događaja s velikim uspehom prenosi u poeziju književnosti".

"Prividna jednostavnost (romana 'Most') prikriva razbokorenost jedne savršene kompozicije u kojoj likovi neprekidno preispituju svoju ljudsku suštinu, živeći svoje gubitke kao jedini, neotuđivi posed", istakao je Grubačić.

Zoran Živković je istakao da je "izuzetno počastvovan" što mu je pripala nagrada s imenom Isidore Sekulić i ocenio da u tom priznanju, zajedno s nagradom "Miloš Crnjanski" koju je dobio pre 13 godina, ima "naročite simboličnosti".

"Ove nagrade nazvane su po gorostasima srpske kulture čiju stvaralačku sudbinu unekoliko delim. I oni su, kao i ja, morali da budu uporni, strpljivi i umereno dugovečni, kao i da prvo postignu nešto u svetu ili sa svetom, pre no što su bili prihvaćeni u svojoj sredini", rekao je Živković.

Inače, Živković ne smatra da će mu nagrada "Isidora Sekulić" doneti veliku popularnost niti da će zahvaljujući njoj postati bestseler pisac. "Svi moji čitaoci bi mogli da stanu u salu Kolarčeve zadužbine. Bilo bi neumesno da imam onoliko publike koliko i turbofolk zvezde. Niti ljudi koji posećuju takve koncerte imaju uši za moju muziku, niti ja imam muziku za njihove uši", izjavio je Živković.

U svojoj besedi Živković se osvrnuo na novu klasu domaćih izdavača koje ne zanima gotovo ništa osim sticanja. Zbog toga se, dodao je laureat, klone domaćih autora ili im za objavljivanje dela nude ponižavajuće malu svotu novca. "Neko trezven očekivao bi da se ovde kao izbavitelj javi Ministarstvo za kulturu. Svi pisci u Srbiji mogli bi punu godinu dana da budu više nego namireni budžetom čak i najskromnijeg igranog filma", završio je svoju besedu Zoran Živković nagoveštavajući da su za srpske pisce trenuci slave i priznanja retki i da ih ne nalaze izvan svečarskih sala u kojima im se ponekad dodeli poneko priznanje.

Zoran Živković jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Dela su mu objavljena u SAD, Velikoj Britaniji, Rusiji, Španiji, Portugaliji, Danskoj, Grčkoj, Južnoj Koreji i drugim zemljama. Dobitnik je "Svetske nagrade za fantastiku" (2003) za roman-mozaik "Biblioteka" i nagrade "Miloš Crnjanski" za roman "Četvrti krug" (1994).

Film "Pirati sa Kariba: Na kraju sveta" je sačuvao prvo mesto, dok je jedini novitet na petom mestu "Više od mašte". Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 31. maja do 06. juna 2007. godine na listi je jedanaest filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 01. do 07. juna u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalazi se pet filmova: 2. Happy Feet: Ples malog pingvina, 3. Luda noć u muzeju, 5. Eragon, 8. Fantastična četvorka i 9. Suvišni izveštaj.

Premijera filma "Fantaštična četvorka: Uspon srebrnog letača", reditelja Tima Storija, održaće se u sredu, 13.juna u Domu sindikata, s početkom u 18.30 sati, (druga projekcija je u 20.30 sati). Film će se od četvrtka, 14. juna, naći na redovnom bioskopskom repertoru. U ovom filmu glavne uloge imaju: Ioan Grufud, Majkl Čiklis, Džesika Alba, Kris Evans, Džuliana Mek Mahona.

Akciona SF-komedija, za koju je muziku radio Džon Otman, predstavlja zapravo novu ekranizaciju Marvelovog stripa i njegovu prvu porodicu superheroja stavlja pred nova iskušenja. Usred venčanja Rid Ričardsa i Sju Storm (opet u ostvarenju Džesike Albe) pojavljuje se misteriozni Srebrni letač, koji preti da uništi Zemlju. Da nevolja bude još veća, istovremeno se vraća i zlobni doktor Dum i Fantastična četvorka još jednom mora da pronađe način da spase svet.

Srebrni letač je tajanstveni intergalaktički glasnik, koji dolazi na Zemlju da bi je pripremio za uništenje. Dok Srebrni Letač juri planetom sejući haos, Rid, Su, Džoni i Ben moraju da razotkriju misteriju Srebrnog Letača i da spreče iznenadni povratak svog smrtnog neprijatelja, Doktora Duma, pre nego što nestane svaka nada.

Izlog restorana "Beograd" krase tri svinjske glave, dok gosti okupljeni oko kazana jedu pasulj, zalivaju ga (domaćom?) rakijom i nazdravljaju svom božanstvu Kraljeviću Marku! - ovako počinje tekst od 8. juna u Verčenjim novostima Marine Mirković, pod nazivom "Sprski ljudi mačke terorišu Njujork", koji delimično ovde prenosima. Pri tom, iako nazvani Mamlucima, ti ljudi pričaju na čistom srpskom jeziku, a čim otkuca ponoć pretvaraju se u crne pantere i napadaju Njujorčane! Reč je o jednoj od ključnih scena kultnog noar filma, "Ljudi mačke" iz 1944. godine, sa rediteljskim potpisom Amerikanca francuskog porekla Žaka Turenra. Međutim, generacije studenata u našim filmskim školama ne znaju ništa o tom neverovatnom dodiru čuvenog horora sa ovim kulturnim prostorima! Miši Nedeljkoviću, autoru najsveobuhvatnije studije noar filma, ovu i slične filmske pikanterije vezane za njegov etnički bekgraund otkrio je Čarls Hopkins, šef prebogatog filmskog arhiva na UCLA, gde je Nedeljković kao student radio na restauraciji nitratnih filmova.

- Hopkinsu, koji me je kao posvećenog radnika veoma voleo i koji bi mi, kada god nije imao novca da me isplati, "poklonio" po neku zapanjujuću lekciju vezanu za učešće Srba ili "srpskog" u istoriji filma, nije bilo jasno kako to da mi na beogradskom FDU nismo čuli ništa o filmovima ili ličnostima o kojima su u SAD napisane hiljade tekstova - priča Nedeljković - Takođe, prikupljajući materijal za knjigu o noar filmu, naišao sam na mnoštvo imena Srba koji su dali ogroman doprinos nastanku i razvoju ovog stila, a o kojima mi ne znamo ništa. Zato sam rešio da snimim dokumentarni edukativni serijal o emigrantima u noar filmu, čija će svaka epizoda biti posvećena doprinosu neke pojedinačne nacije, a Srbi u Holivudu tema su prve epizode.

Nedeljkovićev dokumentarac, na kojem radi sa koproducentom Banetom Miloševićem i režiserom Rajkom Rakićevićem, pokazaće detalje vezane za prikazivanje krvoločnih Srba - pantera koji terorišu Njujork u hororu "Ljudi mačke", koji dokazuje da su nas u Holivudu demonizovali još davnih četrdesetih.

Strip izdavačke kuće Luksor "Divlja magija", broj devet, je već odštampana i na kioske će stići u svom uobičajenom terminu - 15. u mesecu, što u ovom slučaju znači 15. juna, najavljeno je na forumu Znaka sagite. Naslovnu stranicu su radili Bojan Vukić i Branislav Cimeša.

Prema najavi ova epizoda se gotovo celo odvija u prolazu između svetova gde džinovsko oko otkriva svoje prave namere... nešto što "dovoljno govori" samo onima koji prate ovaj strip. Inače, najavljuje se i povratak junaka starih serijala, a nešto više o tome će čitaoci moći da saznaju iz odgovora Milana Konjevića, scenariste, na pristigle pisma čitalaca.

Novi broj drugog Luksorovog izdanja, stripa "Faktor 4", treba očekivati 1. jula.

Više od pedeset ljudi, u prohladnoj Rimskoj dvorani Bibliteke grada Beograda, imalo je prilike da u petak uveče čuje predavanje Dejana Ognjanovića "Đavo na filmu", ili kako je najavio Srđan Vučinić "Lik đavola kroz filmsku istoriju". Predavanje je, očigledno, izazvalo veliku pažnju tako da je sala bila puna, dominirali su mladi ali to su velikom većinom bila lica koja obično ne možete videti na fandomskim manifestacijama.

Pošto je Dejan Ognjanović objavio knjigu "Faustovski ekran" koja se upravo bavi "likom i delom" đavola na filmu, onda je i ovo predavanje bilo zasnovano na obimnom radu koji je na kraju dospeo na papir, mada, kako je sam Ognjanović u jednom trenutku istakao, konačno izdanje je kraće za oko jednu trećinu u odnosu na pripremljen materijal. Po svojoj prilici kada bude štampano drugo izdanje ove knjige biće (para) prilike da se i tih stotinjak stranica doda.

Naravno, predavanje je počelo razmatranjem etimologije reči "đavo", evolucijom ovog lika u modernoj evropskoj kulturi i književnosti, ali se ipak vrlo brzo priča vratila na glavnu temu - filma, i to još od čuvenog Melijesa i njegovog "Đavolovog zamka" u kojem je slavni reditelj sam glumio đavola.

"Đavo kao lik nije zanimljiv bez čoveka. Ono što je mene zanimalo je šta je to što vredi više od duše i pokušavao sam u svojim analizama filmova da se bavim 'cenom'", istakao je Ognjanović.

Oni koji su propustili predavanje moći će da "nadoknade proušteno" ako nabave knjigu "Faustovski ekran". Na preko 270 stranica, posle tridesetak strana uvoda, Dejan Ognjanović se bavi sa oko stotinu filmova u kojima se pojavljuje đavo, ili postoji neka vezanost za njega. Posle predavanja održana je projekcija filma "Faust" (1926) F.V. Murnaua, prema oceni Ognjanovića jednog od par najboljih ostvarenja sa temom đavola, a i interesatnom po tome što je u njemu đavo prikazan u svoje tri inkarnacije (pali anđeo, čudovište sa krilima šišima i kada uzima obličje čoveka - bilo kao elegantni gospodin, bilo kao sluga).

Umetnička grupa za izradu filmskih efekata, koju predvodi Sendi Kumalakanta, autor maske djavola u filmu "Šejtanov ratnik", u junu će pod pokroviteljstvom Doma omladine Beograda prirediti izložbu svojih radova u prostoru "Magacina", najavljeno je još krajem aprila. Međutim, pošto su počeli radovi na renoviranju DOB, najverovatnije je da će izložba biti pomerena za neki drugi termin - možda čak i posle marta 2008. godine kada će biti završeni radovi.

U svakom slučaju cilj izložbe Kumalakante, Biljane Lane Rakanović i Bece Rakanović biće da se pokaže da umeće domaćih majstora za specijalne efekte nije daleko od holivudskih standarda. Umetnici su saradnju, započetu na "Šejtanovom ratniku", nastavili na spotu "Plastelin" beogradske rok grupe Van Gogh.

"Šejtanov ratnik" Stevana Filipovića prvi je srpski film u kojem je neki glumac potpuno bio pod maskom, i ta maska - Šejtana, kojeg je tumačio Marko Mrdjenović - bila je izradjena od form-lateksa.

U spotu za "Plastelin", takodje u režiji Filipovića, Kumalakanta i sestre Rakanović su za maske koristili silikon - materijal koji je od 2000. godine standard za holivudske filmove. "Ne znam nijedan domaći film u kojem je ova tehnika korišćena", rekao je Kumalakanta.

Ovaj umetnik je počeo da se zanima za specijalne efekte dok je studirao u Holandiji, 1999. godine, a prošle godine je svoja znanja usavršavao na Novom Zelandu kod Ričarda Tejlora, dobitnika Oskara za maske i efekte u trilogiji "Gospodar prstenova".

"Na izložbi ćemo predstaviti mogućnosti fizičkih specijalnih efekata i tehnologije materijala koje se za izradu tih efekata koriste", rekao je Kumalakanta.

Prema rečima Biljane Rakanović, biće, pored ostalog, predstavljeni njihovi radovi koji nisu korišćeni u filmovima, jer "ljudi nisu svesni da se to u Srbiji može raditi".

Posetioci će videti dve mehaničke glave koje simuliraju povrede glumaca, kao i par realističkih skulptura filmskog kvaliteta.

"Izradjene su od silikona, imaju kosu i akrilne oči, da bi izgledale živo", rekao je Kumalakanta.

Biće izloženi i mehanički efekti - pulsirajuće srce iz "Šejtanovog ratnika", rana koja krvari, glava koja otvara usta...

Izložene će biti i fotografije sa snimanja, konceptualni radovi, skice, makete i crteži, uključujući dizajne koji u "Šejtanovom ratniku" na kraju nisu iskorišćeni, kao i one koji su planirani za nastavak, "Šejtanovu osvetu".

Prema Kumalakantinim rečima, deo izložbe biće multimedijalan, da bi se gledaocima pokazalo kako stvari funkcionišu iza kamere. Tako će biti prikazani snimci ljudi koje će biti maskirani specijalno za izložbu - da bi se pokazala fleksibilnost maski, to jest, do koje mere one mogu da odražavaju mimiku lica.

Kumalakanta se našao na "Politikinoj" listi umetnika koji su obeležili 2006. godinu, a dobitnik je "Zlatne mimoze" za masku turskog djavola u "Šejtanovom ratniku".

Saradjivao je na nizu kratkometražnih horor filmova sa Miroslavom Lakobrijom, drugim pozantim majstorom za specijalne efekte u Srbiji.

Kumalakanta i sestre Rakanović trenutno rade na TV seriji "Sakupljač", koja je nastala prema prozi Zorana Živkovića, dobitnika Svetske nagrade za fantastiku.

Iako smo već objavili ovu vest nije loše podsetiti se da je Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" iz Beograda raspisalo konkurs za kratku priču, strip i ilustraciju na temu Dilana Doga, detektiva za natprirodne pojave iz istoimenog italijanskog stripa.

Po tri najbolja rada iz svake kategorije biće nagradjena stripovima u izdanju "System comics-a" i drugih domaćih izdavačkih kuća za stripove, a najbolji radovi biće objavljeni u specijalnom, septembarskom broju "Emitora", glasila ovog društva, i taj broj će u celosti biti posvećen "Dilanu Dogu".

Najveća dozvoljena dužina kratke priče je devet hiljada karaktera, strip može imati neogradičen broja tabli, koje moraju biti crno/bele ili "grayscale" i u rezoluciji od 300dpi, a ilustracija može biti crno/bela, "grayscale" ili u koloru.

Rok za slanje radova je 30.6.2007, i treba ih slati na e-mail adresu:
lazarkomarcic@yahoo.com ili na adresu: Dušan Mladenović, Banatska 35. 11080 Zemun.

Pošto je na poslednjoj Skupštini LK bilo zaključeno da treba korigovati Statu našeg najstarijeg društva ljubitelja (nekada naučne) fantastike, predsednik Vladimir Lazović je postavio predlog novog Statuta na forumu Znaka sagite, kako bi se svi zainteresovani upoznali sa njim. Posle javne diskusije ostaje da on bude usvojen na Godišnjoj skupštini koja je zakazana za 11. jun - u ponuđenom ili izmenjenom obliku.

Evidentno je da promenjeni uslovi u državi utiču i na način delovanja društava, stoga će možda predloženja rešenja iz LK biti inspiracija i drugima da prilagode svoje okvire uspešnijem radu - pre svega iz domena finansiranja za koji trenutno u svim društvima vlada najveće interesovanje.

Ceo tekst predloženog statuta je na forumu Znaka sagite, u okviru "fanovi, klubovi, manifestacije" - http://www.znaksagite.com/diskusije/viewforum.php?f=10

Internet sajt osvoji-ikebanu, na svojoj naslovnoj strani, najavljuje planove za "najmanje još sedam konkursa" raznoraznih tipova. Trenutno je aktuelan (do 23. jula) konkurs za kratku priču sa temom ekologije, a interesantno je da među budućim konkursima neće biti samo "literarnih" već i onih koji će zahtevati "tehničko angažovanje". Očekujemo da uskoro dobijemo više podataka o makar jednom konkursu čije bi proglašenje pobednika najverovatnije bilo na Beokonu.

Kada je reč o aktuelnom konkursu, gde će biti dodeljena nagrada "Milorad Janković", i dalje nije poznat definitivan spisak sponzora iako je najavljivano da će se pojaviti na sajtu još pre nedelju dana.

Novitet na listi najgledanijih u Srbiji je film "Pirati sa Kariba: Na kraju sveta" i on je očekivano zauzeo prvo mesto, i to izuzetno ubedljivo. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 24. do 30. maja 2007. godine na listi je osam filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 25. do 31. maja u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalazi se sedam filmova: 1. Ples malog pingvina, 2. Eragon, 3. Luda noć u muzeju, 4. Pirati sa Kariba 2, 6. Prestiž, 8. X-Men: Poslednje uporište i 10. Kazino Rojal.

Nacionalno prvenstvo Srbije u elektronskim sportovima (video igrama), koje je ujedno i kvalifikacioni turnir za Svetski kup, biće održano ovog vikenda - 2. i 3. juna u Klubu elektronskog sporta "Forum" u Balkanskoj 21.

Ove godine takmičari će se boriti za pobednička postolja u četiri zvanične discipline - jednoj ekipnoj (Counter Strike za devojke) i tri pojedinačne (Warcraft 3, Trackmania Nations i ProEvolution Soccer). Takmičenje će biti održano i u tri masters discipline - ekipnoj Counter Strike i pojedinačnim Football Manager i Quake.

Pobednici zvaničnih disciplina predstavljaće Srbiju na Svetskom kupu od 5. do 8. jula u Parizu. Peto izdanje Velikog finala Svetskog kupa u elektronskim sportovima (ESWC) održaće se u veličanstvenom Expo Parku u Parizu, na više od 12.000 kvadratnih metara, a okupiće hiljadu najboljih takmičara iz 50 država sa svih kontinenata, u do sada najvećem događaju u domenu elektronskih sportova, s više od 50.000 gledalaca koji će preko džinovskih video-bimova uživo pratiti celu manifestaciju.

Od ove sezone svi takmičari će morati da budu registrovani u jedinstvenoj bazi ESWC. To je bio preduslov za učešće na Nacionalnom prvenstvu Srbije, a sama regitracija će uskoro omogućiti našim takmičarima da uskoro budu u mogućnosti da ukrštaju koplja s takmičarima iz celog sveta i da, u zavisnosti od ostvarenih rezultata, budu rangirani na svetskim listama.

Prijave za ovaj nastup su se vršile isključivo putem internet prezentacije Kluba elektronskog sporta "Forum", a troškovi registracije su bili 300 dinara po takmičaru. Za ekipne discipline potrebno je bilo potrebno sastaviti tim od pet takmičara.

Sve dodatne informacije, kao i izveštaje sa vikend turnira, potražite na sajtu www.eswc.clubforum.org.

U Sava centru dana (subota, 2. jun, od 17.00 i 19.00) biće premijerno prikazan film "Šrek 3" u Velikoj dvorani. Film su režirali Kris Miler i Raman Hjui, dok glasove animiranim junacima pozajmljuju: Majk Majers, Kameron Dijaz, Edi Marfi, Antonio Banderas, Džuli Endrjus, Džon Kliz, Rupert Everet, Džastin Timberlejk, Erik Ajdl i Leri King..

Evo i kratkog sadržaja filma:Kada se oženio princezom Fionom, Šreku nije bilo u planu da će on i supruga da postanu kralj i kraljica Daleke zemlje. Kada se Šrekov zet, Tim Harold, razboli, Šreku ostaje da pronadje odgovarajućeg naslednika ili će biti primoran da se odrekne svoje voljene Močvare u ime trona. Regrutujući Magarence i Mačka u čizmama za novi plan, Šrek odlučuje da pravednog i kao najispravnijeg naslednika krune dovede Fioninog nestašnog rodjaka Artija.

U Dalekoj zemlji, Princ od Šarma, zajedno sa svojom grupom zlikovaca iz različitih bajki pravi najezdu kako bi postao naslednik, ali čeka ih iznenadjenje, jer su Fiona i njena mama kraljica Lilien pozvale svoje drugarice heroine bajki kako bi odbranile njihovo "i-živeli-su-srećno-do-kraja-života".

I dok Šrek, Magarence i Mačak u čizmama rade na promeni Artijeve kraljevske muke i uče ga za "kraljevanje". Fiona i njena grupa princeza mora da zaustavi Princa od Šarma kako bi osigurali da će Kraljevstvom zavladati onaj pravi.

Iz Udruženja građana Fanovi naučne fantastike SCI-FI stiže nam informacija o sadržaju trećeg broja njihovog fanzina "Terra", ali za sada još nema tačnog datuma promocije. Kako piše predsednik SCI-FI Svetislav Filipović - Filip evo šta ćete uskoro čitati u SF almanahu "Terra" broj 3:

Sadržaj SF fanzina Terra br.3 01. Izveštaj sa SF konvencije ISTRAKON 02. Astronomski rečnik 03. SF kuvar 04. Priručnik za pisanje "fentezi" priča 05. SF legende - E.E. DOC SMITH 06. SF In memoriam - Kurt Vonnegat 07. SF priča "VELIKA SVEMIRSKA ŠEVA" KURT VONNEGAT 08. H.DŽ.VELS - biografija i bibliografija 09. SF priča "Zvezda" (1898. g.) - H.DŽ.VELS 10. Rezultati našeg I konkursa za SF kratku priču 11. I, II, III nagrađena priča 12. SF strip "Nevidljivi svemirski pas"

Prva dva broja fanzina "Terra" moguće je daunloudovati, u PDF formatu, sa sledeće adrese: http://www.sciencefiction.org.yu/fanzini.html. Treći broj će uskoro takođe biti postavljen za daunloud, na istoj adresi. Link je, doduše, već postavljen, ali ne i PDF verzija fanzina.

U domaće bioskope je, poslednjeg dana meseca maja, stigao film "Više od mašte" (Stranger Than Fiction) koji za temu ima upad sveta iz književne fikcije u običan život.

Nekada slavna a sada gotovo zaboravljena spisateljica, koju tumači Ema Tompson, na pragu je da završi svoju novu knjigu kada iznenada počnu da se dešavaju neobične stvari: jedan povučeni činovnik poreske službe čuje ženski glas koji pripoveda o svakom njegovom pokretu, osećanju i mislima do najsitnijih detalja, tako da on shvata da je nekako postao književni junak o čijoj sudbini više ne odlučuje sam. Kada čuje da je spisateljica odlučila da završi roman tako što će da ubije glavnog junaka, on traži pomoć od literarnog kritičara koga igra Dastin Hofman.

Time počinje i komični deo zapleta, pošto kritičar predlaže novopečenom književnom liku da pribegne starom triku za obrtanje tragedije u komediju. Reditelj je Mark Foster ("U potrazi za Nedođijom" i "Bal monstruma"). Film je svoju premijeru u Beogradu imao u Doma sindikata, a od 1. maja je na repertoaru bioskopa "Zvezda", "Roda", "Tuckwood" i "Akademija 28".

Nagrada "Isidora Sekulić" za 2006. godinu pripala je Zoranu Živkoviću za kratki roman "Most" u izdanju Lagune, saopštio je predsednik žirija prof. dr Slobodan Grubačić, prenose agencije. Nagrada koja se sastoji od plakete, povelje i novčanog iznosa koji je ove godine udvostručen i iznosi 200.000 dinara, biće uručena 12. juna u Skupštini grada Beograda.

Na konferenciji za novinare u Opštini Savski venac, koja je prema testamentu nasledila imovinu i autorska prava naše velike književnice, rečeno je da je žiri, u kome su, pored Grubačića, dekana Filološkog fakulteta u Beogradu, bili i Dubravka Popović-Srdanović sa Filozofskog fakulteta u Nišu, Milena Stojanović iz Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, magistar književnosti Milica Lilić i prošlogodišnji dobitnik nagrade Ratomir-Rale Damjanović, odluku doneo većinom glasova.

Obrazlažući odluku, Grubačić je rekao da je Živković pokazao da može "suvereno da se poigrava poznatim i manje poznatim motivima svetske književnosti od kojih je najsnažniji anagnoreza, antički motiv prepoznavanja".

Majstor sažetosti, autor "Mosta" ga koristi gotovo prema Aristotelu, po znacima, po sećanju, na osnovu zaključivanja, ispravnog ili pogrešnog, svejedno, ukazao je Grubačić. On je dodao da "prividna jednostavnost prikriva razbokorenost jedne savršene koncepcije u kojoj likovi neprekidno preispituju ljudsku suštinu, živeći svoje gubitke kao jedini neotuđivi posed".

Književnik Ratko Adamović, član Izvršnog odbora Fonda "Isidora Sekulić", uputio je primedbu izdavačima da su samo sa 25 naslova konkurisali za izuzetno cenjenu književnu nagradu, koja se dodeljuje od 1968. godine. Nagradu "Isidora Sekulić", jednu od najstarijih u Srbiji, dodeljuje istoimeni Fond, koji vodi književnica Vida Ognjenović.

U konkurenciji za nagradu bilo je 25 dela (14 izdavača) objavljenih u 2006. godini, a u najužem izboru pet naslova: "Most" Zorana Živkovića (Laguna), "Deseti za molitvu" Miodraga Matickog (Stubovi kulture), "Vavilonski zapisi" Ljubice Miletić (Prosveta), "Emilija Leta" Mirjane Mitrović (Plato) i "O Mikelanđelu govoreći" Radoslava Petkovića (Stubovi kulture).

Književnik Zoran Živković izjavio je juče Tanjugu da sa srpskom književnicom Isidorom Sekulić "deli sličnu sudbinu", jer su im "priznanja kod kuće stigla tek posle onih u svetu". Živković je istakao da je izuzetno počašćen time što je njegovom romanu "Most" pripala ovogodišnja nagrada "Isidora Sekulić". On je naveo da "ima naročite simboličnosti u imenima autora po kojima su nazvana jedina dva domaća književna priznanja što su mu do sada pripala: "Isidora Sekulić", i "Miloš Crnjanski" (1994)". - Posredi su gorostasi srpske kulture čiju stvaralačku sudbinu unekoliko delim. I oni su, kao i ja, morali da budu uporni i strpljivi, kao i da najpre postignu nešto u svetu ili sa svetom, pre no što su bili prihvaćeni u svojoj sredini. Ostaje mi smerna nada da me nagrada "Isidora Sekulić" konačno oslobađa mračnog usuda da kao pisac budem poslovični prorok svugde drugde osim u vlastitoj kući.

Živković je jedini srpski pisac koji je osvojio Svetsku nagradu za fantastiku i izuzetno je cenjen i čitan u svetu, pre svega u SAD, gde je objavljeno nekoliko njegovih knjiga i uvršten je i u obaveznu lektiru na nekim univerzitetima. Roman "Most" je bio u najužem izboru i za ovogodišnju NIN-ovu nagradu.

Dejan Ognjanović će, u petak 8. juna sa početkom u 19 časova, održati predavanje "Đavo na filmu" u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, objavljeno je na sajtu Znaka sagite. Uz njega će biti i Srđan Vučinić, a posle priče predviđeno je prikazivanje filma "Faust" (1926) F.W. Murnaua.

Svakoga prvog u mesecu možete očekivati novi broj SF stripa "Faktor 4". Ljubitelji devete umetnosti su se, sigurno, već navikli na to, zato ova informacija može pre svega biti interesantna onima koji su uspeli da "promaše" ovo izdanje Luksora. Deveti broj, koji je sada na redu. odštampan je pre nekoliko dana i trebalo bi da se već pojavio na kioscima. Ukoliko se to nije desilo tačno 1. juna, očekujte ga od ponedeljka.

Naslovnu stranu devetog broja domaćeg stripa, koja je zajedno sa informacijom o tome da je broj odštampan postavljena na sajtu Znaka sagite,radili su Borivoje Grbić i Bane Cimeša.