U sastavu 26. broja magazina "Astronomija" izašao je 9. broj "Nove", fanzina društva ljubitelja naučne fantastike, nauke i tehnologije "Photon Tide", javlja sajt Art Anima .

Fanzin sadrži: SF vesti, prikaz filma "Spiderman 3", najavu igre "StarCraft 2", recenzije knjiga "Vorkosigan" i "Tihi gradovi", najave novih SF filmova.

Hari Poter je stigao i u srpske bioskope i, prema očekivanjima, dve nedelje je na prvom mestu. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 19. do 25. jula 2007. godine na listi je šest filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među deset najuspešnijih.

Dan nakon uspešno održane promocije knjige bajki "Vilina planina" u Valjevu, Tamara Lujak je u petak, 27. jula, gostovala na Drugom programu Radio Beograda u emisiji "Klub 2", javlja sajt Art Anima . Tom prilikom Tamara je, osim o svom stvaralačkom radu, govorila i o konkursima u čijoj organizaciji je učestvovala i učestvuje, o Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", internet književnosti i dr.

Ukoliko ste imali želju da odslušate ovu emisiju, a iz nekog razloga niste bili u prilici, snimak celokupnog razgovora, u trajanju od 33 minuta, možete preuzeti s ovog mesta. "Težina" fajla je 3,9 Mb.

Idućeg utorka gost "Kluba 2" biće horor pisac i esejista Dejan Ognjanović.

Hari Poter će i dalje biti itekako interesantna tema u okviru domaćeg izdavaštva - pre svega pitanje koja će izdavačka kuća ponuditi domaćoj publici srpski prevod sedme knjige "Harry Potter and the Deathly Hallows". Najnoviju priču o tom problemu objavila je dnevna novina Press - tekst pod naslovom "Bez Potera na srpskom?", sa nekoliko novih informacija. Tekst prenosimo u celosti:

Najnoviji talas poteromanije vlada svetom već nedelju dana. Tačno toliko vremena prošlo je od globalne promocije knjige "Hari Poter i smrtonosne svetinje" Džoane K. Rouling, sedmog i ujedno poslednjeg dela sage o dečaku čarobnjaku, koji je od prve knjige do sada prevalio put od žutokljunca i poletarca škole čarobnjaštva Hogvorts do maltene epskog junaka.

Nažalost, naši fanovi sage zasad su prinuđeni da, ako umeju, čitaju knjigu isključivo na engleskom jeziku. Oni kojima jezička barijera predstavlja preveliki problem u neizvesnom su položaju, zato što još uvek nije poznato da li će bilo koji srpski izdavač izdati finalni nastanak najprodavanije serije omladinskih knjiga svih vremena.

Izdavačka kuća "Narodna knjiga", koja je objavila svih šest dosadašnjih delova septologije, izgubila je licencu za izdavanje knjiga o dečaku čarobnjaku.

- Saradnju sa zastupnicima Džoane K. Rouling omelo je ponašanje čelnika naše izdavačke kuće, koji pri izdavanju dosadašnjih nastavaka nisu poštovali tehničke standarde na koje su se sami obavezali. Papir i povez, na primer, nisu bili dovoljno kvalitetni, neki primerci raspadali su se čitaocima u rukama - kaže izvor Pressa.

Problem je nastao i zbog odluke Džoane K. Rouling da od lokalnih izdavača zahteva i da, uz sedmi nastavak, ponovo odštampaju i prvih šest knjiga. Takođe, britanski izdavači zahtevaju i da minimalan tiraž sedmog nastavka bude 5.000 primeraka.

Ljubitelji Harija Potera su, na forumu srpskog zvaničnog sajta posvećenom knjigama i filmovima o dečaku čarobnjaku, naveli da su postavili pitanje odgovornom uredniku "Narodne knjige" o tome da li će i kada biti izdat prevod sedmog nastavka. Odgovor je dao određenu nadu:

- Pregovori za prevođenje poslednjeg nastavka iz HP serijala još uvek su u toku i niko ne može sa sigurnošću da vam kaže hoće li knjiga izaći ili ne, jer još nema odgovora iz stranih agencija. Nadamo se najpovoljnijem ishodu i tome da će domaća publika već na jesen moći da dođe do srpskog izdanja - navedeno je u odgovoru fanovima.

Lukrativan posao izdavanja finala uzbudljive serije knjiga polako počinje da privlači i druge izdavačke kuće. Kako Press saznaje, ponudu su već poslali "Plato" i "Laguna", a u kući "Evro Giunti" takođe kažu da su zainteresovani za izdavanje knjige "Hari Poter i smrtonosne svetinje".

Direktor Novica Jevtić za Press kaže:
- Znamo da "Narodna knjiga" više nije u igri. Poslali smo svoju ponudu za objavljivanje "Harija Potera" i sada čekamo odgovor.

Naš poznati pisac Goran Skrobonja, kojem je nedavno objavljena zbirka priča "Tihi gradovi" u Laguni, biće uskoro u Plejboju. Nije reč o poznatoj muzičkoj grupi, koja ponovo kreće sa radom, već je reč o poznatom časopisu mada ne očekujte provokatvine slike našeg pisca, u kojima bi uživala ženska populacije, već jednu njegovu priču.

U dnevnoj novini Glas javnosti, broj od 24. jula, objavljen je intervju S. Jelovca sa Dejanom Ognjanovićem. Sam Ognjanović na forumu Znaka sagite najavljuje da će njegovih intervjua biti još - naravno u nekim drugim novinama. Tekst ovog intervjua prenosimo u celosti. Dejan Ognjanović, asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu, pisac, filmski i književni kritičar, jedan je od retkih ljudi koji se kod nas ozbiljno bave horor žanrom. Do sada je objavio horor roman "Naživo", studiju o đavolu na filmu "Faustovski ekran" i knjigu o srpskom horor filmu "U brdima, horori".

Kakvo mesto u srpskoj kinematografiji imaju filmovi horor žanra?

- Ono što je zanimljivo istaći jeste da, uprkos malom broju filmova sa elementima horora kod nas, većina njih jesu natprosečno dobri filmovi, a neki od njih čak spadaju u naše najbolje iz poslednjih nekoliko decenija. Dakle, iako ih nema mnogo, to su odlični filmovi koje potpisuju neki od naših najvećih reditelja, kao što su Đorđe Kadijević, Goran Marković i Slobodan Šijan, ili mlađi talentovani reditelji poput Dejana Zečevića i Steve Filipovića.

Zašto tih naslova nema više?

- Razlozi za to su višestruki. Pre svega, kulturološki posmatrano, slovenski narodi nemaju naročitu sklonost ka mračnim sadržajima ni u svojoj mitologiji i folkloru, niti u umetničkoj prozi ili filmu, za razliku od germanskih i anglosaksonskih. Osim toga, velika je uloga politike, odnosno socijalističkog društva koje je na takve sadržaje gledalo neprijateljski, kao na nižerazredne produkte dekadentnog zapada. Takođe, nedostatak bilo kakvog sistema i nepostojanje filmske industrije svakako jeste značajan faktor. Naime, dok je horor u Americi, na primer, pre svega jedan zabavni, populistički žanr, kod nas ga gotovo isključivo nalazimo u opusima istaknutih autora, kao sredstvo izraza nekih nimalo površnih ideja i nazora.

Kako je na horor gledala naša kritika, a kako publika?

- Uvodni deo moje knjige "U brdima, horori" bavi se upravo tim pitanjem. U njemu navodim odlomke iz tekstova brojnih naših istaknutih kritičara koji su sa stravičnim neznanjem, sa promašenom elementarnom faktografijom, sa neutemeljenim vrednosnim sudovima pisali o hororu. Iz toga se jasno vidi da kod nas skoro i da nisu postojali žanrovski pismeni kritičari koji bi se žanrom, pa tako i hororom, pozabavili na dovoljno stručan način. A ako su oni na nož dočekivali svaki inostrani horor, možete misliti kako su pisali o retkim pokušajima domaćeg. Naša publika kao publika, uvek je više volela komedije i laku zabavu od "opterećivanja" hororom, budući umnogome pritisnuta jednom ipak drugačijom vrstom horora u svakodnevnom životu.

Da li smatrate da srpski horor film ima budućnost?

- Mislim da ima prostora za oprezni optimizam. Naime, ako pogledamo interesovanja, a i radove mladih dramaturga i reditelja koji izlaze sa FDU, videćemo da je horor jedan od njihovih omiljenih žanrova. Indikativno je da toliki broj mladih ljudi oseća potrebu da se upravo preko horora izrazi, mislim da to puno govori o nama. S druge strane, kod nas se filmovi još stvaraju pod nekim čudnim zakonitostima koje nemaju mnogo veze ni sa gledanošću, ni sa umetničkom vrednošću, budući da na postojećim konkursima novac za filmove dobijaju reditelji po političkoj ili drugarskoj liniji. Zato je nezahvalno prognozirati da li će te mlade snage srpskog filma uopšte moći da dobiju pravu priliku da se izraze bilo kako, pa tako i kroz horor.

Kada Dejan Ognjanović, pisac i filmski kritičar, skrene pažnju na forumu Znaka sagite na jednu domaću knjigu onda će ona sigurno biti interesantna za ljubitelje horora - što neće biti teško kada se pročita naslov, mada ona zapravo nije žanrovski usko postavljena. Reč je o delu "Rečnik straha" Ljubomira Erića, koju je ove godine objavio "Arhipelag" u tiražu od hiljadu primeraka. Knjiga, sa tvrdim povezom, ima 437 stranica, štampana je latinicom, ali cena baš i neće biti popularna među narodom - na nekim mestima se prodaje po 1.620, a na drugima po 1.750 dinara.

U svakom slučaju knjiga je prvi rečnik straha na srpskom jeziku. Integralni rečnik straha u kome se nalaze pojmovi iz oblasti psihologije, psihijatrije, antropologije, filozofije, religije, istoriografije, etnologije, medicine, književnosti, umetnosti. Životno delo Ljubomira Erića, dugogodišnjeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Knjiga sa kojom razumemo, tumačimo i lakše savladavamo svoje strahove. Rečnik sa etimologijom pojmova: grčki, latinski i engleski jezik.

Ljubomir Erić je redovni profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Autor je više udžbenika i velikog broja studija. Jedna od knjiga koja će možda pre privući pažnju onima koji ne vole horor je Erićev "Leksikon seksualnosti".

Sredinom avgusta bi iz štampe trebalo da izađe novi broj časopisa "Gradina", čija će se posebnost ogledati u tome što će u celosti biti posvećen naučnoj fantastici, javlja sajt Art Anima. Na oko 300 strana, koliko će imati ovaj tematski broj, naći će se priče, eseji i kritike ostvarenja naučno-fantastičkog žanra.

U izjavi za sajt Art Anime, urednik "Gradine", Zoran Pešić Sigma, otkrio je da se tematski broj nalazi u fazi preloma tekstova i da obim časopisa neće biti dovoljan da bi se objavili svi kvalitetni radovi, koji su, za ovo posebno izdanje, pristigli u redakciju.

Želja uredništva časopisa je da se učini korak na izvlačenju naučne fantastike iz žanrovskog geta, a sudeći prema ozbiljnosti kojom se u "Gradini" pristupa realizaciji te ideje, pomenuti korak bi mogao biti prilično krupan.

Domaći mediji su u zavidnom broju ispratili objavljivanje sedme knjige u Hari Poter serijalu. Ovde prenosimo delove iz priloga i tekstova elektronskih i štampanih medija o početku prodaje knjige u Beogradu. (na fotografiji beogradska "veštica" na Terazijama) Podsećamo da i dalje nije poznato ko će objaviti domaće izdanje sedme knjige o Hariju Poteru, mada ćemo najverovatnije za par dana imati, makar, glasinu ko bi to najverovatnije mogao biti. Ranije je objavljeno da su odustali "Alnari" i "Laguna".

B92

Magija Harija Potera zavladala je sinoć i Srbijom. Britanski savet organizovao je specijalnu "Hari Poter žurku" povodom početka prodaje sedme knjige. Okruženi sovama, letećim metlama i čarobnim čokoladnim žabama, deca i odrasli su sa nestrpljenjem čekali predstavljanje knjige.

U jedan sat posle ponoći stotine ljudi napravilo je red ispred knjižare Akademija u Knez Mihajlovoj. Tokom noći prodato je 500 primeraka knjige na engleskom jeziku.

"Želeli smo prosto da obradujemo naše kupce sa knjigom tačno u 01.01, naručili smo dovoljan broj knjiga. Očekujemo da će se svi primerci prodati u roku od sedam dana", kaže Dejana Matić iz IPS-a.

Nije poznato kada će se pojaviti srpski prevod knjige "Harija Potera i Sveci smrtnici". Dosadašnji izdavač Narodna knjiga ostala je bez licence, tako da se trenutno vodi borba među izdavačima ko će dobiti specijalna prava da bi čitaoci u Srbiji uživali u magijama Hogvortsa.

Pink

Poslednja knjiga u serijalu o Hari Poteru "Hari Poter i smrtonosni blagoslovi" Džoane Ketlin Rouling puštena je u prodaju u Beogradu tačno jedan sat i jedan minut iza ponoći u knjižari Akademija , istovremeno kao i u svim ostalim zemljama.

Ispred te knjižare verni čitaoci Harija Potera čekali su strpljivo već od ponoći kako bi prvi saznali šta se na kraju desilo sa glavnim junakom. Najbrži su već prelistavali knjigu i tražili poslednju rečenicu.

Danas

Poslednji nastavak književnog serijala o Hariju Poteru predstavljeni u Beogradu u isto vreme kad i u celom svetu, na ponoćnoj žurci u prostorijama Britanskog saveta u Beogradu. Primerak poslednjeg nastavka serijala o doživljajima mladog čarobnjaka svečano je otkriven tačno u 1.01 pred oko stotinu obožavalaca koji su ovaj događaj pozdravili velikim aplauzom.

Knjige iz prethodnih serijala dobilo je šest pobednika koji su uspeli da reše zagonetku, koju je pripremila izdavačka kuća Blumzberi. Ljubitelji Hari Potera nekoliko časova ranije već čekali u redu ispred knjižare Akademija, u kojoj je u jedan sat posle ponoći počela prodaja, kako bi kupili svoj primerak ove knjige. Cena knjige je 2.199 dinara, a prema rečima potparola IPS Dejane Matić, zasad ima dovoljno primeraka.

- Još uvek je neizvesno ko će od domaćih izdavača objaviti ovu knjigu, zastupnik autorskih prava Džoane Rouling je raskinuo ugovor sa Narodnom knjigom koja je dosad objavila svih šest nastavaka, a svi preostali primerci su morali da budu povučeni - rekla je Matićeva.

Direktorka Narodne knjige Snežana Mijović ranije je rekla Beti da je ta izdavačka kuća dobila pismo opomene od britanskog izdavača zbog neizmirenih obaveza i dodala da su u toku pregovori oko autorskih prava za objavljivanje poslednjeg nastavka romana o Hariju Poteru na srpskom jeziku.

U subotnjem izdanju lista Politika, u kulturnom dodatku od 21. jula, objavljen je tekst Mirjane Marinšek Nikolić u kome je načinjena interesantna paralela između Felinijevog filmskog, i Živkovićevog proznog, "Amarkorda", prenosi sajt Art Anima. Tekst nosi naslov "Živkovićev sinopsis felinijevskih snova".

UMETNOST I SEĆ?NjE
Zar svako sećanje nije samo privid? Napisao Živković u svome romanu ?markord (Laguna, 2007), tridesetak godina posle svog prevoda Felinijevog i Gverinog remek-dela, u izdanju BIGZ-a. Film koji gledamo stvar je prošlosti. Slika koja se odvija na ekranu već je odavno snimljena i fiksirana. Odakle onda utisak da ona još uvek predstavlja sadašnjost? Na filmu, kao i u književnosti, zagonetka se rešava time da se gledalacčitalac oseti pogođenim onim zbirom sopstvenih iskustavasećanja koji leži skriven negde duboko u njemu, a koji je tek umetničko delo u stanju da pobudi. Kao u nekoj stimulaciji temporalnog lobusa (regija mozga iza slepoočnica), Živković nam, u svom delu, pobuđuje sećanja na prošle epizode svojihnaših života kao flešbek u igranom filmu. ?ko pamćenje poseduje određene lokacije u mozgu na isti način kao što knjige poseduju određenu lokaciju na policama biblioteke, jasno je zašto je Živkovićevo haranje po mozgu lajtmotiv svih pripovednih segmenata ove proze. Njemu, dakako, nisu nepoznata naučna saznanja o mehanizmima ili procesima koji bi mogli da objasne takvo stanje stvari. S tim u vezi, za razumevanje ove knjige, nije svrsishodna neka odrednica futurističko-fantastičnog žanra. Bar, što se najnovijih naučnih i tehnoloških saznanja tiče.

Vreme na filmu se skraćuje, preskače, teče obrnutim tokom. Vremena se mešaju, pa ipak, sve to ima smisla i deluje logično, bolje reći sve je iluzija, ali iluzija u koju gledaocičitaoci veruju. Ta iluzija, ona vizuelna predstava felinijevskog vremena i njegovog razvoja - što nazivaju filmskim vremenom - u kome sadašnjost i budućnost ne stoje više u logičkoj suprotnosti, jeste sećanje. Na osnovu koga je juče ili sutra isto kao i danas. Ništa stvarno, opipljivo. Samo obična opsena čiji je gubitak neprimetan. ? zašto da čovek nema iluzije?

U stvari, mi ih doživljavamo kao sadašnjost. Gubimo pojam o objektivnom vremenu, doživljavamo iluziju prošlosti, a percipiramo je kao sadašnjost. Nisu slučajno braća Limijer shvatila da suština filmske umetnosti treba da bude odraz neposredne stvarnosti. Crno-beli ekran je senkama to samo potencirao. Odbacujući nesvesno ukorenjeno nepoverenje prema stvarnosti, njeno varljivo prikrivanje iluzijama, Felini je psihološkom analizom likova u filmu pretvara u umetničko odražavanje života.

To deluje poput šoka. Flešbek. Silovit blesak. Belina kao da eksplodira u prošlosti kroz naslage vremena. Kroz mrtvo sećanje na: Vašar taštine, Velika očekivanja, Sentimentalno vaspitanje, Izgubljene iluzije, Jadnike, Čarobni breg, Knjigu smeha i zaborava, Farenhajt 451?

Živković meša život ovih knjiga sa životom svoga ?markorda, romana koji je skup motivski srodnih priča. Koji uvlači čitaoca u jedan zamišljeni sinopsis za film felinijevskih snova, ili još bolje u jedan sinopsis za Sećanja koja se mogu kupiti za novac. Neki novi Rihterov film? Ne.

Tu iluziju Živković nudi čitaocima u vešto ispričanim scenama svojih susretanja sa obično-neobičnim licima, pokazujući i dokazujući da je mašta neophodan rekvizit i u danas poznatoj stvarnosti bilo kako da se ona posmatra i sa bilo koje vremenske odrednice. Slično Feliniju, on pokazuje da među tzv. običnim ljudima ima komplikovanih, čak i bizarnih tipova, i vešto ih uvodi u priču da bi što vernije otkrio njihovu psihu, njihova sećanja, njihova - možda uklonjena pamćenja.

Neko veoma pametan otkrio je da se sećanje ne nalazi samo u mozgu, nego da je, poput DNK, uskladišteno u svakoj ćeliji. Zadržava se tamo i posle smrti. Sve dok postoji i najmanji delić pokojnika, može da se rekonstruiše sve ono što je potonji ikada čuo, video, osetio, doživeo, iskusio. Za života je sve to moglo i da mu iščili iz pamćenja. ?li ćelije ništa nisu zaboravile.

Tako se na primeru Živkovićeve knjige, ispunjavaju reči Felinijeve da na kraju filma, svojim likovima ne može pružiti zadovoljenja kakva su svojim ličnostima davali njegovi prethodnici. Ne može im pokazati put i reći ovo je dobro, a ono nije. Sve što može da učini je da im pokaže da im je privržen i da mu je, posle svih nesreća i zala kroz koje ih je proveo, ipak stalo do njih.

Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je svoju letnju pauzu od Doma omladine prvo započelo u Manježu - dugo godina standarnom mestu okupljanja, ali renovirana kafana nije izgleda ispunila očekivanja. Suviše je upeglana i skupa tako da je još prošlog ponedeljka neformalni skup održan u bašti SKC-a. Pošto su prve impresije članova kluba povoljne, uz daleko jeftinije piće, očekuje se da će se ponedeljkom članovi LK okupljati upravo tamo.

Dodatna potvrda promene lokacije je najavljena i na forumu Znaka sagite gde je navedeno da svi zainteresovani za kupovinu Emitora mogu "nas naći u ponedeljak uveče u bašti SKCa... najverovatnije oko osmice, možda i ranije... zavisi kolko bude ogavno napolju..."

Danas je završen konkurs za fantastičnu priču sa temom ekologije koju je organizovao sajt www.osvoji-ikebanu.org, a devojke okupljene oko ovog projekta već nagoveštavaju i sledeći koji će biti posvećen filmu. Tamara Lujak je prva javno pomenula filmski konkurs sa temom fantastike, kada je gostovala na radiju Fokus, ali zvanično objavljivanje ovog konkursa treba tek očekivati na jesen.

Inače, još davno je nagovešteno da www.osvoji-ikebanu.org razmatra mogućnost organizovanje čak sedam različitih konkursa, pa ćemo narednih meseci sigurno imati prilike da više saznamo o kakvim je sve tačno konkursima reč. Ono što je već očigledno je da se "ikebanaši" neće ograničiti samo na književne konkurse.

Beogradska distributerska kuća "Taramaunt" najavila je nove filmove - "Svemoćni Evan" i "Transformersi", čija je premijera predvidjena za avgust, javlja Tanjug.

Film "Transformersi", radjen prema popularnom stripu i još popularnijim dečjim igračkama, biće prikazan 11. i 12. avgusta za fanove, zatim sledi specijalna projekcija 16. avgusta, a tek 23. stiže na bioskopski repertoar. Ovo ostvarenje je prvi igrani film koji je nakon 11. septembra sniman na lokacijama u Pentagonu i oko njega.

"Svemoćni Evan", u režiji Toma Šedijaka, dolazi u naše bioskope 23. avgusta, a glume Stiv Kerol, Morgan Frimen, Lorin Gream, Džimi Benet i Vonda Sajks. Glavni junak je Evan, novopečeni kongresmen iz Njujorka, koji se sprema za svoj prvi radni dan. Ovaj duhovni političar nudi molitvu kao svoj moto "promenimo svet". Njegov sigurni pad u komičnu zbrku kulminira posetom stranca koji tvrdi da je Bog i zahteva od Evana da sagradi Nojev kovčeg, kako bi pripremio svoje prijatelje i porodicu za veliki potop.

Posle "Faktora 4" i "Divlja magija" je stigla do malog jubileja - desetog broja. Strip koji je namenjen ljubiteljima fantastike, i ima veliki broj poklonika među mlađima je takođe kao i svoj 15 dana stariji brat, koji spada u SF žanr, dokazao da može da okupi i zadrži publiku.

Deseti broj "Divlje magije" je malo kasnio - nije se pojavio 15. u mesecu kada ga fanovi obično očekuju, najavljeno je na forumu Znaka sagite, ali nije dato objašnjenje zbog čega. Inače, u ovom broju je pretposlednji deo priče "Paralelni životi" koja će dosta toga promeniti u životima svih likova ovog stripa.

Za crtež i kolor u ovom broju "Divlje magije" bio je zadužen Bojan Vukić, dok su naslovnu stranu radili Bojan Vukić i Bane Cimeša.

Broj fantastičnih ostvarenja na repertoaru srpskih bioskopa, i dalje bez noviteta, se ustalio na devet. Karakteristika je i dalje mali broj gledalaca za pojedina ostvarenja - obratite pažnju na "Terabitiju" ali i "Grudvu 2" - prosto je nevervoatno koliko su malo gledalaca imali za tako mnogo nedelja na repertoaru. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 05. do 11. jula 2007. godine na listi je devet filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Kada se skazaljke sklope, tačno u ponoć između 20. i 21. jula, svet će uhvatiti još jedna "poteromanija", podsećaju u svojoj vesti Večernje novosti . Povodom izlaska sedmog i poslednjeg dela serijala o najpoznatijem dečaku čarobnjaku, "Hari Poter i smrtonosni blagoslovi" Džoane Rouling, Britanski savet će prirediti "ponoćnu žurku" u Beogradu.

Mada smo navikli na to da najveća "žurka" bude organizovana kod izdavača, ovoga puta neće je biti. A, ako "Narodna knjiga" ne povrati izgubljena autorska prava, teško da će naši mališani pročitati "Harija Potera i smrtonosne blagoslove", dok ne nauče neki strani jezik.

Za kupovinu ovog naslova zainteresovali su se mnogobrojni srpski izdavači, ali teško da će se bilo ko od njih usuditi da "zagrize" tako krupan kolač. Roulingova je, naime, svuda u svetu tražila da se uz novu knjigu obnove izdanja i svih prethodnih nastavaka. Avansi za to su visoki (nekoliko desetina hiljada funti), a britanski agent insistira na velikom tiražu (nezvanično 5.000 primeraka), što je razumljivo, jer se radi o svetskom bestseleru koji izaziva veliku pažnju.

Odustali
Kada su sve izračunali, naši izdavači poput "Alnarija", "Evro Đuntija", "Lagune", vrlo brzo su odustali od izdavanja "Potera". Po svemu sudeći, sve oči će biti usmerene prema "Narodnoj knjizi", koja, kao ekskluzivni vlasnik prava na prethodna izdanja, ima, koliko-toliko, povlašćen status.

Prodaja
U jedan sat posle ponoći knjižare "Ingliš buka" u Beogradu i Novom Sadu, kao i "IPS"-ova "Akademija" u Knez Mihailovoj ulici biće otvorene, kako bi "fanovi" Harija Potera mogli da kupe primerak dugo iščekivanog, poslednjeg nastavka serijala, na engleskom jeziku. "Hari Poter i smrtonosni blagoslovi" stići će u "Platoove" knjižare u nedelju.

Svi oni koji "gutaju" knjige i filmove o malom čarobnjaku Hariju Poteru, a žele da medju prvima dodju do novog primerka sedmog nastavka "Harry Potter and the Deathly Hallows" treba da se pojave u noći izmedju petka, 20. jula i subote, 21. jula ispred IPS knjižare u Knez Mihailovoj broj 36 u Beogradu, objavio je Mondo!

Kompanija IPS najavila je da će vrata knjižare biti otvorena tačno u jedan sat posle ponoći, u isto vreme kada i u ostalim evropskim gradovima. Od subote, 21. jula, sedmi nastavak serijala o Hariju Poteru će se naći na policama svih knjižara IPS u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Čačku, Nišu, Podgorici.

Astronomski kamp Letenka 2007. je počeo juče, a na njemu će program popularizacije naučne fantastike imati i novosadska grupa Photon Tide. Oni najavljuju da će, tokom trajanja kampa do 22. jula, deliti diskove sa novim promo filmom grupe, kao i svim brojevima njihovog fanzina Nova, koji se objavljuje kao dodatak časopisa Astronomija.

Već smo najavljili program kojeg je pripremio PhT, a može se dodati da će ljudi iz ogov kluba puštati fan filmove iz celog sveta sa temama vezanim za Star Wars i Star Trek, deliće se flajeri, bedževi i učlanivaće se svi oni koji budu zainteresovani da im se priključe. Takođe će biti organizovana razmena SF filmova, serija i knjiga.

U sred letnje vreline, kao dobro osveženje, stigao je Emitor - fanzin Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", i to broj 458. Taman da se prekrate dani ispunjeni "vatrenim kijametom" dok ne stigne septembar i - novi broj.

U novom broju se nalaze neko nove, ali i stare priče (jedna datira iz 1995. godine), kao i dela koja su se pojavila na konkursu Art-Anime. Neizostavni magazinski deo je nešto kraći, ali je jednako kvalitetan kao i ranije.

Urednik Emitora Miloš Cvetković u svojoj "Reči urednika" najavljuje za jesen Dilan Dog specijal i još jedan redovan broj. Takođe, svi predlozi, pitanja, zamerke i pohvale mogu se poslati na lazarkomarcic@yahoo.com.

Evo i kompletnog spiska šta se može pročitati u Emitoru 458:

Priče: Dolazak - Milan Urošević, Druga strana mržnje - Vladimir Lazović, Poslednje piće u slavu predaka - Andrija Ivanović, Bela kugla - Ivica Đorđević, Baka - Ivana Milaković, Vremenom - Nikola Petrović, Ekspedicija - Vladimir Stojnić, Upoznavanje čoveka - Miloš Milivojević. Kolumna: Bester - Ratko R. Radunović, Prikazi: Ponavljajuća smrt Stivena Kinga - Ratko R. Radunović, Diskont Dostojevski - Dejan Mujanović, Mogućnost ostrva - Filip Rogović, Prepoznavanje obrazaca - Uroš Smiljanić, Fantastično hodočašće - Nikola Petrović, Duboki koreni srpske naučne fantstike - Ilija Bakić. Predstavljamo: Đavo u akvarijumu - Dejan Ognjanović, S(F)inopsisi - Radmilo Anđelković. Flicker: Pirati s Kariba 3: Na kraju sveta - Aleksandar Janjić, Panov lavirint - Dejan Mujanović.

Autor islustracija za naslovnicu je Nikola Korać.

Britanski savet/British Council (Terazije 8/I) organizuje proslavu povodom izlaska jednog od najiščekivanijih književnih nastavaka svih vremena, sedmog i poslednjeg dela knjige - "Harry Potter and the Deathly Hallows/HP i smrtonosni blagoslovi", saopšteno je iz BS, a objavljuje Danas. Tim povodom organizuje se "ponoćna Hari Poter žurka", u petak, 20. jula od 23.59 sati.

Na prelazu dva dana, petka i subote, tačno u ponoć, BS Srbija će otvoriti svoja vrata za sve one koji uživaju u knjigama vezanim za Harija Potera. Biblioteka BS i e-centar ličiće na Hogvorts školu za veštice i čarobnjake, služiće se čarobni napici i začarani slatkiši (obratiti pažnju na posebne žabe od čokolade). Svi posetioci biće u prilici da učestvuju u različitim igrama kao što je "Zagonetka smrtonosnih grehova", i da osvoje knjige iz serijala o Hariju Poteru, a tačno u jedan sat i jedan minut nakon ponoći, svečano će biti otkrivena i poslednja knjiga - "Hari Poter i smrtonosni blagoslovi".

Najsrećniji članovi biblioteke BS će sa sobom poneti primerak ove knjige kući. Ove večeri će biti proglašen i pobednik konkursa "Moj kraj Harija Potera". Svi zainteresovani za učešće u ovom događaju mogu se prijaviti na našem veb sajtu www.britishcouncil.org.yu.

Sledećeg dana, 21. jula u BS biblioteci i e-centru biće održana posebna nastava čarobnjaštva za svu decu i njihove roditelje. Deca će moći da nauče kako da naprave i upotrebljavaju svoj čarobni štapić, uvežbaju korišćenje čarobnih čini, učestvuju u različitim igrama u vezi sa Harijem Poterom i sve vreme koriste engleski kao pravi čarobnjaci. Najsrećniji će dobiti i specijalni Hari Poter poklon, a za pobednika "čarobne potrage za blagom" BS je obezbedio poslednju knjigu iz serije "Hari Poter i smrtonosni blagoslovi".

Na Astronomskom kampu Letenka 2007, koji se održava od 19. do 22. jula, učestvovaće i novosadski Photon Tide, sa SF programom, kao što smo i ranije najavili. Sada je definitivno poznat i ono što će tokom održavanja kampa raditi ljubitelji naučne fantastike uz PhT ekipu. Podsećamo, kao što je ranije najavljeno, da će u sklopu Astronomskog kampa, a ne vezano za PhT, gostovati Ilija Bakić i da će biti prikazani domaći filmovi sa FSFF festivala. Ovde sada samo najavljujemo šta će da radi Photon Tide.

Četvrtak (19. jul, od 22.00)

- SF serije - One koje su kratko trajale i one koje još uvek "žive". Učestvovanje publike ne samo da je dobrodošlo nego i poželjno. - Relja Trajković i Igor Nedeljković

- Neki novi načini pisanja SF-a. Upotreba novih tehnologija i koncepata u pisanju SF-a. - Miloš Rančić

Petak (20. jul, od 22.00)

- Predstavljanje Photon Tide-a. Ko nije znao šta je Photon Tide ima prilike da sazna u kratkom predstavljanju propraćenom video materijalnom. Obećavamo da vam neće biti dosadno. - Relja Trajković, Igor Nedeljković, Attila Csipa i još po neko iz Photon Tide-a ko misli da ima šta da kaže na tu temu.

- SF KVIZ: "Kako se zove Datina mačka?", "Koju ruku je Dart Vejder isekao Luku Skajvokeru?", "Kako se zove svemirski brod iz prvog dela Osmog putnika?", ... itd itd, itd. Geek kviz koji je još i zabavan. Za one koji su fanovi i za one koji nisu fanovi. - Priprema: Photon Tide, Žiri: Photon Tide, Nagrada: Dobra zabava uz pivo a možda i još ponešto.

Subota (21. jul)

- Starcraft turnir - Prijave za učestvovanje na turniru i dobijanje takmičarskog broja. Organizacija: Photon Tide

U toku je konkurs za kratku priču sajta "Osvoji ikebanu" sa temom iz ekologije (o čemu je već dosta pisano) i koji traje do 23. jula. Sasvim dovoljno vremena da se pošalju traženi radovi, a ono što je interesantno je da su organizatori obezbedili veliki broj sponzora. Tako će, recimo, Bosiljka Bosa Pavlović (1946) pokloniti svoja tri umetnička dela, dok će Marjan Mišić (1963, Smederevska Palanka) pokloniti svoje tri umetničke fotografije.

Među ostalim sponzorima su i: Fokus radio, Popboks, Astronomija, Naš trag, Gradina, Algoritam, Alma, Evoluta, Samizdat, Neor, ProzaOnline, Helly Cherry, Čarobno cveće, Falco Grey, Feniks...

Iako je bilo dosta priče u medijima o domaćem animiranom filmu "Jet Set" on ne prestaje da skreće pažnju na sebe, pa je tako Ana Savić u dnevnom listu Press objavila šta se trenutno dešava sa ovim ostvarenjem. Tekst prenosimo u celosti.

Vanzemaljci su napali "Grand produkciju" usred slavlja za "Izbor čobanina godine" i poubijali stotine folkera! Samo je pevač Boban Zdravković pukom slučajnošću izbegao masakr. Po dolasku na slavlje zatiče stravičan prizor, tela narodnjaka leže svuda naokolo.

Legenda narodne muzike Šaban Šaulić mu umire na rukama i traži od njega da osveti "Grand". Boban kreće u akciju. Odlazi kod proroka Saše Matića koji mu otkriva da na planini Igman živi govedo Sejo Kalač koji jedini može da pomogne. I dok su mu mali zeleni za petama, Boban kreće u borbu za spas "Granda", okuplja seljake i daje se u potragu za Sejom kako bi mu pomogao da ukrade od vanzemaljaca mašinu za teleportovanje i vrati vreme unazad...

Srpski "Sautpark"

Ovo je samo delić sadržaja animiranog filma "Džet set", koji podseća na američki "Sautpark", a koji je pola Srbije zasmejao do suza. Iako je film u bioskopima imao nekoliko projekcija i nije bio u redovnom programu prikazivanja, do sada ga je video ogroman broj ljudi jer kopije na CD-u idu od ruke do ruke. Ovaj potpuno andergraund film brzo je postao veoma popularan, fore iz filma uveliko se prepričavaju Beogradom. Zato će uskoro izaći i DVD izdanje, a jedna od televizija već je otkupila pravo na emitovanje.

Film je inače diplomski rad Nenada Mitića (23) koji je završio Višu elektrotehničku školu, smer audio i video-tehnologija. On za Press kaže da mu je ideja bila da napravi smešan film, a ne da bilo koga ispljuje. Na ideju za film došao je odlazeći na žurke gde se slušala treš muzika. Scenario je napisao sa Markom Gizdovićem Gizdom, koji daje i većinu glasova crtanim likovima. Pripreme za film podrazumevale su i gledanje narodnjačkih emisija i detaljno upoznavanje sa srpskom estradom preko interneta i štampe, nabavku pesama i fotografija narodnjaka...

"Džet set" je ozbiljna kritika na račun kiča, šunda i gluposti. Bavi se trenutnom situacijom na polju muzike, ali i u zemlji. Zato ima reči i o Hagu, a pojavljuju se i neki političari, između ostalih i bivši ministar policije Dušan Mihajlović. S druge stane, zbog neverovatne popularnosti film je i reklama za "Grand".

Niko se ne ljuti

- I da sam ih najviše ocrnio, a nisam, "Grandu" bi "Džet set" opet bio reklama. Sve što je toliko popularno je reklama - kaže Nenad za Press.

Iako se moglo očekivati, nije imao nikakvih neprijatnosti zbog filma, iako su ga videli mnogi narodnjaci koji su mogli da se uvrede zbog toga kako ih je prikazao. Naime, neki se u filmu opijaju, drogiraju, privode koleginice, ponašaju se bahato... Nenad ipak kaže da protiv narodnjaka koji se pojavljuju u filmu nema ništa lično i da je samo hteo da nasmeje publiku. Koliko je u tome uspeo govori i to da ga je glavni lik Boban Zdravković čak zvao da mu čestita.

- Kad me je pozvao pitao je: "Da li je to najbolji reditelj u Srbiji?" Nisam u početku znao da je on, a onda sam mu prepoznao glas. Najsmešnije mi je bilo pri pomisli da me zove crtani lik iz filma. Rekao mi je da je oduševljen, kao i cela njegova familija i komšije - priča Nenad.

Iako ga iz "Granda" još niko nije zvao, Nenad je čuo da je "Džet set" video i Saša Popović i veoma se zainteresovao za film. Pressu je u "Grand produkciji" nezvanično potvrđeno da im se film sviđa, da nemaju ništa protiv takve vrste humora, kao i da im je to odlična besplatna reklama.

Mukanje razara

Ipak, neke koji su gledali film razočaralo je što "Grandovci" na kraju pobeđuju vanzemaljce zahvaljujući mukanju Seja Kalača koje razara mozgove Marsovaca.

- Film je realan i na kraju sam namerno ubacio taj deo kada njegovo mukanje, zahvaljujući konvertoru glasa, prelazi u pesmu. Time sam hteo da kažem da danas tu muziku može da peva bilo ko kada mu urade aranžman i kompjuterski ispeglaju glas. Pa i ovca! Ne kažem da su svi takvi i nemam takvo mišljenje o svima, ali ima nekih koji su totalno da ne poveruješ! "Grand" pobeđuje na kraju jer, da se ne lažemo, najjači su kod nas, imaju hiperprodukciju, najviše para... Ali kraj je takav kako bih mogao da napravim nastavak - objašnjava Nenad.

Boban Zdravković: Oduševljen sam

Glavni lik, pevač Boban Zdravković, kaže da je gledao film "Džet set" i da mu se veoma svideo jer je komičan i ubedljiv.

- Ovaj film je odličan za zabavu i relaksaciju. Nemam razloga da se zbog bilo čega ljutim jer gledam na sve to sa šaljive strane. Najviše mi se sviđa deo kada se vraćamo uz pomoć vremeplova u prošlost pa promašimo vek i upadnemo usred Kosovskog boja i greškom u sadašnjost povedemo Cara Lazara - rekao nam je Zdravković.

Sejo Kalač: Što baš ja najveće govedo?!

Sejo Kalač u filmu nema glas već muče. Nenad Mitić objašnjava da je Sejo prvobitno trebalo da bude brđanin, ali pošto niko nije mogao da mu da odgovarajući glas, odlučio je da Sejo ipak bude govedo i da muče. Sejo je u izjavi za Press rekao da ga je film uvredio.

- Vređa me, kako da me ne vređa kada sam predstavljen kao najveće govedo i najveći čobanin od svih u "Grandu"! Čak na kraju osvajam titulu čobanina godine! Pretpostavljam da je film delo nekog ko je mlad i ko je hteo da pljune po narodnoj muzici i "Grandu", ali gde baš mene da izabere za najveće govedo?! - čudi se Sejo.

Ipak, on priznaje da ga je film nasmejao, i dodaje da se uopšte ne ljuti jer svako ima pravo da se šali na svoj način.

Kod nas se, u poslednje vreme, pojavilo nekoliko prevoda naziva sedme Hari Poter knjige "Harry Potter and the Deathly Hallows". Bio je to dobar povod da se obratimo zvaničnom prevodiocu - Vesni Roganović (prevodi od prve knjige sa sinom Draškom) i da je zapitamo da li su oni negde najavili kako će se sedma knjiga zvati kod nas - zbog učestvalog objavljivanja raznih varijanti prevoda ("Hari Poter i smrtni sveci", na primer) kod nas.

Evo deo odgovora od Vesne Roganović kojeg smo dobili putem mejla (a što smo, zapravo, naslućivali): " Niko ne zna naslov, niko se ne usuđuje da prevodi nešto što je dvosmisleno pre nego što pročita sadržaj i ne shvati kontekst. Zasad, možda je "najzvaničniji naslov" dao Britanski savet u Bogradu, najavljujuci svoju žurku 21. jula u ponoć u čast izlaska sedmog Harija Potera i svog konkursa za naše mlade čitaoce koji treba da izmaštaju svoj vlastiti kraj. Oni su, naime, naslov preveli kao "Hari Poter i smrtonosni blagoslov" (šta god to označavalo!) Dakle, možete tako da prevedete, pozivajući se, naravno, na Britanski savet kao izvor prevoda naslova".

Na konačan, i definitivan prevod naslova sedme HP knjige ćemo i dalje morati da pričekamo - najverovatnije do kraja septembra ili do oktobra, u zavisnosti koliko brzo Vesna i Draško Roganović budu uspeli da se izbore sa prevodom. Kao i sa ranijim knjigama svi prevodioci iz sveta će dobiti knjigu tek posle njenog dolaska (engleskog izdanja) u knjižare.

Dnevni list Kurir je objavio intervju Lare Golubović koji je vodila sa piscima "Srpskog psiha" - Željkom Obrenovićem i Aleksandrom Ilićem. Tekst, pod naslovom "Krvavi seks", prenosimo u celosti. Prošle godine dva mladića su udruženim snagama napisali štivo koje je, čim se ovog proleća pojavilo u knjižarama u izdanju "Lagune", naslovom "Srpski psiho" pozvalo čitaoce na avanturu krcatu krvlju i seksom! Željko Obrenović i Aleksandar Ilić su ovaj debitantski roman skrojili tako da bude veoma "filmičan", a ako bude po njihovim željama, "Srpskog psiha" ekranizovaće Kventin Tarantino ili Takaši Mike, dok značajnim rolama mogu da se nadaju zvezde američke porno-industrije: Džena Džejmison, Silvija Sejnt i Beladona!

Željko i Aleksandar trenutno rade na zasebnim romanima, ali je na vidiku i novo zajedničko delo. U intervjuu za Kurir kažu da je proces pisanja "Srpskog psiha" bio veoma zanimljiv - poglavlja su pisali naizmenično, bez dogovaranja, tako da je bilo nepredvidljivo do samog kraja...

Ako bi svako od vas dvojice mogao da za pisanje u paru odabere jednog pisca, ko bi to bio, i zašto?

Ž: - Mislim da bi to bila žena. I to Popi Z. Brajt. A zašto? Zato što piše ko muško. (smeh) Ne, mislim da bi bilo zabavno da pišem sa njom zato što su nam interesovanja ista, a stilovi različiti. A i ona je napisala roman "Eljuisite Corpse", o serijskom ubici, doduše prema realnom Džefriju Dahmeru, a "Srpski psiho" tek čeka svoje otelotvorenje u liku realnog ubice. (smeh) Sve mu to nekako dođe povezano.

A: - Dejvid Vinsent ("Morbid Angel") jeste da nije prozni pisac, ali mu poezija ide od ruke. Zato što je to čovek koji je strahovito uticao na mene i sa čijim se mišljenjem uglavnom slažem. Mnogo bih voleo da sve te ideje vidim u proznoj formi. Zatim Džena Džejmson - sa njom bih takođe rado sarađivao. Mislim da bi zadovoljstvo bilo obostrano.

"Srpski psiho" je istovremeno i horor, i ljubavni, i porno, i psihološki, i filozofski i ko-zna-još-kakav-sve roman. U kom žanru se najbolje osećate i uspevate li da živite baš u njemu?

A: - Porno, naravno. I naravno da uspevam da živim u njemu. Draga mi je i filozofija, ali mi je porno draži.

Ž: - Ni u jednom. Volim da mešam žanrove. Kad pogledam stanje na savremenoj žanrovskoj sceni - svi upravo to rade: spajaju noar, horor, triler, gotiku...

Knjiga je već našla put do čitalaca, a kako stoji stvar sa kritikom, koliko vam je ona uopšte važna? Očekujete li da se roman, na primer, nađe bar u užem izboru za NIN-ovu nagradu?

A: - Ako ne dobije NIN-ovu nagradu, onda će se sigurno naći na onom spisku Knjige koje nisu dobile NIN-ovu nagradu, a trebalo je... Sve konstruktivne i dobronamerne kritike su dobrodošle.

Ž: - NIN, je l' to misliš na moju omiljenu grupu Nine Inch Nails? (smeh) Pa ne znam... do sad je o "Srpskom psihu" napisano nekoliko pozitivnih recenzija, ljudi (ne samo čitaoci) su zadovoljni... doneli smo nešto novo. I zašto da ne, mogli bismo baš mi da budemo novi najmlađi dobitnici NIN-ove nagrade.

Kako su na knjigu reagovali vaši najbliži: roditelji, prijatelji, devojke...?

A: - Dobro su podneli. Svi su oduševljeni i ponosni na mene.

Ž: - Verovatno se pitaju gde su pogrešili. (smeh) Šalim se, svi su oduševljeni time kako smo uspeli da ogolimo našu svakodnevicu, izvrnemo tepih i prikažemo sve ono što se već predugo pod njega gura.

Pune ruke posle za Frojda

Šta mislite, šta bi čika Frojd rekao o vama na osnovu vašeg dela?

Ž: - Verovatno da se ništa iz romana zapravo nije ni desilo, da je sve to plod uobrazilje glavnog lika izazvane frustracijom usled neuzvraćene ljubavi, pa je čitav roman izmaštana osveta glavnog lika, a sam kraj romana - njeno veliko finale.

A: - Rekao bi da smo seksualno isfrustrirani, da nam je mali kurac, da nam se diže i na oca i na majku, i ostalu užu rodbinu...

U isto vreme kada se na 10.000 kioska u našoj zemlji pojavilo 20.000 primeraka "Poslednje knjige" Zorana Živkovića, ovaj roman, u izdanju "Novosti", predstavljen je na beogradskom splavu "Ada", objavile su u izdanju od petka Večernje novosti . Naš istaknuti pisac, koji je svetsku slavu stekao na polju fantastike, okušao se, po prvi put, u žanru trilera i za sunčane i vrele letnje dane ponudio čitaocima osveženje u vidu gotovo nerazrešivog trilera. "Novosti" su sa ovom knjigom pokrenule novu ediciju "Promocija" u kojoj će biti objavljena nova dela najznačajnijih savremenih srpskih pisaca.

Promocija je protekla u vedroj i opuštenoj atmosferi, u prisustvu Živkovićevih kolega, kao i mnogobrojnih novinara koji sa posebnim nestrpljenjem očekuju svaku njegovu novu knjigu.

- Od ne mnogo čitanog, zahvaljujući "Novostima", postao sam visokotiražan srpski pisac. Sve moje prethodne knjige, koje su štampane u mnogo zemalja, u Srbiji nisu objavljene u ukupnom tiražu od 20.000 primeraka - skromno je priznao Živković, ne skrivajući radost zbog toga što je "Poslednja knjiga", zahvaljujući prednostima koju omogućava saradnja sa "Novostima", umnogome, po tiražu, pretekla njegova ranija izdanja. - Možda se uhvatim u koštac sa Džoanom Rouling, a ako se sve bude odvijalo kako je planirano, moja "Poslednja knjiga" nadmašiće, po broju prodatih primeraka, nedodirljivu slavu Harija Potera u Srbiji.

I Manojlo Vukotić, direktor i glavni urednik svih izdanja naše kompanije, izrazio je zadovoljstva što su "Novosti" dobile novi roman ovog značajnog pisca.

- Besmisleno je reći da je ovo poslednja knjiga najprevođenijeg srpskog pisca - našalio se Vukotić. - Još je besmislenije da su "Poslednjom knjigom" - "Novosti" pokrenule ediciju "Promocija".

Vukotić je podsetio da su romani iz naših biblioteka "20. vek" i "Milenijum" prodati u nekoliko miliona primeraka, a naša specijalna izdanja poput knjiga o Če Gevari, Fidelu Kastru i Putinu u nekoliko desetina hiljada primeraka. Izrazio je očekivanje da će se i "Poslednja knjiga" naći na policama mnogih čitalaca.

Naš ugledni književni kritičar dr Aleksandar Jerkov ocenio je da se Živković uspešno suočio sa, za sebe, novim književnim žanrom:

- Evo, dragi "zločinac", Zoran Živković, u čijem svakom romanu značajnu ulogu imaju knjige, vratio se na mesto svog prvog zločina da doživi uspon. Svako ko zbilja čita, u "Poslednjoj knjizi" pronaći će još jedan novi svet, ali će se neminovno suočiti i sa pitanjem šta se događa sa književnošću danas.

Na promociji je premijerno prikazana nova epizoda serije "Sakupljač", pod nazivom "Poslednja priča", rađene po Živkovićevom ciklusu "Dvanaest zbirki".

Inače, roman "Poslednja knjiga" otkupljen je za objavljivanje u osam zemalja još dok je nastajao, a već je nekoliko producentskih kuća pokazalo zanimanje za filmska prava. Radnja romana, koji su neki kritičari nazvali prvim autentičnim trilerom dvadeset prvog veka, odigrava se u knjižari "Papirus", gde neočekivano umire nekoliko mušterija. Kada se ispostavi da su svi neposredno pred smrt čitali neku knjigu, javlja se pretpostavka da iza svega stoji serijski ubica koji se ugleda na zaplet Ekovog romana "Ime ruže"...

Povratak poslednje knjige
Autor je na promociji otkrio da piše novi roman sa radnim naslovom "Esherove petlje", ali da ga to neće omesti da prekine pisanje, ukoliko čitaoci pokažu veliko interesovanje za "Poslednju knjigu". U tom slučaju počeće da piše novi nastavak koji bi, kako je rekao, mogao da se zove "Povratak Poslednje knjige" ili "Ćerka Poslednje knjige".

Piščeve nagrade
Živković je dobitnik "Svetske nagrade za fantastiku" za roman-mozaik "Biblioteka", nagrade "Miloš Crnjanski" za "Četvrti krug" i "Isidora Sekulić" za "Most", koji je takođe prošle godine ušao u uži izbor za Ninovu nagradu. Jedan je od najprevođenijih savremenih srpskih književnika.

Srpska književna zadruga (SKZ) predstavila je u Beogradu "Mitološki rečnik" Petra Bulata (1899-1945) i Veselina Čajkanovića (1881-1946), koji je priredio Dragan Lakićević, javlja agencija Tanjug. Rečnik sadrži 88 pojmova iz oblasti narodne mitologije i folklora koje su Bulat i Čajkanović prikupili za četvorotomnu Narodnu enciklopediju srpsko-hrvatsko-slovenačku, objavljenu 1929. godine pod rukovodstvom Stanoja Stanojevića.

Priređivač Dragan Lakićević naveo je da su Bulat i Čajkanović, svestrano obrazovani, poznavaoci više evropskih jezika a naročito latinskog, poštovaoci uporednog metoda, sažeto i pregledno predstavili drevni duh balkanskog čoveka i indoevropskog sveta , ali i nekadašnji narodni život. Bulat je pojmove obrađivao etnografsko-deskriptivnom metodom, dok je Čajkanović više bio sklon istorijsko-komparativnom metodu, rekla je na promociji viša naučna savetnica Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Ljiljana Stošić. Pojmovi u rečniku predstavljeni su hronološkim redom, počev od aždaje, preko ale, anđela, babe, Badnjeg dana, Božića, veštice, vile, vuka, dodole, đavola, Đurđevdana, zmaja, pčele, Sretenja, Turčina, sve do čume.

Ilustrator "Mitološkog rečnika", koji ima 168 stranica, je Predrag Dragović. Rečnik je štampan na ćirilici, u tiražu od hiljadu primeraka, u okviru edicije "Poučnik".

Kako su su u svom izdanju od petka objavile Večernje novosti novo delo Zorana Živkovića "Poslednja knjiga" se pojavila na 10.000 kiosaka u izdanju "Novosti", kao prvi naslov u ediciji "Promocija", a roman je tog dana, tačno u podne, predstavljen u beogradskom restoranu "Ada". Sa Žikvovićem je razgovarala Dragana Matović, i ovde prenosimo veći deo teksta pod naslovom - Prva "Poslednja knjiga". Dobitnik najveće svetske nagrade za fantastiku, čije knjige s nestrpljenjem očekuju ljubitelji njegove proze širom planete, otišao je iz tajanstvenog sveta fantastike u grublji, time i stvarniji svet trilera.

- Nije bilo nikakvog konkretnog podsticaja - kaže Živković. - Naprosto, red je došao da se ogledam u umetnosti trilera. Hotimice kažem umetnosti, zato što su najviši domašaji trilera neosporno umetnička dela. U takva ubrajam, recimo, Ekovo "Ime ruže". Uz to, svetovi trilera nipošto nisu lišeni tajanstvenosti. Baš naprotiv. U samom srcu svakog ostvarenja ove vrste počiva tajna koju treba razrešiti. Ta tajna sasvim može da bude i fantastična.

Uspeli ste da spojite nespojivo ili samo meni izgleda da je nevidljiva veza između fantastike i "krimi" zapleta?

- Teško mi je da odgovorim na ovo pitanje, a da ne otkrijem previše. Hajde, da probam ovako da se izbavim iz neprilike. Smerno se nadam da "Poslednja knjiga" neće izneveriti ni one koji prvenstveno očekuju dobar triler, kao ni one koji očekuju moju osobenu fantastičku prozu. Da li je to spajanje nespojivog? Rekao bih da nije.

Knjige su u "Poslednjoj knjizi" bile kobne za vaše junake. Postoji li u tome neka simboličnost?

- Svakako da postoji, ali i ovde mi je manevarski prostor za odgovor sasvim sužen. Smem samo da kažem da ima nečeg nadasve neobičnog u knjižari "Papirus" u kojoj se zbiva glavnina radnje mog romana. Da nije tako, zar bi inače mušterije počele da umiru - naizgled bez ikakvog medicinskog razloga? Radoznalom čitaocu preostaje samo da se pridruži inspektoru Dejanu Lukiću koji na početku, kada prvi put stupi u "Papirus", i ne sluti da ga čeka najneverovatniji i najnemogućiji od svih slučajeva s kojima se ikada nosio...

Vaša dela prepoznatljiva su po mozaičkom spajanju priča, a s obzirom na to da je Gordijev čvor do poslednjeg poglavlja gotovo nemoguće "razvezati", jeste li se, dok ste pisali, i vi dosta pomučili?

- Nipošto. Uživao sam u svakom času pisanja. Osećao sam se kao negativac koji smišlja savršeni zločin. Zasada mi je taj pakleni naum, izgleda, uspeo. Niko od mojih tridesetak prijatelja kojima sam dao da u rukopisu pročitaju "Poslednju knjigu" nije uspeo da pre poslednjeg poglavlja odgonetne ko vuče konce. A svi su se svojski trudili kako bi me nadmudrili...

Liči li, možda, vaš inspektor Lukić na Šerloka Holmsa, Herkula Poaroa ili mis Marpl? Ili je on oličenje pravog srpskog inspektora?

- Ne poznajem nijednog pravog srpskog inspektora. Nadam se da je moj inspektor Lukić potpuno samosvojan. On se ne ponašao kao pomenuti slavni detektivi. Tim pre što sa svakom novom žrtvom njegova lična upletenost u tajanstvena zbivanja postaje sve dublja i zagonetnija...

Verujete li da bi neka od nerasvetljenih ubistava, o kojima čitamo u novinama, do sada bila razrešena, da je u policijskim redovima bio i inspektor Lukić?

- Oh, svakako. Glavnina stvarnih nerasvetljenih ubistava takva je ne zato što su se oni koji su ih počinili potrudili da zametnu tragove. Neretko ti tragovi naprosto bodu oči. Druge okolnosti tu utiču na nerasvetljenost...

Kada pogledamo liste bestselera u svetu, pa i kod nas, vidimo da je triler najzastupljeniji žanr. A mi, izuzimajući nekoliko mlađih pisaca, kao da tu do sada nismo imali pravog predstavnika.

- Među domaćim stvaraocima "visoke" proze postoje predrasude prema žanrovskoj književnosti. Tačno je, doduše, da je u njoj čak devedeset pet odsto trivijalno, ali preostalih pet odsto i te kako je vredno, kao i u bilo kojoj drugoj oblasti umetničkog stvaralaštva. Nadajmo se da će moja "Poslednja knjiga" nadahnuti još neke naše pisce da prihvate izazov umetničkog trilera...

Najbolja prilika
Zašto ste odlučili da "Poslednju knjigu" ponudite "Večernjim novostima"?

- Zato što je to daleko najbolja prilika koja mi se ukazala. Jedno poređenje to će uverljivo ilustrovati. "Poslednja knjiga" objavljena je u početnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka, a ukupni tiraž svih mojih prethodnih petnaest proznih knjiga u Srbiji ne dostiže tu brojku. Ako se tih dvadeset hiljada primeraka rasproda, napraviću svojevrstan kvantni skok. Iz beznadežno niskotiražnog autora pretvoriću se, gotovo preko noći, u pisca bestselera. Ko zna, možda se čak uhvatim u koštac i s Džoanom Rouling, bar u našoj zemlji...

Miner
"Poslednja knjiga" tek danas izlazi, a već je postala hit ne samo kod nas nego i u svetu. Izdavači iz niza zemalja zatražili su opciju još dok ste pisali roman, a najbrži su bili Englezi koji su već potpisali ugovor.

- Veoma sam polaskan i počastvovan tom naklonošću. Ona se užasno teško stiče, a neverovatno lako gubi. Pisac je, zapravo, kao miner. Pogreši samo jednom - i više ga nema. Mene zasada i dalje ima, premda je svaka nova knjiga nadasve ozbiljan ispit. Preostaje mi samo da se smerno nadam da ću ga položiti i "Poslednjom knjigom" ...

Poznati SF pisac Brus Sterling, poznat poklonicima žanra još iz vremena uspona kiberpanka, gostuje na EXIT-u. Doduše, njegovo gostovanje neće baš imati veze sa fantastikom. On će večeras (petak, 13. jula), od 20 sati, gostovati na MyEXIT stejdžu gde će na programu biti - kako je najavljeno, priča o "Social Networks". Pored njega učestvuju Dejan Restak (B92), Slobodan Marković (ICANN), Kristijan Lukić (KUDA.ORG) i Vladan Joler (EXIT).

Ipak, u sklopu ovog programa će se u subotu predstaviti Photon Tide, u sklopu "My15min" - pošto je ovo prvi put da posetioci i ljubitelji festivala mogu da budu kreatori programa i izvođači na MyEXIT stejdžu.

MyEXIT bina se nalazi levo od ulaza u tunel, preko puta Rege stejdža, u gornjem gradu na Tvrđavi.

Novi roman Zorana Živkovića "Poslednja knjiga", čija prava na objavljivanje ima novinska i izdavačka kuća "Novosti", pojaviće se na kioscima u petak, 13. jula, javio je sajt Art-Anima. Živković, koji je slavu stekao delima iz domena fantastike, ovim romanom čini svojevrstan stvaralački iskorak u pravcu trilera. Kako je preneo Tanjug britanski agent je već prodao autorska prava izdavačkoj kući "PS Pablišing", tako da će se knjiga pojaviti u Velikoj Britaniji do kraja godine.

Roman se pojavljuje u Beogradu kao prva knjiga novopokrenute edicije "Promocija", kompanije "Novosti", u tiražu od 20.000 primeraka, za koji Živković primećuje da je veći od tiraža svih njegovih do sada objavljenih knjiga, a takvih je više od deset. Luksuzno izdanje, u tvrdom povezu i s omotnicom će moći da se kupi na svim kioscima, uz primerak "Novosti", po ceni od 300 dinara.

Radnja "Poslednje knjige" počinje u knjižari Papirus gde neočekivano umire jedna mušterija. Na prvi pogled čini se da je posredi infarkt, ali prilikom autopsije ustanovljava se da ne postoje medicinski razlozi za ovu smrt.

Slučaj privlači pažnju policije kada još dvoje posetilaca knjižare na istovetan način izgubi život. Stvari se dodatno komplikuju, kada osim policije, interesovanje za slučaj pokažu Agencija za nacionalnu bezbednost, ali i jedan tajanstveni red poklonika "poslednje knjige", koji očekuje kraj sveta.

U najnovijem Betonu - kulturno propagandnom kompletu koji izlazi kao dodatak dnevnog lista Danas svakog drugog utorka, Dejan Ognjanović je napisao tekst pod naslovom "Da, sjećam se", koji je kritika knjige "Amarkord" Zoran Živkovića. Tekst prenosimo u celosti.

Ime Zorana Živkovića dugo je vremena bilo sinonim za naučnu fantastiku (SF) zahvaljujući njegovom višedecenijskom pregalaštvu na polju izdavanja ove vrste (sub)literature, ali i njegovim pionirskim radovima iz teorije tog žanra. Kada je, pomalo iznenada, ovaj autor odlučio da se pozabavi pisanjem proze, neki su, po inerciji, nastavljali da ga svrstavaju u SF, iako je on sam stalno isticao da to što piše nije naučna fantastika. Ako se pomnije zagledamo u Živkovićevo pisanje, uvidećemo da njegovo ostranenie nije ukorenjeno u uobičajenim motivima SF-a. Začudnost njegove proze odbija racionalizaciju tipičnu za američku žanrovsku prozu i umesto toga pokušava da se približi magijskom realizmu koji su patentirali južnoamerički pisci poput Borhesa ili literarnoj fantastici jednog Ruždija i Bulgakova (s kojima je na zadnjoj korici ovog izdanja upoređen).

Njegova najnovija knjiga Amarkord reklamira se kao roman-mozaik, sa nizom fragmenata-priča povezanih lajtmotivom sećanja. Ova forma za njega nije nova, kao ni motivi sećanja, priče i pripovedanja, biblioteke, odnosa pisac-čitalac (i, u širem smislu, stvaralac-konzument). U tom smislu, Živković je vrlo dosledan autor, čiji je svet prepoznatljiv ne samo zato što mu se on često vraća, već i zato što ovaj počiva na prizivanju nekih od najčešćih toposa književnosti XX veka. Aluzivnost Amarkorda se, pored ostalog, sastoji i u naslovima poglavlja pozajmljenim od klasičnih i svima poznatih književnih naslova, kao što su Zločin i kazna, Vašar taštine, Čarobni breg i sl. Bez brige: Živković neće, poput pomenutog Borhesa, posezati za opskurnim (ili fiktivnim) naslovima i autorima, i tako poljuljati vaše samopouzdanje govoreći o knjigama za koje niste ni znali da postoje. Iako, navodno, "nije prorok u svom selu" (što često ističe u medijima i prilikom primanja nagrada), on kao da ipak žudi za populističkim prihvatanjem, ali tako da još uvek bude smatran "ozbiljnim" književnikom. Zato Živković citira isključivo naslove koji će zvučati poznato čak i onima koji se sa njima susreću jednom godišnje, tokom ritualne posete Sajmu knjiga. Što je najbolje, od čitaoca se i ne traži da pomnije poznaje rečena dela, jer se piščevo aludiranje zaustavlja na asocijativnosti naslova, ne zadirući u specifičnosti njihovih tema ili ideja.

Ovaj postupak u Amarkordu ima učinak puke dosetke bez dublje konotativne vrednosti, i stvara utisak dubine tamo gde je zapravo nema. Konkretno, poglavlja sa pozajmljenim naslovima imaju repetitivnu strukturu radio-drama, utoliko što se bez izuzetka sastoje iz kratkih razgovora između dva junaka. Sećanje se, stoga, eksplicitno tematizuje kroz dijaloge likova. Utoliko je Živković "lagan" pisac, zahvalan za čitanje u prevozu ili na plaži, budući da ne iziskuje preteranu koncentraciju, predznanje ili ulaganje u "čitanje između redova": sve što je pisac imao da kaže, kazao je u samim redovima, kroz svoje likove. Njegova proza blaženo je lišena višeznačnosti ili, daleko bilo, ironije. To njoj, i pored svih literarnih aluzija i pokušaja očuđavanja, daje jednokratnu upotrebnu vrednost.

U pokušaju da bude što "univerzalniji", Živković seče svaki mogući koren sa ovim (ili bilo kojim drugim) podnebljem, tako da njegovi likovi i ambijenti umesto u Srbiji iz ove, ili neke druge, paralelne stvarnosti, zapravo obitavaju u vazdušasto-bezličnom prostoru apstrahovanom od svake konkretnosti. Svedeni na tipove i funkcije, njegovi junaci su tek lutke od kartona u rukama autora, koji trbuhozborački suflira njihove replike ogoljene do nivoa suve razmene informacija, bez ikakve životnosti ili lepote po sebi. To Živkovićevo pisanje, možda, čini pogodnijim izvoznim artiklom, budući da ima vrlo malo onoga što bi moglo biti "izgubljeno u prevodu"; suvoparan i obezličen do krajnje apstraktnosti, njegov "stil" je lišen svakog soka i konkretnosti koji, inače, krase vrlo ruskog Bulgakova, vrlo argentinskog Borhesa...

Iako po sebi umereno zanimljive, crtice koje sačinjavaju prvi i najveći deo Amarkorda teško da se po svojim dometima suštinski razlikuju od zbirki priča "iz istog sveta" nekih SF pisaca, poput Asimova i njegovih varijacija na Tri zakona robotike u zbirkama kakve su Ja, robot i druge. Dakle, to su manje ili više uspele dosetke sa mlakim preokretom na kraju, koje će svežije delovati onima koji nisu čitali njihove bezbrojne varijacije u naučno-fantastičnoj obradi - dakle, čitaocima "ozbiljne" književnosti. Ma koliko to bilo suprotno Živkovićevim ambicijama, prvi deo njegove zbirke je ipak bliskiji Asimovu nego, recimo, Borhesu, čija bi se Opšta istorija beščašća mogla, površno gledano, prizvati kao daleki model - samo da bi smesta bila prepoznata kao beskrajno kompleksniji, multidimenzionalni mozaik jednog autora-čitaoca koji, za razliku od Živkovića, ne pati od snobovštine u izboru svoje literature, i koji je u posedu alhemijskog umeća da u suvo zlato preobrazi i tzv. "trivijalne" žanrove, što Živkoviću ipak ne polazi od ruke.

Čitalac će se uzalud probijati kroz minijature koje sačinjavaju prvi deo, očekujući da ukupna vrednost celine nekako prevaziđe ograničeno dejstvo delića, ali to se ne dešava, sem na najpovršnijem nivou, kroz prizivanje "živih knjiga" iz Bredberijevog Farenhajta 451 u poslednjoj crtici tog dela Amarkorda. Što nas dovodi do drugog dela, naslovljenog "Trg". "Poprište radnje drugog dela knjige", obaveštava nas uvek pouzdana zadnja korica, "jeste jedan prividno bezazleni gradski trg koji će postati žiža susticanja puteva četvoro protagonista u očajničkoj potrazi za lepotom." Avaj, ako zaronimo u konkretnost tog dela knjige, uvidećemo da je on dubiozno povezan sa prethodnim (budući da tema sećanja, koja dominira prvim delom, u drugome nije značajnije prisutna). Štaviše, mnogo jasnija veza sa prvim delom je u tome što je i drugi građen po načelu proizvoljnosti i površnih pokušaja zasenjivanja prostote, bez istinske supstance iza svoje začudne fasade. Naime, paralelnom montažom nam se prikazuju životi četiri sasvim obična lika koje povezuje potreba za lepotom. Tako, jedna kelnerica sanja o svetu sačinjenom od knjiga, slepi ulični svirač o bojama muzike, čuvar u muzeju o svetu od slika, a čistačica i blagajnica jednog art-bioskopa - o beskrajnoj orgiji umetničkih filmova. Deus ex machina im niotkuda ostavlja: "zaboravljenu" beležnicu kafanskoj knjigoljupki, "ostavljene" umetničke skice muzejskom slikoljupcu, "zaostali" DVD tetkici iz bioskopa i "udeljeni" muzički CD u šeširu slepca. Ti predmeti ih, iz nekog razloga, navode da ostave svoje poslove i pohrle na trg, gde odjednom vide svet kao biblioteku, odnosno galeriju slika, tj. neprestano treperenje muzike i (isključivo artističkih) filmova.

I to je sve. Ushićenje bez pokrića, ekstaza bez sadržaja, apoteoza bez zasluge: "očajnička potraga za lepotom" ovih likova završava se isforsiranim, usiljenim hepi-endom niotkuda, u kome slučaj obećava "dublji" smisao u naizgled kompromitovanim egzistencijama. Tako Živković (u pokušaju da preotme deo fanovske baze poznog Pavića?), svojom prozom obećava iskupljenje polunačitanim domaćicama, čistačicama, kelnericama i slepcima, koje će njegov Amarkord podsetiti na nešto što su možda, davno, u nekom drugom životu, čitali ili bar poželeli da pročitaju. I ovo prisećanje biće ključni element koji će Živkovićevom sasvim običnom mađioničarskom triku prodavanja magle u očima čitalačkog sveta podariti auru "magije". Da, sjećam se...

I Srbija je, po ugledu na "Zlatnu malinu", dobila filmsku nagradu za "najgore od najgorih". O laureatima nagrade je odlučivao sedmočlani međunarodni žiri - Sedmočlani međunarodni žiri - bloger domaćin Srđan Mitrović, Jelica Greganović, sestre Bogavac i troje zasad nepoznatih kolega - doneo je odluke na osnovu glasanja posetilaca bloga, prenosi list Danas u izdanju od 11. jula (na žalost bez navođenja adrese bloga), a mi ovde dajemo samo nagrađene koje, ovako ili onako, možemo vezati za svet fantastike i horora.

"Odziv na glasanje bio je neverovatan. U proseku je glasalo preko sedam hiljada ljudi za svaku nagradu, sto nas je sve zateklo i iznenadilo", objasnio je Srđan Mitrović.

"A3: Rokenrol uzvraća udarac" dobitnik je "Zlatne šljive" u kategoriji najgoreg filma iz prošlogodišnje produkcije. "A3 je toliko loš, da čak nije dobio nijednu nagradu na Nacionalnom festivalu u Novom Sadu. Ipak, Zlatna šljiva je tu da ispravi ovaj neoprostiv previd. Ovim filmom autori su pokazali da su sposobni da zakopaju franšizu nastalu iz jedne od najčuvenijih srpskih komedija, da dovedu u pitanje i ponište sve lepe uspomene. U oštroj konkurenciji loših srpskih filmova, A3 izdvojio se kao najgledaniji i kao jedini sposoban da baci senku na sve sto smo voleli", navodi se u obrazloženju žirija.

U zasebnoj kategoriji, šestočlani žiri predvođen Milenom Bogavac, odlučio je da "Zlatnu košpicu od šljive" za najgoru filmsku kritiku dodeli tandemu Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac (Šok koridor, Art TV), i to "za životno delo, podizanje nivoa svesti kod filmske publike i opšti doprinos zaoštravanju atmosfere u srpskoj kinematografiji".

Povodom izlaska jednog od najiščekivanijih književnih nastavaka svih vremena, sedmog i poslednjeg dela knjige - "Hari Poter i smrtonosni blagoslovi" (21. jula), Britanski savet u Beogradu poziva sve zainteresovane da se prijave na konkurs za najmaštovitiju priču na temu "Moj kraj Harija Potera", prenosi list Danas.

"Pokrenite svoju maštu i pošaljite nam kako biste vi završili poslednju knjigu o Hariju Poteru. Da li je profesor Snejp dobar ili loš lik, ko će pomoći Hariju u borbi protiv Voldemora, ko će preživeti, a ko ne?", pozivaju iz BS. Svoj kraj (do 200 reči) treba poslati najkasnije do 19. jula 2007. posredstvom veb sajta (www.britishcouncil.org.yu), a pobednici će biti poznati 20. jula, na Ponoćnoj Hari Poter žurci u 23.59 sati, u prostorijama Britanskog saveta.

Nagrada je najnovija knjiga o Hariju Poteru. Tom prilikom, prostorije BS ličiće na Hogvorts školu za veštice i čarobnjake, služiće se čarobni napici i začarani slatkiši. Posetioci će biti u prilici da reše zagonetku smrtonosnih blagoslova i da osvoje knjige iz serijala "Hari Poter".

U subotu, 21. jula, od 12 do 15 sati biće održana i posebna nastava čarobnjaštva za svu decu i njihove roditelje. Deca će naučiti kako da upotrebljavaju svoj čarobni štapić, uvežbaće korišćenje čarobnih čini i učestvovati u različitim igrama u vezi sa Harijem Poterom.

Novi nastavak filmskog serijala o dečaku - čarobnjaku pod naslovom "Hari Poter i Red Feniksa" biće premijerno prikazan 12. jula u Sava centru. Zbog velikog interesovanja publike, distrubuter "Tak" organizovao je dve projekcije za četvrtak (od 18 i 21 sat), kao i dve za petak, takodje u velikoj dvorani Sava centra, a zatim će film biti na redovnom repertoaru u više sala.

Uz svaku kupljenu ulaznicu za film "Hari Poter i Red Feniksa", posetioci će na poklon dobiti i Paninijev album za sličice "Hari Poter i Red Feniksa", saopšteno je iz "Taka". Biće dovoljno pokazati kupljenu ulaznicu na Info pultu ispred Plave dvorane Sava centra, pre svake projekcije, dodaje se u saopštenju. Sličice za album će biti u prodaji od 12. jula.

Na internet adresi http://www.sci-fi.110mb.com/ otvoren je novi SF forum koji je vrlo brzo došao do broja od 80 članova (podaci su stari par dana) i pokrenute 492 teme. Inače, ovaj forum bi mogao da postane specifičan i po tome što će njegovi učesnici (ili, makar, jedan deo njih) sami isfinansirati plaćanje hostinga i domena kako bi se sam forum poboljšao. Za to bi bilo potrebno da petnaestak članova odvoji po 100 dinara, za šta ima itekako zainteresovanih. Ideja je da se potom nađe i sponzor kako članovi ne bi i sledeće godine plaćali za hosting i domen.

Ovde vam predstavljamo spisak amaterskih SF filmova koji će se naći u programu za Dane Astronomije, od 19. do 22. jula - kamp Letenka 2007, i to su dela sa Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) koji su nedavno bili u Novom Sadu

1. ONI SU  Autorska grupa "Mladi kadrovi" (6 minuta) 
Parodija na TV seriju The X Files i pomamu za vanzemaljcima koju je ona izazvala. Glavni junak pokušava da uspostavi kontakt sa tuđinskom rasom, što će dovesti do neočekivanih posledica.

2. RAKETE Vladimir Mančić (23 minuta)
Malo je poznato da su 1999. godine na braniku naše otadžbine bili i ljudi sa ekstrasenzornim sposobnostima. Pod komandom Vojske Jugoslavije, ti rodoljubi i ESP patrioti branili su goloruki srpski narod od NATO agresora! Ovo je krajnje istinita priča o njima i njihovom vrlom komandiru. u formi mjuzikla!

3. PENA ZA BRIJANJE Mladen Đorđević (25 minuta)
Pripadnice vladajućeg plemena Žena sa planete Erotikon 6 došle su na Zemlju, da preurede tamošnje stanje koje remeti red u kosmosu. Jedna od oblasti njihovog delovanja je i Srbija, na koju samo što se nisu sručile bombe NATO pakta. 

4. CITRAVITA Zlatko Stojilović (18 minuta)
2066. godina. Svet je podeljen između Sjedinjenih Svetskih Država, Narodne i nadasve Republike Kine, i Islamske Džamahirije. Beograd je radioaktivna zona, u kojoj srpski jezik govori sve manji broj ljudi. Jedan novinar biva unajmljen da pronađe nestalu umetnicu.

5. GALAXY HYPE MONITOR  Srđan Stojanović (kompj. animacija-igrani 5 minuta)
Medijska anketa na pustinjskoj planeti: Pobunjenici ili Imperija? Kompjutersku animaciju je radio Vladimir Milošević.

6. OH, NE!  (15 minuta)
Mama i baka su otišle iz stana, i taman je mladi buntovnik zapalio pljugu, kad se srpski "Osmi putnik" urotio protiv njega. Oh, ne!

7. AKROBACIJE U UPRAVI Zlatko Stojilović  (6 minuta)
Neko je oklevetao rednog broja, i Sud mu je naložio da se hitno javi Upravi. Redni broj se oseća nelagodno, jer nikada nije bio u zgradi Uprave.

8.  STAR WARS FAN Relja Trajković (1,5 minuta)
Pošto je u dahu odgledao originalnu trilogiju "Ratova zvezda", naš heroj, ljubitelj "Ratova zvezda" otišao je u park da se prošeta. A tamo su ga čekale mračne sile. Vrhunski primer dobrog vica, uz umešnu upotrebu digitalne animacije.

9. VIRUS Marko Sopić (26 minuta)
Budućnost u kojoj ratuju dve supersile. Između njih su mirovne snage. Jedan važan čovek nestao je u zoni koja je kontaminirana opakim virusem. U glavnoj ulozi: Slobodan Ćustić.

Već smo pisali o tome kako je protekla promocija knjige Dejana Ognjanovića "U brdima, horori" na prvom Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu. Sada, konačno, imamo prilike da vam prenesemo deo onoga što je sam Dejan Ognjanović postavio na forumu Znaka sagite - svi zainteresovani da pročitaju ceo tekst pronaći će ga u delu foruma FILMOVI, TV SERIJE, ANIMACIJE ili ako kliknu ovde.

Deo 1: KVAZI-PROMOCIJA

Elem, par dana pred polazak u NS otkrijem da najverovatnije NIKO neće pljunuti ni dinara za moje putešestvije u susednu i bratsku nam Vojvodinu - ni Izdavač, NKC, ni Organizator, FFS.... Iz tog razloga (nepodmirivanje troškova puta i sl.) na promociju nije došla Verica Novakov, urednica Izdavaštva u NKC, inače najavljena u programu i u svim najavama ovog dešavanja! ...

Pošto sam cele večeri većao sa sobom šta da radim, da li da uopšte idem u NS ili ne, odlučim da ipak odem, jer sam već ugovorio susrete sa nekim dragim prijateljima i najavio dolazak nedavno operisanoj tetki kod koje odsedam; ipak, bio sam rešen da tamo odlazim kao privatno lice, tj kao turista, a ne kao gost festivala, jer to očito nisam...

E, sad, na sajtu FFS-a stoji da promocije počinju u 15.00 h. U Katalogu i u Biltenu stoji 15.30. (Neusklađenost između ovih medija je, kako doznajem, bila stalna, neprestana i ticala se skoro svega: malo se podataka poklapalo na sva 3 mesta, pa su mnogi koji su se oslanjali na OVO umesto na ONO izvisili, ko za poneku projekciju, ko za novinarski bus, ko za već ko zna šta!)

Oko 15.45 doznajemo da još nema tonca sa mikrofonima, niti se zna gde je.
Zahvaljujući čudesima mobilne telefonije, njega dovabe nekako, a njegov zabezeknuti odgovor glasi: "Šta, zar promocija nije u 17.00h? Molim? Imamo i neku u 15.00h? Meni niko ništa nije rekao."

Upitam ovu curicu gde su plakati, flajeri, bilo kakve obavijesti da će se OVO dešavati OVDE: kaže "Još nisu stigli iz štamparije."

Nema veze, meni je odavno jasno koliko je sati pa oko 16.20 ili tu negde na binu izađemo Dabić, Jor i ja, i proćaskamo međusobno, iako sa mikrofonima između nas, na opšte neinteresovanje slučajno zatečenih jedača i pijača u pivnici, ali i uz pažljivo slušanje ukupno 5 mojih NS obožavalaca. Nas trojica na bini smo profesionalci i ništa nas ne može iznenaditi (sem profesionalizma), te odradimo taj razgovor kao da imamo publiku u nekom ozbiljnijem smislu reči, i to prođe tako...

By the way, flajeri koji najavljuju već završenu promociju stigoše tek kad smo sišli sa bine. Big deal, kad nema postera na obližnjoj glavnoj ulici, niti ikakve najave na panoima i programima obešenim svuda po gradu.

Naš pisac Ivan Marković je napravio profil na MySpace.com kako bi se predstavio široj publici i omogućio zainteresovanima da saznaju više o njemu i njegovom radu - ne samo romanu "Puppet Master's Marionette". Adresa je www.myspace.com/bloodgalaxies, a odmah da upozorimo one sa slabijim vezama da se malo strpe pošto treba par minuta da se sve učita, zbog postavljenih slika. Marković se posetiocima predstavlja i svojim crtežima koji su rađeni digitalno, a negov profil će definitivno biti glavno mesto da se saznaju sve informacije vezane za svet kojeg je stvorio u svom romanu - prvencu, kao i vesti o nastavku.

Sve manji broj fantastičnih ostvarenja na repertoaru, bez noviteta, obeležje je i proteklog perioda u srpskim bioskopima. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 28. juna do 04. jula 2007. godine na listi je devet filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Tradicionalni Filmski festival u Sopotu, od ove godine nazvan SOFEST - gde će biti dodeljivane producentske nagrade (ali i nagrade publike za glumce), biće svečano otvoren u ponedeljak, 9. jula u renoviranom Centru za kulturu Sopot, do kojeg će zvanice iz sveta filma i kulturnog života stići oldtajmerima. Festival će otvoriti zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović i glumac Goran Šušljik, a medju pozvanim gostima su ministar kulture Srbije Vojislav Brajović i mnogobrojni reditelji, glumci, scenaristi i drugi filmski poslenici. Ceremoniju će voditi glumica Jelena Jovičić, uz pratnju Džez orkestra, kojem će se u finalu pridružiti DJ Marko Nastić, sa obradama domaće filmske muzike, a na kraju koncerta biće priredjen vatromet.

Do 13. jula u konkurenciji učestvuje 16 domaćih filmova, a za nagrade će, između ostalih, konkurisatii "A3 Rock'n'Roll uzvraća udarac" i "Crni Gruja i kamen mudrosti" - reč je o filmovima snimljenim 2006. i 2007. godine koji nisu prikazani na prethodnom festivalu u Sopotu.

U programu dečjih filmova (van konkurencije u terminu od 10:30), biće prikazani filmovi: "Upoznajte Robinsonove", "Most za Terabitiju" i "Ples malog pingvina".

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd obezbedilo je prevoz za sve zainteresovane u danima festivala. Od utorka, 10. jula do petka, 13. jula autobus će kretati u 18 časova ispred Skupštine grada i vraćaće se u Beograd posle projekcije filma u 20 časova, što znači da se dolazak u Beograd očekuje oko 23 časa.

Sajt festivala je www.fss.co.yu - mada je u nedelju bio nedostupan.

Sa zvaničnog sajta (http://www.filmskifestivalsrbije.org/film.php?id=138) Filmskog festivala Srbije prenosimo program "The Best Of FSFF" koji je na programu večeras, 50 minuta posle ponoći, dakle između 8. i 9. jula. Program "Bioskop dvorište", na Sportskim terenima Sokolskog doma. To je najverovatnije i najveći problem cele manifestacije, jer ako bude kiše teško da će projekcije biti.

Filmski festival srpske fantastike predstavlja:

01. Trejler: Riblok iz Dunava, Miroslav Lakobrija i Vladimir Milošević, 1,5'
02. Slatki miris naftalina, Jelena Tvrdišić, FDU, 18 min
03. Oni su., Autorska grupa "Mladi kadrovi", 6 min
04. Rakete, Vladimir Mančić, FDU, 23 min
05. Über soldat, Vladimir Milošević, 12 min
06. Pacovi u zidovima, Milan Konjević, FDU, 20 min
07. Pacijent, Autorska grupa "Mladi kadrovi", 4 min
08. Žur živih mrtvaca, Siniša Dugonjić, 15 min
09. Oh, ne! Srđan Stojanović, 9 min
10. Star wars fan, Relja Trajković, 1,5 min
11. Pena za brijanje, Mladen Đorđević, 25 min
12. Pacijent 2: Povratak pacijenta, Autorska grupa "Mladi kadrovi", 5 min
13. Danički užas trilogija:
Dunwitch Horror, 10 min
Dunwitch Horror - Endgame, 4 min
Dunwitch Horror - The Bloodline, 14 min
14. Pacijent 0, Miroslav Lakobrija, 14 min
15. Živi mrtvaci, Mladen Đorđević, 22 min
16. Gej kiler, Vanja Čanković, 7 min

Ukupno trajanje 211 min.

Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" iz Beograda je raspisalo konkurs za kratku priču, strip i ilustraciju na temu Dilana Doga, detektiva za natprirodne pojave iz istoimenog italijanskog stripa. Konkurs je završen krajem juna, a najavljeno je da će se rezultati znati u septembarskom broju Emitora (što je dodatna najava i kada će se sigurno pojaviti naredni broj fanzina LK). Za sada još nije poznato koliko je radova, u kojim kategorijama, pristiglo na konkurs.

Posle odlaganja od nedelju dana u petak 6. jula je održana zvanična promocija zbirke priča "Tihi gradovi" Gorana Skrobonje u interesantnom prostoru Vinskog laguma, u Karađorđevoj broj 31. Prve reakcije na forumu Znaka sagite pokazuju da je autor zadovoljan, a oni koji su bili u publici ističu dobru posetu i "prilično dobro belo vino". Izgleda da jedina zamerka stiže na račun prepričavanja "fabulu radnje" skoro svih priča, što je mogao da predstavlja problem za one koji nisu stigli da pročitaju knjigu.

Na fotografiji vidimo da je i medijska pažnja bila primetna. Više fotografija potražite na forumu Znaka sagite gde je već postavljena nekolicina.

Evo kako je o promociji knjige "Tihi gradovi" izvestila agencija Tanjug:

U "gluvo doba" noći, u lagumima ispod Beograda, kao što priliči knjizi u kojoj se javljaju vukodlaci, predstavljena je zbirka priča Gorana Skrobonje "Tihi gradovi" u izdanju "Lagune".

O knjizi, koju je već afirmisani autor priča i romana u žanrovima horora, fantastike i naučne fantastike, objavio posle skoro desetogodišnjeg izbivanja sa srpske literarne scene, govorili su urednik edicije "Meridijan" Igor Marojević i prof. dr Ljiljana Pešikan sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Marojević je rekao da je ovo osmi naslov u ediciji pokrenutoj pre godinu dana i rezervisanoj za domaće savrmerne pisce i druga knjiga u žanru horora. Objasnio je da se kao urednik opredelio za ove priče kada je prepoznao u njima duh našeg vremena, jer autor slika svet koji je veoma mračan i depresivan.

U pričama se meša više žanrova i mogu da se, uz horor, prepoznaju elementi vesterna, naučne fantastike i trilera i zato će, po oceni Marojevića, biti zanimljive za veći broj čitalaca, jer nisu ograničene na jedan žanr.

Pešikan se postavila, pre svega, u ulogu strastvenog čitaoca kome je ova knjiga ponudila niz žanrovskih zagonetki. Ona je prepoznala da je jedna pisana kao omaž režiseru špageti vesterna Serdju Leoneu, dok je u drugoj našla sličnosti sa tv serijama "Dosije X" i "MIlenijum".

Po njenom mišljenju priča po kojoj je knjiga dobila ime "Tihi gradovi" je antologijska naučna fantastika koja prevazilazi žanrovske okvire i može da se ubroji u čistu "visoku" književnost .

Skrobonja je objasnio da se on poigrava žanrovima i da mu oni nisu sami po sebi cilj već orudje da bi rekao ono što misli. On misli da je zajednička odlika koja ih povezuje to što su urbane i da su sve prerasle žanrovske okvire i samo su - priče.

udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda će danas - 07.07. 2007, proslaviti svoj treći rođendan. Od 2004. godine ovo (najmlađe) društvo kod nas je uspešno učestvovalo na srpskim, ex-yu i evropskim SF konvencijama, pokrenulo svoj sajt www.sciencefiction.org.yu, objavilo tri broja fanzina "Terra", održalo prvi konkurs za kratku priču, razvili biblioteku sa 900 knjiga i audio i video-teku sa 600 SF filmova, radio-drama, muzičkih albuma i e-book izdanja. Moto ovog društva je: SF FANOVI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE!

Svoj treći rođendan SCI&FI će izgleda proslaviti radno - u pripremama za jesen kada ih očekuje drugi konkurs za priče i likovne radove, dalje promocije trećeg broja fanzina "Terra" i pripreme za četvrti broj koji će biti objavljen do kraja godine, a sigurno je da će i dalje raditi na izradi propagandnog materijala sa logom udruženja (kalendari, bedževi, majice, cd i drugo) po kojima su prepoznatljivi. Međutim, prevashodno će nastaviti da popularišu naučnu fantastiku.

Za treći rođendan čestitkama se pridružuje i sajt Pogleda iz svemirskog broda!

Kamp Astronomije i naučne fantastike Letenka 2007 biće održan od 19. do 22. jula, a na njemu će SF boje predstavljati grupa ljubitelja naučne fantastike, nauke i tehnike Photon Tide iz Novog Sada. Za sada još nije poznat definitivni program koji je pripremio Photon Tide - u opštim crtama najavljeno je moguće gostovanje domaćih pisaca SF, emitovanje SF filmova, tribine, razgovori, a procurela je vest da se, između ostalog, planira Starcraft turnij. U svakom slučaju u postojećem planu dešavanja najavljeno je:

petak (20. jul) - Emitovanje naučno popularnih i SF filmova

subota (21. jul) - "Naučna fantastika u srpskoj tradiciji i literaturi" - Ilija Bakić (Vršac), književni kritičar i pisac.

Izdavačka kuća "Beli put", koja je na velika vrata uvela strip na srpsku izdavačku scenu, objavila je prvu knjigu serijala "Sendmen" Nila Gejmana "Zemlja snova", prenosi Tanjug, a u svom izdanju od 5. jula objavljuje Glas javnosti.

Izdavački koncept "Belog puta" je da, štampajući vrhunska dela najvećih majstora devete umetnosti, srpskim čitaocima nadoknadi sve što su propustili tokom proteklih 15 godina. Gejmanova serija koja se pojavila 1990. godine i koju je pisao do 1995. važi za najbolju grafičku novelu svih vremena. Gejman je dobro poznat srpskim čioctaocima kao pisac pošto je "Laguna" objavila njegov najbolji roman "Američki bogovi", za koji je 2001. godine dobio najprestižniju nagradu za romane žanra horora "Brem Stoker" kao i njegov roman za decu "Koralina" koji pripada žanru fantastike.

Neki kritičari smatraju da serijal "Sendmen" nije strip, dok drugi smatraju da je to najviši domen ove forme. Najverovatnije je da su u pravu i jedni i drugi, jer je i žiri za Svetsku nagradu za fantastiku dodelio to priznanje za "San letnje noći" jednu od četiri posebne priče koje čine "Zemlju snova". To je za sada jedini slučaj da je grafička novela osvojila književnu nagradu. Serijal prati doživljaje sedmoro Svevremenih koji ne pripadaju ljudskom rodu iako poprimaju razne antropomorfne i zoomorfne oblike da bi mogli da se kreću po našem svetu. Oni su u stvari otelotvorenja Sna, Smrti, Sudbine, Strasti, Stihije, Sumanutosti i Sunovrata, kreću se po svim epohama ljudske civilizacije i razrešavaju svaku od priča.

Veliki američki pisac Norman Majler je najbolje opisao ovu knjigu kada je rekao "konačno sam dočekao jedan strip za intelektualce".

Da loše iskustvo Dejana Ognjanovića na Filmskom festivalu Srbije nije izuzetak najbolje pokazuje priča koja je zadesila film "Anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac" - na dan otvaranja festivala film je prikazan od 19 časova, dakle tri sata pre svečanog otvaranja. Iako je ekipi film rečeno da je projekcija rasprodata, "Anđeli 3" su prikazani pred praznom salom.

Evo šta je, tim povodom, izjavio koscenarista filma Dimitrije Vojnov za list Kurir.

- Prvo, tako tretirati najgledaniji srpski film u 2006. i prikazati ga pre svečanog otvaranja pred praznom salom, a nama reći da je projekcija rasprodata, sramota je! Drugo, sali SNP nije se moglo prići od obezbeđenja, koje nas je pretresalo kao da nešto nedozvoljeno unosimo u nju. Treće, samo se mi iz "Anđela" nismo pojavili na crvenom tepihu. Četvrto, projekcija je bila neispravna, baš kao i za Kusturičin "Zavet". Kad sve saberemo, mogu samo da poručim organizatorima - ako niste u stanju da realizujete festival čiji je budžet milion evra, a vidimo da niste, onda bolje da se niste upuštali u ovu za vas očito avanturu. Živo me zanima da li bi organizatori ovako tretirali ekipu nekog drugog filma kao nas - jasan je Vojnov.

Prema rečima Petra Pašića, režisera "Anđela 3", još kada im je javljeno da će film umesto ugovorenog, korektnog termina drugog dana festivala biti prikazan dva sata pre ceremonije otvaranja, znao je da se "dešava nešto čudno".

- Kako može da se prikazuje film ako u salu niko ne može da uđe? Pored toga, rečeno nam je da je film rasprodat, a u sali smo zatekli jedva 20 ljudi. Nepravedno je tako se odnositi prema najgledanijem filmu u 2006. i još ako se zna da su mnogima od nas "Anđeli" bili debitantski rad - kaže Pašić.

Ljubitelji srpske folklorne fantastike su dobili fantastičan sajt koji će im sigurno postati nezaobilazno mesto prilikom surfovanja po internetu. Reč je, zapravo, o kompletnom projektu "Omaja" (www.omaja.org.yu) koji ima za cilj da prikuplja priče i druge tekstove sa temama iz naše tradicije vezane za fantastiku, te da ih posle publikuje u elektronskom obliku kako bi svim zainteresovanima bile dostupne. Već sada se na sajtu nalazi dosta interesantnih naslova - objavljenih kao knjige koje je sada teško pronaći.

"Omaja" je otvorena kako za pisce, tako i za crtače i ilustratore - sve one koji kao inspiraciju imaju onostrano. Pored radova "Omaja" je otvorena i za predloge, pitanja, kritike.

Međutim, tu se ovaj projekat ne zaustavlja. Najavljuje se i pokretanje časopisa koji će u celosti biti posvećen fantastici. Časopis će se zvati "Omaja", uz podnaslov "Priče tajanstva i mašte". Osim folklorne fantastike, redakcija će pokušati da na stranicama časopisa promoviše i druge vidove fantastike, ali ne uvek i isključivo samo fantastiku, u svim umetničkim vidovima, kao što su proza, poezija, likovna umetnost, film. Pored toga najavljuje se i raspisivanje konkursa za originalnu priču o najpoznatijem srpskom vampiru Savi Savanoviću.

Alfa i omega ovog projekta je Milanče Marković, dobro poznat domaćim ljubiteljima SF-a, ali i folklorne fantastike kojom se bavi već godinama. U okviru časopisa, pored njega, u redakciji će biti i Tamara Lujak, Dragana Stojiljković i Katarina Đurović.

Najavljena promocija knjige Dejana Ognjanovića "U brdima, horori", na Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, nije prošla najidealnije - prenosi svoje impresije Jovan Ristić na forumu Znaka sagite. Naime, medijsko pokrivanje i propagiranje pratećih programa je totalno zakazalo.

U slučaju promocije Ognjanovićeve knjige to bi se ukratko opisalo ovako - promotivni materijal za tribinski program u pivnici "Gusan" je stigao iz štamparije pošto je prva tribina - promocija knjige "U brdima, horori, već bila završena. Sama promocija je kasnila sat vremena "jer je tonac zaboravio da dođe", a zbog nepostojeće reklame na ulici ispalo je da je promocija održana za goste pivnice koji su uz iće i piće dobil i neočekivani "hororični dodatak".

Već je ranije najavljeno da će Festival srpskog filma fantastike (FSFF) gostovati u Novom Sadu na Filmskom festivalu Srbije. Termin na kojem će se "The Best Of FSFF" predstaviti na prvom nacionalnom filmskom festivalu je u noći između 8. i 9. jula, sa početkom u 00.30 sati. Filmovi će biti prikazivani u okviru programa "Bioskop Dvorište", na Sportskim terenima Sokolskog doma.

FSFF je, do sada, gostovao u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Rumi, Kruševcu, Golupcu, Starom Selu, na Grosmanovom festivalu u Sloveniji, a sada je na Filmskom festivalu Srbije jer sa tom manifestacijom deli zajednički cilj: obnovu kontakta između publike i filmova.

U beogradskom dnevnom listu Danas objavljen je tekst B. D. Belčević pod nazivom "Hipertrofirana priča o junacima većim od života", gde se govori o prva četiri stripa "Kaste metabarona" u izdanju Belog puta, koji su već u prodaji. Tekst, objavljen u ponedeljak 2. jula, je nastao posle tribine na kojoj je predstavljeno ovo izdanje.

Prva četiri albuma serijala o nepobedivim, savršenim ratnicima, metabaronima, poznata ljubiteljima stripa i kao deo jedne od najčuvenijih SF i spejs opera, pojavila su se u okviru prvog od dva toma, kojom Beli put otvara novu ediciju "88". Strip koji obeležio je ne samo francusku već i evrpsku scenu poslednje decenije XX veka, rezultat je saradnje čuvenog francuskog scenariste ukrajinskog porekla Alehandra Hodorovskog (ili Žodorovskog, kako ga pre prepoznaje francuska pa i srpska publika), i crtača Huana Himeneza. U tvrdim koricama novog izdanja Belog puta našle su priča o Otonu, čukundedi, Honorati, čukunbabi, Agnaru, pradedi i Odi, prababi. Drugi tom, koji je trenutno u pripremi, osim preostala četiri albuma, sadrži i knjigu "Kuća predaka", sazdanu od dodatnih crteža, i objašnjenja o ustrojstvu sveta iz kojeg metabaroni potiču, kao i stremljenjima autora.

- Ono što je obeležilo "Kastu metabarona" po mišljenju mnogih kritičara je vizuelna superiornost tabli, pa su mnogi zaljubljenici, premda su samo jednom pročitali, strip puno puta prelistavali. Iako table nemaju puno kadrova, pa na prvi pogled deluju statično, to je, pre svega, monumentalna i hipertrofirana priča sa junacima većim od života, pa je i njen stil tome prilagođen - rekao je urednik Belog puta Vuk Marković, na tribini na kojoj je izdanje predstavljeno, ističući da serijal u svom bogatstvu ideja sadrži i nepretenciozne reference iz klasične i popularne kulture.

Serijal "Kasta metabarona" počinje da izlazi čak deset godina nakon što se 1981. metabaron u stripu "Avanture Džona Difula" prvi put pojavljuje kao jedan od likova kultnog Inkala. Osim Himeneza, koji je rad na toj spejs operi završio 2003, kada izlazi osmi album serijala, likove metabarona su crtali Treviz Čavez i Mebijus, a sudeći prema najavama, "Kastu metabarona" očekuje i nastavak. Nulti broj novog serijala trebalo bi da se pojavi već ove godine, a crtaće ga Zoran Janjetov, koji je sa Hodorovskom sarađivao na čak 14 albuma.

- Iako još ne znam šta će konkretno doneti, nova "Kasta metabarona" biće klasična "quest priča" sa savladavanjem prepreka u kojem će lik pripovedača biti izbačen, pa će metabaron govoriti u svoje ime. Novi serijal će takođe biti kolažnog tipa, a svaka priča će, zbog zahteva tržišta koje traži brže završetke, biti raspoređena u dva albuma - najavio je Janjetov.

U okviru Filmskog festivala Srbije, u Novom Sadu, danas (sreda 4. juli) biće održana promocija knjige "U brdima, horori (srpski film strave)" filmskog kritičara Dejana Ognjanovića. Pored samog autora na promociji, koja će se održati u pivnici Gusan, Zmaj Jovina 4 (u pasažu), od 15 do 16.30 sati, učestvovaće i Verica Novakov, glavni urednik izdavačke delatnosti Niškog kulturnog centra (NKC je i objavio knjigu), kao i Dejan Dabić, urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra.

Za one koji to možda ne znaju da podsetimo da je delo "U brdima, horori" studija koja se bavi recepcijom horora kao žanra u Srbiji, kao i ovdašnjom žanrovskom produkcijom u rasponu od kultne Leptirice (1973) do Šejtanovog ratnika (2006)...

Kako nam je Dejan Ognjanović rekao možda će, osim najavljenih učesnika promocije jedne od najvažnijih filmskih publikacija kod nas, učestvovati i Jovan Ristić koji bi mogao da iskoristi priliku i da najavi "The Best Of" Festival srpskog filma fantastike (FSFF).

Veb prezentacija Festivala srpskog filma fantastike postavljena je u okviru sajta Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" na adresi: http://www.lazarkomarcic.org.yu/fsff

FSFF je i na sajtu Filmskog festivala Srbije, sve sa programom i minutažom. Doduše, na par mesta je FSFF pomenut kao "Filmski festival srpske fantastike".

Beogradsko Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" od danas kreće sa dvomesečnim neformalnim druženjem i okupljanjem u kafani - kako to već letnja tradicija nalaže, kada se pauzira sa radom. Umesto Narativne radionice i tribine, krenuće se sa opuštenom pričom u bašti kafane "Manjež" (preko puta parka kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta) - nedavno otvorene. Neformalni početak okupljanja će biti 19 časova, ali će to vreme tokom leta najverovatnije biti "klizno".

Za razliku od SAD leto u srpskim bioskopima znači manju posetu, a prošle nedelje smo imali i manje fantastičnih ostvarenja na repertoaru, bez nekih noviteta. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 21. do 27. juna 2007. godine na listi je devet filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 21. do 27. juna u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalazi se četiri filma: 1. Crni Gruja i kamen mudrosti, 3. H appy Feet: Ples malog pingvina, 4. Erago i 8. Pirati sa Kariba: Prokletstvo crnog bisera.

U vikend dvobroju lista Danas (subota/nedelja 30.06/01.07.) objavljen je prikaz zbirke priča Gorana Skrobonje "Tihi gradovi". Autor teksta, pod nazivom "Tiho osveženje", je Vladimir Arsenić. Teško je govoriti o žanrovskoj književnosti pisanoj na malom jeziku (po broju govornika, razume se). Neki smatraju da ona prosto nije moguća jer je upliv diskursa moći i/ili politike suviše jak da bi žanrovska doslednost uspela da se sačuva. Tome doprinosi i relativno mala čitalačka publika koja ne prepoznaje svoje interese u takvoj književnosti, već pokušava da usmeri čitanje i pisanje u diskurs koji je mnogo više zanima. Ova teza nije bez osnova i kada govorimo o odličnoj knjizi Gorana Skrobonje Tihi gradovi (Laguna, 2007).

U pitanju je zbirka od pet pripovedaka i dve novele. Knjigu otvara novela O vukovima i ljudima koja je možda i najslabija karika u nizu. Usko žanrovski gledano, u pitanju je triler sa elementima naučne fantastike i horora. Naracija je izvedena prilično precizno, ali su zaplet i likovi predvidljivi. Skrobonja je, svesno ili nesvesno, žrtvovao naučno-fantastičku nit u ovom mešanom žanrovskom tkanju i time novelu sveo na jednostavnu, brzu krimi priču koja ne ostavlja čitaocima prostor za zanimljivija i hrabrija učitavanja.

Nasuprot tome, pripovetka Pak i ja prikazuje autora u punoj stvaralačkoj snazi, bez obzira da li se radi o raznovrsnoj intertekstualnoj igri u koju su pored Šekspira uključeni Bardžis i Finčer, ili je u pitanju fino nijansiranje glavnog lika koji postepeno zapada u šizofreniju. Pametan izbor perspektive i lukav sižejni postupak omogućavaju Skrobonji da dozira informacije i diktira tempo, kojim suvereno vodi čitaoca do fantazmagoričnog kraja priče.

Tihi gradovi je, kako joj i ime kaže, tiha smirena i nadasve tužna pripovetka. U njoj se ponovo otvara jedna od večitih tema naučne-fantastike: za i protiv napretka. Hibris mladog naučnika protiv prihvaćenog poretka stvari, vrlo mu se brzo obija o glavu. Kazna koju su mu razgnevljeni bogovi namenili verovatno je najteža od svih - na primeru sopstvene porodice spoznaje veličinu učinjenog greha, a nemoćan je da bilo šta učini. Štaviše, taština koja je predstavljala glavnu pokretačku snagu u njegovom naučnom radu, zauvek ostaje nezadovoljena.

I sledeće dve kratke priče Sve vreme sveta i Lako je biti bog variraju temu napretka. U prvoj se otvara pitanje zloupotrebe naprednih tehnologija, dok je druga još jedna priča o taštini, s tim što je glavnom liku ostavljena mogućnost osvete koju on koristi na najsuroviji mogući način.

Novela nezgrapnog naslova Crveno nebo nad poljima ilovače predstavlja vrhunac knjige. Žanrovski ona nastavlja onu liniju koju je u klasičan vestern utisnuo Šejn. Legenda o mitskom jahaču koji dolazi da ponovo uspostavi pravdu u zabačeni gradić, u Skrobonjinoj priči smeštena je u postapokaliptičnu Srbiju, tačnje u gradić Majdan, koji sasvim slučajno podseća na već apokaliptične rudarske gradove istočne Srbije iz 2007. godine. Žanrovska potka je dosledno sprovedena, ali će na kraju priče čitaoce sačekati svojevrsno iznenađenje. Bezimeni jahač otkriva svoj pravi identitet i to je teško podneti. Svaki san o kosmičkoj pravdi rastače se i rasprskava kao život pod uticajem organskog celularnog skremblera koji će greškom aktivirati priučeni pripadnik odbrane Majdana. Ipak, ironičan osmeh kojim se pisac podsmeva očekivanom nije dovoljan da bi se pobeglo od života. Iako nisu živeli srećno do kraja svojih dugih života, građani Majdana su živeli slobodno. Ostaje pitanje da li je žanr ipak trijumfovao ili je i ova navodna pobeda samo još jedan od načina da se zatečenom čitaocu pisac nasmeje u brk.

O tome se može razmišljati dok se čita poslednja priča iz zbirke, U 5 i 15 za Nekropolis, koja je surova, možda čak i preterano surova varijacija na temu života posle smrti, ali i pre smrti. Prava priča za kraj, iako ne i za laku noć.

Ukupno uzev, Skrobonjina knjiga zaista predstavlja istinsko osveženje. Ona će pre svega privući ljubitelje žanrovske književnosti, ali će, shodno tezi iznešenoj na početku ovog teksta, zadovoljiti i one čitaoce koji od klišeiziranih fabula i karaktera zahtevaju transcedenciju. Očigledno je da je ovdašnja naučno-fantastična i žanrovska scena kojoj Skrobonja pripada, sposobna da iznedri knjigu koja uveliko premašuje uske okvire koji joj se nameću, i seže u sam vrh tekuće produkcije. Na momente Tihi gradovi podsećaju na najbolje radove Reja Bredberija, a to, složićete se, nije mala stvar.