Na sajtu Znaka sagite pojavila se informacija namenjena ljubiteljima stripa - da je, u izdanju nove izdavačke kuće Dagda iz Beograda, objavljen kolor album "Čarobnjak iz OZ-a" scenariste Šovela (Chauvel) i crtača Fernandeza. U pitanju je adaptacija Frenka L. Baumovog književnog klasika (jedno od domaćih izdanja knjige je objavila Derata, po ceni nešto nižojh od 300 dinara, ali je rasprodato).Ovo strip izdanje sadrži sva tri albuma izašla u Francuskoj 2004. i 2005. godine, znači definitivno nešto nova za našu publiku. Album je A4 formata, na 96 strana, u koloru, i u knjižarama se može naći po ceni od 1080 dinara. Priča se da ova izdavačka kuća ima ambiciozne planove, a objavili su i kaubojac "Izbacivač" za kojeg je scenario radio Žodorovski. Međutim, za sada nema još najava šta će sve ponuditi ljubiteljima stripa u doglednom periodu.

Dnevni list Glas javnosti je u broju za ponedeljak 26. februar, objavio intervju sa našim piscem Zoranom Živkovićem. Intervju Mile Milosavljević, pod naslovom "Istorija podriva sebe" (nadnaslov: Zoran Živković, najprevođeniji srpski pisac) prenosimo u celini.

Na pitanje šta kod njega ima novo, Zoran Živković odgovara da je godina počela uzbudljivo. Najpre se roman "Most" našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Počeo je da piše prvi triler pod radnim naslovom "Poslednja knjiga". Izašla mu je nova knjiga - "Amarkord". Snimljena je pilot epizoda buduće TV serije po ovom delu. Poslednjeg dana Festa premijerno će biti prikazan film "Dva reditelja" Puriše Đorđevića, snimljen po motivima njegovih priča "Voz" i "Ispovedaonica". Jedanaestog marta Bi-Bi-Si 7 emituje radiodramsku adaptaciju priče "Budilnik na stočiću". Početkom aprila na Studiju B biće prikazano svih dvanaest epizoda TV serije "Sakupljač", rađene prema ciklusu "Dvanaest zbirki". U međuvremenu, učestvuje u književnoj turneji po Srbiji: Bor, Lazarevac, Niš. U Nišu mu je ukazana čast da otvorim Sajam knjiga. Dakle, veoma ispunjen život za jednog običnog pisca...

Neki kažu da je "Most" knjiga za sva vremena. Kako je vi doživljavate?

- Kao delo koje ima posebno mesto u mom opusu. Kako zbog najužeg izbora za NIN-ovu nagradu tako i iz još nekih razloga koje ću uskoro, nadam se, imati priliku da obnarodujem. Inače, ne znam kako stoji s večnošću, impliciranom onim "za sva vremena", ali ako se "Most" bude čitao i kroz, recimo, dve godine, smatraću da ga nisam uzalud napisao.

Šta vas je podstaklo da napišete "Amarkord" - knjigu o sećanju?

- Kao što je bilo i sa svim ostalim mojim proznim knjigama, nije postojao nikakav racionalan podsticaj. Naprosto, negde na nivou nesvesnog kucnuo je čas da nastane knjiga o sećanju. Ali nipošto o običnom sećanju. Sve je u "Amarkordu" visoko oneobičeno. Sećanjem se tamo trguje, ono se menja, briše, prerađuje. Postaje nada i prokletstvo...

Da li ste temu izabrali svesni njene aktuelnosti ili je tema prosto izabrala vas?

- Ni jedno ni drugo. Kao što sam rekao, sazreo je trenutak da se uhvatim u koštac s jednim od najtežih književnih poduhvata - da o sećanju pišem čak iz deset uglova iz kojih, koliko mi je bar poznato, još nije pisano. Brisanje sećanja, brisanje istorije nešto je što veliki traže, podrazumevaju, očekuju od malih država i naroda. Ne bavim seepskim rakursima. Junaci mojih proznih dela nikad nisu istorijski kolektiviteti bilo koje vrste već jedinke na vetrometini ograničenja koje nam postavlja naša ljudska priroda, određena ponajpre okolnošću da smo prolazna, smrtna stvorenja.

Može li se reći, da ovaj vaš roman predstavlja neku vrstu opela ljudskom identitetu, sećanju kao potvrdi istog na gubilištu savremene ljudske civilizacije?

- Stvari stoje baš obrnuto. Pokušajem da ugroze naše sećanje - svojstvo koje nas u najvećoj meri čini jedinstvenim jedinkama - sile istorije podrivaju, zapravo, same sebe. Iz vizure jednog pisca, pojedinac je nesravnjivo važniji od istorije.

Porede vas sa vodećim piscima našeg vremena, Ziskindom, Murakamijem. Jednako ste zaslužni, ali za razliku od pomenute dvojice, koji su odlikovani po dobijanju "Svetske nagrade za fantastiku", naša vlada nije se nipošto prema vama ponela s istim uvažavanjem. Boli li vas to?

- Ne. Možda sam tek malo setan zbog toga. Retko sam imao dodira s ljudima bliskim vlasti. Ali, i to je bilo dovoljno da se uverim da sa te strane ništa ne treba da očekujem. Kako se nadati uvažavanju prema jednom piscu onih koji ne samo da ništa ne čitaju nego se neretko time i diče?

Porede vas i s Kafkom, Borhesom, Kalvinom. Kakvo je to osećanje?

- Razume se da mi izuzetno laska. To su sami vrhovi svetske književnosti. Ovakva poređenja samo pojačavaju osećanje odgovornosti prema onome što radim koje je i inače uvek jako u meni. Nemam prava na grešku. Pisac je unekoliko kao miner - može da pogreši samo jednom.

Razdoblje vašeg najplodnijeg i najaktivnijeg stvaralaštva poklopilo se s vremenom koje će naša istorija zabeležiti kao mračno i teško. Može li se reći da ste, posvećujući se toliko predano književnom stvaranju, na neki način bežali od stvarnosti?

- Nisam bežao od stvarnosti. Jedino sam uspeo da odolim iskušenju da me ona opije, ošamuti, pa da od drveća ne vidim šumu. Umeo sam, nadam se, da razgraničim bitno od nebitnog, sporedno od suštinskog. Oni koji to nisu uradili, čak i kada su bili nadareniji od mene, ostali su, nažalost, neostvareni...

Uspelo vam je da se klonite, i kao pisac i kao osoba, kompromisa iz interesa. Koliko vam je to bilo teško, koliko vas je koštalo?

- Nije mi bilo teško i ništa me nije stajalo. Kompromisi su neophodni jedino nenadarenim ljudima. Ja za njima nikada nisam imao potrebe.

U jednom delu "Amarkorda" pišete o traganju za lepotom. Rekoste da je "lepota u oku posmatrača" Mnogi su, međutim, slepi...

- Nije to nipošto moja mudrost. A to što je većina slepa za lepotu, nije ništa novo. Nije to, međutim, ono najteže. Znatno je dramatičnija okolnost da oni i ne haju za svoje slepilo. A ponekad je tako malo napora potrebno učiniti da bi se progledalo...

Kako ste doneli odluku da se otisnete u trilerske vode? Je li posredi svojevrstan literarni iskorak Zorana Živkovića?

- Nipošto! Iako triler, biće to, videćete, "živkovićevski" triler. Uostalom, zar vas naslov dela - "Poslednja knjiga" - ne upućuje na to?

Nešto o trileru, ako se sme...

- Sme samo malo. U jednoj beogradskoj knjižari posetioci počinju da umiru - prividno bez razloga...

Osim što vredno pišete, aktivni ste i u susretu sa čitaocima. Šta vas najčešće pitaju?

- Šta nam novo spremate? To najčešće čujem od onih koji još ništa staro od mene nisu stigli da pročitaju.

(antrfile) BROJNI UČITELJI

Koji je od pomenutih pisaca najbliži vašoj poetici, vašem spisateljskom kodu?

- Od svakog od njih ponešto sam naučio. I od mnogih drugih, naravno. Pomenuću samo neke savremenike: Žoze Saramago, Umberto Eko, Kazuo Išiguro, Milan Kundera, Tamar Jelin. Sve su to veliki pisci i veliki učitelji.

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 15. do 21. februara 2007. godine najgledaniji u srpskim bioskopima je i dalje "Crni Gruja i kamen mudrosti". Film koji od fantastike ima samo pomenuti "kamen mudrosti" .

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 14. do 20. februara u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze se sledeći filmovi: 4. Moja bivša super devojka, 5. Nemoguća misija 3, 7. Omen - Predskazanje, 8. Pirati s Kariba 2, 10. Da Vinčijev kod.

Posle objavljene vesti o objavljivanju "Rubber Soul" projekta u SAD, Goran Skrobonja je dao potpunije obaveštenje koje se pojavilo na sajtu Znaka sagite. Prenosimo kompletan tekst kojeg je poslao Goran Skrobonja:

"Evo ovako: autorska ekipa okupljena oko Rubber Soul Projekta - Rastko Ćirić, Nebojša Ignjatović-Nebe, Miroslav Cvetković i moja malenkost, potpisala je u septembru prošle godine ugovor sa američkom izdavačkom kućom Rise Media o izdavanju i distribuciji RSP materijala na tržištu SAD. To obuhvata CD, DVD sa filmom Dinka Tucakovića, video spotove i novelu "Gumena duša". Zvanična distribucija počinje u maju, s tim da su još u dilemi šta da rade sa novelom i poslednja vest je da planiraju da je urade kao audio-book i da je distribuiraju preko interneta zainteresovanim kupcima. Videćemo kako će sve to proći".

Prema našim saznanjima CD je već odštampan i Skrobonja je dobio svoj autorsi primerak, ali je izdavač odlučio da celokupna promocija počne u maju, stoga audio izdanja u SAD i dalje nema u prodaji.

Za ljubitelje filma prava poslastica ume da bude FEST. Ovaj, 35. po redu - koji se održava od 23.02. do 04.03. - imaće interesantna ostvarenja koja su privukla pažnju širom sveta, ali ne i mnogo toga za ljubitelje fantastike i horora. Možda će fanovi biti najviše oduševljeni činjenicom što će, tokom FEST-a u Muzeju kinoteke, biti prikazana dva legendarna Hičkokova filma "Ptice" i "Psiho". Od ostalih filmova tu je nastavak dela "The Grudge", zatim ekranizacija Uelbekovih "Elementarnih čestica" i priča o prvom Supermenu u delu "Holivudlend"

KLETVA 2
Originalni naziv: THE GRUDGE 2
Država: United States, 2006 Trajanje: 95 min
Režiser: Takashi Shimizu
Uloge: Jennifer Beals, Amber Tamblyn, Arielle Kebbel
Programska celina: Fantazija

Projekcije:
Sava Centar, 27.02 u 17:00 časova [200din]
Dom sindikata, 28.02 u 22:30 časova [250din]
Dvorana Kulturnog Centra, 01.03 u 15:30 časova [150din]

Kratak opis:
Obri Dejvis od majke prikovane za krevet saznaje da joj je sestra Karen u bolnici u Japanu. Takođe saznaje da je Karen pod istragom zbog smrti njenog mladića koji je nastradao u požaru u kući u Tokiju. Pošto je gospođa Dejvis suviše bolesna da podnsee put, moli Obri da ode u Tokijo i sestru dovede kući. Alison pohađa internacionalnu školu u Tokiju. Očajnički pokušava da se uklopi u grupu popularnih, koju čine Vanesa i Mijuki. Spremna je da učini sve što traže da bi bila dobra s njima, čak iako to znači da ode do kuće koja je spaljena u misterioznom požaru i gde je nekoliko osoba nestalo ili ubijeno na čudan način. Mladi, introvertni Džejk nije srećan što se njegov otac udovac verio sa Triš. I dalje u žalosti za majkom, ne može da shvati zašto se njegova starija sestra Lejsi dobro slaže sa budućom maćehom.

ELEMENTARNE ČESTICE
Originalni naziv: ELEMENTARTEILCHEN
Država: Germany, 2006 Trajanje: 113 min
Režiser: Oskar Roehler
Uloge: Moritz Bleibtreu ,Christian Ulmen, Franka Potente, Martina Gedeck
Programska celina: Nemački film

Projekcije:
Dvorana Kulturnog Centra, 01.03 u 20:30 časova [200din]
Dom sindikata, 02.03 u 12:30 časova [150din]
Sava Centar, 02.03 u 17:00 časova [200din]

Kratak opis:
Mihael i Bruno su polubraća. Razlika između njih ne može biti veća. Njihova majka Džejn, nekada je vodila bezbrižan život pripadnice džet seta, dok su joj sinovi odrastali kod bake. Mihaela, introvertnog molekularnog biologa kojeg nimalo ne zanima seks, mnogo više privlači genetsko istraživanje od žena. Brunovi kontakti sa suprotnim polom se manifestuju ili u njegovoj glavi - ili u bordelu. Jednog dana, međutim, dva brata konačno upoznaju ljubavi njihovih života. Mihael sreće staru školsku drugaricu, Anabelu. Među njima je postojala stidljiva privlačnost još od detinjstva. Bruno i Kristijana se sreću u jednom ezoteričnom kampu. U njoj Bruno konačno nalazi nekoga s kime može da oživi sve seksualne opsesije. Ispostavlja se da je sreća braće kratkog veka jer se obe žene smrtno razboljevaju.

HOLIVUDLEND
Originalni naziv: HOLLYWOODLAND
Država: United States, 2006 Trajanje: 126 min
Režiser: Allen Coulter Nagrade: Venecija 2006-Volpi Cup - Ben Affleck
Uloge: Adrien Brody,Diane Lane, Ben Affleck, Bob Hoskins
Programska celina: Horizonti

Projekcije:
Sava Centar, 24.02 u 22:00 časova [250din]
Sava Centar, 25.02 u 14:30 časova [150din]

Kratak opis:
Glamur u gradu snova odlazi u nepovrat za glumca Džordža Rivsa, hrabrog Čoveka od čelika u televizijskoj seriji Supermenove avanture, kada umire u svom domu u Holivudu. Rivs za sobom ostavlja verenicu - starletu Leonoru Lemon - i milione obožavalaca koji su šokirani njegovom smrću. Međutim, njegova majka, ne želi da ostavi okolnosti nerazjašnjene. Traži pravdu, ili bar odgovore. Policija Los Anđelesa zatvara slučaj, ali majka unajmljuje privatnog detektiva Lusia Simoa. Međutim, istinu i pravdu nije lako naći u Holivudu. Simo prati opsne i neuhvatljive tragove na svim nivoima i, pokušavajući da izdrži vrelinu, rizikuje da se opeče. Detektiv, takođe, otkriva neočekivane veze sa sopstvenim životom dok slučaj počinje da shvata sve ličnije i dok i sam upoznaje detalje iz života Rivsa. Iza ikone stajao je čovek s kompleksnom ličnošću koji je Holivudu dao svoj život na više načina.

PTICE
Originalni naziv: THE BIRDS
Država: United States, 1963
Režiser: Alfred Hitchcock
Uloge: Rod Taylor, Jessica Tandy
Programska celina: Slavoj Žižek: Izvor i posledica

Projekcije:
Jugoslovenska Kinoteka, 28.02 u 15:00 časova [150din]

PSIHO
Originalni naziv: PSYCHO
Država: United States
Režiser: Alfred Hitchcock
Uloge: Anthony Perkins, Janet Leigh
Programska celina: Slavoj Žižek: Izvor i posledica

Projekcije:
Jugoslovenska Kinoteka, 28.02 u 17:00 časova [150din]

05.03. Ghost Rider

Dzoni Blejz je osećajan, zaljubljen momak koji svoju urođenju stidljivost krije iza maske sačinjene od kožne jakne i motociklističke kacige. Na žalost njegov emotivni život trpi, jer mu se svake noći motor bukvalno pretvara u paklenu mašinu, a njegova glava postaje zapaljena lobanja! Blejza zaposeda duh Ghost Rider-a, lovca na demone utekle iz Pakla, koji radi po nalogu Mefista lično.

O strip serijalu i novom filmskom hitu sa Nikolas Kejdžom u glavnoj ulozi govori Pavle Zelić.

12.03. Rezultati konkursa Art Anime

Dodela nagrada i razgovor o delima sa konkursa u organizaciji sajta za promociju domaćce fantastične književnosti i unapređenje spisateljskog zanata, Art-Anima.

O rezultatima konkursa govore članovi žirija Ilija Bakić, Mića Milovanović, Dragoljub Igrošanac i Tamara Lujak

19.03. Himler, Veliki plan

Knjiga autorke Heder Pringl HIMLEROV VELIKI PLAN pripada dokumentarno-istorijskoj prozi, i logično je pitanje - zašto bi ona bila zanimljiva ljubiteljima fantastike? Ali, veza postoji - priznati podžanr savremene naučne fantastike je tzv. alternativna istorija, a ova knjiga govori upravo o istoriji koju su želeli da napišu nemački nacisti tridesetih godina prošlog veka: u pitanju je bila najčistija alternativna istorija, mešavina ideologije i fantastike, raspevana vizija prošlosti koja se nikada nije dogodila.

O romanu govori Vladimir Lazović.

26.03. Književna radionica

Ukoliko želite da izbrusite svoj stil, razmenite mišljenja, čujete kako drugi pišu i naučite nešto iz toga, posetite književnu radionicu svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu.

Radionicu vode Aleksandar Marković, Jovan Ristić i Radmilo Anđelković

Najstariji magazin u Srbiji "Politikin Zabavnik" proslaviće 28. februara 68 godina od osnivanja, saopštio je danas taj list, a prenosi agencija Tanjug.

"Pakujući" znanje u zanimljive priče, "Zabavnik" iz broja u broj donosi novosti iz sveta nauke, prirode, prošlosti, muzike... a ljubiteljima fantastike je odavno bitan zato što su na njegovim stranicama mogli da pročitaju brojne SF priča stranih, ali i domaćih autora. Dugi niz godina urednik priče u ovom časopisu je bio Zoran Živković.

"Zabavnik" se ponosi što je u rasponu dužem od prosečnog ljudskog života ostao veran zamisli i ideji sa kojom je osnovan - ostao je časopis za sve one koji su mladi duhom i koji uživaju u negovanom jeziku, navedeno je u saopštenju.

Samo jedna od potvrda "Zabavnikovog" kvaliteta je nagrada "Superbrend" koju je list dobio ove godine kao najbolje novine u Srbiji.

Najstariji magazin na našim prostorima za sve radoznalce od sedam do 107 godina, ponosi se time što su do sada uz njega naučile da čitaju četiri generacije. Uz ovaj magazin, mnogi su se zaljubili u strip, naučnu fantastiku ili otkrili neobične ljude i prostore, navedeno je u saopštenju.

Promotivni klip za ekološki horor film "Zona mrtvih" Milana Todorovića biće predstavljen večeras u galeriji Muzeja savremene umetnosti (MSU) u Beogradu, u sklopu manifestacije "Near Dark 2" koja je posvechena horor žanru u Srbiji, prenosi agecnija Beta.

Promo film, u kojem se pojavljuje glumac Miodrag Miki Krstović, prikazan je na marketu Berlinskog festivala i činiće sastavni deo celovečernjeg ostvarenja "Zona mrtvih", koje još traži finansijere, rekao je Beti producent Vukota Brajović iz kuće "Talking Wolf".

Promo film, snimljen prošlog meseca u Novom Beogradu, biće prikazan u 19 sati, i to u srpskoj i engleskoj verziji, a u okviru dvodnevnog programa kratkometražnog srpskog filma strave kojim će biti završena manifestacija "Near Dark 2".

Filmski program nazvan "Pacovi u zidovima galerije" trajaće u sredu i četvrtak od 12 do 20 sati i činiće ga izbor horor ostvarenja sa Festivala srpskog filma fantastike (FSFF), uz kratke filmove "Mora" Momčila Preradovića i "666" Zorana Marinkovića, pevača rok grupe "Bijesovi".

Selekciju sa FSFF čine "Pacovi u zidovima" Milana Konjevića, "Slatki miris naftalina" Jelene Tvrdišić, trilogija "Dunwitch Horror" Marka Milovića, "Žur živih mrtvaca" Sinisse Dugonjicha, "Živi mrtvaci" Mladena Đorđevića, "Oh ne" Srđana Stojanovića, "Gej kiler" Vanje Čankovića i niz ostvarenja u kojima je kao autor ili koautor učestvovao Miroslav Lakobrija.

Ti filmovi uključuju kompletan serijal "Pacijent", koji je Lakobrija radio u sklopu autorske grupe "Mladi kadrovi", kao i ostvarenja "Miki Ex Mashina", "Ne to NATO" i "Uber Soldat", napravljen u saradnji sa Vladimirom Miloševićem.

Prenosimo tekst Vesne Roganović "Igre sećanja i zaborava", objavljen u vikend dvobroju lista Danas o stvaralaštvu Zorana Živkovića, gde je posebna pažnja data njegovim novim knjigama "Most" (2006) i "Amarkord" (2007) u izdanju Lagune.

Iz knjige u knjigu, Zoran Živković vodi čitaoce kroz lavirint fantastičnih zgoda i nezgoda svojih junaka, sustanara njegovih neobično komponovanih romana-mozaika. Situacije u kojima se ti likovi zatiču u trenutku kad kreće radnja, naglo i dramatično usložnjavaju se raskošnim prizorima kamernih spektakla, koji počinju naizgled beznačajnim, fantastičkim "okidačem", vodeći neočekivanom raspletu. Da bi se, ne retko, pojedinačne žaoke svake od priča, piramidalno povezale u novi značenjski nivo. No, čak i kad ne bi bilo šireg književnog zahvata koji te fantastične scene međusobno spaja kao neku mrežu, one bi već i same za sebe predstavljale zanimljive, poetski bujne i nadrealno ubedljive larpurlartističke medaljončiće.

Najčešće, nismo u nedoumici oko toga da se sve to i ne dešava u stvarnom već u paralelnom, unutrašnjem svetu likova. Tako je i sa dve najnovije knjige ovog autora, kojeg svetska književna kritika odavno poredi sa najblistavijim stvaraocima tzv. magijskog realizma, Rušdijem, Bulgakovim, Borhesom, Izabelom Aljende (dok ga je domaća, najzad, udostojila najužom nominacijom za NIN-a!)...

I lanjski Živkovićev triptih Most, i upravo objavljen Amarkord, unose nove elemente u igrariju slagalice koju Živković neprestano zadeva u svojoj prozi. Most je tačka u kojoj se ukrštaju sudbine trojice pojedinaca, pokraj kamene ograde, pre ulaska u vodeni ambis , i njegove tri priče su tri varijacije istog rituala prelaska, iz postojanja u nepostojanje. Tragika kraja pada u zasenak pred blistavilom samog tog mitskog putovanja po nepoznatim kotama poznatog urbanog okruženja. Puta koji pomiče stereotipne granice dotadašnjeg života svakog od junaka, pružajući im, kao uvertiru pre finalne tačke, neočekivani uvid u onostrano: čovek koji na kraju običnog svakodnevnog obilaska grada sreće čoveka u svom mantilu, zapravo svog dvojnika, počinje da razmišlja o apsurdu situacije u kojoj se iznenada obreo i njenim implikacijama po njegovu sudbinu; gospođa Olga u priči naslovljenoj "Ešarpa" prati susetku Veru koja je, izgleda, vaskrsla iz mrtvih, do misterioznog pozorišta u kome se na sceni odvija performans gozbi i užitaka koji daju nove, kraljevske čari onom što je bila osnovna preokupacija u životu jedne ordinarne žene-domaćice, a različite groteskne situacije krišom posmatra i tinejdžerka, gospođica Anita, u priči "Patike", nakon što na ulici prepozna i počne kradomice da sledi mladića s crnom i belom patikom, na biciklu boje ciklame, svesna da je to njen sin kojeg će tek da rodi i tako zauvek menja perspektivu iz koje je navikla da sagledava sebe i život.

Takvo nadrealno uhođenje sebe samog, svojih skrivenih bogaza svesti i podsvesti, donekle je okosnica i Amarkorda. Živkovićev junak i ovde je usamljena violina (što da ne i oboa), voljno ili nevoljno izolovana jedinka s problemom. Samo je sada taj problem, ili zagonetka, ulovljen u zamku sećanja i njegovog brisanja. Ovde je ritualno putovanje, ili, ako ćete, metamorfoza kojoj je junak podvrgnut voljom svog pisca, svedena na vrlo složenu, kafkijansku potragu za identitetom, individualnim, ali i kolektivnim, koji jedino sećanje može da ponudi.

Bezimeni junak prvog dela Amarkorda (za razliku od nomen est omen definisanih junaka drugog dela), ujedno je i nekakav raskoljnjikovski slučaj, pod trajnom i neizlečivom amnezijom, i umetnik koji kroz slojeve zaborava traga za suštinom stvaranja i nadahnućem. Ali, iz svega toga može, a i ne mora, da sledi jednakost između umetnosti (moderne, otuđene, apstraktne) i njenog zločina - zaborava - nad onim što čini suštinu umetničke tradicije. Jer, na kraju krajeva, "Zaborav je nemoćan pred umetnošću", kaže u ključnom trenutku terapije nad junakom, njegov tajanstveni iscelitelj u belom mantilu. Samo što, ako ste pod amnezijom u jednom antiutopijskom "farenhajtovskom" svetu bez knjiga i duhovnosti, vi to ne možete znati.

Tako se ravan Živkovićeve fantastike, stilski i jezički sve izbrušenije i prečišćenije, definitivno i neumitno, iz knjige u knjigu, seli u domen umetničke imaginacije, kao jedine autentične alternative bukvalno i banalnoj svakodnevici.

Nije slučajno Živković deset poglavlja prvog dela Amarkorda nazvao po imenima najčuvenijih dela svetske književnosti, od Dostojevskog i Flobera, do Kundere ili Mana. U svakoj od tih deset simboličnih epizoda, junaku se pruža mogućnost da prihvati, po određenoj ceni, alternativu svom izgubljenom sećanju, odnosno životu. (Jer, šta je život ako ne zbir sećanja na sve što smo iskusili, videli, doživeli ili, ne manje bitno, pročitali i spoznali kroz knjige, film ili umetnost?) Tako mu jedan starinar nudi najintimnija tuđa sećanja, u zamenu za njegovo sopstveno, trgovački putnik veštačke uspomene, skrojene po meri kupca, neki drugi, pak, kratkotrajne uvide u mnoštva tuđih pamćenja, u relikte svesti najlistavijih književnih umova raznih epoha, i tako redom.

Barokna, sinestetička kulminacija tog antiprustovskog traganja odvija se u fontani na gradskom trgu (malo previše eksplicitno) u drugom delu pripovesti, kojem ne manjka karnevalsko blistavilo prethodnih Živkovićevih fantastičnih priča. U njoj reči, pokretne i nepokretne slike, milozvuci i svetlost ozaruju unutrašnje doživljaje slučajnih, malih ljudi s velikim, neostvarenim mogućnostima duše. U toj fontani, uz lajtmotivske zvuke oboe, kao da se i voda iz Mosta pretače u novi amarkordovski izvor, za svakog različit, šiven po njegovoj ličnoj estetskoj meri.

Bacite i vi koji novčić u njega, za sreću.

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 08. do 14. februara 2007. godine najgledaniji u srpskim bioskopima bio je i dalje "Crni Gruja i kamen mudrosti". Film koji od fantastike ima samo pomenuti "kamen mudrosti" .

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 07. do 13. februara u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze se sledeći filmovi: 1. Kad jaganjci utihnu, 4. Omen - Predskazanje, 5. Nemoguća misija 3, 7. Pirati s Kariba 2, 9. Da Vinčijev kod.

Skupština Društva ljubitelja naučne fantastike, nauke i tehnologije "Photon Tide" održana je 17. februara u Beogradu a jedan od najinteresantnijih zaključaka, i zadataka, je da će tražiti sponzor za fanzin ovog društva "Nova", kako bi se on osamostalio od časopisa Astronomija, izlazio na više strana, a ako bi se našlo dovoljno para - pola fanzina bi izlazilo u boji.

U narednom periodu PhT će pokušati da obezbedi mogućnost korišćenja pozorišta u NIS-u u Novom Sadu kako bi tamo održavali razne manifestacije - projekcije filmova, promocije, predavanja, a ono što je svakako izvesnije je rad na novom sajtu u okviru koga bi bila pokrenuta i SF radionica. Ona bi služila da članovi koji se bave dizajnom, pisanjem, filmovima ili nekim drugim kreativnim aktivnostima, promovišu svoje radove. Na sajtu će ostati sekcija Vesti (za strane je zadužen Igor Nedeljković, a za domaće Dragoljub Igrošanac) a postavila bi se Enciklopedija koja bi obuhvatila tekstove iz sveta Star Wars, Star Trek-a, kao i iz domena klasičnog SF-a. Fanzin "Nova" bi dobila svoj zaseban sajt i forum.

Tokom 2007. godine PhT ne planira učešće na Exit festivalu, najverovatnije će ih biti na World Cyber Games-u, ali će se tokom ove godine raditi na njihovoj Konvenciji. Tu će biti dosta posla - pod jedan treba obezbediti finansije (zanči i sponzore), a među planiram dešavanjima na Konvenciji izdvajamo: Mini festival filmova iz uvodnih špica kompjuterskih igara, predstavljanje izdavača i distributera, izložba radova, FRP turnir, izložba starih računara, snimanje posetilaca u 3D okruženju, gosti.

Na PhT skupštini je prisustvovalo 11 aktivnih članova iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Požarevca i Nove Pazove, uz predsednika Relju Trajkovića. Posle radnog dela, kada su došli i članovi sa mailing lista i foruma, među kojima je bio i predsednik SCI&FI udruženja Svetislav Filipović - Filip (koji je ponudio pomoć oko svega vezanog za Star Trek jer je i sam veliki fan ovog serijala), pušten je snimak sa Star Trek konvencije "TrekNS" (2003. godine u Novom Sadu) , i usledilo je opuštanje uz pivo i kafu.

Pisac Zoran Živković izjavio je Tanjugu da je u nedelju uveče, u baru "Absint" u Beogradu, pala prva klapa TV serije "Amarkord", koja se snima prema njegovom istoimenom romanu i trebalo bi da ima najmanje 10 epizoda, prenosi sajt Art-Anima.

Reditelj je Marko Kamenica, koji je potpisao i TV seriju "Sakupljač" prema Živkovićevim pričama, čijih će 12 epizoda biti emitovano u martu na Studiju B.

Živković, koji je pre dve sedmice predstavio knjigu "Amarkord" u izdanju "Lagune", definisao je to delo kao mozaički roman i rekao da je glavni junak - sećanje - kao najosobenije i najprisnije čovekovo svojstvo.

Poglavlja su naslovljena prema velikim delima svetske književnosti ("Jadnici", "Zločini kazna"...), i donose 10 prizora neobičnih pamćenja koja dovode junake u čudnovate, paradoksalne, često bezizlazne situacije.

Poprište radnje drugog dela knjige jeste jedan prividno bezazlen gradski trg, koji će postati žiža susticanja puteva četvoro protagonista u potrazi za lepotom.

Živkovićev roman "Most" uvršćen je ove godine u uži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine, dok je "Knjiga" nominovana za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja - Medjunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK.

Prema Živkovićevim pričama "Voz" i "Ispovedaonica", reditelj Puriša Djordjević snimio je igrani film "Dva", koji će premijerno biti prikazan na predstojećem Festu. U glavnim ulogama nastupaju Predrag Ejdus, Ana Sofrenović i Dragan Mićanović.

Priča "Voz" emitovana je 2005. kao radiodramska adaptacija na Bi-Bi-Si-ju, a 11.marta ove godine britanska stanica će emitovati radiodramsku adaptaciju njegove priče "Budilnik na stočiću".

Ugledna engleska producentska kuća "Čokolejd Films" otkupila je prava za ekranizaciju Živkovićevog romana "Skrivena kamera".

Strip biblioteka "Integrali" izdavačke kuće "Beli put" koja donosi najkvalitetnije nove radove francusko-belgijske škole stripa, predstavljena je u petak u Francuskom kulturnom centru, javlja agencija Beta.

Promocija je priredjena povodom novog, petog izdanja "Integrala" - strip albuma "Tamo gde pogled ne dopire", a u okviru dana stripa u Francuskom kulturnom centru, koji je 2001. godine ponovo otvoren upravo izložbom jednog strip autora - Enkija Bilala. Reč je o ediciji posvećenoj stripu, a posebno najboljim delima belgijsko-francuskog scene, u kojoj su objavljeni naslovi "Velika moć malog Šninkela" (Žan van Ham i Gžegož Rosinski), izvanredan primer herojske fantastike ili kultni "Sambrovi" Bernara Izlera.

Direktor "Belog puta" Milan Vuletić je rekao da album "Tamo gde pogled ne dopire" Žorža Abolena i Olivijea Pona predstavlja ljubavnu priču i avanturu, koja za motive ima reinkarnaciju i put u prošlost, i pogodna je da je čitaju mnoge starosne grupe.

Album je 2004. godine dobio RTL-ovu nagradu za strip godine. U Srbiji je objavljen u tvrdom povezu, u koloru na 192 strane, a u sledećih 15 dana prodavaće se u IPS-ovoj knjižari Akademija, sa popustom od 25 odsto, rekla je prestavnica te knjižare Deana Matić.

"Beli put" je stvorio ime pre svega licencnim izdavanjem američkih grafičkih novela, kojih do pojave ove kuće, pre dve godine, nije bilo na srpskom tržištu, osim u piratskoj verziji ili uvozno. Mada beogradska kuća usmerena je pre svega na strip, grafičke novele, avanturističke romane i ostale žanrove koji pokrivaju čudesne svetove fantazije.

Od prošle godine, "Beli put" je pokrenuo "Integrale", sa francusko- belgijskom školom stripa, koja je u nekadašnjoj SFRJ uživala veliku popularnost, a, prema Vuletićevim rečima, izdavač se opredelio za izdavanje novih naslova, po principu zaokruženih celina.

Prema njegovim rečima, SFRJ je bilo drugo ili treće najveće tržište ove škole stripa. Ona je redovno pokrivana u strip revijama kao što su "Stripoteka", "Strip Art" i "Eks Almanah".

U "Integralima" se nastoji da čitalac "u svakoj knjizi vidi celu priču", to jest da u njoj dobije sve epizode serijala, kako ne bi čekao nastavak, rekao je Vuletić, koji je, kao neku vrstu izuzetka, najavio izdavanje celog serijala "Torgal" u nekoliko tomova.

Prva dva toma sa ukupno deset od 29 epizoda pojaviće se, prema njegovim rečima, za nekoliko meseci, a ubrzanim tempom trebalo bi da budu objavljeni i ostali tomovi. "Torgal" je u Srbiji izdavan nasumično, u strip revijama i piratskim izdanjima tokom 1990-tih.

Vuletić je za ovu godinu najavio više od 30 novih izdanja, a za petak u 18 sati je najavio predavanje o francusko-belgijskoj školi stripa u Francuskom kulturnom centru.

Predstavnica Centra Jasna Stojković rekla je da se u Francuskoj godišnje proda oko 40 miliona strip albuma, da je ih je samo prošle godine tamo izdato 4.130, i da je tržište francusko-belgijske škole najjače posle američkog.

Premijera dečije predstave "Pera Pan i potraga za blagom" je u nedelju (18) na sceni Pozorištanca Puž, javlja novina Blic. Rediteljka Milena Pavlović kaže da je to je šaškasta avanturistička bajka smeštena u magični svet kompjuterske igrice čiji je glavni lik čuveni, večiti dečak, Petar Pan.

"U njenim nivoima se gubi granica između mašte i zbilje, jave i sna, prepliću se akcija, fantazija i kompjuterski efekti. Svaka sličnost sa legendarnim Panovim zgodama u Nedođiji nestaje na samom početku ove spektakularne tumbe igrice. Reč je o tome da vrlinu i snagu u sebi nalazimo kad spoznamo i nadvladamo sopstvene greške, zablude i strahove", kaže rediteljka.

Šta se zapravo može očekivati u ovoj predsavi. Kako prenosi novina Danas: Pera Panić je smotan i strašljiv dečak, zaluđen kompjuterskim igrama, naročito avanturom Petar Pan i potraga za blagom. Kad mu kompjuterski virus u vidu Kapetana Kuke ponudi da uđe u igricu i postane njen glavni igrač i junak, Pera prihvata izazov. Ali, virus je zarazio igricu i u njoj je sve naopako. Da bi završio "igricu" i pronašao blago Pera je primoran da izvršava "otkačene" i teške zadatke.

Uloge tumače Miloš Samolov, Radmila Tomović, Mladen Andrejević, Milan Čučilović, Sandra Ilić, Vanja Kapetanović, Aleksandar Vujanović i Predrag Filipović. Scenograf je Kristina Radosavljević, kostimograf Stefan Savković a muziku Zoran Obrenović Srećković.

"Gospodari gena" roman Majkla Krajtona koji je kao druga knjiga edicije Blic bestseler izašao samo mesec dana posle promocije u Njujorku, u prodaji je na svim kioscima u zemlji - još šest dana. U četvrtak 22. februara Krajtona će "zameniti" ljubavni roman Sidni Šeldon,"Stranac u ogledalu".

Distributerska kuća "Tuck" pustila je u prodaju, početkom februara, nova DVD izdanja među kojima ima SF i horor naslova..

Horor film "Ostani u igri" vodi tinejdžere kroz krvavu igru o grofici iz 17. veka, a nevolje nastaju kada oni počinju da umiru na isti način kao likovi u igrici. U filmu igraju Džon Foster, Samer Armstrong i Frenki Munjiz. Specijalno DVD izdanje je pripreljeno za klasik horora "Kada jaganjci utihnu" sa Džodi Foster i Entonijem Hopkinsom.

Konačno, tu su i dva dela SF hita "X Men" na DVD-u. Savršeni specijalni efekti, odlična adaptacija stripa i mnogo akcije u prvom i drugom delu ove trilogije objavljeni su 6. februara.

Multimedijalna manifestacija posvećena horor žanru u Srbiji "Near Dark 2" - kombinacija trbina, prezentacija i filmskih projekcija, otvorena je u Salonu Muzeja savremene umetnosti (Pariska 14) u četvrtak predstavljanjem Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" iz Beograda. Doduše, sam početak je kasnio zbog nedostatka odgovarajućeg codec-a kako bi se prikazao dokumentarni film o Beokonu koje je prošle godine održano u organizaciji LK. Zbog toga se, umesto u 19.00, počelo u 20.15 sati, ali je desetak prisutnih i strpljivih na kraju nagrađeno dvočasovnim dokumentarcem o prošlogodišnjem Beokonu.

Ovde prenosimo i deo vesti agencije Beta o manifestaciji NEAR DARK 2.

"Near Dark" je prvi put održan u februaru 2006. godine i bio je okrenut umetnicima koji su inspirisani tim žanrom, dok se novo izdanje bavi publikom, rekla je Beti kustos salona Marina Martić.

Prema njenim rečima, iza popularnosti svih podžanrova fantastike, uključujući natprirodne strave stoje vrlo odani obožavatelji, to jest fandom. "Mi sada želimo da proučimo drugu stranu tog fenomena, a to je publika", izjavila je ona.

Uz Marinu Martić, autori koncepcije "Near Dark 2" su Svebor Midžić, Darinka Pop Mitić i Andrej Dolinka, a nosioci programa su Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" i autori kultne TV emisije "Šok koridor" Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac.

Manifestacija će biti otvorena sutra u 19 sati, predstavljanjem Društva "Lazar Komarčić" i njegovih aktivnosti u popularizaciji horora, uz projekciju dokumentarnog filma o "Beokonu", nedavno održanoj konvenciji tog društva u beogradskom Domu omladine.

Niški književnik, esejista i kritičar Dejan Ognjanović, član
"Lazara Komarčića", održaće u petak predavanje na temu "Horor medju Srbima i srpski film strave".

Ognjanović, autor romana "Naživo" i esejističkih knjiga "Faustovski ekran" i "U brdima, horori", rekao je Beti da će govoriti o recepciji horor žanra u srpskoj kritici, uz analizu postojećih srpskih horor filmova.

Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac će u subotu 17. februara prirediti "živu" verziju svog "Šok koridora", na temu "Zločin kao umetnost i umetnost kao zločin".

"Prikazaćemo inserte iz lažnih 'snaf' filmova, kratke filmove koji se bave zločinom, kao i inserte iz filmova koji predstavljaju 'umetnost kao zločin' - kao što su domaći filmovi", rekli su Beti Radivojević i Bekvalac, čija se emisija prikazuje na Art kanalu.

Književnik, prevodilac i pisac Goran Skrobonja će 20. februara govoriti o stvaranju srpskog horor fanzina "Hemitor", čiji je utemeljivač bio tokom 1990-tih, u okviru društva "Lazar Komarčić".

Poslednja tri dana manifestacije rezervisana su za projekcije horor filmova sa repertoara Festivala srpskog filma fantastike, a po izboru autora manifestacije "Near Dark 2". Ovaj festival je gostovao u više srpskih gradova, kao i u Sloveniji.

Dom omladine Beograda i društvo "Sakuraban" organizovaće 17. i 18. februara vikend posvećen svim ljubiteljima manga stripova, anima filmova, kao i japanske popularne kulture, u okviru koga će se održati susreti, radionice, igraonice, kao i projekcije filmova za sve ljubitelje ovih, i u svetu sve popularnijih atraktivnih programa, prenosi novina 24 sata. U subotu, 17. februara, od 16 i 19 sati održaće se Manga i Yu Gi Oh radionica, a od 19.30 sati predstaviće se anima serijal "Slam Dunk", jedna od najpopularnijih sportskih mangi iz 90-tih. Od 20.30 sati kreće serijal "Photon The Idiot Adventures". U nedelju, 18. februar od 16 i 19 sati održavaju se Manga i Go radionice, u 19.30 predstavlja se anima serijal "Hikaru No Go", a od 20.30 sata serijal "One Piece", jedna od najpopularnijih mangi svih vremena. Ulaz na sva dešavanja je slobodan.

Društvo ljubitelja japanske popularne kulture "Sakuraban" radi u okviru Doma omladine Beograda i organizuje sastanke svakog petka u 19 časova u tribinskoj sali Doma omladine.

Početkom ovog meseca na sajtu B92 je objavljeno da će se Izložba Near Dark 2održati u Salonu Muzeja savremene umetnosti, čiji su autori Marina Martić i Svebor Midžić. Izložba Near Dark 2 bavi se interakcijom vizuelne umetnosti i popularne kulture, fokusirajući se na one umetnike čiji su radovi inspirisani hororom ili koji nastaju na istoj onoj teritoriji nelagode na kojoj ovaj žanr uspeva. Na ovaj način istražujemo i samo područje nelagode visoke kulture u susretu sa popularnim žanrovima koji na svoj način "ubijaju" i "umiru" za kulturu.

Većina radova na izložbi nastala je specijalno za ovu priliku. Na izložbi će biti predstavljeni radovi Milene Putnik, Darinke Pop-Mitić, Aleksandra Jestrovića, Nenada Kostića, Siniše Ilića i Edite Kadirić.

U sklopu Near Dark manifestacije gostovaće i Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" - tribinama, predavanjima i filmskim projekcijama. Samo predstavljanje kluba biće 14. februara, Dejan Ognjanović će 16. februara održati predavanje o srpskim horor filmovima i hororu među Srbima, dok će 20. februara Goran Skrobonja pričati o tome kako je horor ušao u srpski fandom i klub LK, preko, sada već legendarnih, HEmitora. Ova predavanja će biti u Salonu Muzeja savremene umetnosti, u Pariskoj ulici broj 14. U filmskom delu programa će biti dela domaćih stvaralaca koja su viđena na dva Festivala fantastičnog filma (u sklopu dva prošlogodišnja Beokona). Naročita poslastica će biti uživo emitovanje kultne horor tv-emisije "Šok-koridor" koja je zakazana za 17. februar. Sva dešavanja počinju u 19 časova.

Ilija Bakić - Prikaz knjige "Vilina planina" Tamare Lujak
izdavač: Književni klub "Branko Miljković", Knjaževac, 2006.g.

Prikaz se već pojavio na forumu Znaka sagite.

Zbirku kratkih proza Tamare Lujak (1976) čini 11 segmenata koji se, u pokušaju preciznijeg određivanja, mogu najpribližnije nazvati bajkama. Ovo 'prepoznavanje' je dvojako: s jedne strane, ono će čitaoca lakše uvesti u svet knjige, naznačavajući mu šta tamo može očekivati, a s druge strane, ono je i svojevrsna 'otežavajuća okolnost' zbog potrebe da se najpre autor (a potom i njegov čitalac) izbori kako sa predrasudama tako i sa pravilima i ograničenjima koja ovakva vrsta priča nameće.

Bajka je narodna priča fantastičnog sadržaja (Vuk Karadžić je naziva i 'ženskim pripovestima') koja se kreće u jasno definisanim prostorima i barata odgovarajućom ikonografijom. Za nju je bitno da su i pripovedač i slušalac-čitalac svesni njene izmaštanosti (zbog koje se ne insistira na identifikaciji na nivou pojedinačnih i opštih realnosti već prevashodno na nivou ideja i etičkih principa), odnosno da se podrazumeva poštovanje mogućih početaka, zapleta i raspleta kao iadekvatnih pripovedačkih strategija. Bajke, sadrže poruku-pouku što ih čini pogodnim za vaspitavanje dece kojoj se, kroz zanimljive priče, prenose nizovi etabliranih principa po kojima funkcioniše zajednica. Odnosi između bazičnih načela svekolikog ljudskog postojanja (porodične i partnerske ljubavi, odrastanja, stasavanja i starenja, pravde i pravičnosti kao vodilja kroz život, pomaganja bližnjima kao i namernicima) korigovani su pravilima koja postavlja društvo (poštovanje aristokratije i svojina) ali je ideal harmoničnih odnosa u grupi onaj kome se svi ostali pokoravaju i u svrhu čijeg poštovanja se 'upotrebljavaju'. Usvajanje pravila življenja kroz priče jeste sveopšti oblik procesa socijalizacije novih članova, procesa nužnog za dalji opstanak zajednice. Istovremeno, deca se uče strpljivosti i postupnosti u radu i ostvarenju ciljeva kao boljim i ispravnijim osobinama za razliku od naprasitosti i otimanja. Naravno, sirovost i surovost života ne može se sakriti pa bajke mnogih naroda nisu ni malo blage; tek su masovni mediji XX veka uspeli da, u ime dodvoravanja i povlađivanja malograđanskim konzumentima, bajkama prilepe oreol 'nežnih' (a često i romantičnih) priča.

Zbog svega rečenog, pisac koji danas namerava na piše bajke (kao svoja autorska dela) ima težak zadatak da, poznajući nasleđe, ne pređe zadate okvire odnosno da u njihovim okvirima bude svež i zanimljiv. Tamara Lujak je, očito, bila svesna navedenih problema i uspela da ih ubedljivo razreši. Autorica vrlo precizno 'barata' znanom ikonografijom bajki uspevajući da njene elemente spaja i razvija u novim zapletima. Bajke se, u okvirima knjige, prema nekim svojim (pretežnijim) karakteristikama izdvajaju u manje celine: "Dubrava", "Mazar", "Vilina planina" i "Gospa od Škpjela" vezane su za postojeće geografske pojmove odnosno svojevrsno su fantastičko objašnjenje njihovog nastanka. Motiv zmaja sreće se u "Četvoroprstom", "Mojrama" i "Gospi od Škpjela"; potrage za čudesnim predmetima i venčanja kao srećno finale takvih avantura okosnice su "Četvoroprstog", "Dubrave", "Zaveta", "Zorila" i "Viline planine". Nesretna ljubav je u finalu "Mazara" i "Gospe od Škpjela" dok je dobrodušnost i blagorodnost prema porodici i zajednici okosnica "Tandarića Mandarića" i "Mojri". Unekoliko apartne su bajke "Ruža vetrova" i "Mali beli Zec"; prva, o sukobu vetrova koji je razrešio nežni cvet (i u kojoj nema aktivnih ljudskih učesnika) ispripovedana je u natprirodno-magijskom ključu (natprirodnost je, pošto nema literarnih ljudi junaka kao posrednika, izmeštena izravno na čitaoca) dok je bajka o zecu koji će, zarad spasavanja seoskog drveta, odvažno žrtvovati svoj dotadašnji, komotni život i bespovratno se promeniti, bliža basnama ili alegorijskim pričama u kojima nema mitskog nanosa (i ovde se ljudi pominju samo kao pojave sa kojima konkretne životinje nemaju kontakte niti ih priželjkuju).

Dakle, kroz različite priče autorica proteže iste motive povezujući tako bajke u celinu koja nije strogo formalna (nema jedinstva vremena-mesta-likova) ali je postojeća jer se motivi prepoznaju i slažu u čitaočevoj svesti i tako se samostalno stvara veza među njima. Otuda su zmajevi sličnih oblika i karakteristika, ponašanje vila takođe poštuje obrazac; posebno je prepoznatljivo višestruko pominje lekovitih biljaka kao zaloga ozdravljenja ali i življenja u skladu sa prirodom. Ipak, mogu se zapaziti i pomaci odnosno za originalne bajke netipični postupci kakvi su bračna neverstva oba supružnika (kažnjena propašću kraljevstva i nestajanjem krivaca u stihijama). Tamni nanosi nisu strani bajkama Tamere Lujak, ona se nije opredelila za njihovu uprošćenu i zašećerenu medijsku verziju, već za onu bližu originalima, onu koja je balansirala između potrebe da se pouči, usmeri a da se, istovremeno, ne stvara potpuno lažna slika, opsena. Jer, ukoliko se takva, vrlo delikatna ravnoteža ne uspostavi priča će, u jednoj krajnosti, možda biti dopadljivija a u drugoj potpuno 'realistična' ali će nestati njena svrsishodnost; u oba 'iskliznuća' priča prestaje da bude bajka i mutira u neki drugi sadržaj. Autorica nije dozvoljavala da joj se to desi odnosno da se zapleti otrgnu.

Takođe je uložan primetan napor da se poštuju zanatska pravila pripovedanja bajki; ova dela teže primarnom pripovedanju u kome nema mesta za literarnim egzibicijama već su i zaplet i rečenice (zarad efikasnog ostvarenja cilja) redukovani do nivoa u kome se izostavljanjem bilo koje reči ruši čitava konstrukcija bajke. Ovakvu jezgrovitost i jednostavnost teško je postići jer zahteva autorsku samodisciplinu, škrtost i kritičnost. Cilj je postignut kada pripovedanje bajke teče, fokusirano, bez zastajanja, nedoumica ili neprepoznavanja likova. Tamara Lujak se trudila i uspela da odoli ambicioznijim književnim postupcima i metodama pripovedanja, poštujući, od prve do poslednje reči, cilj koji se sebi postavila. Ova usredsređenost svakako je doprinela da naum, na zadovoljstvo čitalaca, u potpunosti bude ostvaren.
Ilija Bakić

Grupa Photon Tide, u subotu, 17. februara, održava Godišnju skupštinu u Beogradu, na kojoj će učešće uzeti kako aktivni članovi grupe, tako i svi oni koji bi to želeli da postanu. Članovi koji su u proteklom periodu učestvovali na projektima grupe, sastaće se u 12 časova radi godišnjeg izveštaja i glasanja, dok će svi ostali moći prisustvovati sastanku od 15 časova kada će biti predstavljeni planovi delovanja grupe u narednom periodu. Tada će se, takođe, podeliti poslovi zainteresovanima koji žele da postanu aktivni članovi.

Skupština će se održati u domu za nezbrinutu decu "Zmaj Jova Jovanović" u ulici Braće Jerković 119.

Dodatne informacije možete dobiti ukoliko se obratite na: info@photontide.org sa temom "Skupština grupe" u Subject polju.

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 01. do 07. februara 2007. godine najgledaniji u srpskim bioskopima bio je "Crni Gruja i kamen mudrosti". Film koji od fantastike ima samo pomenuti "kamen mudrosti" .

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 31. januara do 06. februara u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze se sledeći filmovi: 1. Omen -Predskazanje, 4. Pirati s Kariba 2, 7. Nemoguća misija 3, 9. Brda imaju oči, 10. Da Vinčijev kod.

U organizaciji društva "Sakurabana" (www.bg-anime.com) od 02.02.2007 (petak) sa radom je počela manga radionica koja se održava svakog drugog petka od 19-21h u Domu Omladine u konferencijskoj sali na prvom spratu, objavljena je vest na sajtu Znaka sagite. Radionicu će držati Vladan Žervanov i Igor Jokić i oni pozivaju sve zainteresovane da dođu i sa sobom povedu sve koji su raspoloženi da crtaju i uče o manga stilu i o klasičnom stripu."

Pozorište lutaka "Pinokio" iz Zemuna gostuje do 13. februara u Londonu, gde će izvesti predstavu "Crvenkapa" Igora Bojovića, u režiji Juga Radivojevića.

Gostovanje je organizovano u saradnji sa Srpskim društvom u Velikoj Britaniji, saopšteno je iz tog teatra, a prenosi novinska agencija Beta.

Predstava "Crvenkapa" specifična je po neobičnim lutkama, napravljenim od predmeta za svakodnevnu upotrebu i već je s velikim uspehom prikazivana na gostovanjima u Francuskoj, Kanadi i Rusiji, ističe se u saopštenju.

Novi Sad će na leto biti domaćin Prvog nacionalnog filmskog festivala, dogovorili su se juče Dragan Bjelogrlić, u ime Filmskog centra Srbije, i Bojan Pajtić, premijer Vojvodine, prenose domaći mediji. Oni su juče potpisali i sporazum kojim će pokrajina uložiti 30 miliona dinara, a kako je rečeno, još toliko se očekuje od republike i nešto manje od grada Novog Sada.

- Festival će početi 16. juna i trajaće osam ili devet dana, a biće oko 15 domaćih filmova od čega osam premijera. Biće iznenađenja, gostiju i dodatnih manifestacija. Planirani budžet je oko milion evra - objasnio je Bjelogrlić i dodao da će biti nagrada koje bi trebalo da laureatima omoguće pravljenje novog filma.

Za sada nepotvrđena informacija, vezana za Nacionalni festival, jeste ta da bi u okviru njega bili prikazivani domaći SF i horor filmovi koje je publike gledala na Festivalu filmske fantastike (FFF), u sklopu Beokona. Još se ne zna da li bi ovakav jedan program išao pod "firmom" FFF. Pretpostavlja se da bi definitivna potvrda ulaska domaće SF i horor produkcije na Nacionalni festival mogla da usledi tek za par meseci.

Izdavačka kuća Laguna objavila je novi roman Zorana Živkovića "Amarkord" (112 stranica, cena 260 dinara), koji ima strukturu mozaika, sa poglavljima naslovljenim po slavnim književnim delima, objavila je agencija Beta.

Sam roman nosi naslov po jednom od najslavnijih ostvarenja filmske umetnosti - "Amarkordu" Federika Felinija, koji je u Srbiji imao alternativni naslov "Sećam se".

"Sećanje, kao najosobenije i najprisnije čovekovo svojstvo stožerni je junak Amarkorda", navode iz Lagune povodm izlaska romana, i u saopštenju navode: "Poglavlja donose deset prizora neobičnih pamćenja koja dovode junake u čudnovate, paradoksalne, često bezizlazne situacije". Takođe se navodi da je "poprište radnje drugog dela knjige jedan prividno bezazlen gradski trg koji će postati žiža susticanja puteva četvoro protagonista u očajničkoj potrazi za lepotom". Naslovi poglavlja su "Zločin i kazna", "Vašar taštine", "Velika očekivanja", "Sentimentalno vaspitanje", "Mrtve duše", "Izgubljene iluzije", "Jadnici", "Čarobni breg", "Knjige smeha i zaborava" i "Farenhajt 451",

Živkovićev "Most" bio je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu kritike za roman godine, a njegova "Knjiga" je nominovana za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja - Medjunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK.

Živković, dugogodišnji izdavač, jedini je pisac van anglosaksonskog govornog područja koji je dobio Svetsku nagradu za fantastiku, a taj uspeh postigao je kratkim romanom "Biblioteka".

Naš poznati virtuoz na violini Lajko Feliks uskoro će zaigrati glavnu ulogu u mađarsko-nemačkom naučno-fantastičnom filmu "Delta", reditelja Kornela Mundruckog, prenose beogradski mediji.

Radnja ovog novog filmskog ostvarenja se dešava u budućnosti. Glavni lik Mihalj (Lajko Feliks) odlazi na očevu sahranu u lavirint delte Dunav. On tada upoznaje devojku u koju se ludo zaljubljuje. Međutim, kasnije saznaje da je ta devojka njegova rođena sestra kao i to da im otac nije preminuo prirodnom smrću već je ubijen. Užasnut takvim razvojem događaja, Mihalj kreće u potragu za očevim ubicom i dobija tajni zadatak...

Glavnu ulogu u "Delti" trebalo je da tumači mađarski glumac Lajoš Bertok, koji je preminuo prošle godine. Tada je snimanje filma prekinuto, a nove scene sa Lajkom u istoj ulozi snimaće se na proleće. Očekuje se da će film biti spreman za prikazivanje sledeće godine.

Violinisti Lajku Feliksu ovo neće biti prva filmska uloga. On je pre "Delte" glumio u nekoliko filmova mađarskog reditelja Mikloša Janča. Takođe je pisao muziku za film "Točkovi". Izdao je jedanaest albuma, a na nekim od njih sarađivao je sa Bobanom Markovićem.

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 25. do 31. januara 2007. godine među najgledanijim ostvarenjima u srpskim bioskopima bilo je pet filmova koja imaju fantastične elemente. "Noć u muzeju", koji je bio najgledaniji u prethodnoj listi sada je pao na treće mesto.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 24. do 30. januara u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze se sledeći filmovi: 1. Omen -Predskazanje, 4. Pirati s Kariba 2, 7. Nemoguća misija 3, 10. Povratak Supermena.

Beogradski pisac Zoran ŽivkoviĆ, poznat kao pisac fantastike, predstaviće 6. februara u Novom Sadu roman "Most", koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2006, a sazdan je od tri istovremena pripovedna toka u neimenovanom gradu, javlja SEEcult.

Osim Živkovića, o romanu "Most", u izdanju Lagune iz Beograda, govoriće u Art klubu Kulturnog centra Novi Sad i Aleksandar Jerkov, Slobodan Vladušić i Ljiljana Pešikan - Ljustanović.

Živković je do sada objavio sledeće knjige: Četvrti krug (1993), Vremenski darovi (1997), Pisac (1998), Knjiga (1999), Nemogući susreti (2000), Sedam dodira muzike (2001), Biblioteka (2002), Koraci kroz maglu (2003), Skrivena kamera (2003), Vagon (2004) i Četiri price do kraja (2004), Most (2006), Čitateljka (2006) i Amarkord (2007).

Njegov roman "Knjiga" iz 1999. nominovan je za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja - medjunarodnu dablinsku knjizevnu nagradu IMPAK, a u konkurenciji za istu nagradu bio je i njegov mozaik - roman "Biblioteka" kojem je 2003. pripala najuglednija svetska nagrada za fantastiku "World fantasy Award".

Na forumu Znaka sagite objavljena je interesantna najava prema kojoj izdavačka kuća Beli put planira da objavi, u ediciji Klasici, "kompletan Rejmondov Flaš Gordon". Najavljuju se dva velika toma, sve će biti u boji, uz dosta propratnih tekstova. Ipak, o okvirnim rokovima za sada nema ni reči, kao ni o formatu. U SAD je objavljen komplet od sedam knjiga, a materijala ima za 550 strana uz jedan problem - različitog su formata jer su često tokom starih epizoda menjani formati kako su se menjali i sami časopisi koji su objavljivali "Flaša Gordona".

Đorđe Milosavljević, jedan od najuspešnijih scenarista i reditelja mlađe generacije, priprema novi film Romi daba ili Zli demijurg u produkciji beogradske kuće "Tangram entertertejment", piše Glas javnosti. Milosavljević je kao reditelj potpisao filmove "Točkovi" i "Ringeraja", po svojim tekstovima, i "Mehanizam", po tekstu Gordana Mihića. Bio je koscenarista filmova "Apsolutnih sto", "Nataša", "Nebeska udica"...

- Prvobitno je plan bio da moj tekst, koji je nastao pre nekoliko godina, režira Dejan Zečević, na čemu smo zajednički radili oko godinu dana. Pošto je taj pokušaj propao, našao sam se u ulozi režisera - kaže za Glas Đorđe Milosavljević.

- Romi Daba je film sa netipičnom ratnom pričom u fokusu, kamerni psiho-triler sa ukupno 12 glumaca. Izolovana grupa ljudi nije sasvim sigurna šta je stvarnost. Junaci su traumatizovani, ispitujemo gde su opipljive granice realnosti, šta je faktografija, gde počinje iluzija, umišljanje. Glavni junak, mentalni bolesnik, na početku filma tvrdi da je bog. Kako radnja filma odmiče, ta izjava nalazi dobro tlo među ratom izmučenim ljudima.

Radnja je smeštena u jedan ogoljeni pejzaž na planini. Ovim filmom, scenaristički i stilski nastavljam ono što sam započeo u svojim ranijim filmovima "Točkovi" i "Mehanizam". Ono što mene pokreće je film noar, crnohumorni elementi, uticaj braće Koen... Nemam komercijalnih pretenzija, radim ozbiljan umetnički projekat. Jednostavno dobar film, bioskopsko tržište ionako ne postoji već godinama.

Film ima mitološku potku.

- Cela priča vrti se oko demona Romog Dabe. Glavni junak se predstavlja kao Romi Daba, nama poznat iz stripova o Mikiju Mausu. Reč je o junaku iz staroslovenske mitologije, koji je preživeo kada je Sveti Ilija trebio đavola.

Stiče se utisak da se u poslednje vreme Đorđe Milosavljević godinama najaktivniji mlađi autor u našoj kinematografiji povukao.

- Radim, a distanca mi odgovara. Zdravo radim, to bih svima preporučio. U ovom poslu se zahteva vrsta socijalnog angažmana, ali ne nalazim da je ona potrebna. Radim za svoj groš. Slovenačka producentska kuća "Arkadena" angažovala me je da uradim adaptaciju stripa "Slepo sunce", Tomaža Lavriča, za animirani film.

- Protekle tri godine bavio sam se pisanjem scenarističkih predložaka za stripove francuske izdavačke kuće "Glena", za njih sam uradio tri albuma, crtač je naš čovek Tiberije Beka.

Pančevo još uvek čeka da dobije filmski spomenik načinu života svojih građana, koji živote provode u neprekidnom strahu od industrijskih otrova i njihovih mučnih posledica, piše dnevna novina Press..

Film "Zona mrtvih" Milana Todorovića predstavljaće neobičan doprinos istoriji Pančeva, zato što se njegova fabula neće baviti sumornom svakodnevicom žitelja ovog grada, već horor pretpostavkom da će incident sa izlivanjem biohemijskog otrova na pančevačkoj železničkoj stanici sve varošane pretvoriti u zombije!

Sa živim mrtvacima suočiće se detektiv Dragan Vuković, koji će morati da udruži snage sa robijašima iz policijskog transporta ukoliko želi živ da napusti Pančevo.

Ovaj punokrvni horor film biće snimljen sa, za naše uslove, zamašnim budžetom, koji se obezbeđuje sa raznih strana, od pančevačkih vlasti do italijanske kompanije "Film mejker", koja je odlučila da uđe u koprodukciju sa domaćom kućom "Toking vulf". Snimanje je trebalo da bude privedeno kraju još prošle godine, ali se, što je uobičajeno za naše filmske projekte, rad znatno odužio.

Tvorci "Zone mrtvih" ipak obećavaju da ovaj film neće postati još jedan u nizu filmova koji nisu odmakli od prve klape. Vukota Brajović, producent "Zone mrtvih", kaže da je optimista kada su u pitanju nastavak snimanja i privođenje kraju ambicioznog projekta:

- Snimili smo jednu scenu iz filma koju ćemo koristiti u svrhe prikupljanja sredstava koja nam nedostaju. Optimistični smo sa predviđanjem da ćemo početkom leta krenuti u snimanje. Nadomak smo realizacije - kaže Brajović, i pojašnjava tehničke detalje u vezi sa filmom:

- Pored veoma zahtevne scene koju smo snimili, radi se i na detaljnoj elaboraciji svih sektora... Rade se skice i tehnička rešenja za maske i specijalne efekte, dizajn kostima i scenografije, domaća glumačka podela je skoro gotova, dok se, pored američkog glumca Kena Forija, očekuje još najmanje jedno strano ime - najavljuje Brajović. U filmu će igrati i Vukota Brajović, Dragan Nikolić, Voja Brajović i drugi.

Kako napraviti "živog mrtvaca"

Da bi se napravio zombi, osnovni "sastojak" je žrtva. Na Haitiju tradicionalno su se "upotrebljavali" rođaci, radi osvete zbog nekog duga ili slične zaostale pizme. Zombirani rođak potom je postajao prinudni radnik, to jest - rob.

Otrov od kojeg se pravi zombi obično sadrži halucinogen DMT. Pored DMT-a koriste se i tetrodoksin (nalazi se u japanskoj ribi fugu), kao i alkaloidi koji se dobijaju iz velebilja. Otrov se dozira žrtvi utrljavanjem u kožu, što dovodi do paralize i usporavanja rada srca - stanja koje je lako pobrkati sa smrću. Žrtva se potom proglašava mrtvom i sahranjuje, da bi se otkopala u roku od osam sati.

Nesrećnik se potom hrani određenim vrstama tatule, čiji otrovni sastojci, u sprezi sa nedostatkom kiseonika kojem je bio izložen u grobu, kreiraju specifično stanje svesti koje se odlikuje nedostatkom bilo kakvih sećanja ili razumnih, lucidnih sadržaja.

Zakon na Haitiju, inače, priznaje da je zombija moguće napraviti i, po krivičnom zakonu ove zemlje, tretira ovaj zločin jednako kao i ubistvo!

Prema poslednjim informacijama iz Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", postavljenih na forumu Znaka sagite, umesto predavanja o knjizi ("Himlerov veliki plan" Hedera Pringla, trebao da govori Vladimir Lazović), u ponedeljak 05. februara održaće se redovna skupština Društva "Lazar Komaričić".

Kompletan dnevni red biće naknadno objavljen, ali dve tačke o kojima će se sigurno raspravljati su:
1. finansijski izveštaj za prošlu, 2006. godinu
2. najvažnije aktivnosti Društva u 2007. godini

Kako je ranije najavljivano moguće je očekivati i smenu rukovodstva kluba i podelu novih dužnosti.

Zbog velikog interesovanja publike u Centru "Sava" će 1. februara biti održana još jedna projekcija domaćeg filma "Crni Gruja i kamen mudrosti", saopštila je distributerska kuća "Tak", a prenose beogradski elektronski mediji.

Premijera filma zakazana je za 1. februar u 20.30, ali je taj termin rasprodat, pa su organizatori odlučili da naprave dodatnu projekciju od 23 časa.

Film je nastao na osnovu serije "Crni Gruja", koja se prikazivala tokom dve sezone.

Dok se Turci spremaju da smisle odgovor na srpski ustanak, Karađorđe pokušava da preuzme vlast u Srbiji. Za to mu je potrebna pomoć, a ima li bolje osobe od vračare, koja može da mu otkrije gde leži neophodna mudrost kako bi poveo Srbe u konačnu pobedu i sebi obezbedio večitu vlast. Tako počinje filmska priča o Crnom Gruji, malom biznismenu iz 19. veka.

Da stvar bude interesantnija prema predanju čovek postaje pametniji kada udari tri puta glavom u pomenuti Kamen Mudrosti.

Zato Karađorđe angažuje svog rodjaka Crnog Gruju (Nenad Jezdić), sa pomoćnicima Čeda Veljom (Marinko Madžgalj) i Boletom (Boris Milivojević), da mu pronadju taj čudotvorni Kamen. Crni Gruja nalazi Kamen i, uveren da se od njega stvarno postaje mudriji, odlučuje, naravno, da napravi biznis...

Pored Nenada Jezdića, Borisa Milivojevića, Marinka Madžgalja, Nikole Koje, uloge tumače i Zoran Cvijanović, Bogoljub Mitić Djoša, Ognjen Amidžić, Dragan Jovanović, Petar Božović, Dragan Nikolić, Dragan Bjelogrlić i Voja Brajović, dok ženski deo ekipe čine: Tanja Bokan, Nela Mihajlović i Dušanka Stojanović.

Scenario za film potpisuju Aleksandar Lazić, Rade Marković i Jovan Popović.

Direktor fotografije je Nebojša Bašić, scenografi su Vladan Caričić i Kiril Spaseski, kostimograf Boris Čakširan, montažer filma je Branislav Godić.

Režiser je Marko Marinković.