Pre svečane dodele nagrade "Stjepan Mitrov Ljubiša" piscu Zoranu Živkoviću u Budvi, novina Glas javnosti je objavila intervju sa našim stvaraocem. Iz teksta "Pisci su neimari" novinarke Mile Milosavljević prenosimo delove u kojima su najnovije informacije o stvaralaštvu Živkovića.

Jedan ste od retkih pisaca kod kojih gotovo svakog dana ima ponešto novo na profesionalnom planu.

- Upravo je izišlo američko izdanje moga romana-mozaika "Koraci kroz maglu". Isti izdavač, "Aio pablišing", već je objavio "Sedam dodira muzike". Posredi je, u smislu grafičkog rešenja, daleko najlepša od svih mojih knjiga, bilo na srpskom ili u prevodu. "Koraci kroz maglu" nimalo ne zaostaju. Već se pojavila sjajna kritika u uglednom "Pablišers vikliju". U međuvremenu, prodata su engleska i nemačka prava za "Poslednju knjigu".

Kad smo već kod prevoda, kako nosite titulu najprevođenijeg srpskog pisca? - To je samo reklamni slogan. Ja ga uvek ublažim i kažem "jedan od najprevođenijih". Mislim da su nadmetanja te vrste neumesna među književnicima. U svetu umetnosti, kvantitet je uvek u senci kvaliteta. Šta pripremate za sajam i gde će čitaoci biti u prilici da vas sretnu, hoćete li potpisivati knjige? - Nadam se da će moj bivši izdavač "Laguna" biti zainteresovan da upriliči jednu seansu susreta s čitaocima i potpisivanja knjiga tokom sajma. Uostalom, imam čak osam "aktivnih" knjiga kod njih. Inače, počeo sam da pišem nov roman neobičnog naslova "Esherove petlje". Nadam se da će biti gotov u poznu jesen. Još nemam izdavača, ali ne brinem oko toga.

Prošle godine ste proputovali celu Srbiju. Bili ste sudeonik književnih večeri u mnogim gradovima. Spremate li se opet na takvo putešestvije?

- Ne, ali stalno sam na putu po Srbiji. Idem na književne večeri bar dva puta mesečno. To će sigurno postati učestalije u jesenjim i zimskim mesecima, kad obično poraste zanimanje za knjigu.

Novosadsko izdavačko preduzeće Neor, koje je svoj izdavački program usmerilo na objavljivanje knjiga vezanih isključivo za žanr naučne fantastike, pokrenulo je akciju kojom svim registrovanim udruženjima ljubitelja SF-a u Srbiji odobrava popust na svoje naslove "Brzina mraka" Elizabete Mun, "Darvinov radio" Grega Bera i "Zlatno doba" Džona Č. Rajta, javlja sajt Art Anima.

Prema obaveštenju objavljenom na sajtu izdavača, značajan popust se odobrava i pravnim licima, a visina popusta zavisi od količine knjiga i načina isporuke. Više detalja o popustima možete dobiti putem mail-a info@neor.co.yu.

Izdavačka kuća Alnari predstavila je pet nastavaka književnog serijala za decu pod nazivom "Zapisi Spajdervik", dvoje mladih i talentovanih autora Tonija Diterlica i Holi Bleka. Junaci serijala, koji je do nas stigao sa prelepim originalnim ilustracijama i koricama, su troje obične dece Džared, Sajmon i Melori Grejs, koji su "boravili" u nekom drugom svetu i iskustva "preneli" vršnjacima u našem, običnom, svetu.

Melori je "kul", i pomalo sklona zapovedanju, starija sestra blizanaca Džereda koji uvek upada u nevolje, i Sajmona, koji je opsednut ljubimcima. Nakon razvoda roditelja svi se sele u staru oronulu viktorijansku kuću tetke Lusinde.

Otkriće biblioteke teče Artura vodi do knjige "Terenski vodič Artura Spajdervika za fantastični svet oko nas". To je ujedno i naslov prve knjige serijala, a slede "Vidikamen", "Lusindina tajna", " Gvozdeno drvo" i "Mulgaratova srdžba".

Svet u koji ih uvodi Spajdervik je svet vila koje nastanjuju i njihovu kuću. Deca uspostavljaju kontakt sa sustanarima i njihov novi drugar vilenjak Timbltek im je od velike pomoći kada u drugoj knjizi "Vidikamen Sajmona kidnapuju goblini".

Knjige imaju i zagonetke u stihovima, puno brze akcije, pomalo su strašne,a sve je to svedeno na oko 100 strana malog formata "po meri" za mlade čitaoce od osam do 12 godina.

I tokom leta SF tim je bio vredan i pripremio je četvrti broj e-fanzina SF Vektor kojeg možete pogledati na http://sftim.com/forum/portal.php?page=5

Sadržaj ovog broja:

- Zanimljiva nauka: Kako ohladiti planetu; ozbiljni a skoro SF predlozi naučnika
- O poznatom glumcu Džefu Goldblumu i nekim SF filmovima u kojima je glumio
- O jednom od najvećih strip-autora Mebijusu
- Još odrednica iz SF enciklopedije Klut-Nikolsa
- Upoznajte podžanr horora splaterpank i pročitajte priču Izgubljene
duše - Klajva Barkera
- Upoznajte SF autore iz Argentine

U svakom broju ovog fanzina objavljuju se priče koje do sada nisu prevođene na naš jezik:

- Kad jaganjci kažnjavaju - Fernando Sorrentino
- Povratak - Fernando Sorrentino
- Mali Jelen - Kliford Simak
- Intervju s vanzemaljcem - Pol Lutus
- Pravo pitanje - Majk Kombs

I po prvi put jedna priča domaćeg autora:

- Metalne suze - Dragana Stojiljković

Prethodni brojevi su dostupni u pdf formatu u temi
http://www.sftim.com/forum/viewtopic.php?t=330.

Ekipa SF tima preporučuje:

TV program sa SF filmovima i serijama
http://sftim.com/forum/portal.php?page=22
Opise, sada već više od 240 SF filmova:

http://www.sftim.com/forum/sam/stari_filmovi.php

Srbija je u ranima jutarnjim satima u ponedeljak, u Beogradu dobila svoju prvu sajber reprezentaciju koja će je u Sijetlu, početkom oktobra, predstavljati na World Cyber Games, to jest na svetskom prvenstvu u igranju video igara, javila je agencija Beta.

Devetočlana reprezentacija je izabrana posle celodnevnog nacionalnog finala, koje je održano u Ekspo centru na Novom Beogradu. Takmičari iz cele Srbije su se nadmetali, pojedinačno i ekipno, u pet video igara koje Vorld sajber gejms priznaje kao zvanične discipline.

Pobednik u igri FIFA Soccer 2007 je Goran Rebić, u Need For Speed - Carbon najbrži je bio Vladimir Ranisavljević, najbolji u Warcraft 3 bio je Marko Mićanović a u Command And Conquer 3 - Darko Dautović. U igri Half Life: Counter Strike , koja se igra ekipno, najbolja je bila petočlana ekipa pod imenom 4.glory .

Ovo će biti četvrti put da Srbija učestvuje na WCG-u, a posle raspada zajednice sa Crnom Gorom, to će joj biti prvi samostalan nastup. Najbolji rezultat Srbija je, u sklopu reprezentacije SCG, ostvarila plasmanom u osminu finala - u disciplini Counter Strike .

Pre nadmetanja u Ekspo centru prethodile su predkvalifikacije u 13 srpskih gradova. U finale je ušlo 260 igrača, od čega se u Warcraft 3 nadmetalo 37, u FIFA Sočer 31, u Need For Speed 23, i u Command And Conquer 3 - 14 igrača. U Counter Strike se takmičila 31 ekipa.

Nacionalna WCG nadmetanja, praćena sajmom informatičke i igračke tehnologije, odvijala su se u navijačkoj atmosferi, ali na manjem prostoru i pred manje posetilaca nego ranijih godina, kada je mesto održavanja manifestacije bio Sava centar. Novina je bila stavljanje igrača u isti prostor gde se odvija sajam, što je omogućilo publici da gleda takmičare i njihov žar, kao i da navija. To je naročito došlo do izražaja posle 19 sati kada su na glavnoj bini počela završna nadmetanja i sajber dvoboji.

Svetsko finale Vorld sajber gejms biće održano u Sijetlu, u SAD, od 3. do 10. oktobra. Manifestacija je nastala pre osam godina u Južnoj Koreji, a osnovale su je kompanija International Cyber Marketing i ministarstvo za turizam i sport Južne Koreje, uz podršku kompanije Samsung.

Srpsko WCG finale podržali su opština Novi Beograd, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, i prvi put - Ministarstsvo za sport i omladinu. Organizator je kompanija Zeal Production - nekadašnji Sajbersports SCG , a generalni sponzor je Telekom Srbija .

Beogradska distributerska kuća "Tak" za jesen sprema nekoliko filmova koji obećavaju dobru zabavu, javlja agencija Tanjug.

Film "Mrak se diže" bi trebalo da ima premijeru 18. oktobra i to će obradovati poklonike filmova žanra epske fantastike sa mnogo akcije. Scenario je radjen prema istoimenom serijalu Sjuzan Kuper i zato treba očekivati nastavak. U prvom delu, koji je režirao Dedjvid Kaningem, igra ekipa mladih i manje poznatih glumaca koju predvodi Ijan Mekšejn sa Frensisom Konrojem i Kristoferom Eklstonom.

Izdavačka kuća Algoritam je ovog leta omogućila domaćim ljubiteljima fantastike da ponovo nabave knjigu Entonija Bardžisa "1985" koja se često reklamira sledećim rečima: "Mislite li da je Orvel rekao sve... Da nema ničeg košmarnijeg od "1984"... Prevarili ste se! Tu je 1985 spram čijeg antiutopijskog naboja Orvelovo delo deluje tek kao puka dečja igrarija..." Knjigu možete pronaći u knjižarama po ceni koja se kreće oko 600 dinara. Pre ovogodišnjeg izdanja ovo Bardžisovo delo je štampano kod nas pre 20-tak godina.

Inače, od ostalih interesantnih naslova iz ponude Algoritma izdvajamo - "Paklena pomorandža" - Entonija Bardžisa (sa poslednjim poglavljem koje je izostavljeno kada je knjiga objavljena u ediciji "FEST romani"), knjige Džin M. Oel iz serijala "Deca Zemlje" (od prve knjige "Pleme pećinskog medveda" do petog dela "Kamena skloništa"), "Goli ručak" - Vilijema S. Barouza i "Rat ljudi i daždevnjaka" - Karela Čapeka.

I dalje je više nego evidentno da letnje doba u Srbiji nije vreme kada se ide u bioskopske dvorane, što se ove nedelje naročito vidi na primeru noviteta u bioskopima, filma "Uzdizanje Hanibala". Ovaj film je videlo samo 781 gledalac, što je za debi stvarno malo. Doduše, ako pogledate učinak "Mosta za Terabitiju" koja je za 17 nedelja zabeležila manje nego dva puta veću gledanost od novog "Hanibala", onda je više nego evidentno da publika u širokom luku zaobilazi bioskope, naročito leti.Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 16. do 22. avgusta 2007. godine na listi je sedam filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Na predstojećem "World Cyber Games" turniru koji će se održati 25. i 26. avgusta u EXPO XXI hali na Novom Beogradu, distributerska kuća "Tuck" predstaviće 4 filma iz nastupajuće sezone, javlja B92.

Posetioci "World Cyber Games" turnira biće u prilici da prisustvuju prezentacijama i premijerno pogledaju neke od ekskluzivnih video materijala iz filmova "Hitman", "Beovulf", "Zlatni kompas" i "Ja sam legenda".

Ostvarenje "Hitman" je adaptacija popularne igrice u kojoj Timoti Olifant tumači misterioznog Agenta 47 - obučavanog je da postane profesionalni plaćeni ubica, čije su najmoćnije oružje njegova hladnokrvnost i ponos. Broj 47 predstavlja poslednje dve cifre barkoda istetoviranog na njegovom potiljku, i njegovo jedino ime. "Hitman" igrica je debitovala na tržiptu u decembru 2000. godine, od tada je doživela tri nastavka i beleži prodaju od preko 2.6 miliona primeraka samo u Americi!!

Film u domaće bioskope stiže 15. novembra.

Novi projekat Roberta Zemekisa "Beovulf"" zasnovan je na staroj norveškoj legendi o hrabrom ratniku Beovulfu koji mora osloboditi kraljestvo Herodota od opasnog čuovišta koje ga opseda već 12 godina. Zemekis će dočarati jedinstvenu viziju ove epske sage korišćenjem potpuno nove generacije foto-realistične kompjuterski generisane tehnologije koja će prvi put biti upotrebljena na velikom platnu. Primenom naprednih sredstava sa digitalnim beleženjem svakog pokreta i izraza lica, film će biti kompletno kompjuterski generisan.

Glavne uloge tumače Rej Vinston, Anđelina Žoli, Krispin Glover, Robin Rajt-Pen, Džon Malkovič i Entoni Hopkins.

Kompanija Ubisoft je najavila i Beovulf video igru baziranu na filmu, koja će se na tržistu pojaviti početkom novembra.

Film Beovulf u domaće bioskope stiže 29. novembra.

Film "Zlatni kompas" je prvi deo trilogije baziran na romanima Filipa Pulmana iz serijala "Njegovo mračno tkanje", i prva trilogija studija New Line Cinema nakon "Gospodara Prstenova". Radnja ove fantastične priče prati avanture Lajre Belakve i njene susrete sa vešticama i medvedima koji vode ratove u paralelnom svetu, u mnogome sličnom našem, svetu u kome se ljudske duše manifestuju kao životinje.

Za vizuelne efekte zaduzena kompanija je Pitera Džeksona WETA Studios .

Pulmanove likove će oživeti Nikol Kidmen, Danijel Kreg, Eva Grin, Sem Eliot i debitantkinja Dakota Blu Ričards koja je odabrana na kastingu između 10.000 devojčica za ulogu glavne junakinje Lajre.

Film u domaće bioskope stiže 13. decembra.

Vil Smit tumači Roberta Nevila u filmu "Ja sam legenda". On je brilijantni naučnik, poslednji živi čovek na Zemlji i jedini imun na užasan virus koji je pogodio čovečanstvo. Ali on nije sam. Svaki drugi čovek, žena i dete postali su vampiri i svi su žedni Nevilove krvi. Danju, on je lovac koji traži uspavane vampire kroz napuštene ruševine civilizacije. Noću, on je zatvoren u svom domu i moli se da stigne zora.

Film je zasnovan na istoimenom romanu Ričarda Metisona i u bioskope stiže 17. januara.

Raspored prezentacija:

Prezentacije će se održavati na glavnoj bini po sledećem rasporedu:

Subota, 25. avgust u 15 časova
. HITMAN
. ZLATNI KOMPAS

Subota, 25. avgust u 18 časova
. BEOVULF
. JA SAM LEGENDA

Novi roman trenutno najprevodjenijeg srpskog pisca Zorana Živkovića, pod nazivom "Poslednja knjiga", pojaviće se i u Švedskoj do kraja ove godine, saznaje Tanjug od autora. Živkovićeva knjiga je u švedskoj štampi najavljena kao "metafikcioni triler srpskog višestruko nagradjenog autora", koji će štampati izdavačka kuća "Megaplus".

Švedski mediji prenose i Živkovićevu izjavu, datu nakon potpisivanja ugovora o prodaji autorskih prava, da ga "iskreno veseli što će jedan nujegov roman biti dostupan i švedskim čitaocima i da se nada da će im se knjiga svideti".

Autorska prava za prvi krimi-roman u Živkovićevom književnom opusu, koji je u Beogradu objavila kompanija "Novosti" početkom jula, već su prodata u Velikoj Britaniji, gde će se roman, takodje, pojaviti u knjižarama do kraja 2007. godine.

Živković, jedni srpski pisac koji je dobio Svetski nagradu za fantastiku, rekao je da se i drugi izdavači interesuju za njegovu novu knjigu i da postoji mogućnost da bude ekranizovana.

Danas će se održati svečana dodela nagrada za najbolje učesnike konkursa veb-sajta "Osvoji ikebanu". Ceremonija počinje u 12.00 obilaskom Botaničke bašte, gde će kasnije organizatorke konkursa nagraditi troje najbolje plasiranih - Ranka Trifkovića, Kristinu Pejčić i Aleksandar Novaković, koji su prvi laureati nagrade "Milorad Beli Janković", a biće dodeljena i neke specijalna priznanja. Nakon svečane dodele biće upriličen koktel.

Predstojećeg vikenda biće održane finalne kvalifikacije za učešće u "Svetskim sajber igrama" (World Cyber Games) čije će finale biti održano u Sijetlu od 3. do 10. oktobra, javila je Politika. Tim povodom je, u Sport kafeu, održana konferencija za novinare na kojoj je potvrđeno da će Srbija i ove godine četvrti put imati svoje predstavnike meću najboljim igračima sveta. Beogradsko finale biće održano pod pokroviteljstvom Skupštine grada, SO Novi Beograd i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, a od ove godine prvi put podršku je dalo i Ministarstvo za sport.

- Pretkvalifikacije su završene u više gradova: Novom Sadu, Subotici, Nišu, Jagodini, Kragujevcu, Pirotu, Smederevskoj Palanci, Bačkoj Palanci, Tutinu, Valjevu, Kruševcu, Čačku i Užicu - rečeno je na konferenciji.

Međutim, oni takmičari koji nisu stigli da pokažu svoje umeće moći će u subotu od deset časova da prođu kroz Beogradske kvalifikacije za finale koje je zakazano za nedelju, takođe od deset sati u zdanju Ekspo centra u Novom Beogradu.

Takmičari će svoje umeće pokazati u igrama "Vorkraft 3 Frozen tron", "Fifa soker 2007", "Nid for spid Karbon", "Komand en Konkvajr 3", a u Sijetl će otići devet najboljih takmičara.

Osim zvaničnog dela takmičenja, brojne posetioce koji se očekuju za vikend čeka bogat prateći program i raznovrsna takmičenja. Kao i svake godine, ljubitelji tehnike uživaće i u sajamskom delu, gde će izložbena mesta imati najpoznatije računarske kompanije koje će održati prezentacije najnovijih softverskih i hardverskih dostignuća.

Ova manifestacija se u svetu održava već osam godina, a osnovala ju je korejska kompanija ICM u saradnji sa korejskim Ministarstvom za turizam i sport. Srpski takmičari, čiji je do sada najveći uspeh osmina finala WCG-a 2004. godine u disciplini Counter Strike, ove godine će u Sijetlu "ukrstiti" tastature i "miševe" s najboljim gejmerima iz više od 70 zemalja sveta.

Narativna radionica se održava svakog ponedeljka od 18-19, Moderator Jelena Martinović

Bojite se nastupa pred publikom? Imate priču koju želite da ispričate ali nemate kome? Imamo rešenje za vaš problem! Učestvujte u novoj radionici kluba "Lazar Komarčić", obnovimo pripovedanje uz vatru. Drva mi obezbeđujemo, vi ponesite maštu i glas a zaboravite tremu kod kuće ili u prevozu.

03.09. 19.00 Dramski program Radio Beograda (O Dramskom programu Radio Beograda govore Predrag Stamenković i Vladimir Popović. Moderator Tamara Lujak)

Ima li fantastike u dramskom programu Radio Beograda? Ima li mesta za domaće pisce fantastike u dramskom programu? Dođite i saznajte!

10.09. 19.00 Omen (Moderator Tamara Lujak)

Knjižara Omen i Sistem Comics vas pozivaju na veče posvećeno fantastici u književnosti i stripu

17.09. 19.00 Terra, br. 3 (O novom broju fanzina Terra govore Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović - Filip)

Ukoliko želite da se bliže upoznate sa spejs-operama, SF kuvarom, stripom iz šezdesetih, kratkim fantastičnim pričama. Dođite! Uživaćete!

24.09. 19.00 Književna radionica (Radionicu vode Aleksandar Marković, Jovan Ristić i Radmilo Anđelković)

Ukoliko želite da izbrusite svoj stil, razmenite mišljenja, čujete kako drugi pišu i naučite nešto iz toga, posetite književnu radionicu svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu.

Pobednik konkursa "Osvoji ikebanu", na kojem su pisci učestvovali sa kratkim fantastičnim pričama na temu "Odnos čoveka prema prirodi u budućnosti", je Ranko Trifković za delo "Ursa i učkur". Drugo mesto pripalo je priči "Kiša" Kristine Pejčić", dok je treći Aleksandar Novaković sa pričom "Čovek nema". Ova tri rada su osvojila nagradu "Milorad Beli Janković". Sledi spisak svih priča koje su dobile poene od žirija:plasman - naziv priče i ime i prezime autora - broj osvojenih bodova:

Svečana dodela nagrada održaće se u beogradskoj Botaničkoj bašti "Jevremovac" u subotu 25. avgusta 2007. godine, sa početkom u 12 časova. Organizatorke Tamara Lujak, Vedrana Čačić i Dragana Stojiljković za tu priliku su obezbedile obilazak Botaničke bašte sa vodičem, a nakon dodele nagrada biće upriličen koktel povodom završetka konkursa.

Kompletne rezultate glasanja sedmočlanog žirija u sastavu: Radmilo Anđelković, Vladimir Lazović, Vladimir Todorović, Zoran Stefanović, Pavle Knežević, Dragoljub Igrošanac i Pavle Zelić, možete preuzeti sa sajta "Osvoji ikebanu", u vidu Excel fajla - http://www.osvoji-ikebanu.org/Formular%20sa%20glasovima.xls

"Transformersi" od 23. avgusta stižu na redovan bioskopski repertoar, javlja Photon Tide! Posle odličnog fanovskog vikenda i uspešne premijere, ovaj hit film će zaživeti na repertoaru bioskopa "Roda Sinepleks", Dvorane doma sindikata i Takvud Sinepleksa.

Najnoviji film Majkla Beja okuplja odličnu ekipu u kojoj su glumci Šaja Labuf, Megan Foks i Džoš Djuhamel, dok su producenti Stiven Spilberg i Lorenco di Bonaventura. Dođite i pogledajte zašto su Autoboti i Deseptikoni odabrali našu planetu za svoj konačni obračun! Ko će pobediti u potrazi za Kockom koja krije praiskru?

Ovaj dugoočekivani blokbaster, filmski kritičari su svrstali u žanr naučne fantastike sa dosta akcije, a publika među filmove koji ih ostavljaju bez daha.

U okviru Programa ambijentalnih scena, koji već dva meseca realizuje užička Akademika sa partnerima, preksinoć je u užičkom NP izveden performans "Klanica pet", po motivima romana Kurta Vonegata u režiji Fahrudina Salihbegovića iz holandskog Sajber teatra, koji potpisuje scenografiju, a zajedno sa Tatjanom Ljujić i dramatizaciju, javlja list Danas.

U jednosatnom performansu digitalnog teatra igrali su glumci Vahidin Prelić, Mirjana Radović, Janoš Buš, Andrijana Lubina i Imre Muškolaj. Performans je rezultat tronedeljnih radionica digitalnog pozorišta i novih medija koje su pohađali polaznici iz Srbije i regona, a koje su vodili predavači sa univerziteta u Londonu i Briselu, kao i stručnjaci iz Holandije.

Kao predložak za performans poslužio je roman Kurta Vonegata o savezničkom bombardovanju Drezdena u Drugom svetskom ratu, kad je samo u jednoj noći poginulo 135.000 ljudi. Drezdenski užas preživeo je pisac romana, koji to iskustvo provlači kroz naučno-fantastičnu matricu, nudeći šizofrenu antologijsku rečenicu likova - Šta da se radi, koja od normalne rekcije na životrne običnosti, poprima pogubni ljudski odgovor i na sve neljudsko, ovaj pozorišni komad secira humanost i pronalazi da je čovečenstvo odavno na putu za duhovnu i fizičku apokalipsu.

Zločini, masakri, ratovi i sveopšte stradanje koje izaziva čovek, planetu Zemlju učinili su buretom baruta, čiji fitilj je ispleten od želja da se čovek potčini i upaljen ljudskom mržnjom. Kroz dramu ljudskog postojanja, takođe se preispituju etički kod čovečanstva i religijske dogme, koje se nude kao licemerno uputstvo za upotrebu čoveka. Plodovi takve upotrebe ukazuju da nam je odavno potreban staratelj, neka naprednija civilizacija iz daleke galaksije, koja bi nam ponudila novi početak, pa makar on bio i u podsećanju čemu su poslužili Adam i Eva, sa sledom u katarzičnom iskustvu.

Sve je to smešteno na sceni koja se dizajnira "uživo", tokom same predstave, interfejsom kamera, svetla, zvuka, video klipova i titlova, kojima "komanduje" nekoliko računara ispred same bine, pa se možda stiče utisak o preteranoj upotrebi takve tehnologije. Ranka Delić je osmislila zanimljive kostime, koji simbolično predstavljaju pravu malu hrestomatiju vojničkih uniformi od rimskih štitnika za potkolenice do sofisticirane neomilitarističke odeće. Autor muzike je Vladimir Bojović, dok su zvuk i svetlo krerirali gosti iz PVC Tatra Novi Sad.

Iako je izvođenje bilo najavljeno u otvorenom prostoru, na lokaciji nekadašnje Mrkonjića bare, na kojoj se nalazila glavna užička pošta, koja je srušena tokom Nato bombardovanja 1999, zbog najave lošeg vremena, odlučeno je da to bude u zatvorenom prostoru, na sceni užičkog pozorišta. Da je performans izveden u Mrkonjića bari, publika bi imala priliku da osveži pamćenje i na našu ne tako davnu dramu, što bi dodatno pojačalo utiske o ovom nesvakidašnjem pozorišnom eksperimentu, ali to su sprečili zakoni prirode i - Šta da se radi!

Dugo najavljivani časopis Gradina, tačnije broj koji će biti posvećen naučnoj fantastici, konačno će biti objavljen u septembru. Novi broj je predat u štampu i njegov izlazak se ne očekuje u naredne dve nedelje. Evo i sadržaja SF broja Gradine:

REČ UREDNIKA
Zoran Pešić Sigma Dimenzija fantastike

PORTRETI
Zoran Živković Mrtve duše
Slobodan Grubačić Obrazloženje nagrade Isidora Sekulić
Vesna Trijić Igrači
Aleksandra Gojković Strogo kontrolisana sećanja

Boban Knežević Bez obale
Zoran Stefanović Slobodan i pomalo otpadnik
Pavle Zelić & Comp Boban Knežević monolit srpske fantastike

PROZA
Vladimir Sergejevič Berezin Golem
Jevgenij Proškin Kovitlac života
Oto Oltvanji Ufolog
Ilija Bakić Kako je propala naučna fantastika
Dejan Stojiljković Iza brega
Mihailo Tešić Naslednik
Ivana Milaković Krilčica
Miloš Petković Karavan Insomniusa
Saduša Redžić Escape
Ivica Milarić Pitanje časti
Velibor Mihić Stepenik
Ivana Nikovič Prijatelj
Nemanja Miljuš Istraga u Dubrovniku
Zoran Stefanović Noć pred povratak
Tanja Milutinović Izgubljeno doba
Nenad Pavlović Hokus Lokvud i pustinjak
Dragana Stojiljković Metalne suze
Dušan Mijajlović Adski Svet je šarena laža
Andrija B. Ivanović Novi svet
Pavle Zelić Veliko grudvanje

POEZIJA
Slobodan Škerović Delaver
Stevan Bošnjak Infinite
Petar Svetličić Kodernice

TEORIJA I KRITIKA
Aleksandar Manić Naučna fantastika - književnost gornjeg ili donjeg carstva
Irina Antanasijević Sajberpank
Nikola Todorović Literarni pakao umesto izgubljenog raja
Mladen Kalpić Fenomen serijala Zvezdani ratovi
Igor Nedeljković Zabava ili vizija budućnosti
Dragana Stojiljković i Pavle Zelić Živimo li mi u naučnoj fantastici
Milan M. Ćirković Ko predviđa predviđače
Dejan Stojiljković Pustinja beskonačnosti
Mladen Kalpić Poreklo i značaj mastersa...
Miloš Petković i Mladen Đorđević Tamnice i zmajevi
Aleksandar B. Nedeljković Dosadašnji doktorati i magistarski radovi iz oblasti SF-a u Srbiji
Ivana Petković Iz zavičajnog fonda
Dejan Ognjanović Rađanje žanra
Ilija Bakić Čudesa detinjstva
Slaven Radovanović Proza o vilinskom svetu
Tamara Lujak Parmenionov svet

42. po redu Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma Filmski susreti - Niš, održaće se od 25. do 30. avgusta na Letnjoj pozornici. Projekcije filmova će biti od 20.30 časova, a jedini film interesantan film ljubiteljima fantastike mogao bi da bude "Agi i Ema", koji je na programu u ponedeljak 27. avgusta.

Međutim, u sklopu prateće manifestacije ovoga festivala biće održana jedna jako interesantna promocija - najavljena za 28. avgust (utorak), od 13.00 sati, kada će biti biti predstavljena knjiga Branislava Miltojevića "U paukovoj mreži" (superheroji u stripu i na filmu). U razgovoru, koji će se voditi u prostorijama male sale Niškog kulturnog centra, učestvovaće Vasa Pavković, Dr Đokica Jovanović i Slobodan Krstić.

Srpsko društvo za naučnu fantastiku iz Beograda skreće pažnju svim onima koji se zanimaju i za teoriju žanra na objavljivanje knjige "Rečnik književnih termina" koju je napisala prof. dr Tanja Popović, koja predaje na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zbog čega je, po njima, ovo kapitalno delo nezaobilazno i za ljubitelje naučne fantastike. Sasvim logično - cele dve stranice (465 i 466) su posvećene opisu ovog žanra. U samoj knjizi, koja ima preko 800 stranica i košta 4.800 dinara, nema odrednice o hororu, a šta piše o naučnoj fantastici prenosimo u celosti:

NAUČNA FANTASTIKA, pojam doslovno preveden sa engleskog (science fiction, SF) označava hibridan žanr koji kroz spoj nauke i fikcije razrađuje uzbudljivu fabulu. Zbivanja u n. f. zasnovana su na trenutno postojećim naučnim teorijama ili izmišljenim naučnim otkrićima i uglavnom su smeštena u budućnost. Pojam n. f, umesto dotadašnjeg naučna romansa, ustanovio je H. Džernsbek, urednik prvog časopisa posvećenog ovom tipu literature Amazing stories (1926). Posle II svetskog rata, zahvaljujući F. Akermanu i R. A. Hajnlajnu, termin n. f. postaje opšteprihvaćen i primenjuje se ne samo na književna ostvarenja, mahom prozna narativna dela, već i na druge medije, kao što su vizuelne umetnosti, film, pozorište, televizija, strip, kompjuterske igrice itd. Žanrovske odlike n. f. su različite i tiču se njene tematske strane. U n.f vreme dogadanja je budućnost ili neko drugo ne-sadašnje vreme. Mesto zbivanja je često svemir (gotovo uvek sa vanzemaljacima), neka druga planeta, nepoznata civilizacija i sl. Obavezni dekor čine raznorazni pronalasci: vremeplovi, roboti, nanotehnologija, virtuelna realnost. Uz to po pravilu ide i neuobičajen društveni i državni sistem, sasvim različit od dosadašnjih, mada sa čestim oznakama tiranije i represije. Ovakva, pretežno tematska definicija n. f. krije jednu zamku - ako bismo se slepo oslanjali na predloženo odredenje, onda bi i Hiljadu i jednu noć, potom delo satiričara Lukijana Istinita istorija, u kome se opisuje putovanje na Mesec, ili Šekspirova Bura spadali u žanr n. f. Zbog toga se u teoriji i istoriji n. f. primenjuje isključivo na dela nastala u XX veku i na poneka ostvarenja iz XIX veka (npr. Ž. Verna ili H. DŽ. Velsa), koja se pre uzimaju za preteče nego pripadnike ovog žanra. Kako je n. f. postajala deo populame kulture, ovaj pojam počinje da se koristi i u užem, pejorativnom značenju, pa obuhvata i niskobudžetne filmove B kategorije i nižerazrednu, trivijalnu književnost. Otuda su u upotrebi i dve skraćenice, SF za ozbiljna i umetnički vredna dela, i sci-fi za nižerazredna, petparačka dela koja pripadaju ovom žanru. Po nekim proučavaocima n. f. je zapravo podžanr koji sa fantastikom, epskom fantastikom, utopijom, antiutopijom, magičnim realizmom, pa i delima pisaca kao što su H. L. Borhes i Dž. Bart, spada u obuhvatniju kategoriju tzv. spekulativne fikcije. S druge strane, sama n. f., s obzirom na teme koje obrađuje, deli se na sledeće podžanrove: tvrda n. f., meka n. f., društvena n. f., sajberpank, putovanje kroz vreme, alternativna istorija, militantna n. f. i (post)apokaliptična n. f. Tvrda n. f. strogo se pridržava postulata iz kvantnih nauka (fizike, astrofizike i hemije), a njeni najznačajniji autori su A. Klark, G. Benford, Č. Šefild, V. Vindž, H. Klement i Dž. Holdman. Njoj suprotna meka n. f., polazi od humanističkih disciplina kao što su psihologija, socioiogija, antropologija, ekonomija, politikologija, a u središte njene pažnje stavljeni su likovi i njihova osećanja. Najvažniji predstavnici meke n.f. su R. Hajnlajn, F. Dik i R. Bredburi. Naziv sajberpank (cyber-punk), nastao spajanjem kibernetike i panka, prvi je upotrebio B. Betke, imenujući tako svoju priču (1980). Sajberpank je po mnogo čemu blizak antiutopiji - i on radnju smešta u blisku budućnost, koju osim napretka u informatici (internetu, sajberspejsu), odlikuje i veštačka inteligencija, te postdemokratsko uredenje u kome multinacionalne korporacije odlučuju umesto vlada. Glavni pisci su V. Gibson, B. Sterling, P. Kadigan i R. Raker. Priče o putovanju kroz vreme imaju svoje prethodnike u delima XVIII i XIX veka, a naročito su postale populame posle romana H. Dž. Velsa, Vremeplov (1895). One se često poigravaju logičkim problemima i paradoksima koji nastaju kada se pomešaju vremena i generacije. U alternativnim istorijama nagađa se kako bi sadašnjost izgledala da je tok istorije bio drugačiji (npr. pobeda Hitlera). U militantnoj n.f prikazuju se međuplanetami i medugalaktički sukobi, sa posebnim naglaskom na deskripciju vojske, ratne tehnologije i istorije, a glavni pisci su D. Drejk, D. Veber, Dž. Pamel i S. M. Stirling.

Preteče n. f. mogu se tražiti u pradavnim mitovima, u Bekonovoj Novoj Atlantidi, fantazijama S. de Beržeraka, razvoju romana kao knji-ževne vrste u XVIII veku, i pre svega u Sviftovim Guliverovim putovanjima (1726), Frankeštajnu (1818) Meri Šeli i Drakuli (1897) B. Stokera. Kao najvažnije preteče n. f. obično se navode, s jedne strane, dela XIX veka (Poove pripovetke, romani Ž. Verna i H. Dž. Velsa), a s druge tehnički pronalasci struje i telegrafa.

U srpskoj književnosti kao preteče n. f. Često se navode Lazar Komarčić i Dragutin Ilić, dok je najpoznatiji savremeni pisac u ovom žanru Zoran Živković.

Pošto je razvoj filma (specijalni i vizuelni efekti) i kompjutera omogućio "realističku" vizualizaciju i realizaciju imaginamih svetova predstavljenih u književnosti n.f, ona postaje jedan od glavnih žanrova u medijima kao što su film, televizija i kompjuterske igrice. Recimo, filmovi koji su imali najviše finansijskog uspeha gotovo uvek pripadaju n. f ili njoj srodnim žanrovima kao što su horor i fantastika. Među prvim filmovima n.f bili su Putovanje na Mesec (1902) Ž. Melijesa i Metropolis (1927) F. Langa, a među najpoznatija televizijska i filmska ostvarenja n.f. ubrajaju se serija Zvezdane staze (1966-1969), serijal Ratovi zvezda (1977-2005), Kjubrikovi filmovi Odiseja u svemiru (1968) i Paklena pomorandža (1971), Osmi putnik (1979) R.Skota.

Iz SDNF, kao "utehu za hororiste", navode prošlogodišnje, takođe kapitalno delo filologije, knjigu dr Ivana Klajna i dr Milana Šipke "Veliki rečnik strani reči i izraza", koje ima preko 1.600 stranica, a košta 8.000 dinara. Pošto "naučna fantastika" nije strana reč, ne postoji ni njena odrednica u ovoj knjizi, dok je o hororu potrošeno izuzetno malo reči. Doduše, treba naglasiti da je ovo Rečnik stranih reči i izraza, pa samim tim ni ne treba očekivati nekoliko stranica teksta kao što je to u slučaju sa rečnikom književnih termina. U svlakom slučaju, evo šta je napisano o hororu:

Na forumu Znaka sagite se već razvila interesantna diskusija o odrednici "naučna fantastika".

Internet sajt www.sfpogled.net je čitan u preko 40 zemalja, ali izgleda da je postao pravi hit u - Surinamu! Iako i dalje nije jasno tačno na koji način je Nevidljivom Čoveku uspelo da sa ovom prezentacijom stigne na 2.440. mesto po popularnosti u Surinamu, prema Alexa.com sajtu, najverovatnije je reč o nesavršenosti softvera.

Naime, Surinam ima jedva pola miliona stanovnika, holandski je zvaničan jezik, mada se dosta priča i engleskim, sranan tongom ili "surinamski" mada se ovaj jezik ponekada naziva i "taki-tako", hindustanskim i javanskim - što definitivno nema veze sa srpskim. Pre nekoliko godina u zemlji je bilo 80.000 telefona, dva internet provajdera i 18 internet hostova. Uz 20.000 internet korisnika 2002. godine - ovaj broj je sigurno višestruko povećan, stvarno zvuči kao naučna fantastika da 4,8% posetilaca www.sfpogled.net stiže iz Surinama ali i iz SAD!

Nevidljivi Čovek je odbio da komentariše ovu vest.

Uskoro će na internet biti postavljen četvrti broj elektronskog fanzina "SF Vektor", kojeg priprema društvo ljubitelja naučne fantastike "SF Team", javlja Art Anima . Rad na broju se privodi kraju, pa već sada možemo navesti njegov sadržaj i ukratko opisati najinteresantnije članke.

Članak iz zanimljive nauke "Kako ohladiti planetu" opisuje razna manje ili više moguća rešenja veoma aktuelnog problema globalnog zagrevanja; zatim tu je članak o Žan Žiro - Moebijusu, jednom od najzapaženijih likovnih - pre svega strip - SF stvaralaca; sledi tekst o Džefu Goldblumu i njegovim rolama u filmskim SF ostvarenjima; u delu fanzina posvećenom žanrovima predstavljen je podžanr horora Spleterpank; a tu je i redovna rubrika posvećena Klut Nikolsovoj enciklopediji naučne fantastike sa novim podacima i objašnjenjima SF termina.

Kao i u prethodnim brojevima, posebno mesto u fanzinu zauzimaju priče, a u "četvorci" ćete moći pročitati: "Kad jaganjci kažnjavaju" i "Povratak" Fernanda Sorentina, "Izgubljene duše" Klajva Barkera, "Mali Jelen" Kliforda Simaka, "Intervju s vanzemaljcem" Pola Lutusa, "Pravo pitanje" Majka Kombsa i "Metalne suze" Dragane Stojiljković.

Društvo ljubitelja naučne fantastike, nauke i tehnologije "Photon Tide" je uspešno iskoristio poziv da učestvuju na "Grafiti event" povodom premijere "Transformersa" u beogradskom Domu sindikata. Članovi PhT su izazvali veliko interesovanje tako da su vrlo brzo podelili 300 promo CD-ova i flajera. U prijateljsku posetu su im došli i članovi KONEF-a koji su bili u prolazu.

Međutim, momci su se kasnije opustili, popili malo... i onda više nisu mnogo obraćali pažnju kome šta daju!

Kada je reč o samoj premijeri "Transformersa" sala je bila poluprazna - evidenta posledica podele karata ljudima koji nisu zapravo ni bili zaintersovani da pogledaju film. Taramaunt je uspešno organizovao crtanje grafita - bilo je šest učesnika, a autori tri najbolja grafita su: 1. Hope, 2. Janko, 3. Rade.

Film "Transformersi" ulazi u zvaničan bioskopski repertoar od 23. avgusta.

Dejag Ognjanović, pisac i filmski kritičar iz Niša, je bio jedan od naših predstavnika na Grossmann festivalu filma i vina u Sloveniji, o čemu je bilo reči u ranijim vestima. Kako je sam Ognjanović doživeo (i preživeo) boravak u Ljutomeru možete pročitati u njegovom opširnom i više nego zanimljivom izveštaju na forumu Znaka sagite - adresa: http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=112739#112739

Tokom festivala u Sloveniji Ognjanović je intervjuisao poznatog režisera horora i B-filmova Lojda Kaufmana, a taj intervju je objavljen na američkom sajtu. Koga zanima adresa je sleleća: http://www.beyondhollywood.com/interview-with-tromas-lloyd-kaufman/.

U subotu 18. avgusta, na platou ispred bioskopa Doma sindikata (Trg Nikole Pašića), distributerska kuća Taramount Film povodom premijere "Transformersa" organizuje "Grafiti event", javlja Photon Tide. Ovaj događaj, na kome će šest učesnika na velikim platnima crtati grafite tematski vezane za Transformerse, trajaće dva sata - od 17 do 19h. Sve to vreme publika će moći da uživa u dobroj muzici, a moguće i besplatnom pivu. Autori najbolja tri grafita dobiće simbolične nagrade.

Društvo ljubitelja naučne fantastike, nauke i tehnologije "Photon Tide", dobilo je poziv organizatora da učestvuje na "Grafiti Event"-u. Članovi PhT-a će, tom prilikom zainteresovanim posetiocima deliti flajere, promotivne diskove i druge propagandne materijale.

Izdavačka kuća "Beli put" objavila je četvrti deo serijala "Grad greha" Frenka Milera, drugu knjigu Konanovih hronika pod nazivom "Zlikovci u kući i druge priče", javlja besplatna novina 24 sata. Kultni serijal Grad greha smatra se najautorskijim Milerovim radom i smešten je na ulice surovog i turobnog grada greha, čijim prljavim i mrašnim ulicama vladaju naslilje i strah. Ova crno-bela serija krimi priča napravljena je u duhu film noara i jedna je od najsurovijih u svetu stripa. Drugu knjigu Konanovih hronika čini zbirka Marvelovih svezaka od 9 do 13 i broj 16. Sve su priče inspirisane književnom ostavštinom Roberta E. Hauarda, tvorca lika Konana.

Interesantno je da je ovu vest malo teže proveriti na samom sajtu izdavačke kuće Beli put, pošto su oni izgleda i dalje u 2006. godini, makar po pitanju predstavljanja novih izdanja.

Posle više meseci novinska agencija Tanjug je "otkrio" roman "Srpski psiho"! Naime, takav zaključak se stiče pošto je Mondo 15. avgusta preneo vest naše agencije pod nazivom "Izašao 'Srpski psiho'". Informaciju prenosimo u celosti - moguće je da se u njoj nalaze neki noviteti koji nisu poznati široj javnosti.

Izdavačka kuća "Laguna" objavila je debitantski roman "Spski psiho", književnog tandema Aleksandar Ilić i Željko Obradović. Obradović (25), uredjuje prozu elektronskom književnom časopisu ''Treći trg" i objavljivao je priče u njemu kao i u "Zborniku radionice za pisanje poezije i proze" i fanzinu "Heli Čeri" . Njegov godinu dana stariji kolega Iliću završava studije filozofije i prošle godine je nagradjen na filozofskoj školi u Zajecaru za rad " Dekartovo shvatanje intuicije".

Prema objašnjenju autora koji su predstavnici najmladje generacije srpskih pisaca želja im je bila da pokažu da nije potrebno smestiti priču u neko ratno okruženje da bi se dobio uverljivi žanrovski roman koji ima elemente horora i trilera, već ga je dovoljno locirati u današnji Beograd.

Narator je, naizgled pravi predstavnik svoje generacije današnjih 25-godišnjaka koji su zainteresovani samo za seks, muziku, gluvarenje po klubovima i diskotekama Beograda.

On jeste natprosečno inteligentan i zato je njegova reakcija na činjenicu da je, iz neobjašnjivih razloga, postao objekat nečije opsesije krenuo u potragu za uzrokom pritisaka koje nepoznati vrše na njega.

Na tom putu on se pretvara u serijskog ubicu i na listi za " odstrel" naći će se neka imena koja će biti pravi šok za čitaoce.

Domaća kritika je već dala prve ocene da je to, "najbrutalniji srpski roman trećeg milenijuma, "ili , "nova, osvežavajuća krv u domaćoj književnosti, i to mnogo krvi", i da je to "intelektualni horo-triler koji ostavlja onaj krvavi ukus u ustima - da ludaci mogu da žive tu oko nas u Beogradu".

Na forumu Znaka sagite, u delu posvećenom stripu, objavljena je informacija da 11. broj Divlje magije kasni.
Problem je, prema navodu na formu, delom zbog autorskog tima koji je kasnio sa radom, delom zbog štamparije u kojoj je gužva - sasvim razumljivo kada se zna da uskoro počinje škola, a i da je blizu Sajam knjiga. Ipak, ljubitelji stripa Divlju magiju 11 mogu na kisocima očekivati za neki dan.

Naslovnu stranu 11. broja Divlja magije je radio Bojan Vukić, kao i ctrež celog broja i kolor od 11 do 22 stranice.

Divlja magija je namenjena ljubiteljima fantastike, i izlazi svakog 15. u mesecu. Svakog prvog u mesecu izlazi drugi strip domaćih autora - Faktor 4 koji je namenjen ljubiteljima naučne fantastike.

Sajt Art Anima je preneo pisanje B92 o projektu literarne sekcije pri "Mensi Srbije", gde se pojavljuju i neke nove informacije. Njeni članovi su odlučili da napišu zajednički roman, a desetak autora je započelo realizaciju ovog projekta.

Oliver Hodak, literarni koordinator Mense Srbije za B92 kaže da je ovaj projekat koji je zainteresovao kulturnu javnost ipak relativno daleko od finalizacije (u najboljoj varijanti knjiga će biti završena do Nove godine, mada je realnije očekivati da se to desi tek na proleće).

"Zbog toga je i sam žanr još uvek neodređen, iako se naslućuje da će dominantan biti SF, sa dekorativnim elementima horora, urbanog romana, satire, komedije i erotike (zaboravih psiho-triler:)! Sve u svemu, mistika i zamršenost kao u 'Dinastiji'!" - dodaje Hodak.

U projektu svoje uloge imaju i Uroš Petrović i Boban Knežević, a ukupan broj učesnika je za sada deset: ipak, njihov konačan broj će se znati tek pri kraju. Neki od učesnika su i Lidija Novaković, književnica koja je još 2000-e objavila prilično intrigantnu zbirku kratkih priča imenom "Kaleidoskop". Jedan od učesnika je Ivan Stamenković Drajzl, frontmen grupe "Ego patrola"m magistar (uskoro doktor) književnosti, sa četiri objavljene knjige do sada (dve zbirke pripovedaka i dve knjige kritičkih tekstova koji je, u tandemu sa Oliverom Hodakom, i idejni tvorac i pokretač čitave ideje multiromana.

Horor Film "Uzdizanje Hanibala", najstrašnije poglavlje priče "Kad jaganjci utihnu", premijerno će biti prikazan večeras u Domu sindikata u 22.30. Uloge tumače Gaspard Uliel i Gong Li. Hanibal Lektor je kroz tri filma (počevši s filmom "Kad jaganjci utihnu"" iz 1991. godine) postao jedan od najvećih filmskih zlikovaca svih vremena. "Uzdizanje Hanibala" je priča o tome kako je postao zlikovac.

Naš prvi susret sa Hanibalom, u ovom filmu, je susret sa dečakom u Litvaniji tokom rata. Kada mu roditelji bivaju ubijeni, on i njegova sestra beže u šumu, gde ih pronalaze vojnici. Izgladneli i smrznuti ubijaju i jedu njegovu sestru kao jedini način da prežive...

Tomas Haris koji je uradio adaptaciju romana, pobrinuo se da oslika dobru pozadinu za sva odvratna i mračna dela koja je Hanibal počinio u ˝Kad jaganjci utihnu˝. Veći broj scena je snimljen u oblačnim, depresivnim gradovima širom Evrope, na taj način dajući dodatni, mračni ton filmu.

Za prave ljubitelje ovog žanra ne postoji bolja kombinacija od sadističkog, uvrnutog studenta medicine, koji ubija imporvizovanim instrumentima na najinovativnije moguće načine, preciznošću izuzetnog hirurga.

Dnevna novina Blic je objavila tekst Tijane Spasić "Horor kao metafora za stanje u Srbiji" koji se bavi Mijatom Vujačićem, mladim piscem koji je napisao roman "Vampir", objavljen u aprilu ove godine. Tekst prenosimo u celosti:

"Mene će pre uplašiti svakodnevni realni kič, nego imaginarni 'potoci krvi i mesa'", kaže mladi Mijat Vujačić (22), čiji je (već) treći roman "Vampir" objavila izdavačka kuća "Čigoja". Prethodne knjige "Krvavi akvarel" ("Mediagraf", 2004) i "Nekromansa"" (Narodna knjiga, 2005) takođe pripadaju žanru horora, malo zastupljenom kod nas.

Priča romana "Vampir" prati Vukadina, mladića obolelog od raka. U silnoj želji da pobedi smrt, Vukadin postaje njeno oličenje - vampir. Po rečima autora, vampirizam kao tema metafora je za stanje u Srbiji i sudbinu ljudi u njoj. Zanimljivo je da se, slično stvarno-izmišljenom "Nišvilu" Zorana Ćirića i "Urvideku" Slobodana Tišme, romani Mijata Vujačića odigravaju u srpskoj prestonici - Sekedgradu. "Bežanje iz postojeće Srbije u paralelnu možda je neki oblik podsvesne želje da stvarnu Srbiju ne nazovem pravim imenom", kaže Mijat, izražavajući pri tom nadu da će se stvari ovde jednom promeniti.

Pored teme, zanimljiv je i izbor pozadine, pošto se deo romana "Vampir" odigrava u Moskvi. "Rusija je tu radi duple simbolike", objašnjava Mijat. "Prvo: ta zemlja je kolevka najstarijih vampirskih legendi. Drugo: progonjeni Srbi, sa izuzetkom princa Petra II Karađorđevića, od pamtiveka su bežali u Rusiju".

U poslednje vreme, primetno je i da se mladi pisci sve više okreću pričama punim krvi i nasilja, za šta je poslednji primer "Srpski psiho" Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića. Na pitanje zašto se mladi toliko bave nasiljem i da li oseća sebe delom nekog generacijskog pokreta, Mijat kaže: "U proteklih nekoliko godina, prevodi stranih, prevashodno američkih pisaca, imali su ogromnog uspeha kod srpske publike. Izdavačke kuće su to primetile i otvorile put domaćim autorima zabavne fikcije. Inače, takozvano obožavanje nasilja nije ništa novo. Razlika je samo što je u dvadesetom veku zaživela sloboda izražavanja, pa se danas mnogo više piše i govori o stvarima koje su nekada smatrane nedopustivim".

Mijat je, inače, pravi pripadnik nove, kompjuterske generacije: vatreni je obožavalac video-igrica, a preko svog sajta i bloga redovno upoznaje nove ljude. Stiven King mu je najznačajnija lektira, a Merilin Menson muzički uzor. Prema svojim knjigama ima opušten stav: kaže da su one tu da zabave, i ne misli o sebi kao o piscu: "Piscima smatram genije poput Dostojevskog, Foknera, Šekspira... Ja sam samo neko ko piše 'zabavnu fikciju', dovoljno srećan da nađe izdavača". Pošto i pornografiju smatra "intelektualnom tvorevinom", ne želi da isključi mogućnost da se oproba i u tom žanru jer bi najmanje voleo da ga doživljajavaju kao pisca-intelektualca.

Dnevna novina Glas javnosti prati dešavanja u Vrnjačkoj Banji, pa prenosimo njihov tekst o jednom interesantnom filmu koji je svoj debi imao u Novom Sadu. Tekst prenosimo u celosti.

Film "Agi i Ema" reditelja i scenariste Milutina Petrovića prikazan je u takmičarskom programu 31. festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji i to prve večeri.

Odrasla publika uputila je posle projekcije veliki aplauz ovoj bajkovitoj priči nesvakidašnje lepote. U naslovnim ulogama usamljenog devetogodišnjeg dečaka Agija i njegove prijateljice Eme, ostarele Pipi Duge Čarape pojavljuju se talentovani mali Stefan Lazarević i čarobna Milena Dravić. Reditelj je kasnije objasnio da je on film zamislio kao delo koje stoji između Teletabisa i Bergmana, ali da mu se dopada i odrednica kojoj nije sam kumovao - "Tarkovski za decu".

Reditelj Milutin Petrović bio je član žirija, koji je piscu Igoru Kolarovu pre nekoliko godina dodelio nagradu Politikinog zabavnika za roman "Agi i Ema". Od tada datira njegova fascinacija ovim romanom. I ostali članovi pomenutog žirija, zaraženi virusom Kolarovljeve proze, angažovani su u filmu - dramaturg Igor Bojović, u ulozi direktora Muzeja, a direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, kao autor muzike. Milutin Petrović je 2005. godine dobio 120.000 evra od Ministarstva kulture i bez pomoći sponzora, koristeći isključivo pomenutu sumu snimio je film izuzetno visokog nivoa u scenografiji koja je kompletno izgrađena za potrebe snimanja. "Agi i Ema" je dovršen zahvaljujući sredstvima iz fonda za postprodukciju i kotizaciju Filmskog festivala Srbije, pa je premijerno prikazan 7. jula na Festivalu u Novom Sadu. Bioskopski život započeće u oktobru.

- Pošto sam kao pratilac svoje dve kćerke odgledao mnoštvo animiranih filmova, osetio sam da moram da imam animaciju. Hteo sam da pokažem da znamo za Šreka, ali i da u jednom dečjem filmu i obična maca ili kokoška sasvim lepo mogu biti junaci. Da nije neophodno da se pojavi žirafa sa tri glave, a da zatim pliva natraške ispod vulkana u moru. Nema ni dinosaurusa koji ruše solitere. Čarolije koje se pojavljuju iz crvene lampe dočarane su kompjuterskim trikovima - rekao je Milutin Petrović.

Predrag Bambić, snimatelj, dodao je da je zadatak direktora fotografije da gledaocu prenese priču svojim sredstvima. Ne priznanjem da postoji dobra fotografija izvan priče, u tom slučaju reč je o potpunom promašaju.

U Večernjim novostima je 11. avgusta objavljen tekst Branislava Đorđevića o Hari Poter fenomenu pod naslovom "Deca ponovo čitaju", začinjen komentarima domaćim stručnjacima iz najrazličitijih oblasti. Šta oni kažu o Hariju Poter? Ovde prenosimo skraćeni tekst.

Da li verujete da će priča o Hariju Poteru izdržati sud vremena?...

... Sledi pitanje sa početka: šta će biti za 50 godina, da li će ova književno-filmska priča postati nezaobilazno štivo za mlade i opravdati sadašnju pomahnitalu popularnost?
Stručnjak za pitanja pop kulture, dr Aleksandar S. Janković, asistent na FDU i jedan od retkih vlasnika disertacije iz filmologije u nas, iskreno kaže:

- Uspeo sam da pročitam možda dvesta strana prvog dela, jedno dva meseca pre premijere filma. Odustao sam, jer je knjiga previše rasplinuta, sa mnogo nepotrebne deskripcije i već tada mi je to bio fenomen: kako nešto od 700 strana može da bude zanimljivo deci. Onda neka čitaju Crnjanskog i Darela!

Ironični uvod Janković dopunjuje konstatacijom da ima "toliko boljih i značajnijih knjiga za decu, na primer: 'Zvezdana prašina' Nila Gejmena".

O filmovima, naš sagovornik ima prilično ambivalentan odnos. Prva dva dela koje je režirao Kris Kolumbus, čine mu se najkompletnija, mada ni sledeća tri nisu loša, međutim, stariji će se više "hvatati za glavu" nego deca, jer će prepoznavati bajke iz svog detinjstva, smatra Janković.

- Hari Poter je fenomen svog vremena, tipični postmoderni produkt koji seže od starogrčkih mitova preko srednjovekovnih moraliteta pa sve do viktorijanskih bajki, ali za mene je sve to previše iskalkulisano i bez duše. Džoana Rouling je inteligentna žena, i drago mi je da je deci vratila knjige u šake - kaže Janković.

Pošto živimo u vremenu blokbaster serijala, dodaje on, onda je "Hari Poter" samo jedan od najuspešnijih. Sa akcentom na "najuspešniji".

- Verujem da su knjige zanimljive za decu, ali ako krenemo da manipulišemo sa značenjem i simbolizmom, završićemo ili u bordelu ili kao satanisti. Što se tiče sličnosti sa trilogijom "Gospodar prstenova", tu nema mnogo da se polemiše: Tolkin je značajan pisac koji je napisao jednu od najboljih knjiga epohe, dok je Roulingova produkt svog vremena. Ne kažem da može da se povuče analogija da je "Gospodar prstenova" - "Bitlsi", a "Hari Poter" - "Stonsi", ali vredi razmisliti - zaključuje Janković.

Mladi Poter postaje najzahvalnija tema za napise "pro i kontra". Poklonici su jednoglasni, protivnici napadaju iz različitih oružja. Od kakvog je to materijala Džoana Rouling isplela skoro 4.000 strana sedmoknjižja o izmišljenim avanturama učenika škole Hogvorts za čarobnjake?

"Hari" je organski nastavak Tolkinovog "Gospodara prstenova" koji je otvorio potpuno novi svet, koristi ovu analogiju i pisac za decu Miodrag Zupanc koji je prošle godine dobio uglednu nagradu Politikinog zabavnika za knjigu "Bajka iz budžaka".

- Za razliku od "Gospodara prstenova" koji je ozbiljna i kompleksna literatura, "Hari Poter" je pojednostavljen. Kao stripovani Tolkin. Da on nije otvorio vrata mitologiji, Poter ne bi ni postojao - misli Zupanc.

Ovakvo poređenje razvija i tekst u novom broju lista "Pravoslavni svetionik" u rubrici "Deca u novom dobu", ali donosi tezu kako postoji suštinska razlika između dva serijala. U najkraćem: junaci Džoane Rouling vođeni su devizom da cilj opravdava sredstvo i da je na putu do dobra dozvoljeno koristiti i nemoralne metode.

"Moral Tolkinovog dela zasnovan je na hrišćanstvu. Dobro pobeđuje zlo dobrim. Frodo ne koristi prsten Sauronov, iako bi mogao, jer zna da se taj prsten ne može iskoristiti na dobro. Nasuprot ovome, Hari i Valdemor imaju isti izvor moći, samo je koriste na različite načine... Tolkinovi junaci su dobri na mnogo dubljem planu..."

Na ovoj liniji je i specijalista medicinske psihologije Vlajko Panović, za koga Hari Poter pomera svet mašte i deci pravi zbrku.

- Fenomen Harija Potera je situiran na uzrast od 12 do 15 godina. U pretpubertetsko doba, deca žive intenzivno iznutra, njihov ubrzani hormonalni razvoj doprinosi da oni svoj svet pronalaze u mašti, u fantaziji prema partnerima i stvarima. Najvažnije u psihološkom smislu jeste to što Hari Poter nudi dominantni načini rešavanja životnih problema: na magijski način, kletvom, što nije racionalno prisutno u ljudskom iskustvu - kaže Panović.

- Ono što ga odlikuje, kao i mnogo toga što se događa danas u svetu, jeste senzacija, spektakl - kaže psihijatar. A zabrinjava što deca počinju da prihvataju spektakl kao nešto što je najvrednije.

Broj fantastičnih ostvarenja na repertoaru srpskih bioskopa, prošle nedelje bez novitetea - sačekaćemo sedam dana da vidimo učinak "Transformersa", je pao na sedam. I dalje je više nego evidentno da letnje doba u Srbiji nije vreme kada se ide u bioskopske dvorane, što se naročito vidi na primeru "Spajdermena 3" koji za nedelju dana ne može da zaradi ni jednu prosečnu srpsku platu, pa čak ni jednu penziju (nešto preko 14 hiljada dinara). Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 02. do 08. avgusta 2007. godine na listi je sedam filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među dvadeset najuspešnijih.

Hit film "Transformersi" biće premijerno prikazan u Beogradu ovog vikenda u bioskopu "Takvud", na dve pretponoćne projekcije (od 23,55), 11. i 12. avgusta, najavio je domaći distributer "Taramaunt". Najnestrpljiviji fanovi dobiće tom prilikom na poklon plakat ovog filma, tehnološkog spektakla o večnoj borbi Autobota i Deseptikona na Zemlji.

Od 16. avgusta u planu su specijalne projekcije u najboljim salama (Takvud, Roda, DDS i Areni -Novi Sad), zvanična premijera biće 18. avgusta u 20 sati u Domu sindikata, a od 23. avgusta kreće široka distribucija na redovnom repertoaru.

Film u žanru akcije i naučne-fantastike režirao je Majkl Bej. Glumci su Šaja la Buf, Megan Foks i Džoš Djuhamel, a producenti Stiven Spilberg i Lorenco di Bonaventura.

Da gledanje piratskih izdanja filmova može da bude itekako interesantan događaj mogu da posvedoče domaći filmofili koji su na ovaj način želeli da vide ostvarenje "Evan Almighty". Između scena filma gledaoci su "počastvovani" spojlerima u kojima se otkriva sudbina Harija Potera u sedmoj, i završnoj knjizi, popularnog serijala britanske spisateljice Dž.K. Rouling.

Podsećamo da su fanovi širom sveta iščekivali (a mnogi i dalje iščekuju - zbog toga što se zvanični prevodi nigde nisu pojavili) da saznaju šta se dogodilo sa glavnim junakom i ostalim interesantnih likovima iz popularnih knjiga. Na ovaj način i pirati su se pridružili trendu otkrivanja detalja iz HP7. Inače, pošto su spojleri na engleskom pretpostavlja se da je "ideja" za ovakav način nerviranja Hari Poter fanova potekla iz inostranstva - odakle je piratska kopija stigla.

Posle putešestvija i osmočasovnog pokušaja ulaska u Sloveniju, mala srpska ekspedicija koja učestvuje na Grosman festivalu filma i vina u Ljutomeru (Dejan Ognjanović, Nenad Bekvalac, Aleksandar Radivojević i Jovan Ristić) nastavlja sa pehovima - najblaže rečeno , koji ne prestaju da ih prate. Niški poznavalac horora Dejan Ognjanović je prvo izvestio da je zamalo poginuo na promociji svojih knjiga ("U brdima, horori: srpski film strave" i "Faustovski ekran"), ali nije otkrio detalje, pa je celu situaciju malo pobliže objasnio Jovan Ristić, na forumu Znaka sagite.

Naime, promocija i predavanje je bilo održano na otvorenom, u kino-kafeu "Mitra". Ognjanović je pričao o srpskim horor filmovima, horor uslovima njihovog nastajanja i hororičnoj recepciji tih filmova u doba SFRJ, u pauzama su se smenjivali inserti iz "Leptirice", "Devičanske svirke", a kada je na red došao insert iz film "Već viđeno" zaduvao je vetar i oborio platno koje je stajalo tik iza Ognjanovića. Uskoro se očekuju na netu i snimci ovog trenutka, pošto je on zabeležen kamerama iz publike.

Pre više od mesec dana završen je "Dilan Dog" konkurs, ali su tek sada poznati neki detalji vezani za učešće i odziv zainteresovanih za još jednu "užu" temu. Prema još nepotpunim podacima organizatorima je stiglo po 15-ak priča i ilustracije i "više od tri stripa", ali će tačan broj biti naknadno saopšten. Najviše autora je iz Srbije, ali ih ima i iz bivših jugoslovenskih republika. Ono što je naročito interesantno je da su se na konkurs javili doktori medicine, asistenti sa raznih fakulteta, članovi Mense...

Žiri (koji će biti sastavljen od ljudi iz sveta stripa, pisanja, prevodilaštva i muzike) još nije dobio radove koje će ocenjivati. Za sada se zna da će najbolji dobiti stripove domaćih izdavačkih kuća.

Ranije je najavljeno da rezultate sa konkursa treba očekivati u septembarskom Emitoru, a uskoro bi trebalo da se nešto više zna kada će se održati promocija i dodela nagrada.

Da su i domaći mediji obratili pažnju na treći Grosman festival filma i vina u Ljutomeru u Sloveniji, pokazuje ova najavna vest agencije SEEcult.org, koju prenosimo u celosti, mada je već malo "zastarela" pošto je iz 5. avgusta.

Ljubitelji fantastične i žanrovske produkcije ponovo će se okupiti od sutra na trećem Grossman festivalu filma i vina u Ljutomeru u Sloveniji, na kojem će gostovati američki reditelj i glumac Lojd Kaufman, jedna od ikona nezavisnog filma i čelnik najstarijeg nezavisnog filmskog studija na svetu "Troma", kao i kultni srpski reditelj Slobodan Šijan, koji će dobiti počasnu nagradu za životno delo Stari hudi maček.

Publika Grosman festivala moći ce da vidi i izbor filmova iz opusa Šijana, autora kultnih filmova "Davitelj protiv davitelja", "Ko to tamo peva" i "Maratonci trce pocasni krug".

Uz Kaufmanove filmove iz produkcije studija "Troma", biće prikazano i njegovo novo delo "Poultrygeist: Night of The Chicken Dead", što će biti evropska premijera te horor komedije.

Autor klasika "The Toxic Avenger", Kaufman će održati i kurs snimanja niskobudžetnih filmova (Make Your Own Damn Movie! The Master Class), a za učešće su mogli da se prijave i zainteresovani iz Srbije - preko sajta Doma omladine Beograda, koji je partnerska institucija Grosman festivala.

Master klas nazvan je prema Kaufmanovoj knjizi "Make Your Own Damn Movie!", a ujedno je i slogan ovogodišnjeg festivala.

Kaufman je uticao na karijere niza reditelja (Piter Džekson, Kventin Tarantino i Sem Rejmi), a kod njega je učio i Eli Rot, autor hitova "Hostel" i "Hostel 2".

Biće obeleženo i 20 godina kultnog i kontroverznog ostvarenja "Nekromantika" nemačkog reditelja Jorga Butgerajta, čiji je dolazak bio takođe najavljen, ali je, prema navodima organizatora, u poslednjem trenutku morao da otkaže dolazak zbog snimanja dokumentarca s Asiom Arđento.

U glavnom takmičarskom delu Festivala biće predstavljen izbor iz nove fantastične i žanrovske produkcije, a najbolji film, prema mišljenju stručnog žirija poneće nagradu Hudi maček 2007. U posebnom delu programa, pod nazivom "Mladi hudi mački", biće prikazana selekcija najatraktivnijih amaterskih kratkih digitalnih filmova, koji će se takmičiti za priznanje Mladi hudi maček 2007.

Grosman festival filma i vina do sada je ugostio i premijerno prikazao 25 celovečernjih i više od sto kratkih filmova iz 12 zemalja, uz gostovanje brojnih filmskih autora. Programski koncept Festivala, pored predstavljanja već poznatih reditelja, omogućava i mladim autorima da prikazu amaterski rad.

Nazvan prema ocu slovenačke kinematografije Karolu Grosmanu, ljutomerski festival, koji će biti održan do 11. avgusta, postao je proteklih par godina jedan od najinteresantnijih i najperspektivnijih filmskih događaja u Sloveniji i regionu. Sa simpatičnim dodatkom vinske kulture u naslovu i organizaciji festivala, uspešno su udruženi film i promocija Prlekije - slovenačke oblasti koja je poznata po vinu širom Evrope.

Festival omogućava promociju žanrovskih, kultnih i neobičnih filmova, koje publika nema često priliku da vidi. U tom smislu jedinstven je u Sloveniji i šire, sto mu diže nacionalni i kulturni znacaj.

Među stalnim uglednim saradnicima Grosman festivala su legendarni režiser i profesor filmske režije na AGRFT Franci Slak, filmski kritičari i urednici Goražd Trušnovec i Ales Blatnik, stručnjak specijalnih efekta iz Srbije Miroslav Lakobrija, česki režiser Marek Dobes, bugarski režiser Dimitar Anakiev, hrvatski Mario Kovač.

Posebna specificnost Grosman festivala je organizacijska grupa Plan 9, koja sama pravi filmove, a tokom trajanja Festivala angazuje gostujuće režisere za kameo uloge u svojim filmovima. Pored toga, svake godine u vreme Festivala, Plan 9 organizuje i intenzivne filmske radionice u kojima učestvuju svi koje ta tematika interesuje, uz pomoć gostujućih autora.

Nastojanja organizatora su da Festival dobije jos veći regionalni značaj, a da ujedno predstavlja kvalitetnu i progresivnu filmsku ponudu i omogućava alternativnim filmskim stvaraocima i uglednim umetnicima da predstave svoj rad.

Na prva dva izdanja Festivala učestvovalo je više autora iz Srbije (Mladen Đorđević, Siniša Dugonjić, Nenad Bekvalac, mladi autori horor i fantastičnih filmova okupljeni oko Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić".), a dobitnik nagrade Hudi Maček prošlogodišnjeg Festivala bio je Stevan Filipović s filmom "Šejtanov ratnik".

Još ranije je najavljeno da će na Grosmanovom festivalu filma i vina u Sloveniji, u Ljutomeru, učestvovati Dejan Ognjanović koji će tamo predstaviti dve svoje knjige ("U brdima, horori: srpski film strave" i "Faustovski ekran"). Međutim, na festival je krenula prava mala ekspedicija koja još čine Jovan Ristić, Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević, pa će zapravo tamo biti predstavljeni Klub ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", FSFF i "Šok koridor".

Prvi izveštaj koji je stigao i Slovenije je prava storija o horor putešestviju koju je mala ekspedicija doživela zahvaljujući novreškom horor filmu "Fritt vilt" koji je prikazan na Paliću, a kopija je putovala u Ljutomer. Koga zanima cela priča neka otprati izveštaje Jovana Ristića na forumu Znaka sagite ,a ovde ćemo samo pomenuti da su momci na hrvatskoj i slovenačkoj granici izgubili ukupno osam sati zbog pomenutog filma za koji nije postojao jedan papirić za koji u Beogradu, naravno, nisu smatrali da će biti potreban u prevozu.

Pošto je ovo festival filma i vina najverovatnije da izveštaji ekspedicije iz Slovenije neće biti baš redovni - mislimo pre svega zbog faktora "vina"!

Dvadesetdevetogodišnji crtač srpskog porekla, rođen u Berlinu, Marko Đurđević autor je naslovnih stranica nekih od najnovijih serijala američkog strip magazina "Marvel", piše u nedeljnom broju novine Blic, u tekstu pod naslovom "Srpski crtač u 'Marvelu'". Za sada Đurđević je radio naslovne stranice za stripove "Daredevil", "Blade", "X-Men", "First Class", "Thunderbolts" i specijalni serijal "Mystic Arcana" - piše u tekstu B. Nedeljkovića, kojeg ovde prenosimo u skraćenoj verziji.

Tehničke mogućnosti savremenog filma dosegnute početkom 21. veka doprinele su tome da "Marvelovi" strip serijali postanu i filmska atrakcija. Nova popularnost tih stripova svakako je ponovo skrenula pažnju čitalaca i na štampana izdanja, a da bi ona dobila poseban kvalitet angažovani su ilustratori poput Marka Đurđevića, koji ne crtaju tablu stripova, već unose svežinu "pogleda sa strane". Za svega godinu dana Đurđević je uspeo da se afirmiše i do sada ima realizovanih pedeset naslovnih stranica "Marvel" strip magazina.

Kao ilustrator i dizajner Đurđević dalje radi za agenciju "Massive Black" iz San Franciska koja objavljuje DVD Character Ideation, sa snimcima Markovih crtačkih seansi i "instrukcija" za dizajn likova. Svoje radove Marko izlaže na blogu Six More Vodka.

- Agencija mi je pomogla da se formiram kao umetnik. Naučila me je lekcijama strpljivosti, timskog rada i prijateljstva. "Massive Black" kombinuje grupu umetnika i industrijski rad i drago mi je da sam deo toga - kaže Marko Đurđević u intervjuu za američki internet sajt cgchannel.

Pored filmova i literature Đurđević je kao izvor inspiracije naveo i alkohol, što mu u okruženju surovih profesionalaca daje oreol staromodnog boemskog buntovništva. - Alkohol je nepresušni okean inspiracije za mene. Ništa bolje od filozofskih rasprava u baru, s najboljim prijateljem, o politici, moralu, bogu, nebu, paklu i vrućim devojkama - kaže Đurđević.

Konkurs za peti Međunarodni salon stripa, koji će biti održan u septembru u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, produžen je do 31. avgusta, saopštili su organizatori, a osim Gran prija i ostalih redovnih nagrada, biće dodeljeno i specijalno priznanje, u iznosu od hiljadu dolara.

Tu specijalnu nagradu dodeljuje međunarodni producent animiranih filmova, stripova i igara Greg Koks iz SAD, a podrazumeva obavezu da dobitnik u roku od godinu dana nacrta album od 46 tabli na temu koju mu zada međunarodni žiri. Album će potom biti objavljen u SAD ili Evropi.

Gran pri Salona podrazumeva statuetu, diplomu i novčanu nagradu u iznosu od 500 evra. Biće dodeljene i nagrade za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika, najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, najbolji scenario / ideju i najbolji crtež, a podrazumevaju plaketu Salona i diplomu. Biće dodeljena i nagrada Mladi lav za najbolji rad u kategoriji takmičara do 15 godina, kao i specijalne nagrade žirija za inovaciju i takmičare do 15 godina starosti, te nagrade sponzora.

Pravo učešća na Salonu, koji će biti održan od 27. do 30. septembra, imaju strip autori svih uzrasta iz svih zemalja, pri čemu će radovi takmičara mlađih od 15 godina biti žirirani nezavisno od starijih učesnika. Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili kvalitetnoj kopiji, obima od jedne do četiri table. Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan. Radove treba slati na adresu SKC, Srećna galerija, Međunarodni Salon stripa, Kralja Milana 48, 11 000 Beograd, Srbija.

Najnovije ostvarenje Zorana Živkovića, "Poslednja knjiga", do kraja godine će doživeti svoje izdanje na švedskom jeziku, javlja sajt Art Anima. Prava za prevod i objavljivanje ovog trilera u Švedskoj, otkupila je izdavačka kuća "Megaplus".

Tim povodom Živković je izjavio: "Zaista mi je drago što će moj roman konačno biti dostupan švedskim čitaocima. Nadam se da će uživati čitajući 'Poslednju knjigu'".
"Poslednja knjiga" je za naše tržište nedavno objavljena u izdanju Novosti.

Hari Poter je, posle očekivanog prvog mesta kojeg je držao dve nedelje, sada pao na poziciju broj dva, međutim najverovatnije će tokom sledeće nedelje biti film sa najvećom zaradom i najvećom posetom od svih fantastičnih ostvarenja na ovoj listi. Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 26. jula do 01. avgusta 2007. godine na listi je pet filmova sa elementima fantastike, naučne fantstike ili horora, koji su se plasirali među deset najuspešnijih.

U "Bestseleru" broj 36. (od 20. jula 2007. godine), objavljen je razgovor sa Goranom Skrobonjom, povodom objavljivanja zbirke priča "Tihi gradovi". Intervju je vodio Dušan Mišić, a tekst "O vukovima ljudima" prenosimo u celosti:

Goran Skrobonja, prema rečima kritike, ali i mišljenju čitalaca, jedan je od najboljih domaćih pisaca naučne fantastike. Godinama je istraživao žanr, prevodeći neke od najslavnijih horor i SF autora, ali i pišući sopstvenu prozu. Sa njime sad razgovaramo o zbirci priča "Tihi gradovi" koja se pojavila ove godine u Laguninom izdanju.

Koliko je to što ste prevodili majstore žanra, a pre svega Stivena Kinga, uticalo na oblikovanje vašeg stila u pisanju? Šta je ono što mislite da ste možda naučili iz takvog iskustva?

Kada sam "otkrio" savremenu horor književnost - bilo je to negde davne 1984, kada sam najpre pročitao Kingovu zbirku "Night Shift", a zatim i niz njegovih romana - ostao sam fasciniran mogučnostima literature da u čitaocu izazove osećanje šoka ili straha. To tada sam bio uveren da je tako nešto rezervisano prevashodno za žanrovske filmove i da pisana reč ne može imati takvu snagu. Zapravo, podcenjivao sam sugestivnost kvalitetno napisane proze i njen uticaj na imaginaciju koja čitaocu može pružiti daleko uverljiviji i ozbiljniji doživljaj i od najmodernijeg i najopremljenijeg bioskopa. Onda sam sebi zadao neku vrstu stilske vežbe kako bih ustanovio mogu li i sam napisati nešto nalik tome. Rezultat je bila moja priča "Rouzvil" napisana negde krajem osamdesetih godina prošlog veka. U njoj sam pokušao da primenim sve one vrste žanrovske zakonitosti i postavke koje tako dobro funkcionišu u prvoklasnoj horor književnosti, a potom, u kasnijim pričama i romanu "Nakot", koristio sam "alatke" žanra naučene ne samo od Kinga već i od drugih pisaca horora i fantastike čije sam knjige u tom periodu gutao. Ono što je, rekao bih, najviše doprinelo da ti moji tekstovi ne budu puko oponašanje velikih uzora, jeste opredeljenje da smestim horor u sopstveno okruženje i našu srpsko svakodnevnicu; devedesete, u kojima sam zapravo najviše toga i napisao, umnogome su mi olakšale taj zadatak jer je horor u tom periodu bukvalno vrebao svakog trena i iza svakog ugla. Time je stvarnost povratno uticala na izmaštano i često sam dolazio u situaciju da se neka nečuvena zamisao koja bi mi pala na pamet i završila u jednoj od mojih priča vrlo brzo obistini i pokaže da zapravo živimo fantastiku.

Neke od vaših priča koje čine knjigu "Tihi gradovi" prilično su "slikovite". Koliko ste se oslanjali na svoj rad na grafičkim romanima kako bi svoje likove učinili upečatljivijim?

Moj rad na stripu, odnosno mediju koji se danas naziva grafičkim novelama ili romanima, prevashodno proističe iz sadržine moje novele "Točak", svojevremeno objavljenje u časopisu "Alef". Kao i film, strip je jedna od mojih ljubavi još od detinjstva i svakako su nebrojene strane pročitanih stripova, baš kao i kadrovi filmova koje sam voleo, uticale na to da pišem, kako kažete "slikovito", odnosno tako da čitalac lako može da učestvuje u radnji i prati pripovest gotovo kao da čita strip ili sedi u bioskopu. Stoga je posredi upravo obrnuta situacija - ne pišem tako kako pišem zahvaljujući radu na stripu, već sam radio na stripu zato što pišem stilom koji je veoma blizak tom mediju.

Koliko je Beograd dobro mesto za postavku ovakve zbirke priča? Koliko one odgovaraju našoj stvarnosti, to jest budućnosti?

Beograd je moj moj rodni grad, grad koji najbolje poznajem od svih. U njemu živim i pronalazim teme i slike pogodne za zanimljivu žanrovsku prozu. Već sam rekao da je tokom devedesetih bio pravi zlatni rudnik za priče horora i mračne fantastike. Likovi kojima se bavim i koji me interesuju takođe su odrasli u metropoli, a njihovi životni problemi i situacije u koje dospevaju moraju biti bliske svakom - da se tako izrazim - "urbanom" čitaocu. A kada je reč o tome koliko priče iz ove zbirke odgovaraju stvarnosti, odnosno budućnosti, pomenuću samo dva primera: novela "O vukovima i ljudima" počinje likvidacijom "kralja" beogradskog kriminala, a ti redovi su napisani nekih šest meseci pre nego što se nešto veoma slično dogodilo u jednom poznatom beogradskom hotelu. Opet, u priči "Sve vreme sveta" glavni junak uspeva da izmakne krivičnom progonu tako što primenom nanotehnologije promeni ustrojstvo svoje DNK i bukvalno postane - druga osoba. Pre izvesnog vremena, u novinama, sam pročitao kako se nešto veoma slično dogodilo u Bugarskoj - tamošnji sud oslobodio je okrivljenog zato što je u međuvremenu promenio pol i postao neko drugi. Kada koristite u velikoj meri stvarnost radi postizanja efekta suzbijanja neverice, koji je najvažniji da bi fantastična proza "radila" kod čitaoca, u opasnosti ste da se veoma brzo obistini ono što ste smatrali dovoljno fantastičnim da priču izvede iz realizma u neki od podžanrova fantastike. Upravo to se dogodilo i sa mojim romanom "Nakot" - u vreme kada je pisan, 1989-90, bio je to čisti horor sa elementima naučne fantastike, da bi samo pet-šest godina kasnije morao da "promeni" žanr i svrsta se u - alternativnu istoriju. Tako je to kad živimo, kao po onoj staroj kineskoj kletvi, u zanimljiva vremena.

S obzirom na to da u "Tihim gradovima" postoje brojna mesta na kojima se i prosečni čitalac, a ne samo zaljubljenik u žanr, može prepoznati, kakovoj je sve publici ova zbirka namenjena?

Jedan od ključnih motiva koji me nagoni da pišem jeste to da budem u mogućnosti da pročitam nešto što mi se dopada, a ne može se naći na polici u knjižari. Drugim rečima, prevashodno pišem za sebe. Međutim, to ne podrazumeva bogzna kakvu ekskluzivnost - ja sam samo prosečan sredovečni Beograđanin koji je preturio preko glave nekoliko veoma živopisnih, uzbudljivih i strašnih decenija, kao svedok metamorfoze kroz koju je taj Grad (sa velikim G) prolazio - od vremena mladalačkog poleta, elana i optimizma sedamdesetih, preko blage dekadencije novotalasnih osamdesetih i mračnih devedesetih, sve do sadašnjosti koja mi se čini vreme postepenog smirivanja. Da li će sledeća decenija zaista biti decenija tihih gradova, kako to predviđa naslovna priča, ili će se desiti nešto sasvim drugačije, videćemo. U međuvremenu, svi ljudi koji su na isti ili sličan način proživeli ovo vreme, pa bili oni iz Beograda ili neke druge srpske varoši, moji su potencijalni čitaoci i mislim da mogu da se prepoznaju makar u ponekom od mojih junaka.

Sajt Art Anima je objavio ispravku svoje vesti od 28. jula kada je greškom najavljeno da će Dejan Ognjanović gostovati na Radio Beogradu 2, u emisiji "Klub 2". Umesto toga Ognjanović je na istoj radio stanici gostovao (telefonski) u emisiji "Filmorama". Emisija je išla 31. jula u 16 časova, a naš uvaženi pisac i esejista je, u razgovoru sa voditeljkom Vesnom Perić, predstavio svoju knjigu "U brdima, horori".

Dejan Ognjanović, filmski kritičar i pisac iz Niša, biće gost Festivala filma i vina u Ljutomeru (Slovenija), koji se održava od 6. do 11. avgusta. On će tamo predstaviti svoje knjige "U brdima, horori: srpski film strave" i "Faustovski ekran". Kako organizatori najavljuju 90-minutna prezentacija će biti obogaćena puštanjem video-klipova iz filmova o kojima će se govoriti.

Početak meseca je uvek znak da stiže novi broj stripa "Faktor 4" - namenjen ljubiteljima naučne fantastike. Ako ne baš prvog, a ono za par dana će do domaćih ljubitelja strip stići i 11. broj "Faktora 4".

Kako se najavljuje na forumu Znaka sagite u ovom broju nas očekuje prvi deo trodelne priče "Nevada Džo". Naslovnu stranu je uradio Mirko Čolak, dok su za unutrašnjost bili zaduženi, pored Čolaka, Loudworks digital tema i Bane Cimeša.

Drugo strip izdanje "Divlja magija", koje je namenjeno ljubiteljima fentezija, stiže svakog 15-og, tačnije polovinom meseca.