Izložba odabranih dečijih radova "Deca ilustruju svoju knjigu", na kojoj će biti predstavljena i knjiga koju su deca ilustrovala - "Bajke iz Smešne Poljane" Darka Kalezića, biće otvorena u ponedeljak u Galeriji SKC-a na Novom Beogradu, javlja agencija Beta.

"Sve je počelo konkursom Redakcije za decu i mlade Radio Beograda Prvi program 2006. godine na kome je "Bajka o zaboravu" Darka Kalezića dobila prvu nagradu", saopšteno je iz Galerije. Autor joj je pridružio još 14 priča i nastala je zbirka "Bajke iz Smešne Poljane".

To je četvrta knjiga Darka Kalezića. Do sada je objavio zbirke priča "U repu zvezde padalice" ("Matica srpska", Novi Sad, 1994), "Galerija predaka" ("Rad", Beograd, 1997) i roman "Škola letenja" ("Narodna knjiga", Beograd, 2005).

Na predlog urednice likovnog programa Galerije SKCa Novi Beograd Nataše Brkić da ilustratori ove knjige budu deca, Opština Novi Beograd je raspisala konkurs u novobeogradskim osnovnim školama.

Djaci su na književne motive odgovorili likovnim radovima, a od nekoliko stotina pristiglih najbolje je izdvojio žiri kojim je predsedavao karikaturista "Ježa" Dragan Rumenčić.

Žiri su još činili sekretarka SO Novi Beograd Dragana Buzganović, predstavnik Doma zdravlja "Dr Ristić" Sanja Mrdjanov, grafička dizajnerka Nadežda Skočajić, slikarke Marina Kalezić i Nataša Brkić i Darko Kalezić.

Najuspešnije ilustratore i nastavnike nagradio je Fond za javno zdravlje "Dr Milutin Ristić", a knjiga je štampana zahvaljujući donaciji preduzeća "Rasprojekt" iz Beograda.

Naslovnu stranu knjige ukrasila je pobednička ilustracija Marine Zagorac, učenice VII/5, OŠ "Borislav Pekić", čija je nastavnica likovne kulture Ljiljana Perunović.

Djaci nastavnice Ivane Veličković iz OŠ "Nadežda Petrović" osvojili su dve nagrade: drugo mesto pripalo je Dejanu Jokiću, V/4, a treće Sofiji Šarac, V/1.

Dve ravnopravne specijalne nagrade pripale su Nikoli Stanareviću, VIII/1, OŠ "Užička republika", čiji je nastavnik Slobodan Škobić, i Mileni Milentijević, VI/1, OŠ "Kralj Aleksandar Prvi", kojoj predaje Jasmina Dunjić.

Osim ilustracija nagradjenih djaka, u knjizi su objavleni radovi još četrdesetak ilustratora iz OŠ "Ratko Mitrović", OŠ "Duško Radović", OŠ "Milan Rakić", OŠ "Jovan Dučić", OŠ "Đuro Strugar", kao i Ateljea "Perun".

U nedeljnom izdanju dnevnog lista Politika objavljen je razgovor sa piscem Zoranm Živkovićem, kojeg je vodila Marina Vulićević. Naslov teksta je: "Svuda prorok, osim u svojoj kući", a podnaslov: " U drugoj polovini dvadesetog veka umetnost fantastike bila je žalosno skrajnuta u srpskoj književnosti zato što se prednost davala takozvanoj stvarnosnoj prozi, kaže pisac Zoran Živković". Tekst prenosimo u celosti.

Zoran Živković jedan je od najprevođenijih savremenih srpskih književnika. Knjige su mu objavljene u SAD, Engleskoj, Rusiji, Južnoj Koreji, Španiji, Portugaliji, Danskoj, Grčkoj, Češkoj, Bugarskoj, Turskoj, Sloveniji i Hrvatskoj. Prema Živkovićevim pričama "Voz" i "Hotelska soba" Puriša Đorđević snimio je igrani film "Dva", koji je imao premijeru na prošlom Festu. Isti reditelj ekranizovao je Živkovićevu priču "Ispovedaonica" koja je u vidu kratkog filma prikazana na beogradskom Festivalu kratkometražnih filmova.

Dve Živkovićeve priče, "Voz" i "Budilnik na stočiću", emitovane su na programu britanskog radija Bi-Bi-Si. Televizija Studio B emitovaće uskoro nastavak serije "Sakupljač", snimljene prema Živkovićevom ciklusu "Dvanaest zbirki". Ugledna engleska producentska kuća "Chocolate Films"" otkupila je prava za ekranizaciju Živkovićevog romana "Skrivena kamera"".

Pre svega da razjasnimo žanr Vaše proze, jer čitaoci o Vama najčešće govore kao o piscu fantastike. Na drugoj strani kritičari se o Vašoj prozi izjašnjavaju kao o spekulativnoj ili impresionističkoj.

Kako god da gledate na moju prozu, smerno se nadam da ona nikako nije žanrovska u smislu u kome se taj pojam koristi da se bliže odrede vrste takozvane trivijalne književnosti. Ja jesam pisac fantastike, ali tom odrednicom samo se kaže da ono što pišem pripada džinovskom korpusu fantastičke proze, na koji otpada približno osamdeset odsto onoga što je ikada napisano otkako je pre pet hiljada godina izumljena pismenost. Ja se najprijatnije osećam, kao pisac bez prefiksa - naprosto kao pisac drevne i otmene umetnosti proze. Mislim da je to sasvim dovoljno.

Gotovo da nema savremene srpske stvarnosti u Vašim knjigama. Da li ste "pobegli" od ratova, nacionalizma, siromaštva, u jedan svet u kojem je sve moguće?

Nisam nikuda bežao. Nije bilo razloga za to. Čak i da sam živeo u, recimo, Švajcarskoj, u kojoj je istorija odavno prestala da se događa, pisao bih isto ovo što sam pisao živeći u Srbiji. U mojoj prozi nema lokalnih obeležja zato što ono o čemu pišem ne važi samo za moj životni prostor nego je globalne prirode. Temeljne ljudske prilike u osnovi su iste bez obzira na etnički, verski ili bilo koji predznak. Suočeni s krajnjim pitanjima, svi smo mi samo krhka, kratkovečna bića, koja se upinju da se suoče s dramom vlastite smrtnosti, a na toj najvećoj pozornici lokalni kolorit postaje nebitan.

Još jedno od mišljenja inostranih kritičara o Vašoj prozi jeste da je bezvremena, na trenutke bliska "bogojavljenju". Odakle crpite nadahnuće?

Voleo bih da imam jednostavan odgovor na ovo pitanje. Nadahnuće je konačna zagonetka stvaranja. Sada već deceniju i po dugo bavljenje prozom, tokom koga je nastalo šesnaest knjiga, naučilo me je da pre svega uvažavam energiju nesvesnog. Negde ispod praga svesti, u onom delu uma koji nikada ne spava i u kome je smešteno sve što sam ikada doživeo, iskusio, pročitao, čuo, osetio, povremeno dolazi do nastanka svojevrsne kritične mase koja teži da pokulja napolje. Njeno naviranje nepogrešivi je znak da je u meni nastalo novo prozno delo. Sve što je tada potrebno da učinim jeste da pristupim kompjuteru i počnem da ga pišem. Poput pukog daktilografa...

Često mozaički kombinujete okrutnost i duhovitost, napetost i setu, kažu kritičari "Sijetl tajmsa". Da li su ekstremne suprotnosti i naša stvarnost?

Krajnosti, nažalost, određuju ljudski život. Naše postojanje omeđeno je s jedne strane ljubavlju, a s druge smrću. A to su ujedno dve stožerne prozne teme. Može se, zapravo, pokazati da nema ničeg drugog u umetnosti proze, odnosno da je sve ostalo samo izvedeno iz ova dva krajnja uporišta. Nijedna druga umetnost ne progovara tako ubedljivo o ljubavi i smrti kao proza, a to su ujedno njene najbliže tačke dodira sa stvarnošću.

Na Studiju B vodite povremeno naučnopopularnu emisiju. Koliko je nauka za Vas predmet književnosti?

Vodio sam emisiju "Kvark" na Studiju B dok je, bez obrazloženja, nisu ukinuli. Ali ja sam tu bio potpuno marginalan. Prava zvezda serije bio je Milan Ćirković, uistinu blistav naučnički um, kakav se rađa jednom u pokolenju. Što se tiče nauke kao predmeta književnosti, nje nema u mojim proznim delima naprosto zato što ne pišem niti sam ikada pisao naučnu fantastiku. Ovo će svakako biti iznenađenje, ali samo za one koji ništa moje nisu pročitali. A takvih, izgleda, ima i među sastavljačima pitanja za televizijske kvizove. Nedavno je na jednom kvizu RTS-a takmičaru bilo postavljeno pitanje: "Ko je naš najveći pisac naučne fantastike?" Očekivalo se da se kao tačan odgovor kaže moje ime, a ja ne samo da nisam najveći nego nisam uopšte...

U "Njujork tajmsu", povodom prevoda Vašeg romana-mozaika "Sedam dodira muzike", pojavila se kritika u kojoj Vas nazivaju novim Borhesom. Šta mislite o tom poređenju?

Mislim da veći kompliment nije mogao da mi bude upućen. Zbilja, šta bi moglo biti laskavije nego proglasiti vas za naslednika najvećeg majstora umetnosti fantastike u dvadesetom veku? Stvar dodatno dobija na težini ima li se u vidu da Dejvid Ickof spada u poslovično stroge književne kritičare "Njujork tajmsa". Ali i uticajne. Naprosto je neverovatno koliko je njegova pohvalna kritika "Sedam dodira muzike" doprinela prodavanosti američkog izdanja moje knjige. Na poznatoj internet knjižari "Amazon" ona se jedno vreme našla na neverovatno visokom 1742. mestu među preko osam miliona knjiga koje su tu u ponudi.

Sa kojim biste srpskim piscem voleli da budete upoređeni?

Nema mnogo srpskih pisaca s prosedeom sličnim mome. Bar ne u novijem vremenu. U drugoj polovini dvadesetog veka umetnost fantastike bila je žalosno skrajnuta u srpskoj književnosti zato što se prednost davala takozvanoj stvarnosnoj prozi. Iako su prilike počele da se menjaju tokom poslednjih petnaestak godina, ovdašnji književni establišment i dalje s podozrenjem gleda na fantastiku. Ponekad čak i prezrivo. To je, razume se, veoma konzervativno stanovište, budući da je upravo u dvadesetom veku svetska književnost svoje najviše visove dosegla upravo na području fantastičkog, a taj trend se nastavlja i u novom milenijumu.

Šta mislite o književnoj kritici kod nas?

Mislim da postoji dramatična oskudica kvalitetne književne kritike.

Vaši romani "Knjiga", "Biblioteka" i "Skrivena kamera" nominovani su za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja - "Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK". Kako ste se osetili kada Vam je izmakla NIN-ova nagrada za roman "Most"?

Osetio sam se veoma počastvovano što se "Most" našao u najužem izboru za najugledniju srpsku književnu nagradu. Dela svih ostalih kandidata bila su uistinu izvrsna, tako da ne bi bilo nimalo nezasluženo da je bilo koje od njih postalo laureat. To što je za pobednika izabran Basarin roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" doživeo sam ne samo kao potpuno zavređeno priznanje nego i kao ispravljanje jedne stare nepravde.

I uopšte, kako komentarišete činjenicu što ste u svetu poznatiji nego u Srbiji, jer skoro svaki dan se pojavi neka kritika u američkim ili britanskim listovima?

Pisac nema uticaja na to gde će ga radije čitati. To zavisi od čitalaca. Već sam se uveliko navikao na neobičnu okolnost da sam poznatiji u inostranstvu nego u vlastitoj zemlji. Ostaje mi samo da se ponizno nadam da će se okolnosti promeniti, da neću doživeti usud da budem svuda prorok osim u svojoj kući.

Vaša dela izučavaju se na univerzitetima sa druge strane Atlantika, na fakultetima u Torontu i Bafalu. Šta mislite, zašto se ne izučavaju i na našim univerzitetima?

Zato što me sadašnje pokolenje predavača savremene srpske književnosti na našim univerzitetima uglavnom ne uzima ozbiljno kao pisca. Uz moj prozni opus pletu se izvesne konzervativne predrasude. Ne bih imao ništa protiv da se sudovi o mojoj književnosti donose na osnovu uvida u nju i kritičkog prosuđivanja. Nažalost, najstameniji su u svojim uverenjima u nisku vrednost moje proze oni koji baš ni jedan jedini njen red nisu pročitali...

Kako su savremenost i prošlost dočarani, po Vašem mišljenju, u novijoj srpskoj književnosti?

Gotovo da nije bilo ničeg drugog u novijoj srpskoj književnosti osim dočaravanja savremenosti i prošlosti. Manje ili više uspešnog. To je, nažalost, s vremenom postao svojevrstan samonametnuti geto u koji se naša književnost začaurila, pa tako ostala izolovana od uticaja svetske književnosti koja se u međuvremenu otisnula u kretanje potpuno drugačijim magistralama.

Koliko se interesujete za prijem Vaše proze u bivšim jugoslovenskim republikama. Da li Vam je to važno?

Svakako da mi je važno. Ponajpre zato da bih obesnažio stereotip o mojoj zemlji koja tobože nije u stanju da u kulturi proizvede ništa kvalitetnije od Sabora trubača u Guči. Smerno se uzdam da izdanja mojih knjiga u Sloveniji i Hrvatskoj doprinose promeni ove krajnje pogrešne slike o Srbiji.

Šta mislite o sve češćim ekranizacijama i radio izvođenjima Vaših romana kod nas i u inostranstvu?

Nesumnjivo je veoma laskavo videti kako na ekranu oživljavaju likovi nastali u mojoj spisateljskoj mašti. Podjednako je uzbudljivo slušati glasove tih likova kako govore na engleskom u radio-adaptacijama koje priređuje Bi-Bi-Si. Ko zna, ako budem dovoljno dugovečan i uporan, možda ću doživeti da iste glasove čujem i na srpskom izvorniku u okviru dramskog programa Radio Beograda...

Upravo ste završili novu knjigu, a iz inostranstva Vam stižu nove ponude?

Završio sam svoj prvi triler pod naslovom "Poslednja knjiga". Može se, međutim, dogoditi da se nađem u krajnje paradoksalnoj situaciji - da se ta knjiga, oko koje se već nadmeću vodeći svetski izdavači, uopšte ne pojavi na srpskom. Ono što mi ovdašnji izdavači nude za nju naprosto je ponižavajuće, sramno malo...

Iako su poslednjih dana u bioskope stigla tri fantastična filma - "Sunce", "Panov lavirint" i "Most za Terabitiju", njihov učinak još nije poznat, ali su se zato na listi našli, po prvi put, "Žetva" i "Upoznajte Robinsonove". Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 19. do 25. aprila 2007. godine na listi su se našla četiri filma sa elementima fantastike.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 18. do 24. aprila u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze četiri filma: Džems Bond ostvarenja "Kazino Rojal" na drugom, "Dr No" na trećem i "Iz Rusije s ljubavlju" na četvrtom, kao i "Pirati s Kariba 2: Tajna škrinje " na šestom mestu.

Početkom ovog meseca jedna od vesti, vezanih za domaću strip scenu, je bilo kašnjenje stripa Faktor 4 - zbog kvara na mašini u štampariji. Sada, za osmi broj ovog strip časopisa, imamo sasvim drugačiju vest - kako je objavljeno na forumu Znaka sagite, novi broj je stigao za vikend na kisoke, i to pre vremena! Tako je, u osmom mesecu postaojanja, ovo izdanje opet vratilo postojani tempo izlaženja.

Podsećamo, kada su 2006. godine počeli da se na kioscima pojavljuju dva domaća fantastična stripa Faktor 4 (za ljubitelja naučne fantastike) je stizao prvog u mesecu, a Divlja magija (namenjen ljubiteljima fentezija) svakog 15.

Za ljubitelje muzike iz SF, horor i fentezi filmova i tv-serija evo i drugog dela podsećanja na numere koje su slušaoci predlagali, i potom za njih glasali, u SF&HOROR TOP-10 LISTI u okviru radijskog izdanja emisije "Pogled iz svemirskog broda", od polovine 1999. godine pa do septembra 2006.. Izbor od stotinu naj-numera stiže svake nedelje u dozama od po 20 komada na sajtu http://matt-ori.blogspot.com/ - ovo je već druga nedelja, a mi ekskluzivno saznajemo da je posećenost bloga Matorog Straleta, legende beogradskog etra skočila za čak hiljadu ljudi kada je stigao prvi deo SF hitova. Do sada su kod njega kao posetioci dominirali Brazilci, da li je to i tako sa ovim izborom SF muzike još nismo uspeli da saznamo.

01. Main Titles - John Carpenter (THE FOG)
02. (I`ll Love You) Till The End Of The World - Nick Cave and The Bad Seeds (UNTIL THE END OF THE WORLD)
03. Space 1999 Main Title - Barry Gray (SPACE 1999)
04. Pet Cemetary - Ramones (PET CEMETARY)
05. Indiana Jones Theme - John William (RAIDERS OF THE LOST ARK)
06. Here With Me - Dido (ROSWELL)
07. Sleepwalk - B.J. Cole (12 MONKEYS)
08. Bat Dance - Prince (BATMAN)
09. Guantanamera, Time to Dance - Hans Zimmer (ANTZ)
10. Who Wants To Live Forever - Queen (HIGHLANDER)
11. Yairo - Lunascape (HAUNTED CASTLE)
12. After Dark - TITO AND TARANTULA (FROM DUSK TILL DAWN)
13. Red Sonia - Ennio Morricone (RED SONJA)
14. Lost In Space (Theme) - Apollo Four Forty (LOST IN SPACE)
15. Ghostbusters - Ray Parker Jr. (GHOSTBUSTERS)
16. Irena`s Theme - Giorgio Moroder (CAT PEOPLE)
17. Hush - Kula Shaker (I KNOW WHAT YOU DID LAST SUMMER)
18. Main Title T2 - Brad Fiedel (TERMINATOR 2)
19. Idi, Ya Budu - Ilya Lagutenko (NOCHNOY DOZOR)
20. Main Titles - John Ottman (SUPERMAN RETURNS)

Film Nebojše Nenadića "Čudovište iz Tamiša", koji je sjedinio motiv zagadjenja u Pančevu sa estetikom treš filmova, specijalnim efektima iz kućne radinosti i posvetama Niku Sloteru, biće 28. i 29. aprila prikazan u Domu omladine Beograda, prenosi agencija Beta. Svakoga dana biće po tri projekcije - od 17, 19 i 21 sat. Na njegovom ulazu je postavljen plakat za "Čudovište iz Tamiša" sa reklamnom porukom: "Toliko glupo da je skoro dobro". Dugometražni film, koji je Nenadić uz pomoć prijatelja i Opštine Pančevo snimio za oko 60.000 dinara, još nema distributera, a bioskopsku premijeru imao je krajem prošle godine (pred novu godinu) u Centru za kulturu Pančevo, napunivši salu tokom oba dana prikazivanja.

"Čudovište iz Tamiša" govori o nastojanjima dva siromašna, i ne baš prepametna detektiva da otkriju ko ili šta stoji iza nestanaka ljudi u tom gradu, koji, pored ostalog, ima gradonačelnicu od devet godina i Pokret otpora protiv zagađenja - tačnije koloniju mutanata. Više podataka može se dobiti na sajtu 15 Minute Pictures, trejler je postavljen na sajtu za popularnu kulturu "Popboks".

Nenadić, čiji je nadimak "Bit" (Beat), filmom se bavi amaterski jer nije imao uslova da upiše Akademiju.

Autor je dva kratkometražna filma, "PIST - Prokletstvo ikone Svetog Teodora" i "Bad Day"; u svom dugometražnom prvencu bio je režiser, scenarista, montažer, kamerman, autor specijalnih efekata, kompozitor i aranžer muzike.

Kako je Beti rekao, inspiraciju nalazi u filmovima Roberta Rodrigesa, kao i Pitera Džeksona iz vremena dok je taj Novozelandjanin, tvorac filmske verzije "Gospodara prstenova", snimao "treš" ostvarenja kao što su "Loš ukus" (Bad Taste) i "Ubijeni u mozak" (Braindead).

Nenadićevi stalni saradnici su Marjan Vrhovac i Predrag Miškanović, pomoćnik, odnosno asistent režije u "Čudovištu iz Tamiša".

Prema rečima Nenadića, budžet od 60.000 dinara nije realan, i od njega su kupljena dva reflektora i par stvarčica. "Tu su bili prijatelji sa kolima, kad ustrebaju. Moj otac nam je napravio kran i kolica sa šinama, prema šemi koju smo skinuli sa Interneta."

Ekipu koja stoji iza "Čudovišta iz Tamiša" čine entuzijasti, a samo dva njena člana imaju filmsku školu - Nemanja Bujišić i Vlada Jovanović, koji studiraju na BK Akademiji.

Distributerska kuća "Tak" najavila je da će u petak popodne, 27. aprila prirediti šetnju kostimiranog superjunaka "Spajdermena" ulicama Beograda.

Uoči srpske premijere filma "Spajdermen 3", "Tak" će u petak prirediti šetnju "čoveka pauka" sa početkom u 15.00 od palate "Albanija", Knez Mihailovom ulicom do Kalemegdana.

"Ukoliko na ulicama našeg glavnog grada primetite neuobičajena dešavanja i velike količine paukove mreže, nemojte se plašiti, Čovek pauk je došao i u Beograd", saopšteno iz "Taka".

Kako se navodi, do premijere filma 2. maja u Sava centru "Spajdermen" će posetiti više lokacija u gradu i obradovati sugradjane zanimljivim poklonima.

Dakle, najavljeno je da će se Spajdermen prošetati ulicama grada... Da li možemo očekivati da nam se Spajdermen pojavi i na nekom od zidova Palate Beograd? Teško... Naime, izgleda da je i on dobro obavešten, te je čuo onaj stari vic, koji glasi: - Šta kaže Spajdermen kada se nađe na vrh Beograđanke? Uh, j... a gde ću sada?

U trećem nastavku jednog od najuspešnijih holivudskih serijala Tobi Mekgvajer ponovo glumi Pitera Parkera, koji ne uspeva da pronadje ravnotežu izmedju svog alter egoa Spajdermena i ljubavi prema devojci Meri Džejn.

Promocija knjige Dejana Ognjanovića "Faustovski ekran: Đavo na filmu" održaće se danas, 27. aprila, u Novom Sadu. Mesto promocije je Kulturni centar, a početak u 19 sati. Učestvuju: Dejan Dabić, filmski kritičar iz Niša, Vladimir Kopicl, književnik, Maja Volk, dramaturg, Đorđe Kaćanski, urednik filmskog programa u KC, Jasmina Stevanov, novinar-saradnik TV Novi Sad, Zorica Bogićević, rediteljka i autor.

U Novom Sadu knjiga "Faustovski ekran: Đavo na filmu" može se kupiti u knjižarama "Ljubitelji knjiga" i u SPENS-u. U Sremskoj Mitrovici knjiga se prodaje u knjižari pod nazivom "Velikoškolska", a u Beogradu je ima u pet knjižara: ".Aleksandar Belić" (pored Kolarca), "Bulevar" (kod Pravnog Fakulteta), "Multimedija" (Zemun), "Stubovi Kulture" (preko puta bioskopa Jadran) i "Dereta" (Knez Mihailova). U knjižarama cena "Faustovskog ekrana" je oko 720 dinara, dok se i dalje može kupiti od samog autora po povoljnijoj ceni - 550 dinara (uračunati PTT troškovi) a dobijate i posvetu Dejana Ognjanovića.

Posle par najava konačno će film "Panov lavirint" Giljerma del Tora početi da se prikazuje u Srbiji. Premijere kreću od danas, 26. aprila, najpre u beogradskim bioskopima Dom sindikata, Takvud i Akademija 28. Nagrađivani filmski stvaralac Del Toro donosi jedinstvenu, veoma maštovitu priču, mračnu, brutalnu bajku o posleratnoj represiji u Frankovoj Španiji. Ovo je Del Torov šesti film, traje 112 minuta, i to je njegovo najambicioznije ostvarenje u kojem kombinuje istorijske i moralne teme o španskom građanskom ratu prikazane u prethodnom filmu "Kičma đavola". Del Toro donosi vanvremensku priču o dobru i zlu, hrabrosti i žrtvovanju, ljubavi i gubitku. U filmu glume: Serđi Lopez, Ivana Bakero, Ariadna Žil, Maribel Verdu i Dag Džons.

Još malo o filmu: Španija 1944. godine. Zvanično, građanski rat je završen već pet godina, ali mala grupa pobunjenika je nastavila borbu, u severnim planinama Navare. Desetogodišnja Ofelija, bujne mašte, doseljava se u Navaru zajedno sa trudnom majkom kod svog novog očuha Vidala. On je fašistički oficir koji je dobio zadatak da očisti teritoriju od pobunjenika. Opsednut poslom, nema vremena da se zbliži sa svojom novom pastorkom. Ofelija koja je fascinirana bajkama, otkriva lavirint iza mlina gde su stacionirani vojnici koje vodi njen očuh. U srcu lavirinta sreće Pana, drevno mitsko biće, koje tvrdi da zna tajnu njenog pravog identiteta i njenu sudbinu. Pan joj otkriva da je ona princeza, davno izgubljena ćerka Kralja bajki. On nudi Ofeliji da je povede pod zemlju, da vlada očevim magičnim kraljevstvom. Ali, da bi je odveo u kraljevstvo, ona mora da izvrši tri zadatka na zemlji, pre nego što izađe pun mesec...

U beogradskom Domu sindikata od danas, 26. aprila, počinje prikazivanje filma "Most za Terabitiju", reditelja Gabora Čupa. U filmu glume Džoš Hačerson, AnaSofija Rob, Robert Patrik i Zui Dešanel.

Ovo je priča o prijateljstva između Lesli Berk (AnaSofija Rob) i Džesa Aronsa (Džoš Hačerson), dvoje osnovaca koji žive u provincijskom gradiću. Zajedno oni stvaraju čarobni svet "Terabitije". Lesli i Džes proglašavaju sebe Kraljem i Kraljicom, svom kraljevstvu daju ime "Terabitija" i tamo provode mnoge sate pune avantura. Da bi se ušlo u čarobno kraljevstvo skriveno duboko u šumi, oni moraju prvo da pređu potok njišući se na konopcu.

1976. godine, talentovana nagrađivana spisateljica Ketrin Peterson je dobila inspiraciju da napiše Most za Terabitiju, posle tragične smrti bliskog prijatelja njenog sina Dejvida. Da bi pomogla sinu da se izbori sa patnjom, Ketrin je napisala Most za Terabitiju. Počela je da piše seriju fantastičnih priča za decu, ali je konačno osmislila mnogo čarobniji univerzum mitoloških stvorenja koja učestvuju u epskoj borbi između dobra i zla.

Knjiga je prvi put objavljena 1977, a 1978. je osvojila nagradu Newbery Medal.

Svojim jakim uticajem na mlade čitaoce, Most za Terabitiju, dopro do čitalačke publike širom sveta i postao deo školske lektire i privatnih kolekcija u mnogim zemljama sveta.

Terabitija je izmišljeno kraljevstvo u knjizi Most za Terabitiju. Slično nazvana Terebintija je ostrvo u fiktivnom svetu Narnije, usput pomenuto u romanima K. S. Luisa (Letopisi Narnije). Inače, u knjizi "Most za Terabitiju" Lesli pominje Letopise Narnije, kada daje Džesu priče da bi naučio kako da se ponaša kao kralj.

Reditelj Deni Bojl, poznat ljubiteljima žanra po ostvarenju "28 dana kasnije", je sa svojim novim filmom "Sunce" ušao je u područje SF žanra, gde, kako tvrde kritičari i publika, pliva sasvim dobro. SF blokbaster kompanije Fox, "Sunce/Sunshine", je radio u stilu filmskih hitova poput "Armagedona" i "Odiseje u svemiru 2001". Bojl je sastavio impresivnu međunarodnu ekipu, sa glumcima iz Amerike, Japana, Malezije, Australije, Novog Zelanda, Irske i Velike Britanije, među kojima su značajna glumačka imena u usponu - Kris Evans (Fantastična četvorka: Uspon srebrnog letača), Kilijan Marfi (Betmen počinje, 28 dana kasnije), Mišel Jo (Pritajeni tigar, skriveni zmaj), Rouz Birn.

Radnja filma "Sunce" odvija se 2057, kada Sunce umire i čovečanstvu preti istrebljenje. Poslednja nada Zemlje leži u Ikaru II, svemirskoj letelici sa posadom od osmoro žena i muškaraca koje predvodi kapetan Kaneda. Njihova misija je da isporuče nuklearnu bombu koja je dizajnirana da ponovo oživi izbledelo Sunce. Mora se priznati da početna ideja prilično liči na film "Jezgro", samo što se tu putovalo u središte naše planete.

"Premisa 'Sunca'," objašnjava producent Endrju Mekdonald, "jeste da 50 godina od danas, Sunce umire. Više ne obezbeđuje energiju i svetlost koje su čovečanstvu potrebne da preživi. Čitava svetska zajednica prikuplja sredstva da pošalje misiju u svemir da odnese bombu koja će oživeti umirući deo Sunca. Naša priča prati osmoro astronauta i naučnika koji vode ovu misiju. Na putu ka Suncu ekipa nabasa na brod koji je poslat na istu misiju sedam godina ranije, Ikar I, kako luta svemirom. Od tog trenutka stvari kreću naopako i od toga kako članovi ekipe reaguju pod ogromnim pritiskom zavisi budućnost čovečanstva".

Scenarista Aleks Garland došao je na ovu ideju još 2004, pošto je pročitao članak u jednom američkom naučnom časopisu. Garland kaže, "Želeo sam da istražim ideju o tome kako čovek putuje duboko u svemir i šta tamo pronalazi, kao i šta pronalazi u svojoj podsvesti. Tražio sam priču koja bi podržala ovu ideju kada sam naišao na članak koji se bavio budućnošću čovečanstva sa ateističkog stanvišta zanovanog na fizici. Sadržao je teorije o smrti Sunca i o tome šta bi se desilo u tom slučaju. Čoveku je potrebna Sunčeva energija da bi preživeo i nedostatak te energije dove bi do nestanka čovečanstva. Bilo je lako spekulisati o smrti čovečanstva, ali šta ako bi se to desilo u naše vreme. Zainteresovala me je ideja o tome da bi opstanak planete zavisio od možda jednog čoveka i o tome šta bi se dešavalo u njegovoj glavi. To je pokrenulo našu priču".

Da bi na velikom ekranu prikazali uverljivu misiju u svemir, autori su se obratili za pomoć organizaciji NASA, gledali su mnogobrojne dokumentarce o svemiru, kao i klasične SF filmove, i razgovarali sa brojnim naučnicima i astronautima. Za potrebe filma cela ekipa, zajedno sa Bojlom, provela je vreme u avionu u Floridi gde su lično osetili kako izgleda boravak u zoni bez gravitacije. Pored toga, da bi iskusili kako je živeti mesecima u svemiru u jednoj istoj grupi ljudi, glumci su dve nedelje proveli u svojevrsnom karantinu gde su bili upućeni samo jedni na druge.

Domaća premijera filma "Sunce", u distribuciji kuće Tuck, zakazana je za danas, 25. april u beogradskom Domu sindikata.

Promocija knjige "Faustovski ekran: Đavo na filmu" niškog autora Dejana Ognjanovića biće održana u beogradskoj Kinoteci, u utorak 24.04. u 12.00. U razgovoru o ovoj knjizi učestvuju: Dinko Tucaković (upravnik muzeja Kinoteke), Saša Radojević (scenarista, filmski kritičar), Dimitrije Vojnov (scenarista i filmski kritičar), Aleksandar Radivojević (scenarista i filmski kritičar) i autor Dejan Ognjanović (esejista, pisac, filmski i književni kritičar).

Dejan Ognjanović je rođen u Nišu, Srbija, 30.01.1973. Živi u Niškoj Banji. Diplomirao je na grupi Anglistika Filozofskog fakulteta u Nišu (1996), gde je završio i postdiplomske studije. Na istoj grupi radi (od 1999.) kao asistent na predmetu Američka književnost. Filmsku kritiku, eseje, književne prikaze i prevode objavljivao u časopisima: Niški analitičar, Pressing, Pressing Movie, Znak Sagite, Polaris, OK, Gradina, Sveske, Plima plus, Ulaznica, Polja, Fama, Evropljanin, Think Tank, Politikin Zabavnik, dnevnim listovima Dnevnik (Novi Sad) i Narodne novine (Niš)i fanzinima Emitor (Beograd) i Kosmetpoliten (Priština). U knjiškom obliku, njegovi eseji su u inostranstvu uvršteni u zbornike Fear Without Frontiers (FAB PRESS, II izdanje, 2008.), 100 European Horror Films (BFI, 2007) u Engleskoj i 501 Movie Directors (Quintet Publishing, novembar 2007) u Americi. Prevodi sa engleskog su u knjiškom obliku zastupljeni u domaćim antologijama Strah - mala antologija horora (Itaka, Beograd, 2004.), Crtani vodič kroz seks (Paramecijum, Beograd, 2005.)i Nekronomikon (Trifid, Beograd, 2007.).

U periodu između 1995. i 2007. objavio preko 100 filmskih kritika i dvadesetak filmskih izveštaja i eseja. Filmske i književne prikaze na engleskom jeziku redovno objavljuje na sajtu Kung Fu Cult Cinema (www.kfccinema.com).

Priredio (sa uvodom, pogovorom, napomenama, anotiranom bibliografijom i detaljnom biografijom autora) zbirku najboljih priča H. F. Lavkrafta (Nekronomikon, Trifid, Beograd, 2007). Za istu antologiju je preveo nekoliko priča i novela, i uradio redakturu svih ostalih prevoda.

Intenzivno se bavi teorijom (i praksom) horor žanra - kako sam tvrdi.

Septembra 2003. Prosveta iz Niša izdala je njegov horor roman NAŽIVO (originalno: IN VIVO).

KNJIGE (ESEJISTIKA I KRITIKA):
1. Faustovski ekran: đavo na filmu, Matična biblioteka 'Svetozar Marković' (edicija 'Istok-Zapad'), Zaječar, 2006.
2. U brdima, horori: srpski film strave, Niški Kulturni Centar (edicija 'Tragači'), Niš, 2007.

Dobitnik sledećih nagrada:
- 1.nagrada za književnu kritiku, na konkursu časopisa Gradina iz Niša, za 2004. godinu (ravnopravno podeljena između tri prvonagrađena), za rad 'Mi nismo bolesni' (o istoimenom romanu Ratka Radunovića);
- 3.nagrada na konkursu za esej književnog časopisa Ulaznica iz Zrenjanina (2005), za esej 'Horor - imenovanje neiskazivog'.
- 1. nagrada na konkursu časopisa Ulaznicaza 2006. za esej 'Srpski horor film između metafore i stvarnosti'.

Priredio izbor srpskih fantastičnih i horor priča za specijalni temat 'Tamna zvezda', u okviru časopisa PRESSING, br. 47, april 2005.

Narativna radionica Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" će imati svoje drugo okupljanje danas (ponedeljak 23.04) u 18 sati, i to ponovo u kafeu Maverik - prvi sprat Doma omladine. Moderator je Jelena Martinović, a ovoga puta tema je: Prikazivanje neverbalnih metoda kroz usmeno pripovedanje na zadatu temu. Nadamo se da će se u maju radionica preseliti u Malu salu na prvom spratu, gde se inače održavaju tribine LK.

U Muzeju jugoslovenske kinoteke će se, od utorka 24. aprila pa do nedelje 29. aprila, održati ciklus filmova "Ujed vampira". Temu ne treba posebno najavljivati i objašnjavati - naziv dovoljno govori. Kao što smo ranije najavili početak ovog ciklusa će biti u utorak, tačno u podne, kada će Dejan Ognjanović, sa gostima, predstaviti svoju knjigu "Faustovski ekran".

Utorak 24.04.
17:00 OD SUMRAKA DO SVITANjA (SAD 1995), From Dusk Till Dawn
ul. Harvi Kajtel (Harvey Keitel), Džordž Kluni (George Clooney)
r. Robert Rodrigez (Robert Rodriguez)
19:00 GLAD ZA KRVLjU (SAD 1983), The Hunger
ul. Katrin Danev (Catherine Deneuve), Dejvid Bouvi (David Bowie)
r. Toni Skot (Tony Scott)
21:00 LjUBAV NA PRVI UGRIZ (SAD 1979), Love at First Bite
ul. Džordž Hamilton (George Hamilton), Suzan Sejnt Džejms (Susan Saint James)
r. Sten Dragoti (Stan Dragoti)

Sreda 25.04.
17:00 DRAKULA, MRTAV I VOLjEN (SAD 1995), Dracula: Dead And Loving It
ul. Mel Bruks (Mel Brooks), Lesli Nilsen (Leslie Nielsen)
r. Mel Bruks (Mel Brooks)
19:00 NOSFERATU - FANTOM NOĆI (NEM/FRA 1979), Nosferatu - Phantom der nacht
ul. Klaus Kinski (Klaus Kinski), Izabel Ađani (Isabelle Adjani)
r. Verner Hercog (Werner Herzog)
21:00 NOSFERATU - SIMFONIJA JEZE (NEM 1922), Nosferatu - eine symphonie des grauens
ul. Maks Šrek (Max Schreck), Aleksander Granač (Alexander Granach)
r. Fridrih Vilhem Murnau (F.W. Murnau)
ZNAK VAMPIRA (SAD 1935), Mark of the Vampire
ul. Bela Lugoši (Bela Lugosi), Lajonel Berimor (Lionel Barrymore)
r. Tod Brauning (Tod Browning)

Četvrtak 26.04.
17:00 DRAKULIN SIN (SAD 1943), Son of Dracula
ul: Lon Čejni, ml. (Lon Cheney, Jr.), Robert Pejdž (Robert Page) r: Robert Siodmak (Robert Siodmak)
19:00 DRAKULA (SAD 1931), Dracula
ul. Bela Lugoši (Bela Lugosi), Edvard van Sloun (Edward Van Sloan)
r. Tod Brauning (Tod Browning)
21:00 DRAKULA (SAD 1979), Dracula
ul. Frenk Lanzela (Frank Langella), Lorens Olivije (Laurence Olivier)
r. Džon Bedem (John Badham)

Petak 27.04.
17:00 IZGUBLjENI MOMCI (SAD 1987), The Lost Boys
ul. Džejson Patrik (Jason Patric), Kifer Saterlend (Kiefer Sutherland)
r. Džoel Šumaher (Joel Schumacher)
19:00 VAMPIR (FRA/NEM 1932), Vampyr
ul. Džulijan Vest (Julian West), Enrijet Žerar (Henriette Gerard)
r. Karl Teodor Drejer (Carl Theodor Dreyer)
21:00 INTERVJU SA VAMPIROM (SAD 1999), Interview With the Vampire
ul. Brad Pit (Brad Pitt),
r. Nil Džordan (Neil Jordan)

Subota 28.04.
17:00 MOJ SUSED JE VAMPIR (SAD 1985), Fright Night
ul. Kris Sarandon (Chris Sarandon), Vilijam Regsdejl (William Ragsdale)
r. Tom Holand (Tom Holland)
19:00 DRAKULA PROTIV FRANKENŠTAJNA (ŠPA/NEM/ITA 1970), El Hombre que vino de ummo / Dracula jagt Frankenstein ul. Majkl Reni (Michael Rennie), Pol Nasi (Paul Naschi) r: Tulio Demikeli (Tulio Demichelli)
21:00 NAĐA (SAD 1994), Nadja
ul. Elina Lovenson (Elina Lowensohn), Martin Donovan (Martin Donovan)
r. Majkla Almereida (Michael Almereyda)

Nedelja 29.04.
17:00 ŽUDNjA ZA VAMPIROM (VB 1970), Lust For a Vampire
ul. Ralf Bejts (Ralph Bates), Barbara Džeford (Barbara Jefford)
r. Džimi Sangster
19:00 VAMPIROVE LjUBAVNICE (VB 1970), The Vampire Lovers
ul. Ingrid Pit (Ingrid Pitt), Pipa Stil (Pippa Steele)
r. Roj Vord Bejker (Roy Ward Baker)
21:00 BLIZNAKINjA ZLA (VB 1971), Twins of Evil
ul. Medlin Kolinson (Madeleine Collinson), Meri Kolinson (Mary Collinson)
r. Džon Hjudž (John Hough)

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 12. do 18. aprila 2007. godine na listi su se našla tri filma sa elementima fantastike.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 11. do 17. aprila u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze dva filma: "Pirati s Kariba 2" na četvrtom i "Da Vinčijev kod" na sedmom mestu.

Fanzin Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" Emitor je raspisao svoj konkurs koji je objavljen na zadnjoj korici poslednjeg broja - 457. Evo kako se konkurs najavljuje i šta se traži:

Povodom domaćeg fan-fiction Dilan Dogovskog broja raspisujemo konkurs za kratku priču, strip (crno beli ili grayscale u rezoluciji od 300dpi) i ilustraciju (isto, mada i boja dolazi u obzir), na temu DILAN DOG.
Rok za slanje radova je 31.6.2007.
lazarkomarcic@yahoo.com

Pošto Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" pravi pauzu u radu tokom letnjih meseci (jul i avgust - mada se neformalna druženja nastavljaju u nekoj od kafana) predstavljanje najboljih radova treba očekivati u nekom od jesenjih brojeva.

Za ljubitelje muzike iz SF, horor i fentezi filmova i tv-serija evo jednog podsećanja na numere koje su slušaoci predlagali, i potom za njih glasali, u SF&HOROR TOP-10 LISTI u okviru radijskog izdanja emisije "Pogled iz svemirskog broda", od polovine 1999. godine pa do septembra 2006.. Izbor od stotinu naj-numera će se naći na sajtu http://matt-ori.blogspot.com/ - kojeg vodi legenda etra Matori Strale, čuven po emisiji "Back On The Road" u kojem je publiku podsećao na rokenrol muziku iz 50-tih godina pa do najnovijih hitova i priče o autorima te muzike, uz nezaobilazne Bitlse. Tako će sada tih stotinu numera biti podeljene u pet delova, a prvih 20 numera će biti postavljene na sajtu u subotu 21. aprila. Liste nisu poređane po svom "ukupnom učinku" u okviru same SF&HOROR TOP-10 LISTE.

01. Also Sprach Zarathustra - Richard Strauss (2001 A SPACE ODYSSEY)
02. Flash Theme - Queen (FLASH GORDON)
03. March From A Clockwork Orange - Walter Karlos & Rachel Elkind (CLOCKWORK ORANGE)
04. Kiss From A Rose - Seal (BATMAN FOREVER)
05. Magic Works - Weird Sisters (HARRY POTTER AND GOBLET OF FIRE)
06. Wojciech Kilar/Sumi Jo Kilar - Vocalise - Theme from The Ninth Gate
07. Together In Electric Dreams - Philip Oakey and Giorgio Moroder (ELECTRIC DREAMS)
08. Summer Kisses, Winter Tears - Julee Cruise (UNTIL THE END OF THE WORLD)
09. Under The Sea - Alen Menken Howard Ashman (THE LITTLE MERMAID)
10. Living Dead Girl - Rob Zombie (PSYCHO remake)
11. TV - Star Trek - Alexander Courage
12. (Meet) The Flintstones - B-52`s (THE FLINTSTONES)
13. Identify - Natalie Imbruglia (STIGMATA)
14. La Canzone Di Pinocchio - Roberto Benigni (PINOCCHIO)
15. Halloween Theme - John Carpenter (HALLOWEEN)
16. I Will Survive - Tim Blaney as Frank The Pug (MEN IN BLACK 2)
17. Luccia Di Lammermoor & The Diva Dance - Eric Serra (THE FIFTH ELEMENT)
18. A Friend Like Me - Alan Menken Howard Ashman (ALADDIN)
19. Burn - The Cure (THE CROW)
20. E.T. Theme - John Williams (E.T.)

U Srećnoj galeriji SKC-a u Beogradu od 20. do 26. aprila biće održana izložba Nikole Vujačića "Car Duklan - Zver istine". U pitanju je magistarska izložba Vujačića koji je na Fakultetu primenjenih umetnosti, a publici će biti predstavljena prva epizoda strip albuma. Evo šta se kaže u najavi na sajtu SKC-a:

Strip "Car Duklan" obuhvata 46 strip tabli, ilustracije korica, forzeca i propratni deo materijala sa ilustracijama namenjenim elektronskoj prezentaciji. Osnova priče u ovom stripu jeste sadržaj bajki. Magijski karakter bajki opstao je u nestvarnom carstvu koje su one vremenom formirale u kolektivnom duhu ljudskog (ne)svesnog.

Vizuelno vođenje priče u slučaju stvaranja ovog stripa zahtevalo je istraživački pristup u svim njegovim elementima, od izgleda tekstualnih "oblačića" do efekta cele table. Dinamičan oblik izražavanja najbolje se iskazuje u spletu likovnih, literarnih i filmskih elemenata. Stvaralačka mašta ovde igra presudnu ulogu, ona uobličava i odlučuje u svakom segmentu dela.

Film "Žetva" (The Reaping) u režiji Stivena Hopkinsa premijerno će biti prikazan danas 18. aprila u Domu sindikata u Beogradu, najavila je distributerska kuća "Tak".

Glavne uloge u tom trileru tumače Hilari Svonk i Dejvid Morisi, Idris Elba, Ana Sofija Rob i Stiven Rea.

Hilari Svonk tumači lik bivše hrišćanske misionarke koja je izbubila veru pošto je njena porodica tragično poginula. Tako je ona postala ekspert u pobijanju religijskih fenomena. Međutim, tokom istraživanja u jednom malom gradu u Luizijani, koji pati od biblijskih pošasti, ona shvata da nauka ne može da objasni ono što se dešava, zbog čega ona mora da povrati veru da bi se borila protiv mračnih sila koje prete maloj zajednici.

... Skriven među šumama i močvarama Luizijane, Hejven je grad u kome pravila zdravog razuma kao da su ponovo pisana. Dete umire, a reka se pretvara u krv, što je samo početak nečega što izgleda kao ponavljanje Biblijskih deset pošasti...

Reditelj Stiven Hopkins zamislio je projekat kao idealnu priliku da se bizarno i natprirodno približi svakodnevnom, običnom svetu. "Može biti zastrašujuće kada se natprirodno nađe u realnom svetu," kaže on, "i ta dihotomija je ono što čini srž ove priče, u kojoj se vodi bitka između nauke i vere. Naš cilj je bio da ljude preplašimo kroz atmosferu i ideje, a ne prosto zastrašujućim prizorima. Mada, ubacili smo nešto malo dobrog staromodnog horora" kaže on.

Objavljen je novi broj Emitora, 457, a posle dugo vremena stiže jedan broj fanzina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" koji je isključivo posvećen stripu. Šta ljubitelje devete umetnosti očekuje u njemu najbolje ćemo predstaviti samim sadržajem ovog broja Emitora. Da li će i on postati isto tako slavan kao i njegovi prethodnici (strip specijali od pre nekoliko godina) pokazaće vreme.

1 Pismo urednika 2 Zoran Janjetov: Anomalija i pretnja (intervju) 5 Papirni junaci (Pavle Zelić o Ligi izuzetnih džentlmena) 6 Braća Gajić (Aleksandar Manić o, jelte, braći Gajić i njihovim stripovima) 9 My Dead Girlfriend 11 Automatic Kafka (Dušan Dekić) 12 The Boys (Meho Krljić) 14 HELLBOY (Dušan Dekić) 15 Velika moć malog Šninkela (Uroš Smiljanić) 17 ŠAHOVSKA TABLA - strip po priči Otoa Oltvanjija 25 RUNAWAYS 28 Sam Noir - Samurai Detective (Meho Krljić) 29 300 (Dimitrije Vojnov) 30 Pieces for Mom (Meho Krljić) 31 X-Men: 40 i kusur godina franšize (Milan Tanić) 38 Astonishing X-Men (Meho Krljić)

Besplatnim prikazivanjem bizarne, turske verzije "Ratova zvezda", u kojoj između ostalog ima i kung-fu borbi, u SKC-u je počeo ciklus prikazivanja "treš" naučnofantastičnih filmova van angloameričkog govornog područja, javlja novina 24 sata.

Očigledno da su turski "Ratovi zvezda" ostavili odličan utisak, jer je posle njih najavljeno da će svakog meseca u SKC-u će biti uprikazan po jedan ovakav film, a na repertoaru će se naći i turska verzija Spilbergovog "I-tija (Vanzemaljca)", kao i turska ekranizacija stripa "Zagor". Kao najavu za jedan od filmova na ovoj čudnoj reviji, možete da pogledate trejler za "sajber verziju" "Gorskog vijenca" u režiji Lazara Bodrože na www.youtube.com/watch.

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 05. do 11. aprila 2007. godine na listi su se našla tri filma sa elementima fantastike.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 04. do 10. aprila u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze tri filma: "Zmije u avionu" na trećem, "Pirati s Kariba 2" na sedmom i "Da Vinčijev kod" na devetom mestu.

Na sajtu Znaka sagite objavljena je najava da će se u današnjem dodatku dnevnog lista Politika, posvećenog proslavi Dana Beograda, naći četiri SF priče autora iz Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" uz uvodni tekst o istoriji SF-a kod nas i samom klubu LK.

Reč je, naime, o izabranim pričama naučne fantastike o Beogradu, uz prateći tekst Pavla Zelića "Leteći tanjiri (ne) sleću u Beograd". Pošto je dodatak o proslavi Dana Beograda, sasvim je logično da i odabrane priče imaju veze sa Beogradom - tu su "Uskom stazom kojom hodaš" Zorana Stefanovića, "Sami" Pavla Zelića, "Britve" Gorana Skrobonje" i "Paralilula" Radmila Anđelkovića.

Premijera još jednog Taramauntovog filma "Upoznajte Robinsonove", reditelja Stivena Andersona, zakazana je za nedelju, 15. april u 16 i 18 sati, u Velikoj dvorani centra Sava. Glasove junacima ovog filma su pozajmili Anđela Baset, Tom Selek, Harland Vilijams i Adam Vest. Scenario je zasnovan na knjizi Vilijama Džojsa "A Day with Wilbur Robinson", a muziku za film su komponovali Dani Elfman i Rufus Vejnrajt.

U ovoj animiranoj avanturi, studija Dizni, Luis je brilijantni dvanaestogodišnjak sa izuzetnim brojem inteligentnih i neobičnih izuma. Njegov poslednji i najambiciozniji projekat je skener memorije, mašina koja će mu pomoći da pronađe svoju pravu majku i konačno dobije porodicu. Ali pre no što uspe da je nađe, izum mu krade podlac Bouler Šeširdžija sa svojim đavolskim šeširom i zločestom saradnicom Doris. Luisovu izgubljenu nadu vraća misteriozni dečak, mali heroj Vilbur Robinson koji ga vremeplovom vodi na put u budućnost.

Ljubitelji fantastike su nekoliko godina imali prilike da posećuju sajt http://www.screaming-planet.com/, koji je promovisao dnevno postavljanje žanrovskih vesti, ali je naročito bio poznat po svom "multimedijalnom CD fanzinu", za koji je i nagrađen. Na žalost, sajt je prestao sa radom, ali je ponovo oživeo - međutim, u jednom drugačijem ruhu i, očigledno, sa drugačijom idejom. Screaming-planet će sada biti mesto namenjeno onima koji žele da pišu bilo kakvu vrstu teksta - komentare, kratke priče ili romane. Sve ovo će moći da se radi na nekoliko jezika - možete da izaberete između engleskog i "balkanskih" jezika. Očigledno, sajt neće više biti isključivo namenjen fantastičnim sadržajima, ali će sigurno doprineti daljem razvoju kreativnosti onih koji žele da pišu.

Projekcija turske verzije filma "Ratovi zvezda" biće održana 15. aprila (21 sat) u Drugom novom klubu u SKC-u. Slabo poznata turska kinematografija stvorila je čitavu ediciju bizarnih filmova s najrazličitijim temama i inspiracijama, često preuzimajući motive, estetiku, a ponekad i čitavu ideju od holivudskih hitova. U njihovom slučju, film je uvek potpuno slobodna forma puna iznenađenja i neočekivanih preokreta.

Serijal turskog filma u okviru VEKTOR I FAKTOR večeri otvorice " Dünyayi kurtaran adam" iz 1982, film poznat i kao "The Man Who Saves the World" ali i još poznatiji kao "Turkish Star Wars", iz režiserskog opusa plodnog turskog režisera Çetin Inanç-a, stvaraoca čije ćemo filmove zasigurno sa uživanjem gledati i ubuduće.

Posle projekcije sledi zvučni prikaz albuma remiksa autorske muzike romskog trija koji čine Čita, Amza i Ševćet, u produkciji i izdanju "Kosmoplovaca", praćen adekvatnim video programom. Ulaz slobodan.

Izdavačka kuća Neor je ponudila ljubiteljima fantastike "Zlatno doba" Džona Č. Rajta koje ima tri dela i koje će moći da se nabavi po pretplatnoj ceni od 1134 dinara do 27.04. Cena prve knjige, u prevodu Ivana Jovanovića, je 540 dinara, a naredna dva dela se zovu "Feniks" i "Zlatna transcendencija". Zlatno doba je interplanetarno utopijsko društvo ispunjeno besmrtnim ljudima 10.000 godina u budućnosti našeg solarnog sistema.

U najavi trilogije, na sajtu izdavača, se kaže: Faeton, od Kuće Radamant, prisustvuje veličanstvenoj zabavi na porodičnom imanju proslavljajući hiljadugodišnjicu Visoke transcendencije. Tu prvo sreće starca koji ga optužuje da je uljez, a zatim biće sa Neptuna koje tvrdi da mu je stari prijatelj. Od Neptunca čuje da mu je vlada, za koju Faeton veruje da je u potpunosti časna, uklonila najbitnije delove njegove memorije. Faeton počinje da sumnja da li je on zaista prognanik od samog sebe. On ne može da odoli da ne krene u istragu, iako bi to moglo dovesti do gubitka sopstvenog nasleđa i njegovog položaja u društvu. Njegov zadatak je da pronađe svoj pravi identitet i ispuni sudbinu koju je sam za sebe izabrao.

Još jedna slavna grafička novela, "Liga izuzetnih džentlmena", čiji su autori Alan Mur i Kevin O' Nil, a koja je pre dve godine adaptirana za film, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi, objavljena je i kod nas, prenosi agencija Beta.

Glavni junaci "Lige izuzetnih džentlmena" su slavni likovi iz avanturističke književnosti 19. veka, koji se okušavaju protiv raznoraznih neprijatelja, od kojih neki dolaze iz svemira. Strip se može nabaviti na Uskršnjem sajmu knjiga u beogradskom Domu sindikata, po ceni od 998 dinara, saopštio je Beli put, koji u Srbiji objavljuje grafičke novele - stripove koji imaju literarne ambicije, a potiču uglavnom iz SAD. Alan Mur, koji je rodjen u Velikoj Britaniji 1958. godine, spada, uz Frenka Milera, medju najslavnije autore grafičkih novela. Najistaknutija Murova dela su "V kao vendeta", "Nadzirači" i "Liga izuzetnih džentlmena".

Na sajtu izdavača navodi se da izdanje, u mekom povezu, ima 192 strane. Pomenuti poznati likovi iz avanturističke književnosti su, zapravo, Alan Kvotermejn iz Rudnika cara Solomona, Kapetan Nemo, Nevidljivi čovek, Mina Harker iz Drakule, Doktor Džekil i njegov antipod gospodin Hajd...

Oni su angažovani kao agenti tajne službe u borbi protiv neprijatelja Britanske imperije, koja pak "nikada nije mogla sa sigurnošću da razlikuje svoje heroje od svojih čudovišta". Ovakva najava obećava odličnu priču punu murovske osobenosti.

Na sajtu znaka sagite se moglo pročitati da se strip na Uskršnjem sajmu knjiga prodavao po 840 dinara.

Prvo srpsko društvo ljubitelja naučne fantastike PHOTON TIDE, koje je svoj život počeo na internetu, proslavilo je 10.04. svoju desetogodišnjicu, na čemu im sajt PISB najsrdačnije čestita. Ovde prenosimo čestitku predsednika Relje Trajkovića (za prijatelje - Relja Jović) koja će vam na najbolji način predočiti kratak istorijat grupe.

Danas je ravno 10 godina od događaja koji smatramo rođenjem Grupe "Photon Tide". Bilo je to otvaranje konferencije Net.StarTrek na mreži BBS-ova SetNet 1997. godine. Tu su fanovi prvi put dobili mesto za druženje u virtuelnom okruženju. Ovo online druženje izrodilo je prva okupljanja u Beogradu i Novom Sadu, izglašavanje imena Grupe, nekoliko generacija web prezentacija, prvoj Star Trek konvenciji u Srbiji, učestvovanju u filmu "Trekkies 2", fanzinu "Nova", stejdžu na "Exit" festivalu, kao i mnogim prijateljstvima koja su rođena unutar ove grupe. Uz nadu da ćemo sledećih 10 godina provesti na istoj eksponencijalnoj krivoj uspona, želim vam da današnji dan provedete u miru i kreativnosti, kao članovi najbolje organizacije na svetu :)

Pre nekoliko nedelja pojedini beogradski mediji, kao što je besplatni list 24 sata, najavili su da će premijera filma "Panov lavirint", koji je nagrađen Oskarom za šminku, biti premijerno prikazan 12. aprila u Domu sindikata. Međutim, u međuvrenemu nije stigla potvrda takve vesti, tako da je izgleda njegov dolazak u bioskope prolongiran za neki drugi period, ako uopšte i bude pušten u bioskopsku distribuciju jer se možda na kraju samo pojavi kao DVD izdanje.

U filmu Giljerma del Tora glume Serhi Lopez, Maribel Verdu, Arijanda Žil, Dag Džons, Ivana Bakero. Radnja se dešava 1944. godine, u Španiji. Zvanično, građanski rat je završen već pet godina, ali mala grupa pobunjenika je nastavila borbu, u severnim planinama Navare. Desetogodišnja Ofelija, bujne mašte, doseljava se u Navaru zajedno sa trudnom majkom kod svog novog očuha Vidala. On je fašistički oficir koji je dobio zadatak da očisti teritoriju od pobunjenika. Opsednut poslom, nema vremena da se zbliži sa svojom novom pastorkom. Ofelija koja je fascinirana bajkama, otkriva lavirint iza mlina gde su stacionirani vojnici koje vodi njen očuh. U srcu lavirinta sreće Pana, drevno mitsko biće, koje tvrdi da zna tajnu njenog pravog identiteta i njenu sudbinu. Pan joj otkriva da je ona princeza, davno izgubljena ćerka Kralja bajki. On nudi Ofeliji da je povede pod zemlju, da vlada očevim magičnim kraljevstvom. Ali, da bi je odveo u kraljevstvo, ona mora da izvrši tri zadatka na zemlji, pre nego što izađe pun mesec...

U dnevnoj novini Glas javnosti je, pre dva dana, objavljen intervju Mile Milosavljević sa našim poznatim ilustratorom Dobrosavom Bobom Žikovićem, na šta su nam pažnju skrenuli iz Srpskog društva za naučnu fantastiku. Naslov intervjua je "Ilustracija je kao dobacivanje na času". Ovaj intervju prenosimo u celosti.

Dobrosav-Bob Živković, jedan je od naših najboljih i najuspešnijih ilustratora na ovim prostorima. Njegovo ime postalo je sinonim za briljantnu, maštovitu ilustraciju, koja neretko po snazi nadmaši samu priču, sam tekst, temu koju treba da dočara. Ilustracije ovog vrsnog umetnika našle su se i "oživele" preko stotinak knjiga iz oblasti dečje literature i naučne fantastike, dok su listovi za decu poput "Politikinog zabavnika", "Velikog dvorišta", kao i brojna izdanja Kreativnog centra iz Beograda prepoznatljiva po njegovim crtežima. Za svoj rad, Dobrosav Bob Živković dobio je više uglednih nagrada i priznanja.

Šta je presudilo da se opredelite za ilustraciju, kao formu, način iskaza?

- Mislim da je odgovor na to pitanje jedini "mistični" deo mog posla. Sve ostalo je rad i još rada i kada sam počinjao, a i još uvek ilustracija je nešto kao "dobacivanje" u društvu, nešto kao šaptač na času. Kao osoba koja uvek ima neku dosetku ili nešto da doda na tuđu priču. To je potreba da se nešto doda priči, da se dopuni knjiga. Uvek kada pročitam knjigu, još neko vreme nakon toga mi se u glavi vrte slike "koje sam video", još neko vreme zamišljam i pokušavam da osmislim šta sam "video" dok sam čitao. Jednostavno, bio sam dovoljno napadan da "dobacujem" - docrtavam - dosmišljavam - izmaštam delove priče koji fale.

Zašto baš ilustracije knjiga za decu, literature iz oblasti naučne fantastike? Postoji li poseban razlog za to?

- Jednostavno sam razmažen. Stvari koje mogu da vidim u vestima, gledam u vestima. Mrzi me da čitam o takvim stvarima, a još i više me mrzi da crtam takve stvari. To ja doživljavam i imam ih i više no što želim. Kada čitam ili kada stvaram, onda želim da odem što dalje, doživim što neverovatnije (i to naravno dokumentujem-nacrtam). A ako pričamo o maštovitim pričama između fantastike i dečje književnosti (za mene) nema neke velike razlike. Obe vrste priča vas vode daleko od dosadnog i već viđenog.

Da li to znači da ćete ostati u ovom domenu ili možda već imate zamisao, želju da stvarate na jednom drugom polju?

- Nisam ja ni siguran da znam šta bi drugo probao. Crtanje je deo mog života, knjige čitam zbog sopstvenog uživanja. Na njih odgovaram ilustracijom iz uživanja (jedino što mi za čitanje niko ništa ne plaća, a crtanje mi je postala profesija). Ako razmišljam šta bih drugo radio a to bi moglo da bude slično, da zameni to što radim, ne razmišljam o drugom zanimanju. Crtanju je veći konkurent, na primer, neki dobar film ili kompjuterska igrica, jedino što i film i igrice sadrže i priču i sliku, pa čak i meni zapuše usta.

U vašim ilustracijama ogledaju se dva lica Boba Živkovića: lice deteta i lice odraslog čoveka, umetnika koji oči u oči sa životom jasno sagledava sva njegova lica. Kako čuvate to dete u sebi? Da li je to lakše jednom umetniku nego recimo jednom kardiologu, pilotu, novinaru, menadžeru...

- Ne verujem u priču o "detetu u nama". Mi samo naučimo za života da "stisnemo zube", pa nas je sramota da "pokazujemo prstom", pa nas je blam da se glasno smejemo, suzdržimo se da ne zaplačemo kad nam se plače, sakrijemo suzu. Samo sam malo lošiji učenik i odbijam da to sve naučim. Uvek sam najglasniji u društvu. Smejem se preglasno, umem da zaplačem. Mi smo isti kakvi smo bili kao deca, samo nas život uči da se sakrijemo da se foliramo. To je, otprilike, potpuno suprotno ilustraciji. Tu morate da crtate baš ono što piše, da reagujete što iskrenije na tekst ili niste "promašili temu". Nažalost, nikada nisam bio kardiolog da bih birao koje je lakše zanimanje, ali ima vremena.

Kako se opredeljujete, odlučujete, te pristajete da ilustrujete jedno delo, tekst, temu? Šta, na primer, mora da poseduje jedna knjiga da bi je Dobrosav-Bob Živković ilustrovao? Kakvu knjigu ne biste nipošto odabrali za rad?

- Uhh, radim toliko da nisam siguran da postoji ikakva selekcija. To je kao razgovor. Kao tema razgovora. Nema te teme o kojoj nemate svoj stav, uvek ima šta bih ja rekao. Mogu se oduševiti vašom pričom, mogu vam se smejati ili se sa vama smejati, ali mogu se i zapitati da li vam je priča tačna. Mogu se i te kako posvađati i raspravljati sa pričom. Ilustracija je razgovor, dijalog sa tekstom, razgovor nije uvek samo potpuna sloga. Čak je pomalo dosadno kad vi nešto kažete, a ja da samo oduševljeno ponovim to (ilustracijom). Posebno su zanimljive knjige sa pričom koja me je nervirala i sa kojom sam se "svađao" ilustracijama.

Rekli ste da "ružne stvari zaslužuju podsmeh". Malo je reći koliko ti to uspeva. Šta je sa onim lepim stvarima? Gde je vaša motivacija najsnažnija? Posle kojih kroz crtež odaslanih poruka ste najispunjeniji, najzadovoljniji, srećniji?

- Svaki crtež je jedna malecka poruka. Ne umem i nije mi namera da popujem i podučavam, čak ni da kudim ni zagovaram ništa. Ali, verujem da kad se svi crteži skupe. Sve kockice slože. Dobije se jedna veća slika o dobru i lepoti. Borbu protiv zla ostavljam hrabrijima, većima i jačima. Ja bi se borio ne "protiv" već "za".

Iza vas je više od sto ilustrovanih knjiga iz oblasti dečje, edukativne literature, naučne fantastike. Da li imate ideju o jednoj izložbi svih vaših radova na ovu temu?

- Svaka knjiga je jedna mala izložba. Mislim da su klasične izložbe za slikare. Umetnike koji svoju sliku urade u jednom primerku. Tada izložba služi da se prikaže neko delo, koje bi inače bilo na zidu i sasvim malo ljudi bi uživalo u njemu. Tu vrstu problema nemam. Svaki moj crtež izlazi u hiljadama primeraka.

NAGRADE

Dobili ste više uglednih nagrada i priznanja. Koliko vam nagrade znače?

- Uhhh! To je ono klasično pitanje na koje ni ja nemam neki bolji i pametniji odgovor, al' da probam, nagrada je neka vrsta suda. Ako je ne dobiješ, strašno je teško zadržati pouzdanje i ne pomisliti "nisam dovoljno dobar, najgori sam". Ako je dobiješ, nekako ja ne radim za nagrade, ako je to presuda koliko vredi delo kojem si posvetio život? Pehar je nekako malecki, papir je nekako pretanak. Ceo život posvetiš usavršavanju. Crtaš. Trudiš se i dobiješ, bravo - evo ti papiri?". Ako sam zato radio - nije dovoljno. Zato se trudimo da kažemo da ne radimo za nagrade, što je u neku ruku istina. Radimo za sebe i pare. Ako neko treba da presudi koliko vredi sve što sam uložio u taj zanat, neka to budu čitaoci, a ne tamo neka komisija. Mada je strašno ako te čak ni ta komisija ne voli.

Postuskršnja tribina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je bila neuobičajeno dobro posećenja s obzirom na - a) praznik, b) skoro letnje vreme, tako da se u Domu omladine okupilo 20-tak posetilaca željnih da čuju mišljenje o drugoj sezoni "Majstora horora" koje su im ponudili Đorđe Bajić, Jovan Ristić i Miloš Cvetković, dok nije bilo najavljene Suzane Lazarevske.

Ovaj projekat, koji se prikazuje na Showtime kablovskom kanalu, i dalje okuplja neke od najpoznatijih horor stvaralaca (Dario Arđento, Džon Karpenter, Stjuart Gordon, Tom Holand, Bred Anderson...) koji su pokazali šta znaju u 13 jednočasovnih priča. Trojica voditelja tribine su izanalizirali sve epizode, ali ovde prenosimo samo opšte zaključke.

Đorđe Bajić: Ako povlačimo paralelu između prve i druge sezone, može se primetiti da se ponovilo sedmoro imena, dok je šest novih reditelja. Međutim, u drugoj sezoni je evidentno da su mnoge epizode prosto zbrzane - od scenarija do realizacije. Producent projekta Mik Geris najavljuje mogućnost da će biti treće sezone, a on je, inače, zadovoljan kako je prošla druga sezona.

Jovan Ristić: Serija je pokušaj da se na televiziji prikaže ono što je bilo prikazivano u bioskopskim salama 70-tih. Može se reći da je projekat Mika Gerisa relativno uspeo u tome. Druga sezona ima dobrih momenata ali je pitanje koliko je zadržano kvaliteta. Kada bi se pravio izbor najboljih epizoda iz obe sezone, iz prve bi sigurno ušlo sedam, a iz druge samo četiri po svom kvalitetu. Dosta priča iz druge sezone je zasnovano na pričama pisaca, čak 10 od 13, a tu su Džon Feris, Klajv Barker, Edgar Alan Po, Embrouz Birs, Bentli Litl.

Miloš Cvetković: Neki reditelji imaju pametnija posla, a mlađima je ovo mogućnost dokazivanja. Druga sezona je neujednačena - jako je loše krenula, da bi se kasnije stvari popravile, ali ono što je boljka kod gotovo svih su zbrzani krajevi. Treba reći da se sve epizode objavljuju kao DVD izdanja, i to svaka posebno, pa je možda tu računica da se neke bolje prodaju i tako serija donosi zaradu.

Sva trojica su se složila da je ubedljivo najgora epizoda iz druge sezone upravo ona koju je radio velikan horora - Džon Karpenter, iako je u prvoj sezoni sa svojom pričom bio među boljima. Ovde mu se najviše zamerilo što je jednostavno napravio kompilaciju momenata viđenih u njegovim ranijim filmovima i banalizovao ih. Kada je reč o budućnosti serije, pošto je reč o "Majstorima horora", od reditelja koji još nisu bili viđeni su Romero, Kronenberg i Krejven, ali izgleda da će na ovakvom projektu, od starijih, raditi oni na zalasku karijere o koji za nju imaju vremena.

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 29. marta do 04. aprila 2007. godine na listi su se našla samo dva filma sa elementima fantastike.

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 28. marta do 03. aprila u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) nalaze dva filma: "Zmije u avionu" na trećem i "Pirati s Kariba 2" na osmom mestu.

Pisali smo već o filmu "Jet Set" koji je skrenuo pažnju na sebe provokativnom temom, a on i dalje privlači pažnju medija, kao što je to slučaj u vesti agencije Beta koju prenosimo, pre svega zbog dodatnih informacija za znatiželjne koji film još nisu odgledali.

Boban Zdravković, Šaban Šaulić, Sejo Kalač, Jašar Ahmedovski i Aca Ilić samo su neki od brojnih pevača folk muzike koji se sukobljavaju sa vanzemaljcima u crtanom filmu "Džet set".

Prvi crtać o ratu Marsovaca i narodnjaka, delo je mladog režisera Nenada Mitića, koji je u svom dugometražnom "treš" filmu likove folk pevača uradio kombinacijom njihovih fotografija i animacije u stilu popularnog američkog satiričnog serijala "Saut park".

"Šta se dešava kad Marsovci krenu u rat protiv narodnjaka i hoće li narodna muzika preživeti ili će je vanzemaljske snage potpuno uništiti", bio je reklamni slogan Mitićevog filma na Vikendu "treš" filma u Domu omladine Beograda, gde je krajem marta na zahtev publike imao dodatne projekcije.

U "Džet setu" animirani lik voditelja Darka Panovića u vestima televizije Pink javlja da se "u selu Stepojavec na Ibarskoj magistrali dogodio strašan zločin u kojem je život izgubilo preko 100 estradnih umetnika".

Potom se u crtaću nižu slike borbi malih zelenih sa likovima pevača folk muzike, koje predvodi Boban Zdravković uz povik da moraju da se udruže zarad spasa "Grand produkcije".

"Nisam hteo da u prvi plan stavim neke nafurane ličnosti, pa sam Zdravkovića odabrao, jer ga svi znaju a totalno je nebitan. Ostale sam odabrao inspirisan njihova facama koje sam našao na netu, a ne iz nekog posebnog razloga", rekao je Mitić agenciji Beta.

Tako je lik Šabana Šaulića uveden u film, jer Mitić kaže da mu je pevač bio potreban kako bi Zdravkoviću poručio da treba da osveti "nas Šabane". I pored svega toga, Mitić kaže da ne očekuje proteste folk pevača koji se pojavljuju u njegovom crtaću.

"Ne znam kako bi reagovali da vide film, nadam se u smislu neke šale.
Ne verujem da bi se bunili, eventualno par likova, ali neći to da komentarišem dok se to ne desi", kaže Mitić, koji je scenario za film napisao sa Markom Gizdavićem.

"Džet set" je snimljen jer je Mitić hteo da na šaljiv način, parodijom izrazi svoj stav prema "Grandu", za koju kaže da je "čudna produkcija koja pušta sve i svašta samo da bi dobila novac i popularnost".

"Bio sam na gomili žurki gde se pušta, ali ne volim tu muziku. Ima okej i totalno 'treš' pesama. Pratio sam 'Grand' dva meseca dok sam radio film, da bih bio u toku i znao o čemu se radi, ali 'Grand' mi se nije dopao uopšte", ističe Mitić.

Kliknite i pogledajte trejler za "Džet set". (http://www.youtube.com/watch?v=uHVOOsykL_k)

Stevan Filipović, režiser filma "Šejtanov ratnik", priprema TV seriju "Potpuno genijalni tim", koja će biti bogata specijalnim efektima - s decom i tinejdžerima iz Srbije u ulogama superheroja, prenosi novina 24 sata.

- Biće to kombinacija tinejdžerskih i superherojskih serija kao što su "Nindža kornjače", "Moćni rendžeri" i "Gospodari svemira", s malo humora "Simpsonovih" - rekao je Filipović.

Filipović će biti režiser i koscenarista, a glavni scenarista je Staša Koprivica, tumač glavne ženske uloge u "Šejtanovom ratniku" (2006). Na seriji bi trebalo da radi većina ekipe "Šejtanovog ratnika", uključujući Sendija Kumalakantu, koji će ponovo biti zadužen za specijalne efekte i dizajn čudovišta.

Scenario za pilot epizodu je gotov, a priprema se prvi ciklus serije, koji će imati 22 epizode.

Pisac fantastike Zoran Živković prodao je prava za ekranizaciju svog romana "Skrivena kamera" producentskoj kući "Čokolejd films" iz Londona.

Živković je rekao agenciji Beta da će engleski producenti do sredine maja odlučiti da li će snimiti film po njegovom romanu iz 2003. godine o usamljenom pogrebniku koji posetom bioskopu umesto filma tu ima priliku da vidi snimke skrivene kamere o sopstvenom životu.

"Biti pisac na ovim prostorima se ne isplati. Autor sam osam aktivnih knjiga, a ne mogu da živim od toga, te se vrlo smerno i ponizno nadam da će Englezi snimiti film i omogućiti mi da nastavim da budem pisac. Navijam za to grozničavo", kaže Živković.

"Čokolejd films" ja mlada kompanija iz Londona producenata Rejčel Vang i Marka Karija, koji se bave proizvodnjom dokumentarnih filmova, drama, promotivnih filmova i drugih filmskih i video sadržaja.

Prvi dobitnik van engleskog govornog područja prestižne Svetske nagrade za fantastiku (2003) za roman "Biblioteka", Živković kaže da su njegova prevedena dela trenutno popularnija na zapadu nego originali na srpskom u sopstvenoj zemlji.

"Koliko puta sam od kolega i čitalaca čuo dubokoumnu misao 'ne čitam domaće pisce'. Zato razmišljam da se moje knjige prevedu sa engleskog natrag na srpski. Možda će tada morati da me čitaju i ovi koji ne čitaju srpske pisce", kaže pisac.

Živković (59) je do sada objavio romane fantastike "Četvrti krug" (1993), "Vremenski darovi" (1997), "Pisac" (1998), "Knjiga" (1999), "Nemogući susreti" (2000), "Sedam dodira muzike" (2001) i druge.

Ovogodišnji Eurokon 2007, od 21. do 23. septembra, održaće se u Kopenhagenu. Evropski skup ljubitelja naučne fantastike neće moći da prođe bez makar jednog srpskog predstavnika pošto je pisac Zoran Živković pozvan kao počasni gost. GoH-ovi su, pored Živkovića, En Mekafri, Stiven Bakster, Dejvid A. Hardi, NIls Dalgard.

Šta su zapravo GoH-ovi? Evo kako "ih" objašnjavaju na zvaničnom sajtu Eurokona: Oni su neizostavni deo bilo koje SF konvencije u svetu, "zadatak" im je da privuku što više mogu ljudi, i često su oni upravo ti zbog kojih je zabavno otići na konvenciju. GoH-ovi učestvuju u mnogo različitih dešavanja na konvencijama i obavezno se njihova imena stavljaju na zvanični poster, tako da je izvesno da će se oko njih odvijati nekolicina programskih aktivnosti. Ovakvi "počasni gosti" su jedinstveni upravo u svetu SF-a, pošto obični fanovi mogu mnogo lakše da im priđu i razgovaraju sa njima, za razliku od počasnih gostiju na nekim drugačijim skupovima. Obično oni, između programa, sede u baru ili na nekom sličnom mestu gde im je normalno prići i razgovarati sa njima.

U intervjuu dnevnom listu Kurir - pod naslovom "Tržište sećanja", Zoran Živković govori o svom novom romanu "Amarkord, ali i najavljuje svoj prvi triler "Poslednju knjigu". Intervju prenosimo u celosti.

Punih četrdeset pet godina imao je Zoran Živković kada je objavio prvu knjigu, a da je za to, nakon godina sazrevanja (postavši doktor književnosti i radeći kao izdavač i prevodilac), odabrao pravi trenutak, pokazuje podatak da je u poslednjih deceniju i kusur objavio knjige koje su odmah osvojile posvećene čitaoce, paralelno u zemlji i inostranstvu. Autor "Četvrtog kruga", "Skrivene kamere", "Mosta" i drugih knjiga sa elementima fantastike (ali ne naučne, na čijoj je popularizaciji, istina, godinama radio) pre nekoliko godina dobio je i Svetsku nagradu za fantastiku. Nedavno je objavio novi roman "Amarkord" (Laguna), čiji je glavni junak sećanje koje se iznosi na tržište, na kojem se, dakako, najbolje kotiraju svakojake banalnosti, skandali, perverzije, nasilje. Iz drugog dela knjige pak može se steći utisak da osobi koja uživa u umetnosti nije potrebno da prekraja sećanja, jer ima osećanja koja će ih učiniti vrednim pamćenja...

Jedan lik u "Amarkordu" može da se navikne na gubitak prošlosti, ali ne može da prihvati činjenicu da neće više smeti da čita, što korenspondira s podatkom da je za vas nečitanje "valjda najteži smrtni greh". Gajite li nadu da će ikada biti izmišljen recept za smanjivanje broja grešnika u tom smislu?

- Iako sam nepopravljivi optimista, nemam velika uzdanja da će se stvari popraviti u pogledu nečitanja. Bojim se da je doba knjige na izmaku. Ali, sve što bih vam o ovome sada rekao, bilo bi manje uverljivo od onoga što sam napisao u romanu "Knjiga", u kome same knjige pričaju o svojim poslednjim danima. Optimista u meni pristupio je toj neveseloj temi vedro, te je otuda "Knjiga" satira. Opelo knjizi čita se uz smeh. Možda ne baš gromoglasan...

Koliko ste zadovoljni načinom na koji je reditelj Puriša Đorđević u filmovima "Dva" i "Ispovedaonica" transponovao vašu literaturu, i verujete li u to da će ekranizacije vaših dela pospešiti njihovu čitanost?

- Nikada ne komentarišem tumačenja svojih dela, a u tumačenja svakako ubrajam i transpoziciju u druge medije. Puriša Đorđević veliko je ime srpskog filma i bila mi je čast što je odabrao baš moja dela da po njihovim motivima snimi dva filma. Ne mislim da će ekranizacija mojih priča i romana doprineti njihovoj čitanosti. Za mnoge će okolnost da sada mogu da vide te ekranizacije biti dovoljan razlog da ne čitaju izvornike. Ljudi mahom obožavaju liniju najmanjeg otpora. Naravno, biće i izuzetaka...

Po mnogo čemu ste netipičan pisac za naše prilike: priznati ste u svetu, ne vodite javne polemike, ne komentarišete dnevnu politiku, a niste ni sujetni - javno ste pohvalili romane kolega koji su vam bili "rivali" za NIN-ovu nagradu. Da li ste morali da platite neku cenu za svoju različitost?

- Nisam. A i zašto bih? Zar sam se zamerio nekom time što me čitaju u svetu? Ili time što hvalim odlične knjige svojih koleginica i kolega po proznom peru s kojima sam kratko bio takmac samo zato što je to hteo neki žiri? A što se tiče dnevne politike i javnih polemika, za to imaju vremena samo dokoni ljudi. U pedeset osam i po godina ja imam pametnija posla.

Izjavili ste da se nadate da više nećete dobiti nijednu nagradu. Zašto?

- Zato što postoji nešto temeljno pogrešno u književnim nagradama. Kada pišem, poslednja stvar koja mi je na umu jeste da to činim zato da bih se nadmetao s nekim drugim piscem za neku nagradu. Drugi su razlozi mog bavljenja prozom. Osim toga, smatram da nagrade još imaju smisla dok ste mlad pisac kome je potreban podstrek. Meni ta vrsta podsticaja više nije neophodna. Moje knjige biće to što jesu bez obzira na to da li su nagrađene ili nisu. Konačno, dobio sam dve nagrade - jednu domaću ("Miloš Crnjanski" - prim. aut.), jednu stranu. To je više nego dovoljno. Sve preko toga bilo bi nepravedno prema mnoštvu pisaca koji čeznu za priznanjima znatno više od mene...

Nedavno ste u jednim novinama optuženi za "neovlašćeno" uzimanje naslova "Amarkord" i poglavlja "Zločin i kazna", a pri tom je zanimljivo da prav(ed)nik nije uočio da su i druga poglavlja ("Velika očekivanja", "Mrtve duše"...) nazvana po velikim književnim delima. Ima li smisla braniti se od neznanja?

- Građanin koji mi je to zamerio i kome je, kako izgleda, pravo struka, naprosto nije upućen u književne stvari. Možda ne bi bilo rđavo kada bi pročitao Kišov "Čas anatomije".

Šta čitaoci mogu da očekuju od romana koji ste upravo završili, "Poslednje knjige"?

- Mogu da očekuju uzbuđenja koja neizostavno idu uz triler. Posredi je moje prvo delo te vrste, a da li će biti i poslednje, odlučiće oni koji ga budu pročitali.

Kratki igrani film "Ispovedaonica" Puriše Đorđevića, koji iza sebe ima 19 igranih filmova, među kojima su i oni koji spadaju u antologijska ostvarenja jugoslovenske kinematografije, prikazan je u domaćem takmičarskom programu Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, prenosi Glas javnosti. "Ispovedaonica", baš kao i film "Dva" koji je nedavno premijerno prikazan na Festu, inspirisan je prozom Zorana Živkovića. U katoličku crkvu ulazi mlad čovek i zatiče sveštenika koji spava. Mladić će sveštenika optužiti da je ubio devojku sa kojom je hteo da se oženi.

- Svi misle da u filmu mora da postoji neka priča. Međutim, književno štivo Zorana Živkovića privuklo me je baš zbog odsustva priče. Sve se vrti oko razgovora između čoveka koji je đavo i drugog čoveka koji je sveštenik. Vrlo sam zadovoljan što se film našao u konkurenciji Festivala. Skrećem pažnju na glavnu ulogu koju maestralno tumači Predrag Ejdus. U "Ispovedaonici" igraju Ana Sofrenović i Dragan Mićanović, film traje 15 minuta uključujući i špicu - kaže Puriša Đorđević.

Pisac Zoran Živković istakao je da nije učestvovao u procesu rada, da je film video kada je bio gotov, da je zadovoljan i da je velika čast kada vašu prozu na platno prenosi Puriša Đorđević.

Jedini predstavnik iz Srbije na ovogodišnjem Istrakonu 2007 u Pazinu bio je Svetislav Filipović - Filip, predsednik društva SCI&FI iz Beograda. On je održao predavanje pod nazivom "Skoro sve o SF-u" uz dodatak skraćenog predavanja o Nikoli Tesli i SF-u. Predavanje je bilo odlično posećeno, ali i medijsko interesovanje. Filipović je tako dao nekoliko intervjua za novine i TV. Predstavnik udruženja SCI&FI nije otišao praznih ruku pa je tokom konvencije uručio diplome ovog udruženja pojedincima i udruženjima iz Hrvatske koji su, po mišljenju beogradskog društva, dali veliki doprinos popularizaciji SF-a. Sama konvencija je obilovala predavanjima, igrama, kvizovima, projekcijama, izložbom SF crteža, revijom fentezi konstima i nakita, performansima i dodelom raznih nagrada.

Poseta konvenciji je bila prilika i za upoznavanje fanova iz Hrvatske i Slovenije, među kojima su odlčan utisak na Filipovića ostavili Boris Sverl, Davor Šišović, Aleksandar Žiljak, Irena Rašeta, Petra Bulić, Tanja Cvitko, a uspostavljen je i kontakt sa urednikom zagrebačkog časopisa Sirijus, Hrvojem Prčićem. Kontakata je bilo i sa "ogromnim količinama ožujskog piva, vina i rakije medovače", prema sopstvenom priznanju Filipovića. Njegova viđenja Istrakona moći ćete da čitate u listu Svedok, broj koji izlazi u utorak.

Kako su pisali o Filipoviću hrvatski mediji, koji su pratili Istrakon? Ovde prenosimo početak teksta A. Finderle iz Glasa Istre, koji je našao za shodno da "citira" Filipovića u naslovu svog teksta:

(nadnaslov) DRUGI DAN ISTRAKONA, OSME KONVENCIJE ZNANSTVENE FANTASTIKE I FANTAZIJE (naslov) SF fanovi svih zemalja, ujedinite se!

PAZIN - SF fanovi svih zemalja, ujedinite se!, poruka je Svetislava Filipovića s predavanja "Sve o SF-u", na kojem je pričao o nastanku znanstvene fantastike. Uz to održan je okrugli stol o aktualnostima na hrvatskoj SF sceni, a Juliet E. McKenna održala je tečaj pisanja.

Filipović, osnivač i predsjednik beogradske udruge ljubitelja znanstvene fantastike "SCI & FI", predstavio je povijest znanstvene fantastike počevši od njezina prvog spominjanja 1851. Spomenuo je i njenog osnivača Huga Gernsbacka (1926.), prijatelja Nikole Tesle, te se osvrnuo na poseban jezik koji SF kao subkultura gaji. Poput svojih hrvatskih kolega, zalaže se za uvođenje znanstvene fantastike kao izbornog predmeta u srednje škole.

Prema podacima o zaradi filmova u periodu od 22. do 28. marta 2007. godine na listi su se našla samo tri filma sa elementima fantastike. Interesantno je da je "Ghost Rider" već ispao iz prvih deset najgledanijih, a da se tu vratio Lik Besonov "Artur i Minimoji"..

Na listi najprodavanijih DVD izdanja (od 21. do 27. marta u Videopolisu, Dom sindikata, Beograd) već dve nedelje za redom nema žanrovski interesantnih filmova.

KONEF je pokrenuo svoj dugo najavljivani fanzin Antares kao elektronsko izdanje na netu, a za sve one koji bi voleli da ga imaju u preglednijoj formi - koja je i lakša za štampanje, mogu da ga skinu u PDF verziji. Od nedavno ova verzija je dostupna na adresi http://rs49.rapidshare.com/files/21189894/antares.pdf

Treba očekivati da ovo bude i dalje praksa, a za sada nije poznato, mada bi trebalo očekivati, da PDF verzija Antaresa bude dostupna i sa samog sajta KONEF-a.