4. decembar
Predstavljanje fanzina ZELENI KONJ 
"Zeleni konj" je književni fanzin koji se bavi i fantastikom.
Gost: urednik, Damjan Pejović.    Moderator: Tamara Lujak
(http://www.rastko.ro/konj/arhiva.htm)

11. decembar
Predstavljanje bundolo.org
"Dibidus volšeban sajt za priče, pesme, tekstove u nastavcima, stripove, 
vanbrodski dnevnik a ima i forum i grdilo fotografija"      
Moderator: Tamara Lujak        
(http://www.bundolo.org/)      

18. decembar
Književna radionica
Moderator: Aleksandar Marković, Jovan Ristić

25. decembar
Dodela književnih nagrada Lazar Komarčić

Dnevna novina Blic je objavila najavu da će se, u utorak 28. novembra sa početkom u 12 časova u knjižari "Mamut" u Beogradu, održati promocija srpskog izdanja romana "Eragon" mladog pisca Kristofera Paolinija, kao i prvog izdanja nastavka ove avanture "Prvorođeni".

"Eragon" je jedna od najpopularnijih knjiga u žanru fantazije, koja se po temi i postignutom uspehu poredi sa mega hitovima "Harijem Poterom" i "Gospodarem prstenova". Ova priča o jahačima zmajeva iz izmišljene zemlje Alagezije je širom sveta doživela veliki uspeh zauzevši prvo mesto na najvažnijim listama bestselera ("Njujork Tajms" i "Pablišers Vikli"), a do sada je objavljena u 37 zemalja, na preko 30 jezika i prodat je u više od dva i po miliona primeraka samo u Americi.

Prateći uspeh sličnih knjiga, i po romanu "Eragon" je snimljen istoimeni film, za koji se očekuje da će biti najveći hit predstojeće sezone, a premijera je najavljena za 15. decembar. U filmu koji je režirao mag specijalnih efekata Štefan Fangmejer naslovnu ulogu tumači debitant Ed Spelirs, koji je odabran izmedju 180.000 kandidata na kastingu sličnom onom za Harija Potera. Osim Spelirsa, u filmu se pojavljuju i velika glumačka imena poput Džeremija Ajronsa, Džona Malkoviča i Roberta Karlajla, a u ulozi vračare Anđele pojavljuje se i mlada soul diva Džos Stoun. Film "Eragon" će kod nas premijerno biti prikazan 13. decembra u Centru "Sava" (20.30), dva dana pre početka prikazivanja u svetu.

Na forumu Znaka sagite objavljena je vest da će knjiga "Faustovski ekran" Dejana Ognjanovića biće promovisana u ponedeljak, 27. novembra, u Narodnom muzeju u Zaječaru, sa početkom u 19 časova.

Dejan Ognjanović, na forumu Znaka sagite, najavljuje "još jedno satansko izdanje", tematski broj Gradine o Demonologiji. Ovde prenosimo deo sadržaja:

GRADINA 16 - 2006.

REČ UREDNIKA
Zoran Pešić Sigma Strah od straha

DEMONOLOGIJA
Rasel Houp Robinson - Rečnik demonologije
Ko je Đavo?
Alisa Ostrajker - Ples na Đavolovoj zabavi
Johan Volfgang fon Gete - Kralj Vilenjaka
Jovica Aćin - Izabrane demonofanije
Merilin Menson - Omađijani crv
Radosav Stojanović - Đavo
Ahil Mango - Đavo u teatru
Franko Lorenco Aruga - Đavo u muzici
Dejan Ognjanović - Faustovski ekran
Rastislav Dinić - Kratak izvod iz priručnika muzičke demonologije
Dragana Stojiljković i Pavle Zelić - Ale i bauci mog kompjutera
Dejan Stojiljković - Ljudi su od snova, snovi su od peska (o demonologiji Sendmena)
Marko Stojanović - Đavoli, đavoli, đavoli (đavoli u stripu)
Branislav Miltojević - Skica za portret Ivice Stevanovića
Zoran Penevski - S one strane ivice
Borisav Stojanović - Ljubazni leševi

U delu časopisa koji se zove "Strah od kritike" možete pročitati tekst Ilije Bakića "Tvrdo kuvani horor" o knjizi "Crne cipele" Ota Oltvanjija.

Dnevna novina Blic, u svom broju od subote 25. novembra, objavila je tekst o glumcu Kenu Foriju koji će glumiti u srpskom hororu - filmu "Zona mrtvih", o zombijima iz Pančeva. Ovde prenosimo tekst koji je objavljen u Blicu:

Živa legenda svetske filmske horor scene Ken Fori, koji se proslavio ulogom u kultnom horor filmu "Zora mrtvih", igraće agenta Interpola u srpskom horor filmu "Zona mrtvih", koji rade mladi Milan Todorović i Vukota Brajović.

Mladi glumac i maneken Vukota Brajović napisao je sa Milanom Todorovićem scenario za film "Zona mrtvih", čije snimanje počinje polovinom decembra. Tema filma je akutelna - zagađenje Pančeva, a radnja - ljudi koji se pretvaraju u zombije... Glumačku ekipu "Zone mrtvih" čine Dragan Nikolić, Voja Brajović, Miodrag - Miki Krstović, Vukota Brajović, Goran Daničić, Ivana Vukčević, Marko Janjić, Živko Grubor...

- Ken Fori je posredstvom italijanskih partnera dao saglasnost da glumi u filmu "Zona mrtvih", i to jednu od glavnih uloga - priča Vukota Brajović za "Blic" i nastavlja - Izrazio je veliko zadovoljstvo što će doći u Srbiju i poželeo da nakon završenog snimanja obiđe našu zemlju. Zanimljivo je da će se Ken Fori posle 30 godina, konačno, ponovo boriti protiv invazije zombija!

Dakle, "Zona mrtvih" je, kaže Vukota, žanrovski čist horor film, u režiji Milana Todorovića i Milana Konjevića, koji se može posmatrati i kroz prizmu filma katastrofe, s obzirom na to da je u pitanju zombi tematika proistekla iz ekološkog incidenta. Cilj filma je da se skrene pažnja na sve veću opasnost od zagađenja životne sredine.

- Opština Pančevo je dala apsolutnu podršku ovoj produkciji koja sobom nosi ozbiljnu ekološku angažovanost. Zaplet filma prati transport zatvorenika, koji prilikom prolaska kroz Pančevo nailaze na ekološku katastrofu, gde je biohemijski otrov pretvorio stanovnike u zombije. Agentima Interpola jedina šansa za bekstvo iz Pančeva postaje udruživanje snaga sa misterioznim opasnim zatvorenikom - rekao je Vukota i za kraj razgovora dodao da će film, koji će se paralelno snimati u Beogradu i Pančevu, premijerno biti prikazan na jesen 2007 godine.

Igrao i u "Dosijeu Iks"

Ken Fori je rođen 1946. godine u Indijanapolisu u američkoj državi Indijana. Prvi put se pojavio na filmu 1976, a ubrzo je dobio ulogu u kultnom horor filmu "Zora mrtvih". Ken je ostvario preko sedamdeset uloga na filmu i televiziji. Gostovao je i u legendarnoj seriji "Dosije Iks". Iz njegove kasnije karijere izdvajaju se filmovi poput "Hangfire", "Night of the Warrior", "The Dentist"...

Srpsko društvo za naučnu fantastiku (SDNF) prenosi u svom informativnom biltenu pisanje novine Blic u kojoj je najavljena večerašnja (četvrtak 23. novembar) premijera predstave "Paklena pomorandža" u pozorištu "Dadov" (ulica Desanke Maksimović 6a). Početak predstave, rađene po motivima iz romana Antonija Bardžisa i istoimenog filma Stenlija Kjubrika, je u 20 časova.

Predstavu je režirao Milan Nešković, student treće godine pozorišne režije, a u njoj nastupa 14 mladih glumaca. Adaptaciju je radio Miroslav Trifunović.

Oni koji nisu mogli da vide premijeru imaće mogućnost da "Paklenu pomorandžu" pogledaju u repriznim terminima tokom novembra - 24, 27. i 30. novembra, sa početkom od 20 časova.

Sekretar Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" je objavio šta će posetioci Beokona moći da vide na izložbama koji su deo paralelnih dešavanja na konvenciji koja traje do nedelje, 26. novembra, u Domu omladine Beograda. Za sada je na Beokonu i dalje aktuelan filmski program dok će od vikenda početi tribine i predavanja.

25 (naučno) fantastičnih godina kluba "Lazar Komarčić"
Ko je ko u klubu i šta se sve postiglo u celoj neverovatnoj istoriji našeg udruženja.

Miodrag Guberinić: Kostimi za performans Dalije Aćim "Fantasy" (april 2005)
Tri kostima dizajnirana za junake postapokaliptičnog sveta.

Marija Plavšić: maketa za pozorišnu scenografiju "Let zmajeva" po delima En Mekafri (2006)
Spektakl na Ušću, pozorišna predstava na vodi, zmajevi, vulkani, čarobnjaci i zapanjena publika kojoj vatra prlji kosu a odeću im natapaju pljuskovi vode. U minijaturi!

Uroš Petrović - "Čudesna džungla" (2006)
Slika sastavljena od dvanaest platana koje zajedno tvore neverovatnu celinu fantazijske prašume koja vrvi od skrivenih životinja

Distributerska kuća TUCK - izbor kolekcije filmskih rekvizita
Delić riznice najvrednijih eksponata iz skorašnjih filmiskih spektakala, prvi put na uvidu javnosti!

Bilo bil lepo kada bi nam domaća kinematografija nudila više filmova sa fantastičnim sadržajima. Možda smo se malo previše opustili posle "Šejtanovog ratnika", "Krojačeve tajne" i... "TT sindroma". Doduše, uskoro ćemo videti film "Crni Gruja i kamen mudrosti" ali svrstavati njega u fantastiku bilo bi isto kao kada bi rekli da je film "Svemirci su među nama" čistokrvni srpski SF.

U svakom slučaju poslednja klapa ovog filma je snimljena pre par dana u jednom od avionskih hangara starog aerodroma na Novom Beogradu. Film je, kako se navodi, na granici komedije i parodije a radnja se vrti oko kamena mudrosti - ko glavom udari u taj kamen postaje pametan. Kamen pada na Zemlju, a u potragu za njim kreću Crni Gruja i njegove sluge... Nema, dakle, ni traga ni glasa, sem "inspirativnog" naslova, zbog čega bi ovaj film mogao da zainteresuje domaće ljubitelje fantastike.

Za one koje ovaj film zanima neka se strpe do januara kada će biti prikazan.

Svi oni koji su počeli da prate serijal Belgarijade pisca Dejvida Edingsa, u izdanju Lagune, neka se spreme za peti deo pod nazivom "Čudesna završnica" (336 stranica, 454 dinara). U ovoj knjizi će čitalac otkriti da je već ranije opisanoj potrazi došao kraj, ali proročanstvo još nije ostvareno. Zli bog Torak će se probuditi i poslednji put pokušati da zavlada svetom. Od dvoboja između glavnog junaka Gariona i Toraka zavisi sudbina sveta.

Garion hita ka Gradu Beskrajne Noći, gde ga Torak čeka. Za to vreme na jugu, njegova verenica, princeza Se'Nedra, vodi vojske Zapada u očajniekom pokušaju da odvuče pažnju Torakovih pristalica sa svog izabranika. Proročanstvo i dalje vodi Gariona, ali mu ne daje odgovor na pitanje koje ga proganja: Kako čovek može da ubije besmrtnog boga?

Laguna je objavila delo Kristofera Prista "Prestiž" (403 stranice, 530 dinara) po kojem je snimljen istoimeni film u kojem Dejvid Bouvi glumi Nikolu Teslu. Sama knjiga govori o 1878. godini i dvojici mladih mađioničara koji će se sukobiti tokom tobožnje spiritističke seanse. Od tog trenutka njihovi životu pletu mreže obmane i raskrinkavanja dok se bore da nadmudre jedan drugoga. Sukob ih dovodi do vrhunca karijere, ali sa strašnim posledicama - njihovo zaveštanje preneće se na buduće generacije.

Prestiž je vizionarski trijumf pripovedačke magije, žestoko uverljiva priča o osveti i iluzijama. Roman je osvojio prestižnu britansku nagradu Džejms Tejt Blek memorijal, a nominovan je i za nagradu Artur Klark, kao remek-delo maštovitog pripovedanja.

Sa delom "Sluškinjina priča" Margaret Atvud smo se davno upoznali, a sada je Laguna odlučila da ovo delo ponovo objavi (344 strane, 487 dinara). U pitanju je priča o Republici Galad koja dozvoljava Fredovici samo jednu funkciju: da se razmnožava. Ako od toga odstupi, biće, kao i svi disidenti, obešena na zidu ili izgnana u sporu smrt od radijacije. Ali čak ni represivna država ne može ubiti žudnju - ni Fredovičinu, ni žudnju dvojice muškaraca od kojih zavisi njena budućnost. Ova storija Margaret Atvud je smeštena u Ameriku 21. veka

Briljantno zamišljenom i ostvarenom, ovom moćnom evokacijom Amerike 21. veka suvereno vladaju razorna ironija, domišljatost i britka perceptivnost Margaret Atvud. Čuvena Anđela Karter je rekla o ovoj knjizi: "Sluškinjina priča je i izvanredno štivo i duboko promišljena moralna priča".

Druga knjiga Margaret Atvud, koja se može pronaći u knjižarama, je "Antilopa i kosač", takođe u izdanju Lagune (400 strana, 584 dinara). Ako je u "Sluškinjinoj priči" budućnost bila loša, sada je još gora - kanadska spisateljica je stvorila novi, ne tako vrli svet, koji je potpuno uverljiv. Uz uobičajenu dosetljivost i crni humor, roman govori o troje prijatelja, ljubavnicima od kojih jedan, u flešbekovima, prepliće događaje iz vremena pre i posle katastrofe. On je jedini preživeli čovek, a uz njega su deca nastala genetskim inženjeringom.

Iako kritika ovu knjigu određuje kao naučnu fantastiku, pre bi se moglo reći da je ovo futuristički ili distopijski roman. Upućeni čitaoci će svakako u ovom romanu prepoznati Orvelove, ili Hakslijeve "tragove".

"Vremeplovčeva žena" (424 strane, 584 dinara) Odri Nifeneger je još jedna knjiga koja stiže iz Lagune, a prema kojoj će uskoro biti snimljen film. Ovo je priča o Kler, lepoj studentkinji umetnosti, i Henriju, pustolovnom bibliotekaru, koji se znaju od Klerine sedme i Henrijeve trideset osme godine, a u braku su od njene dvadeset četvrte i njegove trideset druge. Nemoguće, ali istinito, pošto je Henri jedan od prvih ljudi kome je dijagnostikovan hrono-poremećaj: njegov genetski časovnik periodično se vraća na nulu i on tada putuje kroz vreme, a vuku ga trenuci emotivnih teškoća iz njegovog života, kako prošlog, tako i budućeg. Njegovi nestanci su spontani, njegova iskustva nepredvidljiva, naizmence potresna i zabavna. Ovaj roman je dobitnik nagrade Exclusive Books` 2005

Kler i Henri pokušavaju da žive normalnim životom, da streme poznatim ciljevima - stalnom poslu, prijateljstvima, porodu. Svemu će tome zapretiti nešto što ne mogu ni da spreče ni da kontrolišu, usled čega je njihova priča duboko dirljiva i sasvim nezaboravna.

Izdavačka kuća Mono i Manjana su objavili dve interesantne knjige koje su napisale grupe autora - "Zmajologiju" i "Čarobnjaštvo".

Zmajologija je nauka koja se bavi proučavanjem zmajeva. Još od vremena kada je Merlin prisustvovao borbi dva strašna zmaja ispod zamka kralja Vortigerna, zmajologija je postala predmet zanimanja čarobnjaka i izučavalaca tajnih nauka. Iz ove knjige će izučavalac zmajologije naučiti sve o istoriji zmajeva, vrstama, moćima, gde prebivaju, kako ih ukrotiti ili ubiti. Takođe će, što je verovatno i najvažnije, naučiti i zašto se znanja o zmajevima NIKADA ne smeju koristiti protiv samih zmajeva - jer su ova bića vrlo retka i bila bi ogromna šteta ako bi zauvek iščezla.

Drugu knjigu je, pre više stotina godina, napisao veliki čarobnjak Merlin za svog učenika, izloživši u njoj sva svoja znanja o drevnom bratstvu čarobnjaka širom sveta i njihovim raznolikim magijskim veštinama. Uz uputstva za prerušavanje, mađioničarske trikove, spravljanje napitaka, bacanje čini i čaranje, knjiga sadrži mnoštvo neverovatnih dodataka, uključujući amulet na okretanje, feniksovo pero, karte za proricanje i pravi uzorak vilinske zastave. Savršena polazna tačka za rađanje mladog čarobnjaka! Ovaj dragulj od knjige skriva u sebi i tajnu minijaturnu knjižicu proročanstava.

Iz Platoa stiže "Mogućnost ostrva" Mišela Uelbeka, njegov četrti roman. Ovoga puta u njemu srećemo Danijela1, komičara, koji se susreće sa pristalicama jedne sekte kojima je obećana besmrtnost putem kloniranja i genetskih manipulacija. Paraleleno sa ispovešću Danijela1 nižu se komentari njegovih klonova Danijela24 i Danijela25, hiljadu godina kasnije. Uelbekovi klonovi su pokušaj da se uspostavi veza sa samim sobom, veza koja je iz mnogih razloga prekinuta. Kroz sudbinu klonova ponovo je ispričana priča o Hronosu koji jede svoju decu.

Ovaj roman izlazi iz okvira filozofske priče, mračne meditacije o inherentnoj ontološkoj mizeriji ljudskog postojanja, i čita se kao direktan nastavak "Elementarnih čestica". Ona ista cinična žestina i provokacija koje su proslavile Uelbeka, i ovde su snažno prisutne.

Džejms B. Balard, koji je nekada domaćim ljubiteljima naučne fantastike predstavljen u ediciji Kentaur, sada je ponovo u knjižarama zahvaljujući izdavačkoj kući Fabrika knjiga. Oni su objavili zbirku priča "Četvorodimenzionalni košmar" kao jednu od najreprezentativnijih u njegovom opusu, a pre sve zato što je tu Balardova najpoznatija priča "Glasovi vremena".

Džejms Gream Balard je pisac osobenog, veoma prepoznatljivog stila, koji izmiče pokušajima klasifikacije i koji je teško opisati osim kao ''balardovski''. Ono što u najvećoj meri čini Balardov autorski rukopis tako prepoznatljivim jesu brižljivo opisani i stilizovani entropijski prizori, napuštena mesta izložena propadanju: prazni hoteli, opustela letovališta, ispražnjeni bazeni, napuštena gradilišta, zardjale lansirne platforme, mesta koja su nekada bila središta ljudske aktivnosti a sada su napuštena.

U beogradskim knjižarama pojavile su se knjige Vilijema Gibsona i Eralda Baldinija. Gibson se predstavlja delom "Prepoznavanje obrasca" (Laguna). Njegova priča prati Kejsi Polard koja stiže u London da proceni novu vrstu poznatog korporativnog logotipa, ali onda dobija zadatak - da pronađe autora tajanstvenih anonimnih video klipova koje neko izbacuje na internet.

S druge strane Eraldo Baldini u delu "Kao vuk" (Mono i Manjana) piše o Nazariju, naredniku Šumskog odreda, koji uživa da posmatra vukove. U jednom trenutku otrkiće da, sakrivena u njegovim šumama, postoji začarana dolina čiji su stanovnici veoma oprezni prema strancima.

Ljubitelji pozorišta i ove sezone imaju fantastične predstave na repertoaru beogradskih dramskih kuća. Pre svega najavljujemo za 18. novembar izvođenje Džordž Orvelove "1984" u Bitef teatru. Odmah treba napomenuti da će se predstava izvesti na engleskom jeziku, a da se najavljuje kao multimedijalni, interaktvini i fizički pozorišni događaj.

U najavi za predstavu se kaže da su koncept i režiju osmislili Nikola Zavišić i Andre Pronk, dok glumačku postavu čini samo jedan čovek - Slobodan Beštić..

U Beogradskom dramskom pozorištu imate nešto što fantastike ima u tragovima - reč je o predstavi "Transilvanija" , u režiji Milana Karadžića. U pitanju je debitantski komad Dragana Nikolića koji je zapravo ironičan spoj primitivnih predrasuda, crtica iz "crne hronike" i lokalnih etno mitova iz vlaškog, podunavskog kraja. Porodična zavada, šverc nafte, ubistva i "crna svadba" mešaju se sa željom za osvetom onostranih bića - duhova i vampira zbog nedoličnog ponašanja živih.

"Transilvanija" prati liniju komada Dušana Kovačevića, sadrži dosta nadnaravnih elemenata, ali na neki način ima i elemenata drame "Kamen za pod glavu" Milice Novković. Pri tom, "Transilvanija" je klasična krimi-priča posvećena jednoj bandi sa obale Dunava koju predvodi žena. Ta žena, zove se Velika, na ovom svetu ima dva pastorka i ljubavnika policajca. Na onom svetu srećemo njenu svekrvu, muža, kao i jednog policajca koji je stradao u nekoj akciji. Čak i na osnovu kratko ispričane priče jasno je da je reč o mešanju dva sveta, o susretu fikcije i realnosti posredstvom vlaških običaja koji su veoma zanimljivi.

Reč autora: "Meni su vampiri bliska i draga bića. Kad sam probao da ih zamislim na sceni, shvatio sam da je njihova vrsta u sudaru sa našom, ljudskom vrstom, unapred izgubila svaku bitku. Mi smo gori i veći "vampiri" od ovih nevinih i arhaičnih mitskih bića, jer sisamo jedni druge".

U predstavi glume: Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Vesna Čipčić, Vuk Kostić, Milica Zarić, Nikola Rakočević, Marko Živić, Miki Damjanović. Dramaturg predstave je Ivana Dimić, scenograf Geroslav Zerić, kostimograf Zora Popović, kompozitor Zoran Erić.

U okviru 22. broja astronomskog magazina "Astronomija" objavljen je 7. broj "Nove", fanzina grupe Photon Tide. Najnoviji broj "Nove", između ostalog, donosi članke:

Aktuelno: Scanner Darkly
Serije: Who wants to be a superhero
Najave filmova
Priču: Princ
Pregled domaće scene: SF društva na WCG-u
Serija: Eureka
Prikazi knjiga
Terra Scientia: Veštačka inteligencija
Intervju: Milan M. Ćirković

Dr Bojan Jović je nedavno objavio knjigu "Rađanje žanra: počeci srpske naučnofantastične književnosti", što će posebno biti propraćeno na Beokonu. U utorak 14. novembra, u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56) ovaj pisac će održati predavanje "Pod svetlom Uranije - Uticaj astronomije na SF književnost", čiji je povod upravo objavljena knjiga. Nakon predavanja uslediće projekcija filma Brajana de Palme "Put na Mars".

Knjiga "Rađanje žanra: počeci srpske naučnofantastične književnosti" se ne može kupiti u knjižarama, osim izgleda u Novom Sadu, a beogradski ljubitelji fantastike su mogli da je nabave preko dr Aleksandra B. Nedeljkovića. Ova studija skreće pažnju na jednu veoma retku priliku - mogućnost tačnog određivanja trenutka kada se u istoriji neke nacionalne književnosti pojavljuje nova umetnička pojava. To je upravo slučaj sa pojavom naučne fantastike u srpskoj književnosti, a dr Jović se u svom delu posebno bavi delima "Posle milijon godina" (1889) drame Dragutina J. Ilića, i romanom "Jedna ugašena zvezda" (1902) Lazara Komarčića, kao i njihovim nastavljačem - poznatim naučnikom Milutinom Milankovićem i knjigom "Kroz vasionu i vekove" (1928).

Na forumu Znaka sagite pojavila se sledeća informacija vezana za filmski program na predstojećem Beokonu koji se, ne znam zašto, uporno najavljuje za period od 20. do 27. novembra iako će se, koliko je meni poznato, završiti u nedelju 26.11.2007. Jedino ako organizatori ne računaju u tribinu LK u ponedeljak gde će se "svoditi računi", tapšati po ramenima organizatori...

Prema raspoloživoj informaciji Drugi FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE održaće se od 20. do 24. novembra. U kraktim crtama sadržaj je sledeći:

ponedeljak i utorak:

Dva dana kratkometražnih srpskih filmova sa gostujućim izborom ostvarenja "Žutog titla" (Hrvatska). Najmanje pet filmova iz 2006. godine koji će premijeru imati na BEOKON-u (Miroslav Lakobrija, Stevan Rogulja, Vladimir Mančić, Ana Stojanović, Marko Milović). Na meniju su i filmovi starih znalaca sa prethodnog BEOKON-a: Siniše Dugonjića, Mladena Đjorđevića, kao i dela Zlatka Stojilovića, Vladimira Petrovića, Sđjana Radojkovića, Marka Šopića i 7 sekretara Skoja-a.

sreda:

Jedan dan dugometražnih srpskih filmova novijeg datuma. Uz "ŠEJTANOVOG RATNIKA", bioskopska premijera filma "POKROV" Mladena Kovačevića.

četvrtak:

"Šok koridor" uzivo: Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac

petak:

Jedan dan premijera stranih filmova fantastike. Za sada najavljujemo jednu poslasticu: "CHOKING HAZARD" Mareka Dobesa.

Organizatori najavljuju da će na Beokonu biti "velikih filmova iznenađenja".

Sajt posvećen unapređenju spisateljskog zanata i promociji fantastične književnosti Art-Anima, raspisuje konkurs za najbolju:

crticu - dužine do 10 reči,

minijaturu - do 2.500 slovnih mesta (računajući i beline),

i kratku priču - do 10.000 slovnih mesta (računajući i beline).

Pravo učestvovanja imaju svi koji to žele. Uslovi su da dela budu na srpskom jeziku i da budu iz domena fantastike.

Jedan autor može učestvovati u svim kategorijama, ali po svakoj kategoriji može biti zastupljen sa najviše po tri rada.

Na konkursu mogu učestvovati samo radovi koji ranije nigde nisu bili objavljeni u štampanom obliku.

Radove slati na adresu artanima_konkurs@yahoo.com, a u telu poruke OBAVEZNO navesti ime i prezime, adresu i broj telefona. Radovi moraju biti priloženi u attachment-u poruke i moraju biti otkucani u Wordu.

Krajnji rok za slanje radova je 31. januar 2007. godine. Rezultati glasanja žirija biće objavljeni tokom februara na sajtu Art-Anima.

Po dva prvoplasirana rada iz svake kategorije biće novčano nagrađena, a najkavlitetnija dela (bez obzira na plasman) sa konkursa će biti objavljena u više časopisa posvećenih književnosti i fantastici, kao i na sajtu Art-Anima. Takođe, odabrane priče će biti čitane na više radio stanica širom Srbije.