24 SATA - IMPRESIJE O BEOGRADU

- Stigao sam noću u Beograd, a i celog dana je magla pa nisam baš uspeo mnogo da vidim od grada. Ono što sam iz automobila zapazio je to da Beograd izgleda poprilično filmski, bez visokih zgrada, s puno reljefa - izneo je svoje impresije Lik Beson na konferenciji za novinare održanoj u Francuskoj ambasadi. Tom prilikom je reditelju uručen i "Zlatni pečat" (tačno 111 godina posle prve filmske projekcije u Beogradu, Beson je 22. dobitnik ovog priznanja), nagrada Jugoslovenske kinoteke, koju su pre njega, između ostalih, dobili i Emir Kusturica, Nikita Mihalkov, Vim Venders i drugi.

Beson je ranije tokom dana posetio i Arhivu kinoteke u Košutnjaku, koja je nedavno renovirana uz podršku francuske vlade, a tamo je u knjizi utisaka između ostalog zapisao:

- Pamćenje se vremenom gubi, ali ne i ono koje je na filmskoj traci. Hvala što ga brižno čuvate, s najvišim poštovanjem Lik Beson.

TANJUG - POTPISIVANJE KNJIGA

Zvezda francuskog filma Lik Beson došao je u Beograd u svojstvu pisca bestselera za decu "Artur i Minimoji" koji je kod nas objavila "Laguna". Na pitanje Tanjuga koja mu je bila omiljena knjiga kada je bio dečak Beson je odgovorio da mu je u detinjstvu, apsolutno najomiljenije, štivo bila "Knjiga o džungli" Radjarda Kiplinga. Beson je medijska zvezda prvoga reda i interesovanje za njegove autograme koje je delio u četvrtak u Beogradu je bilo veliko. U Knižari "Akedemija" u Knez Mihalovoj ulici Beson je knjige potisivao nekoliko sati.

BLIC (INTERVJU) - REAKCIJE NA FILM U FRANCUSKOJ

Koje su prve reakcije na vaš film "Artur i Minimoji" koji se u Francuskoj vrti već tri sedmice?

- Kad posle pet godina rada sa 700 saradnika konačno izađete pred publiku, uzbuđenje je ogromno. Ja sam se jedne večeri umešao u publiku da pratim njene reakcije. Bilo je 2700 gledalaca, a među njima polovina dece. Skakala su, smejala se, navijala, aplaudirala... Osetio sam olakšanje. Kasnije sam saznao da ga je u Francuskoj gledalo za te tri sedmice tri miliona ljudi.

Rekli ste da ste kroz beogradsku maglu ipak uspeli nešto da vidite u gradu i da je na vas ostavio utisak kinematografskog ambijenta. Znači li to da biste možda neki sledeći film snimili ovde? - Što da ne. Grad je zaista kinematografski zanimljiv, sa svim tim brdima okolo.

POLITIKA (INTERVJU) - PRVI POLJUBAC DESETOGODIŠNJAKA

Na prste se mogu nabrojati prilike kada je na svečanoj premijeri kakvog novog svetskog filma u Beogradu bio prisutan i njegov autor. Zato se dolazak francuskog reditelja Lika Besona (Pariz, 1959) može smatrati prvorazrednim filmskim događajem za koji je najviše zaslužna distributerska kuća "Pro Vision".

Vaš film "Artur i Mnimoji", u drugom planu govori i o svemu tome?

- Da, upravo o tome, o prihvatanju različitosti uz poruku: ""Kada ste zajedno, jači ste"".

Puno je nivoa u ovoj Vašoj, naizgled dečijoj, bajkolikoj priči, ali onaj najvažniji je ljubav i pravi "filmski" poljubac desetogodišnjaka?

- Mislite da su desetogodišnjaci mladi za takav poljubac? Pa ja sam svoju prvu "verenicu" poljubio kada sam imao pet godina! Pogledajte "Snežanu i sedam patuljaka", "Uspavanu lepoticu", "Pepeljugu", u njima princ uvek ljubi princezu, a to su "crtaći" koje deci pokazujemo kada imaju oko pet godina, i to je ono što deca vide. Ali, u "Arturu" to nije samo poljubac između dečaka i devojčice, već i poljubac princa i princeze, a to je nešto drugo. Čak je i simbolika veoma važna. Ujedinjenje dve osobe predstavljeno je samo kroz jedan poljubac, a on je rezime svega onog o čemu je ljubav. Jer, ljubav nije o moći, novcu, ili o seksu, ljubav je da daš sebe nekom drugom.

Na film koji ste nam sada ponudili, svi u Evropi možemo da budemo ponosni, jer ste pokazali da i evropski stvaraoci mogu da dosegnu perfekciju u animaciji, čak i da nadmaše neka od američkih dela. Je li i u tome bilo izazova?

- Moja producentska kompanija zove se Evropa i sve je time rečeno. I inače se veoma strpljivo, uporno i, verujem, snažno borim za svaku nacionalnu kinematografiju unutar evropske. Film smatram najboljim mogućim pasošem sa kojim svaka pojedinačna evropska zemlja može najbolje da pokaže svoj identitet ostatku sveta. Da se bolje upoznamo, razumemo, da se povežemo. U "Artura" je utrošeno čak 65 miliona evra i pet godina rada 700 ljudi koji nikada pre nisu radili animirani film. Počeli smo svi zajedno od žvrljotina i nismo imali nikakav kompleks.

DANAS - PRVO SCENARIO ZA FILM PA PISANJE ROMANA

"Nemam utisak da sam napravio animirani film. Ovo je film koji počinje šezdesetih godina i u jednom trenutku desi se ta neobična okolnost usled koje se glavni junak smanji. Postavio sam sebi pitanje kako bih to snimio. Kao režiser imao sam nekoliko tehnika na raspolaganju. Izabrao sam 3D tehnologiju, koja mi je omogućila da dobijem rezultat najbliži realnosti. Želeo sam da pronađem pravu sliku, u kojoj će se gledaoci pitati koje je cveće pravo, a koje je animirano", kaže Beson na početku razgovora sa novinarima.

On je, kako kaže, najpre napisao scenario za film, a posle godinu dana odlučio je da napiše i roman, jer je znao da će snimanje dugo da traje, a i kako u šali priznaje, želeo je novinarima da objasni o čemu će se u filmu raditi, kako ga ne bi stalno zapitkivali. Prema njegovim rečima, tokom pet godina na filmu je radilo 700 ljudi, koje je sam finansirao. "Sreća moja te sam producirao nekoliko filmova koji su zaradili mnogo para, kao što su serijali 'Taksi' ili 'Transporter'. Prve dve godine rada na 'Minimojima' finansirao sam sam. To je bilo izuzetno teško, jer tokom tog perioda nisam imao ni jedan kadar filma. Tek nakon četiri godine, mogli smo da prikažemo neki materijal. Tada su me podržali mnogi strani distributeri koji su od početka uz mene i mnoge firme koje su mi dale avanse", kaže Beson.

"Kada se nakon pet godina rada pojavi konačno film, onda ruke počinju da bivaju vlažne od uzbuđenja. Nadao sam se da će se film dopasti publici. Prisustvovao sam jednoj projekciji u Sali sa 270 mesta, gde je najviše bilo dece. Njihova reakcija bila je trenutak mog olakšanja", kaže Beson i dodaje da je film u trećoj nedelji prikazivanja gledaniji nego što je to bio slučaj u prvoj nedelji, što je dokaz da je publika zahvalna.

BLIC I BORBA - O FILMU

Film Lika Besona "Artur i Minimoji" (102 minuta) proglašen je za najznačajniji evropski animirani film do sada snimljen. Njegov budžet iznosio je 85 miliona dolara, a svetska kampanja za njega košta čak 125 miliona dolara. Scenario za film zasnovan je na prvoj i drugoj Besonovoj knjizi, "Artur i Minimoji" i "Artur i zabranjeni grad". (Ukupno ih ima četiri, uz "Maltazarovu osvetu" i "Artur i rat dva sveta"). Knjiga "Artur i Minimoji" prevedena je na 32 jezika, a samo u Francuskoj je prodata u više od milion primeraka. Kod nas je knjige "Artur i Minimoji" i "Artur i zabranjeni grad" objavila izdavačka kuća "Laguna". Film "Artur i Minimoji", čija je produkcija trajala sedam godina, je zapravo oda detinjstvu.

Sve je počelo kada je bračni par Patris i Selin Garsija došao Besonu sa idejom da od njegovih crteža i njene priče naprave TV serijal, a potom se dalje širilo uključivanjem producenta i stručnjaka za animaciju Emenuela Prevosta, kao i Pjera Bafina, glavnog čoveka kompanije BUF, koja je svetski lider na polju specijalnih efekata. Muziku za film je komponovao poznati Erik Sera.

Treći deo filmskog serijala "Mi nismo andjeli" režisera i producenta Srđana Dragojevića, "Andjeli 3: Rokenrol uzvraća udarac" posle kratkotrajnog prikazivanja u bioskopima pojavio se u DVD izdanju, javlja novinska agencija Beta.

Kao producent trećeg nastavka Dragojević je rekao da očekuje da će se DVD dobro prodavati, jer kao bonuse sadrži foto galeriju, reklame i film o snimanju "Andjela 3", te sve muzičke spotove iz prvenca režisera Petra Pašića.

"Ovo je jako dobar DVD, pretpostavljam da će se dobro prodavati, jer postoji jedan broj ljudi koji nisu otišli u bioskop, pre svega zbog katastrofalnog stanja u srpskim bioskopima i zato što imaju bolje uredjaje za reprodukciju slike kod kuće", rekao je Dragojević.

Promociji DVD izdanja "Andjela 3", u restoranu "Roudstar" na autoputu kod Sava centra u Beogradu, pored Dragojevića prisustvovali su i Srdjan Todorović i još neki od članova ekipe filma.

Dragojević je 1992. godine režirao prvi film iz serijala "Mi nismo andjeli", u kome se Anđeo (Uroš Djurić) i Đavo (Todorović) bore za uticaj nad mladim parom koga igraju Nikola Kojo i Milena Pavlović.

Nastavak "Mi nismo andjeli 2" sa nekoliko stotina hiljada gledalaca bio je bioskopski hit u Srbiji 2005. godine, a u tom Dragojevićevom filmu Kojo igra oca zatečenog seksualnim sazrevanjem ćerke, koju igra Mirka Vasiljević. Naravno, ponovo se pojavljuju Anđeo i Đavo i oni su jedina, i tanka veza, sa bilo kakvim povezivanjem ovih filmova sa žanrom fantastike.

U intervjuu za novosadski list Dnevnik pisac Zoran Živković je ovako odgovorio na pitanje "da li će Novosađani, posle Beograđana, uskoro imati priliku da pogledaju TV serijal 'Sakupljač', koji je nastao po vašem književnom predlošku?"

-Studio B je otkupio moj ciklus priča "Dvanaest zbirki", ili mozaik-roman, kako ga zovu Amerikanci. Snimili su TV seriju koja za sada ima pet epizoda, a uskoro će ih biti još sedam - napravljenih po svakom segmentu te zbirke. Serija se zove "Sakupljač", svaka epizoda traje 10 do 15 minuta, glavnu ulogu tumači Petar Kralj, a u januaru će je emitovati u celosti. Živo i smerno nadam da će, bar preko neke od kablovskih ponuda, i Novosađani uskoro moći da prate Studio B.Ako sve zakaže, ja ću doneti jedan DVD, da 'Sakupljača' vide oni koji to žele.

Francuski dečji film "Čarlijev avion", reditelja Kedrika Kana, upravo je ušao u redovnu bioskopsku distribuciju, piše Glas javnosti. Glavni junak devetogodišnji Čarli na Badnje veče shvata da je na poklon dobio ogroman model aviona umesto bicikla koji mu je bio obećan i za kojim je čeznuo.

Čarlijev otac Patrik iznenada umire ne uspevajući da ispuni obećanje dato sinu. Čarli će ubrzo shvatiti da njegov avion nije obična igračka - već pravi avion koji će ga odvesti u neverovatnu, ludu avanturu i susret sa ocem... Film po mnogo čemu podseća na knjigu "Mali princ" i upozorava koliko je važno verovati u snove.

U Večenjim novostima je objavljen tekst o filmu "Pokrov" Mladena Kovačevića, u kojem se značajno mesto daje i Jovanu Ristiću koji je ovaj film doveo na prošli Beokon. Tekst prenosimo u celini:

Deca žena i vampira

SRPSKA kinematografija, u kojoj je "Leptirica" Đorđa Kadijevića, nastala po motivima istoimene pripovetke Milovana Glišića, dugo stajala kao usamljen primer horora, najzad je dobila dostojnog naslednika ovog čuvenog filma. Kritičar Jovan Ristić, koji je pronašao i javnosti predstavio ostvarenje "Pokrov" Mladena Kovačevića, uvrstivši ga u program Festivala srpskog filma fantastike "BEOKON", nazvao ga je "najoriginalnijim i umetnički najuspelijim srpskim filmom o vampirima, koji je snimljen za neverovatnih 2.000 evra".
Veliko interesovanje sa kojim je primljena projekcija "Pokrova" na skorašnjem festivalu, kao da je najviše iznenadilo samog autora, jer je reč o Kovačevićevom studentskom filmu od pre tri godine.

On "Pokrov" ne definiše kao svoj istinski "celovečernji debi" već prosto kao ispitni film, kaže da se ne radi o izrazito žanrovskom ostvarenju, i da je u njemu sadržano najviše elemenata psihotrilera, iako je našao mesto u selekciji festivala kao jedino dugometražno ostvarenje pored "Šejtanovog ratnika".

- Ono što povezuje "Pokrov" sa prvim srpskim filmom o vampirima, "Leptiricom", jeste ta oslonjenost na srpsku poetiku vampirizma - kaže Kovačević. Moj scenario je inspirisan folklornom pričom o Vampirovićima - deci nastaloj iz ljubavi žena i vampira. Ta priča nastala je u srpskom narodu kao pokušaj da se opravdaju žene koje su rađale decu godinu, dve nakon što bi im muževi poginuli u ratu. Priča koja prati mladića pri njegovom putovanju kroz istočnu Srbiju i kroz naš folklor i mit, snimana je veoma dugo i to na više od dvadeset lokacija centralne Srbije, a predstavlja neku vrstu studije o odnosu urbanih ljudi prema mitologiji i vampirima.

U vreme nastanka "Pokrova" student režije u Kejptaunu, prethodno i u Londonu, mladi režiser Mladen Kovačević sada radi u Beogradu, i trenutno je angažovan na pisanju scenarija za jednu TV seriju, a "Pokrov" je jedino celovečernje ostvarenje u njegovoj filmografiji, pored dva kratkometražna filma, koja su oba takođe horori.

MIJAZAKIJEV "HAULOV POKRETNI ZAMAK" VEČERAS U DOMU OMLADINE BEOGRADA

U sklopu Festivala novih vizuelnih medija, koji se od 23. do 25. decembra održava u Domu omladine Beograda, na programu se našao u "Haulov pokretni zamak", delo Hajao Mijazakija. Film je na programu u nedelju od 21 sat, a to je Mijazakijevo poslednje delo koje je, u izvesnoj meri, zbunilo i kritiku i publiku.

Mijazaki je jedan od najvećih kreativaca u domenu specifične japanske animacije - "anime", koja ima sve globalniji uticaj. Mijazaki ima kultni status u svetu a njegovi filmovi momentalno postaju referenti i klasični u svopm žanru. Najuglednije filmske kuće održavaju njegove retrospektive, a najprestižniji muzeji postavljaju izložbe njegovih crteža. U samoj Japanu uticaj njegovog studija animacije "Gibli", i njegov lični, je ogroman.

Festival novih vizuelnih medija domaćoj publici predstavlja šta se sve zanimljivo dešava na planu vizuelnog - bilo da je reč o video artu, filmskoj avangardi ili reklamnom spotu. Cena pojedinačne karte je 100 dinara.

"Hari Poter i Red feniksa", peti film o mladom čarobnjaku, snimljen po bestseleru Džoane Rouling, dobio je svoj sajt na srpskom, prenosi Mondo Na adresi www.haripoteriredfeniksa.com postavljen je ekskluzivni trailer, galerija fotografija, poster i predstavljena je radnja filma kroz kraći sinopsis, saopštio je distributer "Tak".

Kod nas je tradicija lokalizacije sajtova svetskih blockbuster filmova započeta sajtom za ostvarenje "Povratak Supermena" (www.povrataksupermena.com) i nastavljena za filmove: "Posejdon" (www.posejdonfilm.com), "Sezona lova" (www.sezonalova.com), "Kazino Roja"" (www.kazinorojal.com), "Eragon" (www.eragonsrbija.com), "Happy Feet: Ples malog pingvina" (www.plesmalogpingvina.com).

Do kraja godine pojaviće se i lokalni sajt za ostvarenje "Simpsonovi na filmu", a u 2007. sajtove na srpskom jeziku dobiće i filmovi: "Spajdermen 3", "Pravi surferi", "Fantastična četvorka: Uspon srebrnog letača", "Beovulf".

Premijera filma "Hari Poter i Red feniksa" očekuje se 12. jula 2007.

Kako je već ranije najavljeno poznati pisac i režiser Lik Beson gostova će u Beogradu u četvrtak, 28. decembra. On će najpre u knjižari Akademija ( Knez Mihailova 35) od 18.30 časova potpisivati knjige "Artur i Minimoji" i "Artur i zabranjeni grad" koje je za našu čitalačku publiku objavilo izdavačko preduzeće Laguna. Iste večeri, kako prenosi dnevnik Borba, ovaj ugledni evropski reditelj, predsednik Kanskog festivala 2000. godine, prisustvovaće i premijeri animiranog filma rađenog po njegovom delu "Artur i Minimoji" koja je u distribuciji Pro Vižna zakazana u Velikoj dvorani Doma sindikata. Takođe, istog dana u popodnevnim satima u zdanju Francuske ambasade u Beogradu očekuje se i njegov susret sa novinarima.

Distributerska kuća Pro Vižn se postarala da film "Artur i Minimoji" bude što pristupačnije našim najmlađim gledaocima, te je preuzela na sebe ogroman posao sinhronizacije ovog dela. Ovo je prvi put da se animirani film ovog obima i ove tehnike izrade, sinhronizuje na srpski jezik. Ekipa poznatih domaćih glumaca ( Paulina Manov, Đuza Stojiljković, Maša Dakić, Feđa Stojanović i drugi) se potrudila da na najbolji način prenese na domaći jezik ono što su u originalnoj verziji filma radili Madona, Dejvid Bouvi, Snup Dog ,...

Ansambl Narodnog pozorišta u Pirotu najmlađima je, pred predstojeće praznike, podario predstavu "Novogodišnji super šou za decu", piše list Danas . Autor teksta je učenica trećeg razreda Gimnazije Milica Živković. U ovoj modernoj bajci igraju glumci Aleksandra Stojanović, Danijela Ivanović, Marta Keler, Aleksandar Radulović i Milan Nakov.

Autor teksta Milica kaže da je ovo moderna dečja predstava u koju su uključeni novi likovi.

- To je naš mali dodatak da deca, iz godine u godinu, ne gledaju stalno samo Deda Mraza, jelku i zlu vešticu. Zato smo u predstavu uveli nove likove koje deca danas vole. To su popularni Sunđer Bob, Hari Poter čarobnjak i Pipi Duga Čarapa. Tekst sam prvo napisala za našu porodičnu radionicu u kojoj igramo tata, brat i ja, a onda smo kasnije došli na ideju da je radimo u Pozorištu. Jako sam zadovoljna kako su deca reagovala, meni se predstava dopala i vratila sam se u detinjstvo - kaže Milica. Predstava će se igrati do kraja godine za decu u vrtićima, osnovce i decu radnika iz pirotskih preduzeća.

Glumac Pozorišta Zoran Živković radio je adaptaciju, scenografiju, režirao predstavu i birao muziku sa Milanom Surlandžisom. Kostime je radila glumica Natalija Geleban, a lutku Sunđer Boba radio je lutkar u penziji Aleksandar Veljić.

Dejan Ognjanović je, na forumu Znaka sagite, najavio da će najnoviji broj časopisa Gradina (preko 300 strana), od čega polovinu zauzima opširan temat o "Demonologiji", izaći i imati svoju promociju u Nišu 26.12. (u utorak). Kako se u tekstu kaže: "Tekstovi bi trebalo da budu zanimljivi kako onima koje zanima horor, tako i svima onima koji se bave (nenaučnom) fantastikom. Kao što se iz sadržaja može videti, pokrivaju se svi bitniji aspekti demonologije u kulturi: Đavo na filmu, u pozorištu, muzici, stripu..." (kompletan spisak sadržaja temata imate u arhivi - vesti od 25.11.)

Poseban naglasak je stavljen na činjenicu da je ukupan tiraž ovog broja Gradine samo 300 primeraka, a pošto će biti podeljena autorima, bibliotekama i drugim institucijama - u prodaji će biti jako malo primeraka. Na žalost, nije naznačena cena časopisa, a oni koji su zainteresovani da ga nabave mogu se obratiti redakciji - telefon: 018 536 200, e-mail: gradinankc@verat.net.

U knjižari "Dereta" predstavljen je novi roman Milorada Pavića "Drugo telo", prenosi novina Glas javnosti. Reč je o ljubavnoj priči koja se proteže kroz četiri veka. Prema rečima Petra Arbutine, urednika, za neke od čitaoca ova knjiga predstavljaće pobožni roman o drugom telu Hristovom i svakako objava nekih važnih stvari u životu i posle njega.

Sam roman, kako ističe autor prati, dva ljubavna para u dvadeset prvom veku i dva para u osamnaestom veku koji tragaju za drugim telom Hrista i drugim telom čoveka.

- Oni iz osamnaestog veka žive u Veneciji Sentandreji (Ugarska), a oni iz dvadeset prvog veka su pomalo svuda, od Pariza do Beograda - rekao je Pavić predstavljajući glavne junake svog romana.

Ovaj "metafizički triler", ovo "novo čitanje Biblije "pored ostalog govori i o tome šta je Hristu na Gori rekao Anđeo tešeći ga pred razapinjanje na krst, zatim o tome gde je Hristos sve bio posle ustajanja iz groba.

Roman "Drugo telo" Milorada Pavića najpre je objavljen u inostranstvu, a zatim i na srpskom jeziku. Svetsku premijeru "Drugo telo" je imalo na ruskom, u Petrogradu kod izdavačke kuće"Azbooka". Novi Pavićev roman prevodi se na deset svetskih jezika.

Prema rečima ruskih kritičara novi roman Milorada Pavića "Drugo telo""je neka vrsta slovenske paralele "Da Vinčijevom kodu" Dena Brauna." Pored toga što je rekao Den Braun o ženskom principu, vraćajući ga u priču o Hristu, postoje još neke važne stvari koje hrišćanstvo dvadeset prvog veka može da pruži čoveku. To je, na primer, drugo telo Hristovo, koje po njegovim rečima i čovek može doseći. O tome, o drugome telu govori Pavićeva knjiga."

Ovoga meseca plan rada Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" iz Beograda je znatno ranije poznat za naredni mesec. Interesantno je što je ovu vest prosledio predsednik Srpskog društva za naučnu fantatsiku.

08.01.2007.: Godišnja skupština
Pretresanje rada društva u protekloj godini, kovanje planova za sledeću

15.01.2007.: Fantastika u muzici
Multimedijalna tribina. Elementi i motivi fantastike u stvaralaštvu više muzičkih grupa.
Moderatori: Dejan Mujenović, Filip Rogović, Milan Urošević

22.01.2007.: Književna radionica
Moderatori: Aleksandar Marković, Jovan Ristić

29.01.2007.: Tako je bilo, očiju mi
Narodna magija, narodna predanja.
O pozorišnoj predstavi po knjizi Zlatimira Pantića govore gosti iz Doma kulture iz Starog Sela.
Moderator: Tamara Lujak

Dejan Ognjanović, asistent za englesku književnost na Filozofskom fakuletetu u NIšu - koji je u domaćem fandomu najpoznatiji kao vrsan poznavalac horora, gostuje večeras u emisiji o kulturi "Metropolis" (četvrtak 21.12, RTS 2, 21.45), prenosi Srpsko društvo za naučnu fantastiku.. Ognjanović je intervjuisan kao "mladi autor" i, između ostalog, odgovara na pitanje "zašto horor".

Izdavačka kuća "Polaris", objaviće sredinom januara petnaestu proznu knjigu najprevođenijeg živog srpskog pisca, dr Zorana Živkovića, "Amarkord", prenosi sajt Art-Anima. Ovo delo je još u toku nastajanja otkupio engleski izdavač "PS Pablišing". Knjiga će se u izdanju "Polarisa" pojaviti na srpskom i engleskom jeziku, a njen sadržaj izgleda ovako: Prvi deo: Amarkord: 1. Zločin i kazna, 2. Vašar taštine, 3. Velika očekivanja, 4. Sentimentalno vaspitanje, 5. Mrtve duše, 6. Izgubljene iluzije, 7. Jadnici, 8. Čarobni breg, 9. Knjiga smeha i zaborava, 10.Farenhajt 451. Drugi deo: Trg.

Poznati pisac i režiser Lik Beson gostovaće u Beogradu u četvrtak, 28. decembra, objavljeno je na forumu sajta Znak Sagite.

On će u knjižari Akademija, Knez Mihailova 35, od 18.30 časova potpisivati knjige "Artur i Minimoji" i "Artur i zabranjeni grad" koje je objavilo izdavačko preduzeće Laguna.

Do sada je napisao četiri knjige iz serijala 'Artur' koje su prodate u preko million kopija širom sveta, a trenutno radi na filmu 'Arthur and the Invisibles' koji se nalazi u post produkciji.. Beson će u Beogradu, takođe, prisustvovati premijeri svog prvog animiranog filma "Artur i Minimoji". Film "Artur i Minimoji" je igrano-animiran, a glavnim junacima glasove su pozajmili Madona i Dejvid Bouvi.

U knjizi "Artur i Minimoji" Artur, Selenija i Betameš nastavljaju svoje putešestvije kroz Sedam zemalja. Moraju da pronađu Arturovog dedu jer jedino on zna gde je zakopano blago koje će dečaku omogućiti da osujeti Davidove planove. Samo, M. Prokleti će učiniti sve da naša tri junaka ne ostvare svoj naum. Hoće li Artur uspeti da na vreme pronađe dedu? Hoće li uspeti da osvoji Selenino srce? I, hoće li oni zajedno, stavljajući vlastite živote na kocku, uspeti da spasu gradić Minimoja? Pridružite se našim malim junacima u ovoj uzbudljivoj pustolovini koja se odvija u samom središtu zabranjenog grada, u srcu Nekropolisa...

"Artur i zabranjeni grad" priča nam o velikoj nevolji u kojoj se našao Artur. Bakinu kuću, u kojoj on provodi letnji raspust, želi da preotme zli investitor. Ne može da očekuje pomoć od svojih roditelja koji su ga, bez previše objašnjenja, ostavili kod bake. Ne može da očekuje pomoć ni od dede, jer je on, pod tajanstvenim okolnostima, nestao pre četiri godine. Da stvar bude još gora, Artur ima samo deset godina. Možda će moći da se osloni na Alfreda, svog velikog psa, koji je, doduše, više umiljat nego što je bistar? Osim ako mu nejasan natpis u velikoj dedinoj biblioteci ne omogući da se prebaci "sa druge strane", u zemlju Minimoja... Samo još oni mogu sve da spasu! Proverite zašto su Madona i Dejvid Bouvi, očarani ovom izuzetnom dečjom knjigom, rešili da pozajme svoje glasove junacima Besonovog animiranog ostvarenja. Za ljubitelje dobrih PC igrica svetski poznata kuća Atari je obezbedila prava za izdavanje igre na osnovu knjige.

Film strave i užasa "Zona mrtvih" u kome ekološka katastrofa pretvara stanovnike Pančeva u zombije, trebalo bi da počne da se snima u prvoj polovini februara sledeće godine, najavljuje novinska agencija Beta.

Scenarista Milan Konjević režiraće sa Milanom Todorovićem film u kome Pančevo zahvata ekološka katastrofa - biohemijski otrov pretvara stanovnike u zombije. Pošto se u gradu tada zadesi transport zatvorenika, agentima Interpola jedini je izlaz da se udruže sa tajanstvenim i opasnim zatvorenikom.

Za maske i specijalne efekte biće zadužen Miroslav Lakobrija, a predviđeno je da se s proleća film snima na lokacijama u Pančevu i Beogradu, sa glumačkom postavom u kojoj su Dragan Nikolić, Voja Brajović, Miki Krstović, Goran Daničić i drugi.

Producenti najavljuju "Zonu mrtvih" kao "žanrovski čist horor film koji je pokušaj da se kroz paradigmu zombi filma skrene pažnja na sve veću opasnost od zagađenja životne sredine".

"Zonu mrtvih" su finansijski podržali Izvršno veće Vojvodine i opština Pančevo, a distributerska kuća "Tak" je film već preuzela kao deo svoje ponude za sledeću godinu. Zvanični sajt filma je www.twpfilms.com.

Predstavnik producentske kuće "Talking Wolf" Vukota Brajović rekao je agenciji Beta da je preko italijanskog producenta Lorisa Kurčija obezbeđeno učešće Kena Forija (Ken Foree) glumca koji je igrao glavnu ulogu u horor klasiku "Zora mrtvaca" (1978) Džordža Romera (George A. Romero).

Fori se nakratko pojavio i u rimejku "Zore" iz 2004. godine. To ostvarenje režirao je Zak Snajder (Zakk Snyder), a Srbiji je prikazivano pod imenom "Svitanje mrtvih".

"Istina je! Fori će igrati jednu od glavnih uloga u 'Zoni mrtvih' posredstvom internacionalnih producenta. Realno gledano mi ovde koliko god pokušavali sami ne bi imali šanse. Zahvaljujući tom partnerstvu došli smo do Forija, a predviđeno je i dovođenje jedne italijanske glumice", kaže Brajović.

Prema obaveštenju sajta NOSF, kojeg prenosi Art-Anima, Project Gutenberg, veb sajt koji objavljuje dela čija su autorska prava zastarela, pokrenuo je sekciju posvećenu naučno-fantastičnim ostvarenjima. Tako u ovoj sekciji možete pronaći dela Artura Konana Dojla, Žila Verna, H.Dž. Velsa, Roberta Šeklija i mnogih drugih klasika naučno-fantastičnog žanra. Listu svih dela koja su do sada uvrštena u SF sekciju, možete pronaći na adresi http://thethunderchild.com/Books/OutofCopyright.html.

Evo spiska trenutno dostupnih autora: Edwin Abbott, John Jacob Astor, Edward Bellamy, Jesse F. Bone (Jesse Franklin), Marion Zimmer Bradley, Edgar Rice Burroughs, John W. Campbell, Terry Carr, Michael D. Cooper [pseudonym], Ray Cummings, Lester Del Rey,
Cory Doctorow, Sir Arthur Conan Doyle, Charles Dye, E. Everett Evans (Edward Everett),
Homer Eon Flint, Harold Leland Goodwin, Charles John Cutcliffe Wright Hyne, Murray Leinster (William Fitzgerald Jenkins), David Lindsay, A.E. Merritt, Meyer Moldeven, John Munro, Andre Norton, Alan E. Nourse, H. Beam Piper, Rick Raphael, Carey Rockwell, Garrett P. Serviss (Garrett Putman), Robert Sheckley, E. E. Smith (Edward Elmer), George Oliver Smith, Jules Verne, H. G. Wells.

Crtani film "Ples malih pingvina" (Happy Feet) je počeo da se prikazuje u Srbiji, ali bez sinhronizacije tog holivudskog blokbastera na srpski jezik.

Portparolka distributerske kuće "Tak" Danijela Rakić rekla je agenciji Beta da želja njene kuće da se glasovi srpskih glumaca čuju u "Plesu malih pingvina" nije ispunjena, jer od kompanije "Vorner bros" (Warner Bros) nemaju dozvolu za sinhronizaciju njihovih crtanih filmova.

"Tak" je ove godine uspešno krenuo u sinhronizovanje holivudskih crtaća sa "Ledenim dobom 2" kopanije "Foks", koji je u srpskim bioskopima videlo više od 98.000 gledalaca. "Postoje dozvole za sinhronizaciju koje smo dobili od kompanija 'Foks' i 'Kolumbija-Soni', ali to nije slučaj sa 'Vornerom'. Pokrenuli smo pitanje sinhronizacije njihovih filmova, ali to dugo traje. Čekali smo i jedno četiri godine na dozvolu iz 'Foksa'. U 'Vorneru' imaju velike uslove i standarde i tek kad se to ispuni dobijamo dozvolu", kaže Danijela Rakić.

Sinhronizaciju bi znatno otežala činjenica da se dosta peva u crtaću o najgorem pevaču na svetu Mamblu, najnesretnijem pingvinu medju narodom Carskih pingvina, za koje ste niko i ništa ako ne umete da pevate.

Mambl (glas Ilajdže Vuda) je rodjen da pleše uz muziku, ali njegovo skakutanje okolina smatra sramotnom, pa je prisiljen da posle isterivanja iz pingvinske zajednice krene kroz antarktička prostranstva po odgovore da li može ostati dosledan sebi i promeniti svet.

U crtanom filmu režisera Džordža Milera, glasove pozajmljuju Robin Vilijams, Britani Marfi, Hju Dlekmen, Nikol Kidman, Hugo Viving i Entoni LaPalja.

Ciklus dečjih koncerata pod nazivom "Filharmonijica" održaće se 21. i 22. decembra u Beogradskoj filharmoniji koncertima pod nazivom "Hari Poter i čarobnjakov kamen", najavila je agencija Beta.

Koncerti će biti održani 21. i 22. decembra u terminima od 11 i 12.30 časova, a zbog velikog interesovanja publike zakazan je i peti termin, 21. decembra u 18 časova, saopšteno je iz Beogradske filharmonije.

Muziku za film "Hari Poter i čarobnjakov kamen" komponovao je čuveni holivudski kompozitor Džon Vilijams.

Kroz devet stavova ove svite, narator Branislava Podrumac upoznaće najmladju publiku s instrumentima koji čine orkestar. Devet slika iz filma biće predstavljene muzičkim metaforama.

Let magične sove Hedvig dočaraće čelesta, a trio fagota predstaviće zlog Valdermota, Hitrost Harijeve magične metle Nimbus 2000 predstavljena je sekcijom drvenih duvača, a dremka troglavog psa čuvara Flafija kontrafagotom i harfom.

Žestoku igru Kvidič dočarava limena sekcija orkestra, a Harijevu patnju za roditeljima klarineti i violončela. Čarobnjak za dirigentskim pultom biće Marko Hribernik iz Slovenije.

"Hari Poter i čarobnjakov kamen" je prvi koncert u okviru dečjeg ciklusa "Filharmonijica". Najmladju publiku Beogradske filharmonije u februaru očekuje koncert "Peća i vuk", a u martu "Mala sirena".

Režiser i scenarista Dejan Zečević počeo je pre par dana sa snimanjem svog novog filma "Četvrti čovek", sa Nikolom Kojom u glavnoj ulozi, javila je agencija Beta.

Zečević je rekao agenciji Beta da Kojo igra čoveka koji se po budjenju iz kome ne seća prethodnog života, osim što saznaje da su mu ubijeni žena i dete.

"Kreće u istragu i usput slaže kockice identiteta tako što saznaje neke vrlo zanimljive stvari o sebi. Film je triler pun obrta, ima nekoliko akcionih scena i biće bioskopski film u pravom smislu", kaže Zečević.

Iako Zečević ističe da je u pitanju triler, fanovi ovog reditelja očekuju da u filmu bude i horor elemenata.

U filmu glume Bogdan Diklić, Dragan Petrović-Pele, Marija Karan, Boris Milivojević, Dragan Nikolić, Fedja Stojanović, Rale Milenković, Dijana Diklić, Miki Krstović, Vlasta Velisavljević i Semka Sokolović-Bertok.

Predvidjeno je da se "Četvrti čovek" snima oko osam nedelja na lokacijama u Beogradu, Smederevu i Jakovu, a Zečević očekuje da bi premijera mogla biti na jesen sledeće godine.

U julskom intervjuu za Večernje novosti Zečević je dao neke naznake šta se može očekivati u filmu

- Film se zove "Četvrti čovek", a scenario smo zajednički napisali Boban Jeftić i ja - rekao nam je juče Zečević.- Priča će biti u stilu noar filmova, a govori o našoj svakodnevici i onom što se dešava u Srbiji.

Do sada ste se oprobali skoro u svim žanrovima, mada ste "slabi" na horore.

- Volim horor filmove, ali sam do sada snimio samo jedan. Dobro je što sam malo prošetao kroz različite žanrove, jer sam sigurno tako stekao dragoceno iskustvo. Film "Četvrti čovek" će biti triler i nadam se da će biti bolji od svih koje sam do sada radio.

Novi roman Milorada Pavića "Drugo telo" pojavio se u izdanju izdavačke kuće "Azbuka" iz Sankt Peterburga, objavila je novinska agencija Beta.

Knjiga se pojavila najpre na ruskom jeziku, a najavljeno je da će se potom pojaviti i na srpskom. Prevod sa srpskog na ruski uradila je ekskluzivni prevodilac Pavićevih dela na taj jezik Larisa Saveljeva.

Roman "Drugo telo" izdat je u 15.000 primeraka i očekuje se da će mnogobrojni poštovaoci Pavićevih dela moći da ga kupe u moskovskim knjižarama već naredne nedelje.

Roman je posvećen ljubavi, tome da li postoji život posle smrti i kakav on može biti. Pavić prikazuje tri ljubavna para u tri raližičite istorijske epohe i tri mesta u svetu.

Saveljeva je agenciji Beta rekla da je Pavić učinio "dobar gest" time što je knjigu izdao najpre na ruskom jeziku i to u izdavačkoj kući "Azbuka", koja je izdala sva njegova dela prevedena na ruski.

Prema njenim rečima, "Azbuka" će naredne godine, ponovo, po četvrti put predložiti Pavića za Nobelovu nagradu za književnost.

U septembrarskom intervjuu za Glas javnosti, kada je najavljivan beogradski Sajam knjiga, Pavić je o svom novom romanu rekao:

- Smatram da je "Drugo telo" do sada moje najbolje književno delo. Na ovoj knjizi radio sam poslednje tri godine. Ima tri stotine pedeset stranica, a govori o četiri ljubavna para koji, u osamnaestom veku u Veneciji i Ugarskoj, a u našem veku u Parizu, Beogradu i drugde po svetu, pokušavaju da ustanove ima li čovek posle smrti svoje drugo telo kao što je imao Hristos. Za ovogodišnji sajam knjiga moj novi roman neće izaći, već će se to dogoditi negde krajem godine, kod "Derete", ali to ne znači da na sajmu neću potpisivati svoje druge knjige.

Kako prenosi list Danas, na listi Videopolisa (Dom sindikata, I sprat, Beograd), u periodu od 6. do 12. decembra, našlo se pet DVD izdanja interesantnih ljubiteljima SF i horora. Na 2. mestu je film "Ledeno doba 2", slede: 4. "X-Men 3", 5. "Povratak Supermena", 6. "Da Vinčijev kod" i 8. "Brda imaju oči".

Kada je reč o filmskim ostvarenjima na listi deset najgledanijih u Srbiji, za period od 7. do 13. decembra, na 9. mestu je Prestiž (6 nedelja na listi) sa 167.650 dinara zarade poslednje nedelje (3.267.195 dinara ukupne zarade), a film je do sada ukupno videlo 14.025 gledalaca.

U adaptaciji i režiji Radoslava Radivojevića, ansambl vranjskog Pozorišta "Bora Stanković" će u nedelju za decu premijerno izvesti predstavu "Uspavana lepotica", prema tekstu poznate bajke braće Grim "Trnova ružica", prenosi novina Blic.

- Ubeđen sam da u Vranju nema deteta koje ne zna priču o uspavanoj lepotici. Predstavu, koja traje 50 minuta, izvodimo sa celim ansamblom od 15 glumaca. Verujem da će najmlađi ljubitelji pozorišne umetnosti uživati - kaže reditelj Radoslav Radivojević.

Predstava ima 11 scena i prilagođena je današnjoj deci, koja više od priče vole radnju, muziku. Songove će uživo izvoditi leutista Nenad Nedeljković uz pomoć Mihaela Stošića.

Jovan Ristić je, na forumu Znaka sagite, najavio gostovanje Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) na uglednom festivalu "Euroinfilm" u Novom Sadu.

U subotu i nedelju u Kulturnom centru Novi Sad (početak u 19 sati) biće prikazana selekcija filmova sa prvog i drugog izdanja FSFF, koja su održana tokom januarskog i novembarskog Beokona u Beogradu.

Ovo je treće dvodnevno gostovanje FSFF-a van Beograda. Prethodna su bila u Nišu i Zrenjaninu. Jednodnevna gostovanja bila su održana u Zrenjaninu (prvi put), Rumi i Kruševcu.

Jovan Ristić najavljuje i jednodnevno gostovanje FSFF u Starom selu - u petak, 19. januara 2007. godine.

Peti deo čuvenog serijala o mladom čarobnjaku Hariju Poteru i njegovim avanturama u Hogvortsu, školi magije i čarobnjastva, "Hari Poter i red feniksa" premijerno će biti prikazan u našoj zemlji 12. jula naredne godine, objavio je Mondo. Prvi trejler će biti ekskluzivno prikazan na beogradskoj premijeri novog animiranog filma "Happy Feet: Ples malog pingvina" koja će se održati u velikoj dvorani Sava centra u nedelju 17. decembra u terminima od 11, 15, 17 i 19 časova.

Režiju petog dela Hari Poter serijala potpisuje David Jejts, a oprobanoj glumačkoj ekipi se pridružuju Imelda Staunton (nominovana za Oskara za ulogu u filmu Vera Drejk) kao Dolores Ambridž, nova profesorka odbrane od mračnih vestina, Helena Bonam Karter kao smrtožder Belatriks Lestrejndž i Evana Linč kao Luna Lavgud, učenik četvrte godine i novi član Harijeve ekipe.

U petom filmu, Hari se vraća na svoju petu godinu studiranja na Hogvortsu i otkriva da veliki deo čarobnjaka odbija da razmišlja o njegovom nedavnom susretu sa zlim Lordom Voldemorom, odlučujući da ignorišu vesti o Voldemorovom povratku.

Strahujući da direktor Hogvortsa, Albus Dambldor, laže o Voldemorovom povratku da bi podrivao njegovu moć i preuzeo njegov posao, Ministar za magiju, Kornelijus Fadž postavlja novog profesora Odbrane od mračnih veština koji će nadzirati Dambldora i učenike Hogvortsa. Ali, od ministarstva odobreni kurs odbrambene magije profesorke Dolores Ambridž ostavlja mlade čarobnjake potpuno nepripremljene da se odbrane od mračnih sila koje prete njima i čitavoj čarobnjačkoj zajednici, tako da na nagovaranje svojih prijatelja Hermione i Rona, Hari preuzima stvari u svoje ruke.

Sastajući se tajno sa grupom studenata koji sebe nazivaju "Dambldorovom armijom", Hari ih uči kako da se brane protiv Mračnih veština, pripremajući hrabre mlade čarobnjake za veličanstvenu bitku koja će uslediti.

Hari Poter serijal je do sada, samo u bioskopima, zaradio preko 3,5 milijarde dolara.

Dečje pozorište "Puž" za najmlađe gledaoce pripremilo je veselu novogodišnju predstavu pod nazivom "Čarobni prašak", u režiji Slobodanke Aleksić, koja će biti na repertoaru od 16. do 30. decembra, najavilo je ovo beogradsko pozorište, a prenosi Tanjug.

Glavnu ulogu u predstavi namenski pravljenoj za novogodišnje praznike igra Branko Milićević - Kockica, a ostale uloge tumače Ana Radivojević, Boba Stojnić, Nenad Ćirić, Branislav Zeremski i animatori lutaka Predrag Filipović i Aleksandar Vujanović.

Kako je najavilo pozorište "Puž", veštica Veca želi da ukrade poklone koje Deda Mraz sprema deci, ali protiv nje se bore tri hrabra komandosa. Ona ih svojim vradžbinama pretvara u razne životinje ali uz pomoć mudrosti, oni ipak uspevaju da oslobode Deda Mraza i podele paketiće deci.

Na forumu sajta društva Photon Tide objavljena je ves da će se u petak, 15. decembra, u Novom Sadu održati predstavljanje izdavačke kuće Beli Put. Prenosimo tekst u celosti:

"U petak 15. 12. u Novom Sadu izdvačka kuća Beli Put organizuje dan druženja i razgovora sa ljubiteljima stripa i dečje književnosti. U prostorijama kafe galerije Prometej (Trg Marije Trandafil 11 - u produžetku Pašićeve ulice) u petak će od 11.00 do 18.00 časova biti organizovan Dan čitalaca na kom će pored urednika iz izdavačke kuće Beli Put gost biti i urednik Politikinog Zabavnika Zefirino Grasi. Tokom čitavog dana u prostorijama galerije biće organizovana i prodaja stripova, grafičkih novela i dečjih knjiga Belog puta po promotivnim cenama, a satnica dešavanja je sledeća:

Petak, 15. 12.
12.00 časova - Konferencija za štampu i razgovor sa medijima.
14.00 časova - Razgovor i druženje sa decom i ljubiteljima dečje književnosti.
16.30 časova - Tribina i razgovor o stripu, izdanjima, planovima itd.
Gosti: Milan Vuletic, Zefirino Grasi, Goran Skrobonja..."

Od 15. decembra na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu naći će se novi balet - "Žar ptica", koji će biti izvođen za "Posvećenjem proleća" kao jedna predstava. Koreograf ovih baleta Igora Stravinskog je Ditmar Sajfert, a njime će prvak Svetozar Adamović obeležiti dvadeset godina karijere. "Žar ptica" se prvi put postavlja na scenu Narodnog pozorišta.

- Mihail Fokin je adaptirao rusku bajku "Žar ptica" za baletski libreto i zajedno sa Igorom Stravinskim stvorio koreografiju i muziku za parisku praizvedbu pre skoro sto godina. Njihova saradnja bila je toliko uspešna da sada nije trebalo menjati ni libreto ni muziku - izjavio je za list Večernje novosti Ditmar Sajfert.

On ističe da je u ovom baletu, kao u svim bajkama, reč o borbi između dobra i zla.
- Ali, pitam se zašto zlo (Koščej) treba da bude muško, a dobro (Žar ptica) žensko? Zbog toga je u mojoj koreografskoj kreaciji Koščej "muškarac i žena isto­vremeno", a ognjena ptica, prvobitno žensko, u našem mizanscenu će imati nešto neutralno, lepo, skoro nadljudsko - objašnjava koreograf.

Žar pticu igra Dejan Kolarov, a Koščeja Svetozar Adamović. Mladi Aleksandar Ilić je alternativa obojici. Uz njih još nastupaju kao solisti Jovan Veselinović i Nikica Krluč, koji će se smenjivati kao Ivan, dok će se Mila Dragićević, Bojana Žegarac i Martina Pamučatr smenjivati u ulozi Princeze. Dekor je uradio Boris Maksimović, a kostime Bojana Nikitović.

- Ovo je veoma teška predstava za muški ansambl, jer su igrači sve vreme na sceni, a uloge zahtevaju i umetnički angažman i dobru kondiciju. Zato u ovom trenutku još ne znam ko će igrati na premijeri - kaže Ditmar Sajfert, kao da izjavu daje trener sportske ekipe!

Inače, među najpopularnije balete koji su trenutno na repertoaru Narodnog pozorišta nalazi se i "Dr Džekil i mr Hajd"

Od drama tu su:

- "Sabirni centar" Dušana Kovačevića (Stari arheolog pronalazi rimsku nadgrobnu ploču za kojom je tragao čitavog života. Ona pokriva prolaz s "ovog" na "onaj"svet. Pri pokušaju da je pomakne profesor doživljava srčani udar i ubrzo umre. Ali, mrtav samo za okolinu, on se u stvari nalazi u nekoj vrsti stanja "između života i smrti". Kako je i živ i mrtav, uspostavlja vezu između živih i mrtvih, pa mrtvi, vođeni željom da vide svoje rođake, kreću prolazom koji je profesor otkrio ispod rimske nadgrobne ploče, u susret svojim voljenim na "ovom" svetu)

- Geteov "Faust" I i II u adaptaciji i režiji Mire Erceg (Jednostavnu stvar hoće da nam kaže ova ambiciozna predstava razvijena kao dugo putovanje kroz kulture i civilizacije, kroz nauku i mitologiju. Svoje srodnike i dvojnike Faust, kao i Mefisto, uostalom, nalaze u dalekoj prošlosti, kao i u snu i javi, u priči o robotizovanom, ili kloniranom biću... Faust se ne bori samo s đavolom izvan sebe, već i sa sopstvenom đavolskom supstancom. Na putu od klasične Grčke do Lufthanze, Faust i Mefisto menjaju mesta i uloge, približavaju se i udaljuju, ali i dalje je reč o podeljenom, rascepljenom modernom biću koje kao da sklad i uravnoteženost nikad nije doseglo...)

Od opera na repertoaru su:

- "Čarobna frula" V.A. Mocarta (... Suprotstavljanje dobra i zla, svetlosti i mraka, doslovno je sprovedeno kroz celu operu...)

- "Faust" Šarla Gunoa (Najznačajnije delo Gunoovog stvaralačkog opusa gotovo dve i po decenije odsustvovalo je sa beogradske scene i utoliko je pred rediteljem stajao veći izazov.... time čini otklon od Geteove filozofske potke, koja bi nametnula potpuno drugačije, nekome možda očekivanije viđenje Fausta)

- "Ivica i Marica" Engleberta Humperdinka (Ova opera ima podnaslov "bajka u tri slike" a i u vremenu pojavljivanja i danas, ova opera pleni svežinom melodike bliske narodnoj, naivnosti dečje pesmice i dečjeg sveta, brojnim igračkim ritmovima...)

- "Pepljuga" Đoakina Rosinija (Premijera Pepeljuge u Narodnom pozorištu: skeptici i razna sumnjala nestali su u eksploziji oduševljenja koje je preplavilo gledalište. Aplauzi nisu bili dovoljni - podvikivalo se kao kad pobeđuje reprezentacija...)

Od baleta na repertoaru su:

- "Uspavana lepotica" Petra Iliča Čajkovskog ("Čini mi se da će muzika ovog baleta biti jedno od mojih najboljih dela. Siže je tako poetičan, tako blagodaran za muziku, da sam prilikom njegovog stvaranja bio veoma oduševljen. Pisao sam ga sa onom toplinom i voljom koje uvek uslovljavaju dobra svojstva umetničkog dela" Petar Ilič Čajkovski)

- "Doktor Džekil i mister Hajd" Edvarda Edgara i Dragoljuba Đuričića (Muzička potka za događanje u ovih 12 slika spretno je napravljena kombinacijom muzike engleskog kompozitora Edvarda Edgara s početka 20. veka i našeg bubnjara Dragoljuba Đuričića. Tamne strane ljudskog karaktera tako dobro odgovaraju zvuku bubnjeva koji maestralno izvodi trio pod rukovodstvom Đuričića)

U dnevnim novinama pojavila se vest da će, nakon dve uspešne televizijske sezone "Crnog Gruje" bioskopska publika od 1. februara (premijera u centru "Sava") moći će da uživa u filmu "Crni Gruja i kamen mudrosti". Radnja dugometražnog filma, proizašlog iz popularne TV serije, vrti se oko misterioznog kamena koji ima magično dejstvo, jer ko u njega udari glavom tri puta postaje mudriji!

Zato Karađorđe (Nikola Kojo) angažuje svog rođaka Crnog Gruju (Nenad Jezdić), da mu uz pomoć vernih slugu Čeda Velje (Marinko Madžgalj) i Boleta (Boris Milivojević), pronađe čudotvorni Kamen. Ekipa je za potrebe filma proširena novim članovima porodice Crnog Gruje.

Tako, pored Nenada Jezdića, Borisa Milivojevića, Marinka Madžgalja, Nikole Koje i Zorana Cvijanovića, uloge tumače i Bogoljub Mitić Đoša, Ognjen Amidžić, Dragan Jovanović... U ulogama specijalnih gostiju u filmu našli su se: Petar Božović, Dragan Nikolić, Dragan Bjelogrlić i Voja Brajović, dok ženski deo ekipe čine: Tanja Bokan, Nela Mihajlović. Reditelja filma je Marko Marinković, a scenario je radio tim Aleksandra Lazića, Radeta Markovića i Jovana Popovića.

Na forumu sajta (www.znaksagite.com) Znaka sagite (sekcija SF&F: objavljena dela domaćih autora) postavljeno je glasanje: Čitate li dela domaćih autora dostupna na internetu? Za sada trenutno stanje izgleda ovako: Ne 20% [ 2 ], Pročitao/la sam samo nekoliko stvari 70% [ 7 ], ...dosta toga 0% [ 0 ], ...skoro sve 10% [ 1 ], Hoće li konačno okačiti nešto novo? 0% [ 0 ]. Ukupno je stiglo 10 glasova.

Prema pisanju lista Večernje novosti, kako prenosi sajt Art-Anima, uSKORO na surovim planinskim terenima centralne Srbije počinje snimanje filma "Romi Daba" režisera i scenariste Đorđa Milosavljevića, u produkciji kuće "Tangram", koja je od osnivanja usmerena na nezavistan film.

- Romi Daba je mitološko biće, lukavi demon koji se sakrio u ciganski zavežljaj kada je Sveti Ilija trebio demone, da bi se kasnije pojavio i regenerisao zlo - objašnjava Milosavljević - Radnja istoimenog filma odvija se na nedefinisanoj granici, nekoj od naših tromeđa, gde osmočlana jedinica Vojske Republike Srpske osigurava prelaz neposredno posle rata u Bosni. Oni nailaze na civila, koji tvrdi da je Romi Daba, i čije ludilo među vojnicima nailazi na veoma plodno tle, "prima" se među njima - jedan ludak bez teškoća uzima pod svoje celu grupu ljudi.

Žanrovski, Milosavljević ovaj film određuje kao psiho triler, koji pokazuje kako se ludilo lako razmnožava u uslovima ratnog haosa, ili najpre kao neki žanrovski hibrid ratne drame i psiho trilera, sa elementima horora.

- "Romi Daba" će biti tzv. "mali film", kamerna priča, nastala iz moje potrebe da se pozabavim pitanjem gde su granice realnosti, šta je stvarnost a šta laž. Biće to glumački film - centralna figura Romog Dabe jeste jedan superioran lik, to je "luda", velika uloga namenjena starijem glumcu, dok će uloge vojnika biti poverene mlađoj glumačkoj ekipi. U suštini, "Romi Daba" blizak je mom filmu "Mehanizam", od kog će se razlikovati zbog pristupa koji je više realistički i dokumentaristički, dakle neće biti onako stilizovan kao "Mehanizam". Biće to jedan surov film, a surovi će biti i uslovi rada - kaže Milosavljević - To nije film koji se dešava odmah iza ugla, već je smešten u divlju prirodu, koju smo našli na lokacijama u okolini Golije i Ivanjice. Tokom snimanja na surovim terenima, gde ćemo na gotovo dokumentaristički način raditi neke spektakularne scene, i sami ćemo ispitati granice svoje izdržljivosti - slažu se Milosavljević i Tonči Matulić, direktor filma.

Snimanje dela eksterijera biće obavljeno od 10. januara, u surovim planinskim uslovima, a potom će snimanje biti nastavljeno u studiju. Planirano je da film bude premijerno predstavljen na nekom od renomiranih festivala, bilo u Karlovim Varima gde Đorđe Milosavljević uživa veliki ugled, ili u Veneciji.

Ovonedeljni novitet na sajtu Art-Anima je veb-stranica posvećena jednoj od naših najboljih autorki kratke fantastične priče, Tamari Lujak. Veb-strana se nalazi na adresi tamaralujak.art-anima.com a sadrži više od četrdeset kratkih priča, biografske i bibliografske podatke ove autorke, kao i aktuelnosti vezane za njen spisateljski, prevodilački i urednički rad.

DVD izdanje filma "Šejtanov ratnik" mladog reditelja Stevana Filipovića po mnogo čemu iznad prosečne domaće produkcije (zavidni specijalni efekti, autentična priča, svežina autorskog rukopisa) pojaviće se u prodaji 12. decembra, javlja beogradski list Glas javnosti. Sadržaće nekoliko dodataka: priču o likovima iz usta samih glumaca, primer nastajanja jedne scene sa digitalnim efektima, trejlere i reklame. Biće predstavljen i desetominutni lažni dokumentarac o jednom od likova - Igoru Žarkoviću Đomli. "Šejtanov ratnik" će imati engleske, italijanske i španske titlove. Specijalno DVD izdanje koje će se u ograničenom tiražu pojaviti za nekoliko meseci sadržaće izbačene scene, posebni CD sa filmskom muzikom i jednoiposatni dokumentarac o nastajanju filma.

KOREOGRAFSKA FANTAZIJA - "MALI PRINC" U BEOGRADSKOM BITEF TEATRU

Povodom premijere filma Eragon, 13. decembra u Sava centru, "20th Century Fox" i Dečji kulturni centar Beograd otvaraju konkurs za najbolju priču na temu "Magični svet zmajeva".

Film "Eragon" je snimljen prema romanu mladog autora Kristofera Paolinija, koji je knjigu napisao sa samo 15 godina. Upravo iz tog razloga, da bi se mladim ljudima pružila šansa da ispolje svoju kreativnost, raspisan je konkurs za kratku priču medju beogradskim učenicima osnovnih škola.

Učesnici konkursa treba da pokažu svoju maštu i spisateljske sposobnosti na temu magičnih stvorenja zmajeva, sa ambijentom i zapletom koji će po njima biti najzanimljiviji.

Autori najboljih radova dobiće priliku, poput Paolinija, da njihove priče budu ovekovečene. Članovi kreativne radionice stripa i animiranog studija, napraviće scenario, mini strip i animirani film.

Svi zainteresovani mogu poslati svoje radove na adresu Dečjeg kulturnog centra Beograd, Takovska 8.

Na forumu Znaka sagite (www.znaksagite.com) u sekciji "horor" počelo je glasanje za najbolji srpski horor film. Trenutni rezultati izgledaju ovako:

LEPTIRICA 12% [ 4 ],VARIOLA VERA 9% [ 3 ],DAVITELJ PROTIV DAVITELJA 6% [ 2 ],VEĆ VIĐENO 16% [ 5 ], SVETO MESTO 41% [ 13 ],PUN MESEC NAD BEOGRADOM 3% [ 1 ],T.T. SINDROM 3% [ 1 ], ŠEJTANOV RATNIK 6% [ 2 ]. Ukupno glasalo : 31

U 53. broju internet magazina Helly Cherry (http://www.hc.co.sr/) Tamara Lujak je intervjuisala našeg pisca Vladimira Lazovića, koji je trenutno i predsednik Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". Pozivamo vas da pročitate ceo intervju, a ovde dajemo samo par interesantnih izjava: "... Po struci sam elektroinžinjer, ali prokleto dugo sam gajio svoju malu iluziju - da ću možda moći da napustim sve i živim od pisanja... Pomalo zavidim svom prijatelju i piscu Ivanu Nešiču: čovek sedne da pogleda neku TV emisiju iz obrazovnog programa - i evo ga s idejom za priču... Drugima bih mogao da poručim da ako pokušate da pišete u tandemu - osnovno je da bar jedan od vas dvojice ima maglovitu ideju šta želi. Ako je nemate - sedećete i gledaćete se, i razmišljati kako je pisanje u tandemu baš bez veze... Ivan Nešić i ja imamo dovoljno materijala za jednu zajedničku zbirku. To bi, čini mi se, bilo zanimljivo, ali u ovom trenutku još uvek samo razmišljamo.

Među ostalim interesantnim sadržajima, koji će biti zanimljivi ljubiteljima naučne fantastike, fantastike i horora, izdvajamo:Fantastika na fotografijama II deo, John Caprenter - čovek ili mit i Horori sa vanzemaljcima (1). Pročitajte i kratke priče: Mars eksplorer, Čovek koji je uhvatio pogrešnu frekvenciju i San pre sna.

Iz Udruženja građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda stigla je vest o njihovom prvom konkusu za kratku SF priču na kojem je pobedila Tamara Lujak. Nagrađeni su i Andrija B. Ivanović (Majdanpek) i trećeplasirana Tereza Rukober (Kraljevica). U vesti se ne navode nazivi priča, ali sva nagrađena ostvarenja će biti objavljena u fanzinu "Terra". Za pisce su predviđeni prigodni pokloni.

Na ovom konkursu je stiglo 21 priča, a autori su bili iz Beograda, Valjeva, Niša, Majdanpeka i Kraljevice (Hrvatska).

SCI&FI najavljuju da će 2007. godine održati konkurs za najbolju SF noveletu. Više informacija o tom konkursu imaćete na njihovom sajtu (http://www.sciencefiction.org.yu/).

Takođe, konkurs za SF crtež će biti ponovljen u 2007. godini jer do kraja ovog konkursa nije pristigao niti jedan rad.

Jedna od naših najzapaženijih autorki fantastične proze, Tamara Lujak, osvojila je prvu nagradu na konkursu organizovanom povodom obeležavanja dvadeset godina rada zrenjaninskog Druženja žena "Sva lepota sveta", javlja sajt za promociju fantastične proze Art Anima. Nagrade su uručene 6. decembra u Zrenjaninu, a priču Valja kadgod i staru baku poslušati kojom je Tamara trijumfovala na konkursu pod nazivom "Žena, ljubav, sjaj", možete pronaći na adresi:
www.art-anima.com/tamaralujak/price/valja.html

SFtim javlja da je u Politikinoj TV reviji objavljena vest o početku emitovanja serije "Threshold" na drugom programu Radio Televizije Srbije. Tekst vesti prenosimo u celosti.

"Od ponedeljka 4. decembra na RTS 2 gledaoci će moći da prate američku seriju o timu eksperata koji je okupljen nakon što je mornarica otkrila da je vanzemaljska letelica sletela usred Atlantskog okeana.

Doktorka Moli En Kafri (Karla Gudjino) je analitičar koji radi za vladu, a zadatak je da napravi taktiku za reagovanje u kriznim situacijama. Život će joj se promeniti u sekundi kada Džej Ti Bejlok (Carls S. Daton) savetnik za nacionalnu bezbednost, zbog vanredne situacije u Atlantiku aktivira "Prag" jedan od njenih planova.

Naoružana samo hipotetičkom strategijom za kontakt sa vanzemaljcima na Zemlji naći će se usred globalne krize.

Zato Moli En Kafri sastavlja tim eksperata za prvi kontakt sa gostima iz vasione:
Dr Najdžel Fenvej (Brent Spiner), je surovo realni mikrobiolog, Lukas Peg (Rob Benedikt), briljantni, ali neurotični fizičar, Artur Remzi (Piter Dinklejdž), eksper za jezike i matematiku, ali i ljubitelj žena i kapljice i Kavana (Brajan Van Holt) izuzetno obučen operativac sa misterioznom prošlošću.

Zajedno oni će uspeti da razreše misteriju vanzemaljske letelice i sudbinu posade, moraće da počnu sa pripremama za moguću kriznu situaciju - invaziju vanzemaljaca."

Photon Tide javlja da je u prodaji treći broj strip-serijala Divlja Magija. Ovaj fentazi strip Luxor Comics-a govori o multiverzumu i fantastičnom svetu Gei, u kojem su mitovi i legende našeg podneblja stvarnost. Junak stripa je Adam Avarom, poslednji od loze kraljeva tog sveta, u kojem se budi divlja magija, sila koju su zmajevi ostavili kraljevima Gee na čuvanje. Međutim, tim svetom vlada Mračni čarobnjak Angstrom, koji želi da se dokopa mladog prestolonaslednika zbog svojih mračnih planova. Adamu ne preostaje ništa drugo, do da sa malom družinom heroja krene u poslednju borbu protiv zla...

Scenario piše Milan Konjević, a crta zaječarski autor Bojan Vukić, jedna od budućih zvezda domaćeg, ali i svetskog stripa. Oba stripa su digitalno kolorisana i za to je zaslužan Branislav Cimeša, poznati beogradski crtač i animator. Divlju Magiju možete naći na svim kioscima širom zemlje.

Deveti konkurs Znaka sagite za domaću SF&F priču je produžen u dve kategorije -

NOVELETA - dužine od 20 do 39 kartica (od 34000 do 70000 slovnih mesta u Wordu)
NOVELA - dužine od 40 do 65 kartica (od 70000 do 122000 slovnih mesta u Wordu)

a krajnji rok za prispeće radova je:

NOVELETE do 18. decembra 2006.
NOVELE do 10. februara 2007.

Moguće je najviše poslati dve novelete i jednu novelu. Radove kucati tako da imate najviše trideset redova na strani i šezdesetpet slovnih mesta u redu. Radove slati u dva primerka, nepotpisane, a u zatvorenoj koverti zajedno sa pričom poslati sve podatke o piscu: ime i prezime, adresu, broj telefona i broj žiro-računa.

Radove za konkurs slati na adresu: PARAMECIJUM, 11070 Novi Beograd, Poštanski fah 19. Slanje e-mailom predviđeno je za one učesnike koji žive izvan Srbije.

Ovo su najosnoviji podaci o kokursu, a detaljnija pravila i objašnjenja ćete pronaći na internet adresi: http://www.znaksagite.com/kontakt/konkurs_za_price/index.html

Izdavačka kuća Magnet bi trebalo da bude interesantna ljubiteljima fantastike pošto zahvaljujući njoj mogu da čitaju sagu o Crnoj četi Glena Kuka, ali Stjuarta Hila.

Glen Kuk je autor serijala epske fantastike u kojoj su do sada kod nas objavljena dva romana: "Crna četa" i "Zamak senki". U ovoj sagi nailazite na plaćenike, vaskrsle čarobnjaka i plemenite samotnjake. Kuk, za ovo svoje delo, pre svega dobija dobre ocene za jezik koji odstupa od stereotipa epske fantastike, ali u samim knjigama ne nedostaje niti malo epskog niti fantastičnog. Ovaj serijal, gde priča počinje tako što čitaoca uvodi u Severno kraljevstvo u kome besni rat gde se više ne zna ko je na strani dobra, a ko na strani zla, po prvi put izlazi na srpskom jeziku.

Iz bogate ponude izdavačke kuće Magnet ono što raduje je da se našlo mesta i za dela namenjena mlađoj čitalačkoj publici, koja se može zainteresovati za fantastiku. Tako je objavljen doleo "Poklič Ledenkraja" Stjuarta Hila. U pitanju je, pre svega, maštovita ali i uzbudljiva i poučna priča čija je glavna junakinja četrnaestogodišnja Trina čiji je otac kralj Ledenkraja, male i hladne kraljevine. Ona će pokušati da stekne saveznike za budućnost, ali će se oni itekako dobro pokazati kada neprijatelj napadne kraljevstvo. Sama knjiga, zapravo, predstavlja bajku o devojčici koja na svojim plećima mora da podnese sudbinu čitavog naroda. "Poklič Ledenkraja" je tako priča o sazrevanju, hrabrosti i mudrosti koja će probuditi maštu svakog deteta. Autoru ovog dela kritika odaje priznanje za talenat kojim zaokuplja čitaočevu maštu što je za svako divljenje, kao i umešno preplitanje sagi, običaja i predanja drevnih evropskih naroda - od carskog Rima, preko priča nordijskih plemena pa do onih koja potiču iz Grčke..

Konačno, tu je i knjiga Marka Frosta "7", koji je bio koautor čuvene tv-serije "Tvin Piks". U njegovom romanu nećete zateći Loru Palmer, ali je zato tu jedan jako poznati pisac - Ser Artur Konan Dojl. Doduše, ovde je Dojl iz vremena pre nego što je dobio plemićku titulu, kao siromašni mladi lekar i neostvareni pisac. U pravom kovitlacu intriga, ubistava, paranormalnih pojava i raznih pustolovina, Konan Dojl će postati glavni akter i to spletom tragikomičnih okolnosti. Na stranicama knjige će se, kao njegov spasilac, pojaviti tajanstveni neznanac koji umnogome liči na Šerloka Holmsa kojeg će, godinama kasnije, Dojl "izmisliti". Uz okultne tajne, razrešenje pitanja šta je to Mračno bratstvo, snalaženje u svetu mračnog londonskog podzemlja, ovo delo je, pre svega triler uz suptilan engleski humor, ali će sigurno biti interesantno svim čitaocima i, narovno, poštovaocima dela Konana Dojla.