"Nastavljači" Petra Pana - puni ideja
            Bestseler pisac Ridli Pirson je znao da on i njegov saradnik, humorista Dejv Beri, imaju još mnogo priča nakon što su završili "Petra i Zvezdolovce" - njihov neautorizovani prednastavak čuvenog dela Dž.M. Berija "Petar Pan".
            "Uspostavili smo genezu lika, ali preostale su priče kojima je trebalo objasniti Petra, poreklo njegovog imena, ko je Moli i tako dalje. Zato su 'Petar i kradljivci senki' i treća knjiga na kojoj radimo bazirani na davanju takvih odgovora", rekao je Pirson.
            Knjiga "Petar i kradljivci senki" je upravo objavljena u SAD i debitovala je na trećem mestu Njujork Tajmsove bestseler liste za dečja ostvarenja.
            Pošto je Petar Pan u javnom vlasništvu u SAD (u Evropi nije do 2007.) Beri i Pirson su odlučili da nastave sa ovom pričom. Zapravo, sve je počelo kada je Pirsonova kćerka upitala svoga oca: "Kako je Petar Pan sreo Kapetana Kuku?". Ostatak priče, kako sam pisac kaže "je istorija".
            Ako se postavi pitanje - zašto pisati prednastavke, umesto nastavaka, Dejv Beri kaže: "Prednastavak je kao zagonetka. Morate da konstruišete zaplet čiji je kraj u skladu sa početkom nekog drugog zapleta. Nama je bilo jako zabavno da rešavamo takvu zagonetku kao što je Petar Pan".
            Pirson i Beri su se tako zaljubili u neke nove likove koje su uveli u knjizi "Petar i Zvezdolovci" da su odlučili da napišu dve knjige bazirane na njima, koje će ubrzo biti objavljene. Prva se zove "Bekstvo sa karnevala", u njoj nema Petra i Moli, ali je ostatak poznatih likova tu.

"Gospodin Ponoć" - azijski odgovor na Harija Potera
            Mladi azijski čitaoci koji traže uzbuđenje u pričama o duhovima i ukletim kućama više ne moraju da se okreću isključivo favoritima sa zapada, već na raspolaganju imaju i nešto sa lokalnog podneblja. Azijski odogovor na bestseler serijal o Hariju Poter u "Gospodin Ponoć". Ovaj serijal je, do sada, prodat u milionskom tiražu u Singapuru, Maleziji, Vijetnamu, Tajlandu, Kini, Hong Kongu i Indoneziji. Priča o duhoima, vešticama i jezivim stvarima se prevodi i na nekoliko drugih jezika.
            Autor Džim Aičison kaže da je glavno preimućstvo knjige to što se ona obraća azijskoj deci preko njihovih vrednosti i osećanja. "Azijska deca su drugačija od Američke. Imaju sasvim druge vrednosti. Ono što će azijsko dete šokirati, mladi Amerikanac bi se zapitao - šta, samo to?", kaže Aičison.
            Prema aktuelnim podacima prodaja "Gospodina Ponoći" u Aziji je slična onoj koju ima i Hari Poter. Za sada se najbolji rezultati postižu u Singapuru i Maleziji (830.000) dok je u drugim zemljama prodato nešto manje od pola miliona primeraka. Osnovna ideja izdavača je da plasira knjigu u sve azijske zemlje, a od većih tržišta ih tek očekuje dolazak u Južnu Koreju, Filipine i Indiju.

Barns piše serijal romana smeštenih u preistorijskoj Africi
            SF i fentezi pisac Stiv Barns je otputovao u Afriku kako bi istražio potreban materijal za pisanje njegovog poslednjeg romana "Velika nebeska žena" čija je radnja smeštena u istočnu Afriku pre 30.000 godina.
            "Kada sam se složio da napišem serijal romana smeštenih u preistorijsku Afriku rekao sam mojoj urednici da ne mogu ni da pomislim na tako nešto a da ne otputujem tamo i osetim samu zemlju. Sa kćerkom Niki sam 2003. godine otputovao u Tanzaniju i to su mi, bez sumnje, bile dve najlepše nedelje u životu. Putovao sam kući - ne kao crnac već kao ljudsko biće", kaže pisac i dodaje da i dalje postoje Afrikanci koji žive slično našim precima u Paleolitu.
            Radnja romana "Velika nebeska žena" je smeštena u vreme kada se kod ljudi razvijaju oblici višeg mišljenja - "grubo rečeno u vreme rađanja apstraktnih misli", i rađanja prvih modernih ljudi. Glavni junaci romana su T'Kori (što znači "bezimena") i koja leči članove Ibandi plemena koje živi u podnožju Kilimandžara, a drugi je Skakutavi Žabac - čovek čiji kapacitet apstraktnog i logičnog mišljenja ga stavlja u sasvim posebnu klasu. Njih dvoje će se suočiti sa najvećom pretnjom a biće i prvi ljudi koji će se penjati na Kilimandžaro sa namerom da komuniciraju sa svojim bogovima.

Nova knjiga o "Dini" - po beleškama Frenka Herberta
            Bestseler pisac Kevin Dž.Anderson kaže da je, sa Brajanom Herbertom, zasnovao romane-nastavke "Lovci Dine" i predstojeći "Peščani crvi Dine" na beleškama za sedmu knjigu ovog čuvenog SF serijala koje je načinio Brajanom otac Frenk Herbert - tvorac čitavog projekta, pre svoje smrti 1986. godine.
            "Videli smo da bi sedma 'Dina' bila epska priča koju mi ne bi smo mogli da ispričamo na manje od 1.400 stranica, pa smo je zato podelili na dva dela od po 700. U poslednjih osam meseci pisao sam blog na internetu o napretku projekta i to je izazvalo veliko interesovanje. Imali smo po 1,7 miliona poseta mesečno, tako da je iščekivanje među fanovima u svetu stvarno veliko", rekao je Anderson.
            Za razliku od prethodnih Andersonovih i Herbertovih kolaboracija, koje su sve bili prednastavci "Dine", roman "Lovci Dine" nastavlja priču tamo gde ju je Frenk Herbert prekinuo sa svojim poslednjim delom SF sage - galaksijom kojom je ovladala grupa zlih žena - Počasne matrone, neka vrsta mračnog antipoda sestrinstvu Bene Geserita.
"One porobljavaju ljude, uništavaju planete, ali na kraju knjige ćemo otkriti da zapravo one beže od 'Neprijatelja' koji je još gori. Glavni junak krade brod veliki kao grad, uništava navigacijski sistem, i otiskuje se u neistraženu teritoriju da bi tražio misterioznog 'Neprijatelja'. Tu se knjiga završava i tu su fanovi čekali godinama na nastavak", objašnjava Anderson.
            Tako u "Lovcima Dine" fanovi serijala će pratiti Dankana Ajdaha i njegove prijatelje na gigantskom brodu koji pokušavaju da izbegnu Neprijatelja zato što znaju da na samom brodu postoji ključ za okončanje predstojećeg rata i promenu univerzuma. U međuvremenu preostale Bene Geserit pokušavaju da se sa ostatkom čovečanstva odupru sili koja preti da ih eliminiše.

Veberov film otvara festival u Montrealu
            Na otvaranju 30. Montrealskog svetskog filmskog festivala biće prikazano delo francuskog naučno-fantastičnog autora Bernarda Verbera "Naši zemaljski prijatelji". To će ujedno biti svetska premijera dela koje ljude slika iz perspektive vanzemaljaca. Film će biti prikazan van takmičarske konkurencije. U pitanju je lažni dokumentarac gde vanzemaljski komentator objašnjava ljude na primerima dva test para.

Dva španska filma na festivalu u Njujorku
            Dva španska filma - horor ostvarenje Giljerma del Tora "Panov lavirint" i komična drama Pedra Almodovara "Volver" će biti prikazana na Njujorškom festivalu. "Panov lavirint" će zatvoriti festival, koji se održava po 44. put, dok je Voren Bitijev "Crveni" odabran za specijalno prikazivanje u retrospektivi, pošto se obeležava 25 godina nastanka ove drame. U tu čast će biti prikazana restaurirana verzija filma. Inače, jedan od četiri filma koja će otvoriti festival, je Stiven Frirsova "Kraljica".

"Ružno pače i ja" u Torontu
            Veliko interesovanje na festivalu u Torontu vlada za svetsku premijeru 3-D animiranog ostvarenja "Ružno pače i ja" Mihaela Hegnera i Karstena Kileriha, koje je bazirano na čuvenoj bajci Hansa Kristijana Andersena.
            Na programu će biti i dve međunarodne premijere animiranih filmova - francuski reditelji Serž Elisalde i Gregori Solotaref su snimili film "U" o maloj princezi koja živi u zamku kojeg je razorilo more, dok je Huan Pablo Buskarin, u argentinsko-španskoj koprodukciji, pripremio "The Hairy Tooth Fairy" o tome kako jedna poseta vile koja deci ostavlja zlatnik ispod jastuka za mlečni zub koji im je ispao, dobija neočekivani obrt.

Specijalna projekcija filma Darena Aronofskog u Torontu
            Naučnofantastično romantični ep reditelja Darena Aronofskog imaće svoju severnoameričku premijeru na filmskom festivalu u Torontu. U pitanju je specijalna prezentacija koja će se održati 12. septembra. Inače, sam film u američke bioskope i redovnu distribuciju stiže tek dva meseca kasnije - 22. novembra.
            Glavni junaci ovog SF dela su Hju Džekmen i Rejčel Vejz, a film priča o pokušajima čoveka da spasi ženu koja voli - to je epsko putovanje koje se proteže kroz period od 1.500 godina.

Epska fantastika snimana u 23 zemlje
            Na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu sledećeg meseca, među interesantnim ostvarenjima, biće prikazana i Tarsem Singova epska fantazija "The Fall" koja je snimana u 23 zemlje. 31. Međunarodni filmski festival u Torontu počinje 7. septembra.

Nil Gejmen dobitnik "Mythopoeic" nagrade
            Ovogodišnji dobitnici XXXVII po redu "Mythopoeic" nagrade proglašeni su 6. avgusta u Normanu (Oklahoma) i to - Fentezi nagrada za književnost namenjena odraslima: "Anansi Boys" - Nila Gejmena, Fentezi nagrada za dečju književnost: "The Bartimaeus Trilogy" - Džonatan Stroud.

"Pirati sa Kariba 2" šestu nedelju za redom dominiraju top-listom
            Letnje zatišje na internacionalnoj bioskopskoj sceni iskoristio je šampion "Pirati sa Kariba 2" kako bi nastavio svoju dominaciju i po šesti put uzastopno osvojio prvo mesto po vikend zaradi. Za proteklu nedelju to iznosi 44 miliona dolara iz 8.500 bioskopa u 48 zemlje.

Internet konkurs za "najtalentovaniju SF ličnost" u Americi
            Glumac Viljem Šatner, iz originalne postave "Zvezdanih staza" (glumio kapetana Kirka), je sponzor internet konkursa za najtalentovaniju SF ličnost u SAD. Da bi zainteresovani učestvovali na ovom konkursu treba da do 30. septembra. pošalju kratak video spot u kome pokazuju zašto su oni naslednici originalnog kapetana Kirka. Publika će izabrati finaliste, a deset najboljih ulaze u završno takmičenje. Pobednik dobija novčanu nagradu i biće imenovan zvaničnim predstavnikom za štampu Viljem Šatnerovog SF DVD kluba.

Amerikanci bolje znaju Harija Potera nego Tonija Blera
            Prema najnovijem testu o poznavanju popularne kulture, koje je sprovedeno u Americi, tri četvrtine stanovnika SAD umeju da navedu bar dvojicu Snežaninih patuljaka, dok samo jedna četvrtina zna kako se zovu dvojica članova Vrhuvnog suda. S druge strane 57 odsto Amerikanaca zna da je britanska spisateljica stvorila imaginarni lik dečaka-čarobnjaka koji se zove Hari Poter, ali samo polovina ispitanika je znala da se britanski premijer zove Toni Bler. Preko 60% Amerikanaca zna da je Bart Homerov sin u tv-seriji "Simpsonovi", ali zato samo 20,5% ume da navede jedan od čuvenih Homerovih epova - "Ilijadu" ili "Odiseju".
            Kada Amerikance upitaju sa koje planete potiče Supermen, čak 60% njih zna da je to izmišljena planeta Kripton, dok je samo 37% znalo da je Merkur najbliža planeta našem suncu.