Zvanični nastavak "Petra Pana" će imati konkurente
            Kada se autorizovan nastavak Dž.M. Barijegov dečjeg književnog klasika "Petar Pan" bude pojavila u oktobru, to neće biti i jedina takva knjiga koja će se naći u knjižarama. Pored dela Džeraldine Mekohrijen - "Petar Pan u skerletnom", koja će nam dati odgovor šta se desilo sa Panom i mladim junacima u dugo očekivanom nastavku posle originala koji je objavljen 1911. godine, stiže i konkurencija iz SAD.
            Dečja bolnica iz ulice Ormond je vlasnik kopirajt prava na Petra Pana od 1929. godine, i nada se da će ovim nastavkom uspeti da sakupi novac za svoje potrebe, pošto u EU kopirajt pravo ističe krajem 2007. godine. Međutim, takav "veto" u SAD ne postoji, pa je Dizni već objavio prednastavak pod nazivom "Petar i zvezdolovci", a druga adaptacija "Petar i kradljivac senki" je objavljena u subotu.
            "Mislim da je sramota zbog toga - ovakvo tempiranja izlaska knjige nije dobronamerno prema zvaničnom nastavku", rekla je Mekohrijenova koja je izabrana između 200 autora da napiše nastavak priče. Ipak, ona smatra da će upravo njeno delo, koje stiće 5. oktobra, biti dobro primljeno. Ona je zadržala što je moguće više originalnih junaka - Petra, Vendi, Izgubljene dečake i Zvončicu, a radnja je smeštena u Nedođiji. Kada je upitana da li će se vratiti i zli Kapetan Kuka (nestao u čeljustima krokodila), ona je odgovorila: "Morate da pričekate i vidite".
            Predstavnici Ormond bolnice kažu da je Mekohrijenova zadržala integritet originalnih likova, dok su druge verzije imale tendenciju da se umanje mračniju stranu Barijeve priče.
            "Ta mračna strana lika Petra Pana me je uvek više zanimala nego herojske avanture", kaže autorka zvaničnog nastavka. Ona dodaje i da je bila osetljiva na prigovore da je original "rasistički i seksistički" pisan.
            "Nisam baš nešto posvećena političkoj korektnosti i lično u nju ne verujem, ali ova knjiga mora biti prijemčiva celom svetu. Morate o mnogo toga da razmislite", kaže autorka koja će prava na kopirajt prepustiti bolnici u ulici Ormond.
            Kao "čuvari originala", predstavnici bolnice su prošlog meseca kritikovali britanskog pisca Alana Mura zbog grafičke novele u kojima se pojavljuje lik Vendi u erotskoj fikciji. Murovo delo "Izgubljene devojke" se ocenjuje kao "pornografija" a bolnica u Ormond ulici razmatra da li da izdavaču te novele da dozvolu za distribuciju njijove knjige po Evropi.

Ljubav Mekdugalove prema Rimu
            Najpopularnija tema u alternativnoj istoriji kod pisaca je "šta bi bilo da je Hitler pobedio u Drugom svetskom ratu". Najviše knjiga i priča je napisano sa tom premisom, ali je SF spisateljica Sofija Mekdugal objavila delo "Romanitas" - smešteno u sadašnje vreme ali u istorijskom okviru u kojem Rimsko carstvo nikada nije doživelo svoj pad. Ono se vekovima razvijalo i sada obuhvata većži deo Afrike, Azije, Severne i Južne Amerike.
            "Priča počinje državnim pogrebom glamurzonog imepijalnog para koji se televizijski prenosi širom sveta, ali i pričom o robinji-tinejdžerki koja pokušava da spasi svoga brata sa mehanizovanog metalnog raspeća na obali reke Temze", opisuje Mekdugalova šta čitaoca očekuje na početku njene storije.
            Spisateljica se zaljubila u Rim kada je prvi put otišla u ovaj grad dok je još bila u srednjoj školi i imala 17 godina. "Učila sam i latinski u školi, a ipak ne znam odakle mi ideja za roman. Naime, godinama nisam ni bacila pogled na drevnu istoriju, a onda je iznenada došla želja da napišem roman i u glavi mi je sinulo - Biće to trilogija o modernom Rimskom carstvu, a glavni junaci će biti brat i sestra koji su robovi", priča Sofija Mekdugal.
            Iako mnoge pisce uzbuđuje mogućnost da jedna odluka može kompletno izmeniti poznati tok istorije, što je nekima prosto zastrašujuće, Mekdugalova razmišlja na malo drugačiji način - njoj je uzbudljiva pomisao da alternativna istorija ne mora da bude toliko drugačija od poznate. Iako će imena i sled događaja biti promenjeni, ako su "resursi isti", konflikti će ih zapravo nadvladati i unaprediti tehnologiju i svu ostalu vrstu unutrašnjih pitanja.
            Pošto je gotovo instant dobila sve neophodne ideje za zaplet trilogije Mekdugalova ne planira da nastavlja pisanje u istom svetu. Drugi deo "Rome Burning" je gotovo završen i radnja je smeštena tri godine posle događaja opisanih u prvom delu. Kada će se pojaviti završni deo trilogije još nije poznato.

Paul Park "rearanžirao" evropsku istoriju
            SF pisac Paul Park je još jedan od onih koji vole da se poigravaju sa istorijom, zbog čega je njegovo najnovije delo "Rumanijska princeza" nominovano za Sidewise nagradu. U pitanju je delo alternativne istorije i fantastike u kojem se različiti delovi evropske istorije iz 19. i 20. veka "rearanžirani" na nov način.
            U centru priče je Miranda, tinejdžerka iz Masačusetsa koja na fantastičan način otkriva način da dođe u ovakvu novu verziju Evrope, sa svoje dvoje prijatelja. Parkova kćerka se zove Miranda i on je o ovoj priči počeo da razmišlja odmah po njenom rođenju kao svojevrsnoj metafori šta je zapravo očekuje tokom njenog odrastanja. Miranda u knjizi je izbačena iz udobnosti svakodnevnog života i dospela je u uzbudljiv novi svet, što je često metafora za "kraj detinjstva", kaže Park.
            Parkova verzija Rumunije (koja se u knjizi zvoe Rumanija) je kompletno produkt njegove imaginacje, sa sve "baronicom Nikolae Čaušeskom", koja je jedan od glavnih likova, uz novu verziju mitologije sa vukodlacima i vampirima. Ipak, koliko god da je nova istorija proizvoljno pravljena, na prvi pogled, ona je zapravo sled jedne promene i efekata koje ona izaziva. "Neke alternativne istorije se poigravaju sa jednim događajem - šta bi bilo da je Španska armada pokorila Englesku, da citiram poznat primer. Međutim, moja Evropa se ne razlikuje od sadašnje na tako očigledan način", napominje pisac.
            Druga knjiga u ovom serijalu "Turmalin" (silikatni mineral bora i aluminijuma) će biti objavljen tokom jula, a treći deo "Beli tigar" stiže tokom zime. Četvrta knjiga "Skriveni svet" je skoro završena.

Makleod istražuje kako "ljudi i zemlje budu očarani zlom"
            U poslednje vreme autori fantastike se ponovo sve više bave podžanrom alternativne istorije, a jedan od nagrađivanih autora Ian R. Makleod je upravo i nominovan za Sidewise nagradu za svoje delo "Letnja ostrva". On se u tom delu pozabavio "starom" idejom šta bi bilo da je Nemačka pobedila u ratu, ali ovoga puta on se odlučio za trijumf u doba Prvog svetskog rata.
            Interesantno je da je Makleod prvo napisao novelu na tu temu, koja je već dobila Sidewise nagradu, a potom je pretočio u roman koji je sada u konkurenciji za ovo prestižno priznanje. "Letnja ostrva" su smeštena u alternativnu 1940-tu godinu, gde je, posle Nemačke pobede u Prvom svetskom ratu, Velika Britanija zapala u ekonomsku depresiju, nacionalnu krizu, i potom "otkrila fašizam".
            "Želeo sam da iz ličnog i britanskog gledišta pokažem kako ljudi, i zemlje, mogu da postanu očaranem zlom", kaže pisac čiji je glavni junak alternativne istorije profesor sa Oksoforda, homoseksualac koji je izuzetno blizak sa harizmatičnim i opasnim vođom.
            Iako je opčinjen alternativnom istorijom Makleod nastavlja da istražuje i druge SF teme - upravo je završio pisanje romana "Pesme vremena" u kojem se kraj ovog veka razmatra sa stanovišta žene koja je rođena na njegovom početku, a objavio je i zbirku kratkih priča "Prošla magija".

Rej Manzarek napisao natprirodni roman
            Rok legenda Rej Manzarek, klavijaturista grupe The Doors, je napisao novi roman "Snake Moon" - natprirodnu priču smeštenu tokom Građanskog rata u Americi. "To je priča o zabranjenoj ljubavi, čovekovom ludilu, pohlepi i žudnji", objašnjava Manzarek.
            Ovaj roman je, zapravo, započet kao scenario kojeg je muzičar pisao sa Rikom Valentajnom i filmskim producentom Rikom Šmidlinom. "Napisali smo scenario sa pričom o duhovima smeštenu u vreme Građanskog rata. Ali, onda se pojavila 'Hladna planina', pa onda više nije bila interesantna jedna takva priča, čak ni u okvirima niskobudžetnog filma. Pošto smo uradili dosta posla na scenariju bilo je glupo odbaciti sve to pa sam rekao da ću napisati roman", rekao je Manzarek.

"Pirati sa Kariba 2" postali film sa najvećom zaradom u 2006.
            Film "Pirati sa Kariba: Tajna škrinje" je u svojoj drugoj nedelji boravka u američkim bioskopima zaradio još 62,2 miliona dolara čime je stigao do ukupne brojke od 258,2 miliona za deset dana. Time je ovaj film postao najuspešnije ostvarenje po zaradi u 2006. godini u Severnoj Americi, lako nadmašivši "X-Men: Poslednje uporište" koji je do 232 miliona dolara došao za osam nedelja.

"Pirati 2" preskaču Dominikanu
            Film "Pirati sa Kariba: Tajna škrinje" neće biti prikazan u Dominikanskoj Republici, što je razočaralo stanovnike ovog tropskog ostrva, gde je film delimično i sniman. Informacija je stigla od vlasnika jedinog bioskopa na ostrvu. Naime, bioskop (sa 300 mesta) je zatvoren na dva meseca zbog renoviranja, ali pošto je krov i dalje slab, popravke neće biti završene na vreme da bi se ovaj film prikazao.

Kineski pirati napali Džeka Speroua
            Holivudski blokbaster "Pirati sa Kariba: Tajna škrinje", i njegovog kapetana Džeka Speroua (Džoni Dep), napali su pravi kineski pirati svojom ilegalnom DVD verzijom hita koji se može naći na ulicama Šangaja. Prodajna cena je svega pet juana (63 centa). S obzirom na kvalitet kopije - relativno dobar zvuk ali slaba rezolucija slike, najverovatnije je da je snimak napravljen unutra nekog bioskopa. Državni mediji su ranije izvestili da drugi deo "Pirata Kariba" neće biti prikazan u lokalnim bioskopima zbog scena kanibalizma koje nisu odobrili cenzori. Ipak, kako se može čuti od predstavnika uvoznika filmova u Kinu, ta odluka još nije konačna.

Kraj za mjuzikl "Gospodar prstenova"
            "Gospodar prstenova", najskuplji mjuzikl svih vremena, će uskoro biti okončan zbog loših kritika koje dobija od novinara. Ovo su najavili producenti, tri meseca posle debija.
            "Ako kritičari misle da nisu moćni, onda se varaju. Ako želite da potrošite 120 dolara (za kartu) potrebna vam je i potvrda", rekao je producent Kevin Volas u Torontu.
            Mjuzikl, koji je košta 25 miliona američkih dolara, biće poslednji put na repertoaru 3. septembra u Torontu. Ipak, i dalje se planira da maja 2007. godine debituje u Londonu - najverovatnije uz brojne izmene.
            Većina kreativnog tima, koji se nalazi iza ovog projekta, je radio na postavci "Hobita" u Berlinu koji je propao zbog "nedostatka hrabrosti". Zato je tim, sastavljen većinom od Engleza, priredio kultni klasik (preko hiljadu stranica teksta knjige koja je prodata u preko 200 miliona primeraka) kao predstavu u tri čina. Bez obzira na 17 liftova i brojne specijalne efekte, kao i muziku finskog folk-benda Vartinna i indijskog kompozitora A.R. Rahmana, kritika je prosto sasekla mjuzikl.

Debi za Grinča na Brodveju
            Muzička adaptacija Dr. Susove priče "Kako je Grinč ukrao Božić" stiže ove zime na Brodvej. Premijera će biti 8. novembra u pozorištu Hilton, a predviđeno je da igra do 7. januara 2007. Pretpremijere mjuzikla će se održavati od 25. oktobra.
            Pravo ime Dr. Susa je bilo Teodor Gisel (preminuo 1991. godine), a njegova supruga je jedan od producenata ove predstave koja donosi priču (objavljena 1957) u kojoj je zli Grinč krade božićne poklone, drvce i sve što ga obeležava od Huova. Međutim, oni time kao da nisu pogođeni i ipak proslavljaju Božić nateravši time Grinča da shvati pravo značenje ovog praznika. Trenutno se Grinč daje u Old Gloub pozorištu u San Dijegu. Za režiju je zadužen Met August.

Sudski rat oko "Pritajenog tigra"
            Sin kineskog pisca, koji je napisao delo "Pritajeni tigar, skriveni zmaj", je poveo sudski spor u Kanadi protiv holivudskog studija oko filmskih prava na očeve knjige. Sud će morati da presudi ko poseduje prava na nastavke knjiga u serijalu kojeg je napisao Vang Du Lu.
            Studio Kolumbija tvrdi da je postigla dogovor, preko telefona i elektronske pošte, sa Hong Vangom, sinom pisca, oko prava za nastavke, ali ovaj to negira i kaže da je konačan dogovor postigao sa firmom Weinstein Company decembra 2005. godine. Zbog svega ovoga Kolumbija tuži Vanga i Weninstein firmu zbog prava na ekranizaciju knjiga, dok s druge strane stiže tužba na kompletna prava za knjige.
            Filmska verzija "Pritajenog tigra", reditelja Anga Lija, je dobila četiri Oskara. Film je zaradio 228 miliona dolara, ali porodica Vang je dobila samo 30.000 dolara 1997. godine za prava na ekranizaciju knjige.

Reditelj "Noting Hila" spreman za 22. Bonda
            Dok se čeka 17. novembar kada će Danijel Krejg debitovati kao najnovij tajni agent 007 u filmu "Kazino Rojal", producenti su zauzeti planovima za sledeće poglavlje Džems Bond franšize. Tako trenutno Rodžer Miček, reditelj filma "Noting Hil", pregovara da snimi nastavak "Kazina Rojal" koji ima radni naziv "Bond 22".
            Zaplet 22. filma o najčuvenijem britanskom tajnom agentu je i dalje tek u skicama, ali neki izvori naglašavaju da će film biti baziran na originalnoj ideji Bond producenta Majkla Vilsona. Scenarista tek treba da bude angažovan.

M. Najt Šjamalan glumi u sopstvenom filmu
            M. Najt Šjamalan, scenarista i reditelj fantastičnog trilera "Dama u vodi", potvrdio je da se on lično pojavljuje u svom filmu, i to kao ne baš uspešan pisac - njegova najveća uloga do sada.
            "Uvek postoji to - da li si radio nešto kao Hičkok ili Vudi Alen.", rekao je Šjamalan i dodao da je uradio nešto na svoj način, kao i da će to biti najveća uloga koju će ikada imati. "Postoji fizički limit, zato što onda ne mogu da režiram film. Na kraju me je bilo u, mislim, nekih 20 scena i to je najviše moguće", dodao je on.
            Kada ga pitaju zašto piše uloge za sebe u filmovima koje i režira, Šjamalan kaže: "U svakom filmu postoji jedan spiritualan centar za mene. Postoji tema filma, a onda - kao u 'Znacima' čovek (Šjamalanov lik koji je ubio ženu Mela Gibsona) koji želi oproštaj. To je nešto što je potrebno da ja iskažem".

Dvostruka magija za Skarlet Johanson
            Glumica Skarlet Johanson je angažovana na dva projekta u kojima magija ima ključnu uloug - Vudi Alenovoj fantastičnoj komediji "Scoop" i Kristoref Nolanovom SF trileru "The Prestige". Interesantno je i da joj je partner u oba ova filma Hju Džekmen. Ipak, u oba filma njen odnos sa likom kojeg glumi Kejdž je sasvim drugačiji. U filmu "Scoop" ona je Amerikanka sa koledža koja je u romansi sa sinom (Džekson) britanskog lorda, a u filmu "The Prestige" je asistent mađioničaru (Džekson) koji je smrtni rival svom takmacu kojeg glumi Kristijan Bejl. Publika će ove filmove videti sa tri meseca razlike - "Scoop" stiže 28. jula, dok će "The Prestige" početi da se prikazuje 27. oktobra.

Ljubavne priče u "Smolvilu"
            Eron Ešmor, novo pojačanje tv-serije "Smolvil" (glumiće Džimija Olsena), najavljuje da će mladi Supermen (Tom Veling) u šestoj sezoni imati daleko više posla sa "romantičnim osećanjima". Pored jedne veze, obnoviće se romantična priča između mladog Supermena i Kloe (Elison Mek).
            Kada je reč o liku Džimija Olsena, njega će publika videti kao početnika u novini Dejli Plenet gde je zadužen za skeniranje slika, mada je njegova velika želja da postane fotograf. Za razliku od stripa i filmova, njegov lik neće biti mnogo mlađi od Klarka Kenta ili Luis Lejn. Serija "Smolvil" se na američke ekrane vraća 28. septembra.

Junakinja iz "Smolvila" u nastavku hit filma
            Kanadska glumica Erika Durans, poznatija kao Lois Lejn iz serije "Smolvil" o mladom Supermenu, će glumiti u nastavku filma "The Butterfly Effect" koji neće ići u bioskope već će odmah biti objavljen kao video izdanje. Snimanje filma je obavljeno u Vankuveru početkom ove godine. Rediteljski debi je imao Džon Leoneti, koji je do sada radio kao snimatelj. Film će biti objavljen tokom ove godine.