Džek Vilijams i Greg Ber dobitnici "Hajnlajn" nagrade
            Džek Vilijamson i Greg Ber, dvojica legendarnih SF autora, su dobitnici "Robert A. Hajnlajn" nagrade za 2006. godine, i to za svoj kompletan rad. Obojica su dobitnici najprestižnijih žanrovskih nagrada - "Hjugo" i "Nebjula", a Vlijamson je i drugi dobitni "Dejmon Najt" memorijal priznanja - dobio ga je odmah nakon samog Hajnlajna (1975). Ovo je četvrta godina kako se dodeljuje "Hajnlajn" nagrada, koja nosi ime takođe legendarnog SF pisca, za izuzetne objavljene radove u hard podžanru naučne fantastike ili za tehničke radove koji inspirišu ljudsko istraživanje svemira.
            Priznanja nagrađenima će biti uručena krajem avgusta na Svetskoj SF konvenciji u Los Anđelesu. Obojica autora su i dalje aktivna - Vilijamson je objavio roman "Kapija Stounhendž", a Ber triler iz bliske budućnosti "Kvantiko".

Robert Dž. Sojer dobio "Džon V. Kembel" nagradu
            Robert Dž. Sojer je dobitnik "Džon V. Kembel" nagrade za najbolji SF roman u 2005. godini, i to za njegovo delo "Moždano skeniranje". Njemu je to priznanje uručeno 7. jula na Univerzitetu Kanzas u Lorensu. Na istoj ceremoniji je Paolo Bakjalupi dobio "Teodor Sterdžen" nagradu za najbolju kratku SF priču za 2005. godinu i to za "Kaloričnog čoveka". Obe ove nagrade dodeljuje žiri, a "Kembel" priznanje se dodeljuje od 1973, a "Sterdžen" nagrada od 1987. godine.

Roulingovoj počasni doktorat zbog podrške istraživanju o multipleks sklerozi
            Spisateljica Dž.K. Rouling (40), tvorac Harija Potera, dobila je počasni doktorat iz prava na univerzitetu u Aberdinu kako bi joj se na taj način odalo priznanje za njenu podršku istraživanjima borbe protiv multipleks skleroze. "Stvarno sam uzbuđena zbog svega ovoga", izjavila je Roulingova i dodala da joj je ovo priznanje "naročito značajno". Naime, Roulingova majka je umrla 1990. u 45 godini žitova upravo od multipleks skleroze. Roulingova je, kada je postala slavna i bogata zahvaljujući Hariju Poteru, pomogla u osnivanju fonda za istraživanje ove bolesti na škotskom univerzitetu.
            Dž.K. Roulingova je već dobila slična priznanja, zbog svog doprinosa svetu književnosti, od tri druga škotska univerziteta - St. Endrjuz, Edinburg i Napijer.

The Wyrd Sisters iz Vinipega se i dalje bore protiv Harija Potera
            Folk trio The Wyrd Sisters iz Vinipega ne odustaje od sudske borbe protiv filmskog studija Warner Brother i njihovog prošlogodišnjeg hit ostvarenja "Hari Poter i vatreni pehar". Glavni spor je oko naziva čarobnjačke muzičke grupe iz filma (kao i iz Roulingovih knjiga) koji je identačan triu iz Vinipega.
            Grupa prvo nije uspela da spreči objavljivanje filma u Kanadi, a sada im je sud iz Ontaria naložio da prate studiju WB 140.000 dolara sudskih troškova. The Wyrd Sisters su odlučili da na se na apelacionom sudu bore protiv ove odluke, kao i da podnesu tužbu protiv WB studija u kojem traže odštetu od 40 miliona dolara zato što im je reputacija ugrožena.
            Do sada su The Wyrd Sisters uspele da dobiju dokaz da samo oni mogu da nastupe pod tim nazivom, a studio WB nije u svom filmu niti jednom pomenuo da se grupa, koja nastupa na Tročarobnjačkom balu, zove kao folk sastav iz Vinipega. Doduše, ljudi iz studija WB su grupi nudili - prvo 5.000 a posle i 50.000 dolara, da im dozvole da koriste njihov nastup ali su Kanađani to odbili.

Novi "Supermen" nije gej
            Peti film iz serijala o Supermenu je postigao očekivano dobar rezultata na blagajnama severnoameričkih bioskopa i na debiju zaradio 84,2 miliona dolara. Ovo je, inače, prva nova adaptacija čuvenog strip heroja u poslednjih 19 godina. U njoj se priča bavi superherojem posle njegovog misterioznog petogodišnjeg odsustva. Glavnu ulogu Supermena/Kal Ela/Klarka Kenta ima novi glumac Brendon Rut, a tu su i Luis Lejn (Kejt Bousvort) i legendarni neprijatelj Leks Lutor (Kevin Spejsi). Reditelj Brajan Singer, fan Supermena od detinjstva, je dobio dobre kritike za priču u kojoj Supermen, posle povratka, otkriva da njegova ljubav Luis Lejn ima sina i novog čoveka u svom životu (kao i da je dobila Pulicerovu nagradu za tekst pod naslovom "Zašto svetu nije potreban Supermen"), a Lutor je smislio novi plan za kontrolu sveta. Singer, koji je odbio da radi treći deo priče o "X-Menu" kako bi se posvetio Supermenu sam je napisao scenario na osnovu sopstvene priče. Budžet za ovo ostvarenje je bilo oko 200 miliona dolara.
            Inače, filmski serijal o Supermenu je "umro" 1987. godine nakon propasti četvrtog filma "Supermen IV: Potraga za mirom" u bioskopima. Singer, sa svojom ekipom, je upravo i ingnorisao priče iz ovog i trećeg dela, tako da je odlučio da se nastavi na drugi deo filmske sage o superheroju. Najnovija priča je, zapravo obraćanje širokoj publici zahvaljujući emotivnim problemima Supermena. Sudeći po prvim reakcijama - priča je izuzetno uspela.
            Što se tiče glasina o tome da je Čovek od čelika zapravo "gej", Singer kaže: "On je najverovatnije najheteroseksualniji lik od svih koje sam imao u svojim filmovima".
            Jedno drugo pitanje je sada daleko interesantnijie - da li je Čovek od čelika i dalje Amerikanac. Naime, još od kako su 1938. godine Džoe Šuster i Džeri Sigel predstavili svetu Supermena on se borio za "pravdu, istinu i američki način života". Borio se protiv Nacista, uvijao sebe u američku zastavu tokom doba Hladnog rata, spasavao zastavu na Beloj kući u "Supermenu 2", a američki simbol je bio i u najnovijoj seriji "Smolvil".
            Međutim u petom filmu on se sada bori za "pravdu, istinu i tako te stvari", te je očigledno da je u pitanju vanzemaljac koji je došao na planetu Zemlju i tu je zbog svih ljudi - on je sada "internacionalni superheroj".
            Majkl Doerti i Den Heris, ljudi koji su radili na scenariju, nisu baš želeli da ubace "američki način života" jer danas taj izraz ima možda i drugačije značenje nego pre 50 godina. Osim toga, pošto se više značaj bioskopa širom sveta ne može ignorisati, samim tim se ne može zanemariti ni to kako će se ne-Amerikanci osećati dok gledaju film. Doduše, Supermen i dalje spasava Amerikance, ali - kako neki u šali primećuju, sa izrazitim australijskim akcentom.

Brajan Singer - kralj superheroja
            Brajan Singer (40) nije čitao stripove kao dečak, ali je ipak postao holivudski kralj adaptacija priča o superherojima. Uspeh je postigao 2000. godine sa filmom "X-Men", 2003. i sa nastavkom "X2: X-Men United" a sada sa "Povratkom Supermena".
            Doduše, treba reći da iako Singer nije čitao stripove, ipak se rano upoznao sa Čovekom od čelika - zahvaljujući reprizama serije iz 50-tih godina sa Džordžom Rivsom, a 1978. godine je Singer otišao sa majkom da gleda Ričard Donerovog "Supermena" sa Kristoferom Rivom.
            "Supermen me je opčinio jer sam i ja bio jedinac, i takođe - usvojen. Identifikovao sam se sa tim likom i često razmišljao šta bi bilo kada bih ja imao tako neko nasleđe i posebne gene", započinje svoju priču o Supermenu reditelj. Kada je započeo rad na svom projektu nikada mu, inače, nije palo na pamet da modernizuje Supermenov kostim i da on nosi nešto slično kao i X-Men junaci.
            "Betmenu je potrebno njegovo odelo, Spajdermen nosi masku. Supermen samo nosi Supermenovo odelo. Jedino što sam promenio jeste do da sam podigao deo kod brade. I, da, skinuo sam slovo "S" sa zadnjeg dela plašta, mada tamo u originalnom stripu nije ni postojalo", kaže Singer.

"Mali zeleni čovek" opet neophodan
            Budžet filma "Povratak Supermena"je, u svakom slučaju, probio barijeru od 200 miliona dolara - studio Warner Bros tvrdi da je potrošeno 209, dok neki tvrde da je otišlo i svih 250 miliona dolara. Doduše, ako se zna da je za reklamu potrošeno 60 miliona dolara, a da na marketing tokom leta često ode i svih 75 miliona dolara, onda su obe pomenute cifre možda niske u odnosu na stvarni trošak.
            Iako je Singer znao da su jaka priča i likovi najbitniji za blokbaster, u ovom slučaju se moralo ići i na efektne specijalne efekte. Ocenjuje se da je 20 do 25% budžeta potrošeno upravo na efekte - ima ih preko 1.500. Interesantno je da je najveći izazov bio sam Supermen. Raniji digitalni likovi, iz filmova "Ja, robot" i "Gospodar prstenova" nisu zapravo bili ljudi, dok ovde imate glumca koji mora "svašta da radi", između ostalog i da leti. Koliko god da su korišćene nove tehnologije u nekim scenama sa letenjem jednostavno je postojala i stara proverena tehnologije -  "mali zeleni čovek" koji je Supermenu pridržavao plašt.

Kompozitor Otman radio i montažu
            Kompozitor Džon Otman nije samo napisao dva sata muzike za film "Povratak Supermena", već je uradio i montažu Brajan Singerovog letnjeg hita, sa kime se upoznao pre 15 godina na Univerzitetu Južna Kalifornija. Za potrebe ovog filma on je morao da inkorporira Džon Vilijamsovu čuvenu "Supermen" temu koja je postala zaštitni znak serijala baš kao i muzika koja otvara "Ratove zvezda".
            "Pa to je malo gorak proces jer je uvek super kada možete da napišete svoju temu. Međutim, ja razumem mentalite fanova i sigurno bih bio najveći buntovnik da nisam iskoristio tu temu", kaže Otman koji, kako kaže - na svoju sreću, nije imao prilike da se sretne sa Vilijamsom u studiju mada je slavni kompozitor bio pozvan.
            "Moram da priznam da je to za mene bilo olakšanje. Već je ionako isuviše bilo presije. Napisao sam za omot CD-a da sam skoro mogao da vidim kako se Džon Vilijams materijalizuje ispred mene, kao Obi Van Kenobi, i kaže - Nemoj ovo da zezneš", priznaje mlađi kompozitor.
            Kada ga pitaju da li bi ostavio montažu i želeo da bude samo kompozitor, on uz smeh odgovara: "Naravno, ne podnosim montažu. To je dugogodišnje ucenjivanje gde Brajan kaže - Nećeš da radiš muziku za film ako ga ne izmontiraš, ili ja kažem - Neću da ga montiram ako ne radim muziku. Zato mi zapadne, svakih par godina, 'zatvorska' dužnost da montiram poneki film, ali se zato radujem periodu kada sam samo angažovan na kompoziciji jer je to ono što volim da radim", kaže Otman.

Bolivudska verzija Supermena postigla rekordnu zaradu
            Bolivudska verzija Supermena je postavila izazov svom holivudskom konkurnetu - "Krrish" je zaradio 15 miliona dolara za ulazni vikend što je indijski rekord svih vremena. Ujedno je to i istorijski rezultat pošto je reč o prvom indijskom superheroju koji je postao "instant superhit".
            "Krrish" je snimljen za deset miliona dolara, a priča o čoveku sa specijalnim moćima (glumi ga Hrithik Rošan), koji je ludo zaljubljen u devojku a u međuvremenu mora da spasava svet od poludelog naučnika, je očekivano postao hit među decom. S druge strane, indijski zvaničnici kažu da je film postigao veliki uspeh jer heroj može da spasava svet dok igra i peva- nezaobilazni detalj indijskih filmova. Ukratko - "Krrish" ima sve sastojke neophodne za uspešan indijski film: fantastiku, avanturu, romansu i porodične vrednosti. Interesantno je da je ovo ostvarenje zapravo nastavak blokbastera "Koi... Mil Gaya" (Pronašao sam nekoga) iz 2003. godine koji se smatra prvim velikim hindu SF filmom.

"Pirati" do rekordnih 132 miliona dolara
            Četiri godine star rekord američke filmske industrije je oboren - film "Pirati sa Kariba: Tajna škrinje" je zaradio 132 miliona dolara za prva tri dana prikazivanja u severnoameričkim bioskopima i tako nadmašio 114,8 miliona dolara koje je "Spajdermen" inkasirao 2002. godine, u svom prvom vikend prikazivanju. Film "Pirati Kariba: Kovčeg mrtvog čoveka" je prkazan u 4.133 bioskopa, a debi u veći broj bioskopskih sala imali su samo 2004. godine "Šrek 2" i "Spajdermen 2".
            Inače, film je već prvog dana oborio prošlogodišnji rekord "Ratova zvezda: Epizode III - Osveta Sita". "Pirati" su prvog dana zaradili 55,5 miliona dolara (u petak) što je bilo bolje od 50 miliona dolara poslednjeg Lukasovog SF dela, a već u subotu je oboren još jedan rekord. Kapetan Džek Sparou (Džoni Dep) je prvi stigao do 100 miliona dolara zarade za samo dva dana, pošto je u subotu na blagajnama ostavljeno još 44,7 miliona dolara.
            Konačno, poslednji rekord postavljen u prva tri dana prikazivanja je onaj po broju prodatih ulaznica. Naime, iako su sada cene bioskopskih karata značajno više nego 2002. godine kada je "Spajdermen" vladao, "Pirati Kariba 2" su za 200.000 ulaznica nadmašili Čoveka pauka, i stigli zamalo do okrugle brojke od 20 miliona.
            Prvi film ovog gusarskog serijala "Pirati Kariba: Prokletstvo crnog bisera" je 2003. godine zaradio na debiju 46,6 miliona dolara.

Džek Sperou ne može u Kinu
            Kineski cenzori su rekli "ne" hit filmu "Pirati sa Kariba: Tajna škrinje" i to zbog nasilja i natprirodnog sadržaja. Ipak, Diznijev film bi mogao da se nađe na repertoaru kineskih bioskopa ako prođe u drugoj rundi cenzorskog pregleda. Prema nekim medijskim izveštajima cenzorima se nije svidelo prikazivanje duša mrtvih i lik čije je lice "nalik oktopodu". Prvi "Pirati Kariba" su prikazani u Kini novembra 2003. godine i zaradili su 3,4 miliona dolara.

Kit Ričards u trećem delu "Pirata Kariba"
            Kit Ričards (62), gitarista Rolingstounsa - odnedavno poznat po sklonosti da se (neuspešno) pentra po drveću, glumiće gusara u trećem delu uspešnog filmskog serijala "Pirati Kariba", najavio je glavni glumac ovog projekta Džoni Dep (43). Ričards će imati kameo ulogu oca kapetana Džeka Speroua (Dep), a snimanje će se obaviti sledećeg meseca u Kaliforniji.
            Cela ekipa, među kojima je i Orlando Blum, su veoma uzbuđeni što će raditi sa Ričardsom. "Jedva čekam da ga vidim - pa, ako se usput ne ubije tako što će pasti sa drveta kokosovog oraha", rekao je Blum.

"Pirati Kariba" u više izdanja
            Svi oni koji su se pitali kako to izgleda biti u čizmama kapetana Džeka Sparoua, heroja filma "Pirati Kariba: Tajna škrinje ", pobrinula se firma Buena Vista Games koja je objavila tri igre za ručne uređaje - PSP, Nintendo DS i GameBoy Advance. Priča se, svakoj od ovih platformi, po malo razlikuje, pa tako u PSP verziji ste u ulozi Džeka Sparoua u trećem licu, na DS sistemu već možete da birate ko ćete biti, od tri ponuđena lika, a GameBoy verzija vas stavlja iza kormila Crnog bisera te vam preostaje da krenete u borbu ili u istraživanje nekog od 15 ostrva. Četvrti naslov je urađen za PlayStation 2 i PC računare i zove se "Pirates of the Caribbean: The Legend of Jack Sparrow", i on prepričava događaje iz prvog filma iz perspektive neobičnog kapetana Sparoua.

"Prey" konačno posle 12 godina
            Posle skoro 12 godina čekanja u prodavnice konačno stiže dugo očekivana pucačka igra "Prey". Human Head Studios je razvio priču u kojoj je glavni junak Tomi, Čiroki indijanac, koji će morti da se suprotstavi vanzemaljcima na Zemlji u njihovom svemirskom brodu. Interesantno je da je ova igra bila završena 1998. godine od strane firme 3D Realms, ali je stavljena na policu. Zbog toga je rad na njoj kasnije počeo od nule. "Prey" je od 11. jula dostupna za PC računare i Xbox 360 konzole.

"Naruto" na PS2
            "Naruto" je jedan od najpoularnijih nindža stripova, posle čuvenih Nindža kornjača, koji je sada iz sveta anime dospeo na PlayStation 2 igračku konzolu. Prvi utisci nove igre su da je sve urađeno kako bi kompletan izgled igre bio identičan čuvenoj sagi japanskog umetnika Masašija Kišimota. Igračima će u igri biti na raspolaganju 14 likova kao i mnošto udaraca, ali i mnogo neočekivanih iznenađenja unutar same igre kao što su različiti video-spotovi.

Bejdžent i Li planiraju žalbu na presudu za "Da Vinčijev kod"
            Dvojica istoričara Majkl Bejdžent i Ričard Li, koji su izgubili slučaj na sudu kada su tužili izdavača Den Braunovog "Da Vinčijevog koda" zbog plagijatorstva, planiraju da ulože žalbu na presudu. Prema prvim izveštajima novo suđenje će se održati krajem godine, ali za sada nije određen niti jedan datum. U aprilu je sud doneo odluku da su centralne teme knjige "Sveta krv i Sveti gral" Bejdženta i Lija bile "isuviše uopštene" da bi bile zaštićene kopirajtom, tako da ponovno aktualizovanje tih priča u "Da Vinčijevom kodu" nije bilo sporno. Na ime sudskih troškova Bejdžen i Li su morali da plate preko milion funti, a njihovom odlukom da nastave spor začuđen je i pisac Den Braun, kao i izdavačka kuća Random House.

U Egiptu zaplenjeno 300 knjiga
            Egipatske vlasti su zaplenile 300 kopija bestseler romana "Da Vinčijev kod" na kairskom aerodromu, pošto je vlada objavila upozorenje protiv distribucije ove knjige američkog pisca Dena Brauna. Paket sa knjigama je stigao iz Pariza i bio adresiran na jednu egipatsku izdavačku kuću. Početkom prošlog meseca je zaplenjeno preko dve hiljade piratskih CD sa kopijom filma kod vlasnika jedne lokalne filmske produkcijske kompanije. Nekoliko dana kasnije ministar kulture Faruk Hosni je rekao, u obraćanju parlamentu, da će film biti zabranjen zbog toga što "huli na religiju".

"Tamno skeniranje" slično našoj stvarnosti
            Kijanu Rivs i Vinonar Rajder glume u predstojećoj filmskoj adaptaciji romana Filipa K. Dika "Tamno skeniranje" a ta turobna budućnost koja je opisana u njemu nije tako daleko od sadašnojosti koja ih okružuje. "To se dešava. Bilo je stvarno čudno snimati film i gledati najnovije vesti. Prosto je jezivo koliko je sve to bilo relevantno - politički i socijalno, tako da mi je bilo drago što sam deo ovog projekta"; rekla je Vinona Rajder i dodala kako je Filip K. Dik zadivljujuće mnogo toga predvideo.
            Slavni SF pisac je ovaj roman napisao 1977. godine i u njemu je opisan svet budućnosti u Americi koja je izgubila rat protiv droge. Glavni junak je policajac koji je nevoljno dobio zadatak da špijunira svoje prijatelje, što je početak jednog paranoidnog putovanja.
            Kijanu Rivs smatra da ovo nije ništa slično njegovom slavnom SF delu "Matriks", mada je u pitanju tema "nadzora i prava pojedinca u odnosu na državu". Rivs, inače, voli pisanje Dika i teme gde se ljudi nađu u borbi protiv snaga kjoje su van njihove kontrole i koje manipulišu njima. Film "Tamno skeniranje" počinje da se prikazuje u SAD 7. jula.

Festival filmova kraćih od 10 sekundi
            Desetosekundni filmski festival je održan u utorak u Mineaoplisu - prikazano je stotinu filmova u deset različitih kategorija, a ceo događaj je trajao oko jedan sat. Ništa čudno s obzirom da su svi prikazani filmovi mogli maksimalno da traju deset sekundi. Stvaraoci, koji su učestvovali na ovom festivalu, nisu smeli da koriste prave video kamere - već digitalne kamere kao i mobilne telefone sa mogućnošću snimanja kratkih filmova. Inače, pobednik se odlučuje na osnovu "jačine aplauza" prisutnih, a najbolji, kao nagradu, dobijaju "pivo i hamburger".
            Očigledno je da za deset sekundi i nije potrebno mnogo kreativnosti - većina filmova je zapravo vic, kao što je to slučaj sa "Betmenovim slobodnim danom" u kojem čuveni strip heroj stoji ispred ogledala i pere zube. Da ne govorimo o Drakuli koji izvodi brejk-dens. Organizatori se nadaju da će sledeće godine imati više radova - pre svega onih van SAD.

"Fabrika čokolade" u Amsterdamu
            Amsterdam će dobiti tematski park koji je inspirisan dečjom knjigom Roalda Dala "Fabrika čokolade", koji je ponovo popularan posle uspešnog filma. Slično izmišljenoj fabrici čokolade čiji je vlasnik u knjizi Vili Vonka, glavni deo amsterdamske atrakcije će biti smešten pod zemlju. Očekuje se da će park biti otvoren za dve do tri godine, a jedne od glavnih atrakcija će biti stakleni lift i fontana čokolade. Za izgradnju "Fabrike čokolade" biće potrebno 20 miliona evra.