Priče o Svetom gralu - na tragu "Da Vinčijevog koda"
            U kontroverznom romanu Dena Brauna "Da Vinčijev kod", i filmu koji uskoro stiže u bioskope, Sveti gral nije predmet niti cilj. On simbolizuje neverovatnu tajnu - Marija Magdalena rodila je dete sa Isusom. Priča mega bestselera je izmišljotina. Ipak, s obzirom na brojne legende o Svetom gralu, jedno se sa sigurnošću može reći - priča o njemu ne nedostaje.
            Sveti gral je postao deo popularne hrišćanske imaginacije tokom Srednjeg veka, a uzimao je brojne oblike. Najdugovečniji je onaj da je u pitanju sud - najverovatnije putir kojeg je držao Hrist na poslednjoj večeri, a kasnije je iskorišćena da se prikupi njegova krv tokom raspeća. Međutim, postoje priče koje idu u sasvim drugačijim pravcima.
U nekima od njih gral je kamen koji je pao sa neba i ima mistične moći. Druge ga opisuju kao Sveti duh koji poseduje mudrost i otkrovenje. Ali, kako neki izučavaoci navode, on bi mogao da predstavlja - ništa. Zapravo, da bude jezički artefakt koji je poznat i danas - metafora za potragu u kojoj samo najpametniji i najuporniji mogu uspeti.
            U književnosti je potraga za Gralom insprisala imaginaciju pisaca vekovima (od sage o Kralju Arturu do T.S. Eliota), ali je stigla i u filmove (Indijana Džons) bila predmet satire Monti Pajtonovaca, pa čak poslednje Vagnerove opere "Parsifal" (mladi velški vitez koji, na trenutak, spazi Sveti gral) koja je, prema nekim istoričarima, toliko privukla pažnju Adolfa Hitlera da je on poslao elitne nacistipke jedinice u sopstvenu potragu.
            Prema istraživanju Jozefa Geringa, profesora srednjevekovne istorije iz Toronta, legenda o Svetom gralu vodi poreklo iz 12. veka i slika na kojoj se vidi Marija Magdalena kako drži zagonetnu sjajnu zdelu. Ideja o potrazi za Gralom je u centru legende o Kamelotu, koju je popularisao francuski romantični poeta Kretijen de Troj krajem 12. veka. Nakon toga, širom Evrope su počele da niču priče o Gralu. I krstaši su bili inspirisani njime, ali se lovci na njega nisu ograničavali samo na Svetu zemlju, već su kao mogućnosti navođena mesta u Škotskoj, Španiji i Francuskoj. Upravo je jedna od njih smestila Sveti gral u Rosilin kapelu u Škotskoj, što se pominje i u "Da Vinčijevom kodu".
            Međutim, postoje tragovi koji Gral vode i preko Atlantika. Prema njima Templari su go odneli u Novu Šktosku jedan vek pre prvog Kolumbovog putovanja. S druge strane pominje se i sveštenik koji je bio na brodu kapetana Džona Smita i odneo Gral u Merilend u 17. veku.

"Da Vinčijev kod" prodat u 60 miliona kopija
            Ukoliko prodaja jedne knjige može da predvidi uspeh filma, onda će "Da Vinčijev kod" svakako biti hit. U SAD, za manje od dva meseca, Den Braunov bestseler se prodau u tri miliona kopija u mekom povezu, a predviđeni tiraž je podignut sa pet na 6,3 miliona kopija. Inače, od objavljivanja knjige u tvrdom povezu, marta 2003. godine, roman se u svetu prodao u preko 60 miliona primeraka. Za štampanje ovog broja knjiga, prema izdavaču, potreban je papir koji bi prekrio ceo Čikago, ili ekvivalentna težina od 90 Boing 747 aviona.

Čitanje "Da Vinčijevog koda" menja uverenje
            Roman "Da Vinčijev kod" Dena Brauna je poljuljao veru u rimokatoličku crkvu i teško oštetio njen kredibilitet - pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. Nakon čitanja knjige dvostruko više ljudi veruje da je Isus Hrist bio otac, a čak četiri puta više njih veruje da je konzervatnivna katolička grupa Opus Dei zapravo ubilačka sekta. Istraživanje je sprovedeno prošle nedelje na hiljadu ispitanika, a njih 60% je izjavilo kako veruje da su Isus i Marija Magdalena imali dece. Ovoliko veliki broj odgovora je upravo uslovljen čitanjem knjige. Samo istraživanje je, takođe, pokazalo i popularnost Braunovog dela u Velikoj Britaniji pošto je knjigu pročitala svaka peta odrasla osoba.

Iskoristiti "Da Vinčijev kod" za učenje o hrišćanskoj veri
            Poglavar rimokatoličke crkve u Italiji, kardinal Kamilo Ruini, pozvao je vernike da iskoriste priliku i podučavaju sve o hrišćanskoj istoriji i veri, povodom objavljivanja filma "Da Vinčijev kod". On je jedan od prvih crkvenih velikodostojnika koji nije pozvao na bojkot filma - glasovi koji su dolazili iz Vatikana, a svoje reči je uputio na konferenciji italijanskih biskupa. Prema Ruiniju dela kao što je "Da Vinčijev kod", su iznad svega "komercijalni poduhvat", ali takoše i izazov samoj osnovi hrišćanske vere. "Teško je izbeći osećanju da njihov uspeh ima vezu sa osećajem samo-mržnje, ili u najmanju ruku, gubitka ljubavi prema sebi, što nasrće na našu civilizaciju", rekao je Ruini.

"Muzički evangelista" inspirisan Da Vinčijem
            "Da Vinčijev kod" je pravi zlatni rudnik ne samo za svoga tvorca Dena Brauna, već i za mnoge druge koji sada prave razne slične proizvode i eksploatišu ideju - od video igara, do turističkih obilazaka mesta koja su pomenjena u knjizi. Novi momenat je CD pod nazivom "Muzika inspirisana Da Vinčijem", elegentno rešenje pošto ime slavnog renesansnog majstora ne može biti zaštićeno kopirajtom. Autor muzike je Jan Kisjes (46), holandski kompozitor i producent, koji je snimio 14 pesama među kojima su i naslovi poput "Fear of the Unknown" i "Revelation o' the Truth".
            "Ja sam muzički evangelista. Mislim da je knjiga otvorila oči ljudima", kaže Kisjes koji ima studio u selu Dalfsenu. Naravno, iako se u naslovu albuma ne ističe knjiga "Da Vinčijev kod", ipak je ovaj stvaralac bio njom inspirisan. Na policama prodavnica ovaj CD će se naći tako pored saundtreka Hnsa Cimera za film koji stiže u bioskope 19. maja. "Muzika inspirisana Da Vinčijem" će se pojaviti u 38 zemalja, uz početni tiraž od 250.000 primeraka.

I grčka pravoslavna crkva protiv
            Grčka pravoslavna crkva je uputila kritike na račun "Da Vinčijevog koda" -Den Braunovog bestselera koji ovog meseca ima i svoju filmsku premijeru. Na nedeljnoj molitvi vernicima su deljeni leci u kojima se objašnjava da je "sa religioznog i istorijskog stanovišta sadržaj knjige lažan".
            Sveti sinod ove crkve je potpisan ispod teksta u kojem se kaže da se knjigom "na klevetnički način napada i nipodaštava religiozno znanje, a autor želi da podrije veru u crkvu i Hrista... a takođe napada i crkvu direktno je optužujući za laž". U Grčkoj je 97% pravoslavaca, a sama crkva niti poziva na bojkot predstojećeg filma, niti da se ne čita knjiga, jer je sigurna da će oni koji to učine - "videti laži i odbiti besmisleni sadržaj".

"Da Vinčijev kod" ujedinio muslimane i hrišćane u Indiji
            Organizacija Indijskih islamskih sveštenika je obećala pomoć hrišćanskim grupama koje su najavile proteste ukoliko vlasti ne zabrane prikazivanje kontroverznog filma "Da Vinčijev kod". "Sveka knjiga Kuran priznaje Isusa kao proroka. Ono što knjiga (Da Vinčijev kod) priča je uvreda kako za hrišćane, tako i za muslimane. Muslimani u Indiji će pomoći svojoj hrišćanskoj braći u protestima zbog napada na naše zajedničko religiozno verovanje", kaže Maulana Mansur Ali Kan, gensek organizacije Sveindijski Suni Džamijat-ul-Uleme.
            "Ako vlada ne preduzme nešto, mi ćemo na naš način pokušati da sprečimo prikazivanje filma. Spremni smo i na nasilne proteste, ako je to potrebno Indiji", poručio je i Sajed Nuri, predsednik Raza akademije, muslimanske kulturne organizacije, iz Mumabija koja često organizuje proteste zbog pitanja koja se tiču islama. Hrišćana u Indiji, zemlji sa 1,1 milijarde stanovnika, ima oko 1%, dok su muslimani daleko brojniji i ima ih oko 13%.

Filipinski zvaničnici žele zabranu "Da Vinčijevog koda"
            Glas za zabranu prikazivanja filmske verzije "Da Vinčijevog koda" stiže i sa Filipina, i to od prvog zamenika predsednice Glorije Arojo. Izvršni sekretar Eduardo Ermita je izjavio kako je priča "blasfemična" te da oni moraju "učiniti sve da se zabrani prikazivanje". Ramon Argueles, nadbiskup dominantne katoličke crkve na Filipinima, je već pokrenuo kampanju za zabranu filma. Vlada ove zemlje je 1988. godine zabranila prikazivanje filma "Poslednje Hristovo iskušenje". U njoj ima 85 miliona stanovnika, a preko 80% njih su katolici.
            S druge strane katolički biskupi ove zemlje su izdali sveštenicima i parohijanima uputstvo kako da odgovaraju u vezi zapleta knjige i filma - i to tačku po tačku. Osnova svega je da knjiga govori o "izmišljenim stvarima", tako da oni ne smatraju da je treba zabraniti.

Dokumentarac umesto "Da Vinčijevog koda" na ulicama Manile
            Filipinski preprodavci su iskoristili kontroverzu oko "Da Vinčijevog koda" i već krenuli da prodaju kopije ovog religijskog trilera na ulicama Manile. Katolička crkva ove zemlje se pobunila protiv njegovog dolaska u bioskope, zvanični cenzori još nisu objavili da li će dozvoliti da se 18. maja održi premijera kako je ranije najavljeno. Preprodavci nude svoju "robu" sa obrazloženjem da je film presnimljen u Maleziji, gde je, navodno, prikazan. Problem u celoj priči je što se na filipinskom DVD izdanju "Da Vinčijevog koda" zapravo nalazi jednočasovni dokumentarac "Razotkrivanje Da Vinčijevog koda". Doduše, cena diska je uobičajeno niska - 35 pezosa ili 0,67 dolara.

Tajlandski cenzori isekli deset minuta
            Cenzori u budističkom Tajlandu su odlučili da izbace deset minuta sa kraja filma "Da Vinčijev kod" pošto su ih hrišćanski protestanti ubedili da ovo delo sadrži "blasfemične scene". Pored toga, pre projekcija filma u bioskopima, moraće da se prikaže upozorenje kojim će biti odagnate sve sumnje da je u pitanju bilo šta drugo do "izmišljene priče".

Južnokorejska crkva izgubila spor na sudu
            Sud u Južnoj Koreji je odbio peticiju hrišćanske crkve u ovoj zemlji kojim je traženo zabrana prikazivanja "Da Vinčijevog koda" u bioskopima, a kao obrazloženje se navodila "sloboda govora".

Nova knjiga Ursule Le Gvin govori o značaju čitanja
            Nova knjiga najpoznatije svetske SF spisateljice Urusle Le Gvin "Glasovi" biće objavljena ove jeseni u SAD iako se već pojavila u Velikoj Britaniji. Razlog za toliko kašnjenje leži u tome što je urednik u izdavačkoj kući Harcourt mesecima čitao njeno novo delo, zatim je zahtevao brojne izmene, da bi na kraju dao otkaz, i ostavio ceo projekat "da visi u vazduhu". Njegov naslednik je morao da krene sve ponovo.
            "Glasovi" su nastavak "Darova" iz 2004. godine, o Aldima, narodu koji veruje da se demoni, koji će uništiti svet, nalaze u knjigama i drugim pisanim stvarima. Stoga su sve biblioteke, izvorišta znanja iz prošlosti, spaljena osim par knjiga koje se čuvaju u tajnim skrovištima vladara. U nastavku tu su ponovo uvedeni likovi Graja i Oreka koji koriste svoje jedinstvene moći da bi porobljenom narodu doneli osećaj slobode.
            Le Gvinova priznaje da u svojim najnovijim delima piše o značaju čitanja i pisanja. "'Glasovi' su knjiga koja ima mnogo toga da kaže o samim knjigama. Njeni čitaoci će otkriti devojku kojoj je čitanje jako bitno. Pisanje je možda naš najbitniji pronalazak posle govora... ali ga je daleko lakše izgubiti. Knjige mogu biti zabranjene, spaljene. Ljude mogu da ubijaju zato što čitaju. Možda je ponekad najveći heroj koga trebamo zapravo bibliotekar", kaže Le Gvinova. Ursula Le Gvin nastavlja da piše i njen naredni projekat se zove "Moći" u kojem će se baviti različitim oblicima ropstva.

Horor spisateljica Čeri Prist dobila prvu Lulu Blooker nagradu
            Horor spisateljica Čeri Prist je nedavno dobila prvu godišnju Lulu Booker nagradu za beletristiku i to za svoj prvi roman "Four and Twenty Blackbirds". Ova nagrada se dodeljuje za knjige koje su štampane na osnovu internet blogova ili veb-sajtova. "Kada sam počela da pišem bila sam nova u svetu bloga i, s dobrim razlogom, sam mislila da to čitaju samo moji prijatelji i članovi porodice. Međutim, prijatelj moga prijatelja, koji je urednik u jednoj maloj izdavačkoj kući, je odlučio da to objavi. Dve godine kasnije 'Tor' je kupio prava i konačno objavio knjigu", ispričala Pristova.
            Njen roman je južnjačka gotska horor priča o tajnama, lažima i članu porodice koji se bavi vudu magijom. Inspiraciju je Pristova našla u vreme dok je radila kao pomoćnik direktora u jednoj osnovnoj školi gde je postojala devojčica po imenu Eden. Pristova je nikada nije videla ali je mala Eden stalo crtala neverovatne slike kredom po celoj školi. Pošto je mislila da je Eden stvarno lepo ime za takvu devojčicu, počela je da piše priče vezane za njene crteže. Iz toga se upravo i rodio roman "Four and Twenty Blackbirds".

"Nemoguća misija 3" potopila "Posejdona"
            Priča o katastrofi luksuznog putničkog broda "Posejdon" nije uspela da za prošli vikend skine sa trona "Nemoguću misiju 3". Rimejk ostvarenja iz 70-tih godina, čije je snimanje koštalo više od 150 miliona dolara, je uspelo da zabeleži "solidan rezultat" - 20,3 miliona dolara zarade iz severnoameričkih bioskopa što je bilo dovoljno za drugo mesto. Prvi je i dalje Tom Kruz u "Nemogućoj misiji 3" sa 24,5 miliona dolara u svojoj drugoj nedelji, iako je to pad u zaradi za 49% u odnosu na debitantski vikend.
            Na međunarodnom planu "Nemoguća misija 3" je zaradila 40,5 miliona dolara i ostala, takođe drugu nedelju za redom, na prvom mestu. "Posejdon" je debitovao u šest azijskih zemalja, a dospeo na prvo mesto u četiri - Tajlandu, Singapuru, Maleziji i Filipinima. Ukupna zarada iznosi 4,4 miliona dolara. U velikom padu po zaradi su "Ledeno doba: Otopljavanje" koji je iz 61 zemlje zaradio za vikend 8,1 milion dolara, kao i "Mrak film 4" koji je iz 29 zemalja inkasirao dva miliona dolara.

Kina ne pušta "Nemoguću misiju 3" u svoje bioskope?
            Kineski mediji objavljuju spekulaciju da će zbog "neadekvatnih scena" možda biti zabranjen dolazak Tom Kruzovog hita "Nemoguća misija 3" u kineske bioskope. Državna administracija za radio, film i televziju još nije odobrila distribucija trećeg dela holivudskog serijala. Najproblematičnije su, izgleda, scene iz Šangaja i sela Ksitang, a cenzore su naročito zaboleli detalji kada se na krovovima zgrada u Šangaju vidi okačeno rublje koje se suši razapeto između štapova bambusa.

Singer odustaje od "Loganovog bega"?
            Reditelj Brajan Singer, kojeg u junu očekuje debi "Povratka Supermena", najverovatnije neće režirati dugo najavljivani rimejk "Loganovog bega". Naime, producent Džoel Silver želi da počne sa snimanjem tokom jeseni, što znači da bi Singer morao paralelno da radi na "Loganovom begu" i nastavku "Povratka Supermena". Ipak, zvanična odluka reditelja se očekuje tek nakon zvaničnog debija petog filma o Supermenu, 30. juna, kada će se i videti kako prolazi na bioskopskim blagajnama širom sveta. Ako postane hit, što mnogi očekuju, studio Warner Brothers planira da nastavak snima 2007. sa Singerom kao rediteljem.

"Fantastična četvorka 2" u junu 2007.
            Holivudski studio Fox je odredio datum ulaska "Fantastične četvorke 2" u bioskope - 15. jun 2007. godine, dve nedelje ranije nego što je prvobitno planirano. Od termina za praznični vikend 4. jula se odustalo kako bi se, izgleda, izbegao duel sa "Transformesima".
            Inače, i originalna "Fantastična četvorka" je isto tako prošle godine pomerena iz prvobitno zakazanog termina kako bi se izbegao duel sa "Ratom svetova". To se pokazalo kao ispravan potez i film je postao hit.

Snimanje filma "Resident Evil 3" počelo u Meksiku
            Snimanje filma "Resident Evil 3", u kojem glumi Mila Jovović, počelo je u ponedeljak na lokacijama u Meksiku, a postavi su se priključili Ali Larter, Kris Egan i R&B pevačica Ašanti. U trećem delu horor-triler serijala, nastalog na osnovu istoimene video-igrice, novi lik je Kler (Larter) koja je predstavljena u drugom delu video-igre. Film režira Rasel Malahi na osnovu scenarija Pol V.S. Andersona, koji je režirao prvi i pisao priču prethodna dva filma.

Pronađeni rani radovi manga legende Osamu Tezuke
            Nekoliko ranih radova japanske manga legende Osame Tezuke (umro 1989. godine) je pronađeno na američkom univerzitetu Merilend, među kojima i ranije izgubljeni strip na 16 strana. Tezuka se smatra pionirom japanskim mangi, koji je dobio sledbenike u celom svetu. Najpoznatiji je po serijalu "Astro dečak" koji je debitovao 1951. godine, a govori o dečaku-robotu u budućnosti. Otkriveni radovi su bili u sekciji Merliend univerziteta gde se čuvaju japanska štampa iz perioda okupacije (1945-1949) kada su američke snage cenzurisale sve publikacije. Kada je reč o Tezukinim radovima bili su tu skice stripova dok je još bio student medicine u Osaki, ali i delo "Hans i zlatna kosa", strip na 16 stranica koji pokazuje elemente njegovog kasnijeg rada.