Džejn Jolen dobila "Roots" nagradu
            Džejn Jolen, spisateljica naučne fantastike i fantastike, dobila je "Roots" nagradu od SF&F udruženja ženskih pisaca za 2006. godinu. Ovo priznanje se dodeljuje ženama koje su napravile veliki doprinos na polju naučne fanstike i fantastike kao spisateljice, urednice i izdavači. Jolenova je napisala preko 275 knjiga - od dečijih, preko SF i F romana. Pored toga, ona je i pesnikinja, a predaje pisanje i književnost i bila je predsednik SF&F pisaca Amerike. Među prethodnim dobitnicama "Roots" nagrade su Beti Balantajn, Medlin L'Endžl, En Makafri, Ursula K. Le Gvin, Kejt Vilhem, Džoana Ras i pokojna Andre Norton.

Spike TV nagrađuje horor i SF filmove
            Američka kablovska Spike TV, čija su ciljna grupa mladići, pokreće nagradu za horor i SF žanr koji je u sve većem zamahu. Trenutno se radi na "Scream 2006" projektu koji će najverovatnije biti emitovan u oktobru - tada će se dodeliti nagrade za filmove, tv-projekte, video-igre, stripove i muziku koja ima veze sa hororom i SF.

"Sudijin kod" zbunjuje pravnike
            Londonski pravnici imaju novu zanimaciju - posle donete presude u slučaju "Da Vinčijevog koda", pokušavaju da rastumače skrivenu poruku koja je napisana u samoj presudi. Sudija Piter Smit je, naime, ubacio sopstveni kod u presudu od 7. aprila kojim je bestseler pisca Dena Brauna oslobođen optužbi za kršenje kopirajta. Koliko je ovaj kod obuzeo pravnike, najbolje govori podatak da se čitav jedan dan u londonskom pravosuđu zapravo nije ni radilo - pravni zastupnici, pravobranioci, advokati, sekretarice... svi su radili na razbijanju "sudijinog koda".
            Misterija je započela kada su advokati, razmatrajući sudsku presudu, uvideli da su slova napisana italikom razmeštena na čudnim mestima u celom dokumentu koji ima 71 stranicu. Prvo slovo je već stavljeno u prvom pasusu (tekst ima 360 paragrafa) - i to je slovo "s" u reči "claimants" (zahtevalac). U sledećem pasusu je u istoj reči pod italik stavljeno slovo "m" (claimants), i tako dalje. Posle prvih sedam pasusa, od italik slova, dobile su se dve reči - "Smithy code" (Smitijev kod) što ukazuje na sudijino ime.
            Ova šifra je mešavina koda italik slova u knjizi "Sveta krv i sveti gral", čiji su autori Majkl Bejdžent i Ričard Li bezuspešno tužili Braunovog razrešuju. Sam sudija Smit ima referencu na svoj kod u pasustu 52 - "Ključ za rešavanje šaljive zagonetke koju je postavio ovaj sud je u čitanju 'HBHG' i 'DVC'".
            Osim pravnika u rešavanje ovog koda bacili su se fanovi "Da Vinčijevog koda" ali i kriptografi. Jedna od njih je i Amerikanka Elonka Dunin koja za sudijin kod kaže da je jako mali (30 kriptovanih slova) i, da je samo malo duži, već bi bio razbijen. Ipak, uprkos njenoj frustraciji, Duninova tvrdi da je sudija ipak ostavio i neke tragove.
            S druge strane Njujork Tajms je izvesio da je Smit poslao elektronsko pismo jednom reporteru i ponudio nagoveštaj - njegov kod se odnosi na tekst o njemu u ovogodišnjem britanskom izdanju "Ko je ko", gde se govori o njegovoj supruzi Dajani, njihovo troje dece, britanskom pomorskom oficiru Džeki Fišer i Društvu za očuvanje uspomene na Titanik, između ostalih stvari. "Kada se pažnja kriptografa usredsredi na ovaj kod, on će biti razbijen za manje od 24 časa", tvrdi Duninova.

Bivši Papin pomoćnik pozvao na bojkot filma "Da Vinčijev kod"
            Anđelo Amato, sekretar vatikanske Kongregacije za doktrinu vere, je pozvao javnost da bojkotuje predstojeći film "Da Vinčijev kod", rađen prema istoimenom bestseleru Dena Brauna, opisujući ga kao "izopačeno anti-hrišćansko delo". Papin bivši pomoćnik, koji se sada nalazi na mestu koje je do prošle godine držao sadašnji papa Benedikt XVI, je rekao da delo američkog pisca sadrži brojne greške, uvrede i klevete.
            "Da se takve stvari vežu za Kuran ili Šou, izbio bi bunt u celom svetu. Ali kada se to tiče crkve i hrišćanstva, onda prolazi bez problema", rekao je Amato i dodao da je za uspeh takve knjige zaslužna "ekstremno kulturno siromaštvo brojnih hrišćanskih vernika". "Hrišćani bi trebalo da imaju daleko više sluha za odbacivanje laži i kleveta", dodao je Amata, navodeći kao primer bojkot američkih katolika filma "Poslednje Hristovo iskušenje" Martina Skorsezea iz 1988. godine.

Australijska crkva protiv
            Anglikanska crkva iz Sidneja planira da u australijske bioskope plasira reklamu, u isto vreme kada se u njima bude davao kontroverzni "Da Vinčijev kod", kako bi "širila istinu o Isusu". Film, baziran na osnovu bestselera Dena Brauna, će biti veliki hit u Australiji, a crkva kaže da će potrošiti 50.000 australijskih dolara kako bi gledaocima uputila svoju poruku. "Da Vinčijev kod", koji u australijske bioskope stiže 19. maja, istražuje ideju da se Isus Hrist oženio Marijom Magdalenom, da su imali dece, i da su njihovi naslednici i danas živi.
            "Naš cilj je da ljudima otkrijemo istinu o Isusu", kaće Alen Dotuvejt, predstavnik crkve, koji objašnjava da će reklama, u trajanju od 20 sekundi, biti prikazana u 250 bioskopa.
            "Mi se ne plašimo filma. Ne želimo da obeshrabrimo ljudi da idu i da ga gledaju. Ali, svesni smo moći popularnih filmova. Naša briga je da 'Da Vinčijev kod' ne skrene ljude sa istine", kaže biskup Robert Forsajt.

Italija uklanja poster za film sa crkve
            Italijansko ministarsto unutrašnjih poslova donelo je odluku kojom se dozvoljava uklanjanje postera za film "Da Vinčijev kod" sa skela kojima je ograđena jedna crkva u Rimu, kojoj predstoji renoviranje. Odluka je doneta posle žalbi crkvenih vlasti pošto se ogroman poster Da Vinčijeve "Mona Lize" pojavio pre par nedelja na crkvi Svetog Pantaleona.
            Naravno, problem je pre svega u tome što crkveni krugovi nisu oduševljeni temom same knjige, kao i filma koji je snimljen po njoj - debituje 19. maja, a Tom Henks je u glavnoj ulozi. Ovo je potvrdio i velečasni Marko Fibi, predstavnik za štampu rimskog vikarata. Što se tiče velečasnog Adolfa Garsije Durana, iz same crkve, on kaže: "Poster oglašava nešto što je protiv Hrista i protiv crkve".

"Da Vinčijev kod" prodat u preko milion primeraka
            Broširano izdanje bestselera "Da Vinčijev kod" Dena Brauna, koje se pojavilo u SAD tri godine nakon što je knjiga objavljena prvi put u tvrdom povezu, postalo je ponovo hit. Ujedno, to je i najbolji dokaz da postoji veliki broj ljudi koji ipak nije pročitao ovaj istorijski triler, iako je u celom svetu prodat u preko 40 miliona primeraka.
            Za nešto više od mesec dana u američkim knjižarama je prodato 1,4 miliona kopija knjige, što je zapanjujuć rezultat za bilo koje delo koje se do sada pojavilo u mekom povezu. Izdavači (Vintage Books i Anchor Books) se šale da "u Americi ima preko 300 miliona ljudi, tako da i dalje postoji potencijalno veliki broj kupaca".
            Da će prodaja sigurno i dalje biti dobra garantuje i dolazak filma rađenog po ovom bestseleru 19. maja. Za sada neće biti problema sa jeftinijim knjigama pošto je "Da Vinčijev kod" štampan u pet, a ubrzo je dodat još jedan milion kako bi tržištu bilo ponuđeno šest miliona novih knjiga.

Japan obožava Grega Egana
            Japan je interesantna zemlja kada je popularna kultura u pitanju - skoro svaki holivudski hit će odlično proći u japanskim bioskopim, zapadni pevači i grupe su i ovde popularni, ali neće svaki bestseler iz Amerike ili Engleske biti prihvaćen i u zemlji izlazećeg sunca. Stoga, kada neki zapadni pisac bude prihvaćen od japanske publike, to predstavlja veliki uspeh. To je upravo slučaj sa SF piscem Gregom Eganom, koji ima više Seiđin nominacija (najznačajnija SF nagrada u Japanu) nego bilo koji drugi zapadnjak - bilo da je reč o Asimovu ili Klarku. Svoju 13. i 14. nominaciju dobio je za svoj roman "Diasopora" (1997) i kratku priču "Singleton" (2002).
            Sam Egan je začuđen uspehom koji postiže u Japanu jer nikada nije bio u ovoj zemlji, niti je imao interakciju bilo kakve vrste sa japanskim ljubiteljima naučne fantastike. Stoga, on samo može da nagađa razloge svoga uspeha. "Mogu da pretpostavim da je SF publika tamo zainteresovana za teme mojih dela - kao što je veštačka inteligencija. S druge strane i prevodilac, Makota Jamagiši, mora da odlično radi svoj posao", kaže Egan. Ipak, on za sada ne vodi i po broju osvojenih Seiđin nagrada - ima ih četiri, manje od Larija Nivena. Doduše, situacija može da se promeni nakon 8. i 9. jula kada će održati dodela japanskih SF nagrada.

Novi kraj magazina "Amazing Stories"
            Legendarni SF časopis "Amazing Stories", kao i "Undefeated", biće definitivno ugašeni, saopštila je američka izdavačka kuća Paizo Publishing. Iako su oba projekta bila "na ledu" poslednjih godinu dana, za to vreme se pokušavalo iznalaženje načina za nastavak njihovog štampanja, ali - očigledno, bezuspešno. Pretplatnici su pozvani da prebace preostali novac na pretplate za "Dragon or Dungeon" (magazin namenjen igračima "Dungeons & Dragons"). Slavni "Amazing Stories", sa kojim počinje magazinsko izdavanje naučne fantastike, doživeo je nekoliko puta da bude ugašen i ponovo pokrenut, ali je u štampanom obliku bio nedostupan decenijama.

Posle predstave Tim Robins bi režirao i novi film "1984"
            Proslavljeni američki glumac i reditelj Tim Robins je u Atini promovisao svoju pozorišnu verziju Džordž Orvelovog anti-utopijskog romana "1984", uz napomenu kako postoje sličnosti između aktuelne američke politike o terorizmu i autoritarnog društva kojeg je u svom delu opisao Orvel.
            "Na žalost, knjiga i predstava su danas daleko više relevantniji nego što su ikada bili. Zapravo, reč je o stalnom ratu kako bi se kontrolisala zapadna ekonomija i da bi se kontrolisali buntovni elementi unutar društva, pomoću straha - stalnog straha", naglasio je Robins.
            "U mojoj zemlji zatvaramo nevine ljude bez suđenja, da niko ne zna, i mučimo ih na osnovu sumnje da bi mogli nešto da urade. O tome je Orvel govorio kada je pisao o zlomisli", naglasio je Robins.
            Orvelov klasik je objavljen 1949. godine i u njemu se priča o futurističkom društvu u kojem vlast, poznatija kao "Veliki Brat", špijunira svaki pokret građana i muči ih pod sumnjom da su izdajnici. Robinsonova pozorišna postavka će u Atini igrati pet dana. On se nada da bi već na jesen mogao da režira novu filmsku verziju.

Volgang Petersen radi "Endera"
            Reditelj Volfgang Petersen je najavio da će njegov naredni projekat biti dugo i željno iščekivana filmska adaptacija legendarnog SF romana Orsona Skota Karda "Enderova igra".
            "Dobijamo scenario za nekoliko nedelja, i ako bude išlo sve po planu i scenario bude dobar, to bi zaista mogao da bude moj naredni projekat", rekao je Petersen promovišući predstojeći rimejk "Posejdona" o prevrnutom brodu iz kojeg se spasavaju ljudi.
            Petersen očekuje da će morati da na audiciji ima najmanje hiljadu mladih glumaca kako bi našao pravu osobu da igra dečaka-genija Endrjua "Endera" Vigina, koji trenira da odbrani Zemlju od vanzemaljske invazije krajem 21. veka. Ovaj reditelj smatra da bi "Enderova igra" mogla da bude uspšena kao i Hari Poter franšiza.
"Mislim da je Ender bio pomalo inspirišući lik za Harija Potera. Mislim da bi film bio odlično 3-D izdanje sa svim tim vežbama u borbenim stanicama", dodao je Petersen.
            Što se tiče glasina o velikom projektu u kojem bi se sukobili Betmen i Supermen, Petersen kaže da mu se koncept jako sviđa. "Možda će se to dogoditi, ali možda kada budem imao 85 godina", rekao je reditelj i naglasio da bi ipak voleo da ga radi čak i kada bude imao 85 godina.

Vil Smit je "Legenda"
            Vil Smit (37) će glumiti u filmu "Ja sam legenda", dugo očekivanoj novoj adaptaciji Ričard Metisonovog SF romana. Za studio Warner Brothers film će režirati Frensis Lorens. Trenutno Akiva Goldsman prerađuje originalni scenario Marka Protoševiča. Film će se snimati u Njujorku, početkom 2007. godine.
            Inače, sama priča filma će biti premeštena iz Los Anđelesa u post-apokaliptični Njujork i baziraće se na poslednjem zdravom čoveku (Robert Nevil) na zemlji koji je izbegao virusu koji je zbrisao populaciju. Kako bi preživeo on mora da se bori protiv mutanata koji se pojavljuju noću.
            Ovaj film je trebao da 1997. godine snimi Ridli Skot, dok je za glavnu ulogu bio predviđen Arnold Švarceneger. Studio se povukao jer je predviđeni budžet od 108 miliona dolara bio previsok za tadašnje vreme. Potom je 2002. godine usledio pokušaj Majkla Beja i Vila Smita, ali ni to nije urodilo plodom. Metisonova knjiga je i ranije adaptirana pa je tako glavni junak svojevremeno bio Vinston Prajs ("Poslednji čovek na Zemlji") i Čarlton Heston ("Omega Men").

Nastavak "Ledenog doba" najgledaniji u svetu
            Mesec maj će biti jako interesantan po nadmetanju blokbastera za što veći dolarski kolač u svetu - stižu "Nemoguća misija 3", "Posejdon" (12. maj), "Da Vinčijev kod" (19. maj) i "X-Men: Poslednje uporište" (poslednje nedelje maja), ali je kraj aprila pripao, po zaradi, nastavku "Ledenog doba". Animirani film, sa podnaslovom "Otapanje", zaradio je 27,9 miliona dolara iz 61 zemlje, i sada je na ukupnoj zaradi od 376,2 miliona dolara. Na drugom mestu, po vikend zaradi, je "Mrak film 4" sa 9,4 miliona dolara iz 23 zemlje (ukupno 47,1). Od ostalih ostvarenja "V kao Vendeta" je zaradio 3,7 miliona dolara iz 56 zemalja (51,2), dok je "Silen Hhill" zabeležio prvo mesto na Tajvanu sa 939.000 dolara. "Hostel" je imao 1,9 miliona dolara iz 28 zemalja (29 miliona dolara ukupne zarade).

Eskplozivan start "Nemoguće misije 3"
            Novinska promocija Tom Kruzovog predstojećeg filma "Nemoguća misija 3" je imala "eksplozivan start" pošto je raznet jedan stalak za novine, pošto se mislilo da je u njemu bomba. U pitanju je bio stalak za Los Anđeles Tajms koji je imao ugrađen muzički uređaj čiji je zadatak bio da svira temu iz "Nemoguće misije" kad god neko otvori vrata da bi uzeo novine. Međutim, crvena plastična kutija sa žicama nije bila najbolje sakrivena od očiju prolaznika, i to je kod mnogih izazvalo podozrenje da je reč o bombi, te su kontaktirali nadležne. Šerif i njegovi pomoćnici su tako intervernisali u Santa Klariti, nekih 50 kilometara severno od Los Anđelesa. Inače, u okolini Los Anđelesa je postavljeno 4.500 ovakvih uređaja u nasumično izabrane stalke za novine. Ovi uređaji treba da ostanu tamo do 7. maja - dva dana nakon debija "Nemoguće misije 3".

Bond u novom filmu zločince juri - buldožerom marke FIAT
            Italijanski proizvođač automobila FIAT može da bude zadovoljan. Jedno njegovo vozilo će se pojaviti u novom filmu o Džemsu Bondu, čak će ga i tajni agent 007 koristiti u uvodnoj sekvenci filma "Kazino Rojal" kako bi jurio zločince. Ovoga puta u pitanju je vozilo W 190, sa pogonom na četiri točka. Ali, nije u pitanju automobil već - buldožer. Ovo je prvi puta da FIAT, čija su se vozila pojavljivala u mnogim filmovima, ima svog predstavnika u Bond ostvarenju. To je još jedan od poteza da se podigne posrnuli italijanski gigant Inače, Danijel Krejg - novi Džems Bond, će u filmu voziti Aston Martin kompanije Ford Motors.

Alternativni početak filma za američku publiku
            Kortni Solomon, reditelj natprirodnog filma "An American Haunting", rekao je da će verzija prikazana u SAD imati drugačiji početak od onog kojeg sada gleda publika u Velikoj Britaniji. Kompletan film je "umekšan" i nije toliko strašan, a takođe nudi i drugačije objašnjenje priče o veštici Bel - istinitoj legendi iz Tenesija 1818. godine, čija je priča dokumentovana u preko 20 knjiga. Film, koji je počeo da se prikazuje u Engleskoj tokom aprila, stiže u SAD 5. maja. U njemu glavne uloge imaju Džejms D'Arsi i Sisi Spejsik. Sam glumac D'Arsi, koga će u američkoj verziji biti znantno manje na platnu, kaže da mu se više svidela upravo ova verzija.

Priča o nastanku Sajlonaca - prednastavak "Galktike"
            Američki Sci Fi kanal je najavio da će raditi na spin-of prednastavku hit serije "Galaktika: Svemirska krstarica" koji će se zvati "Caprica". Priča će se dešavati pola veka pre događaja opisanih u poznatoj SF seriji, a u njoj će narodi 12 kolonija živeti u miru i u društvu koje nije nalik našem. Tamo je visoka tehnologija svima promenila život na bolje svim ljudima, a uskoro se očekuje proboj i u robotici koji će omogućiti stari san - spajanje veštačke inteligencije i mehaničkog tela kako bi se stvorio prvi "živi robot" - Sajlonac. "Caprico" će biti prva porodična SF saga a u sebi će imati i intrige, tehno-akciju, seks u politici, a sve to ispričano kroz živote dve porodice - Grejstonovih i Adamasovih (porodica Viljama Adame koji će jednog dana biti komandir Galaktike).

Ves Krejven sa sinom piše nastavak filma "Brda imaju oči"
            Ves Krejven je izjavio da sa sinom Džonatanom piše nastavak horora "Brda imaju oči" Aleksandra Aža, koji je rimejk istoimenog Krejvenovog ostvarenja iz 1977. godine. Nastavak se ubrzano radi i priča će govoriti o regrutima Nacionalne garde koji će da naiđu na minere-mutante iz prvog filma.